Home Tags Posts tagged with "kina"
Tag:

kina

EkonomijaVesti

Hladi se kineska investitorska groznica u Africi

by bifadmin

Kina je donela odluku da saseče svoja ulaganja u Africi i potpuno promeni strategiju u kreditiranju afričkih država. Zvanični Peking procenjuje da zbog sve veće političke nestabilnosti na kontinentu, uključujući i države koje su do nedavno bile kineski „miljenici“, raste i rizik da se već uveliko nagomilani dugovi nikada ne vrate.

Posle mnogo godina „vrućeg“ angažovanja kineskih investitora u Africi, čini se da se međusobna saradnja hladi. Najočigledniji pokazatelj je nedavna odluka Kine da smanji ulaganja na afričkom kontinentu sa 60 na 40 milijardi dolara.

Posledice korona krize su podstakle rast političke nestabilnosti širom Afrike, uključujući i državne udare, što zajedno sa finansijskim obavezama koje afričke države imaju prema Kini i zapadnim zemljama u velikoj meri povećava rizik za strane investitore.

„Situacija u Africi dovela je Kinu u poziciju u kojoj mora da bude razborita i pragmatična. Kineska država preduzima ozbiljne korake kako bi minimizirala rizike daljih finansijskih angažmana u Africi”, kaže Filip Muema, partner u savetodavnoj kompaniji Andersen Global.

Miljenici pali u nemilost

Razlozi za novo razmišljanje Pekinga su očigledni, dodaje Muema. „Neki od bivših miljenika Kine kada je reč o finansijskoj podršci, poput Etiopije i Zambije, odražavaju novu stvarnost na kontinentu. Etiopija, koja je od 2000. do 2019. pozajmila 13,7 milijardi dolara od Kine, propada zbog unutrašnjih i spoljnih sukoba. Zambija, koja duguje Kini 6,6 milijardi dolara, još nije platila svoje dugove“, ističe Muema.

Krediti koji su odobravani u direktnim međudržavnim aranžmanima pogoršali su probleme vezane za nagomilavanje dugova i uvećali korupciju među viskom zvaničnicima u Africi. Pored toga, Kina se suočila sa mnoštvom optužbi da je svojim modelom „krediti u zamenu za resurse“ praktično porobila afrički kontinent.

Manjak od bar 100 milijardi dolara

Zato zvanični Peking namerava da umesto dosadašnjih međudržavnih aranžmana, planiranih 40 milijardi dolara novih investicija upotrebi za kreditne linije afričkim finansijskim institucijama i za podršku trgovini.
Smanjenje kineskih investicija u Africi će imati razoran uticaj po ceo kontinent, smatra Muema, jer je oko 65 odsto dosadašnjih kredita koje je odobravala Kina bilo namenjeno za razvoj infrastrukture.

Već sada se procenjuje da će „suša“ u kineskim ulaganjima prouzrokovati najmanje 100 milijardi dolara manjka za planirane infrastrukturne projekte na afričkom kontinentu, ali će biti pogođeni i poljoprivreda, zdravstvo i inicijative vezane za smanjenje posledica klimatskih promena.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Evevrgrande obustavio trgovanje svojim akcijama u Hong Kongu

by bifadmin

Kineska kompanija Evergrande obustavila je trgovanje svojim akcijama na berzi u Hong Kongu, navodno zbog određene dojave, mada mnogi analitičari smatraju da je u pitanju nova kriza u sektoru nekretnina.

Nova kriza je, bar prema časopisu Fortune, trenutno u nastanku pošto je ovoj velikoj građevinskoj firmi naloženo da sruši desetine stambenih blokova koje gradi u provinciji Hainan.

Da situacija bude još gora postarala se činjenica da je Evergrande najzaduženija građevinska kompanija na svetu koja ima ukupno oko 300 milijardi dolara dužničkih obaveza. U javnosti se već mesecima predviđa njen krah i diskutuje se o tome kako bi on uticao na celokupnu kinesku ekonomiju, pa i na svetsku.

Kompanija je inače trenutno u procesu restrukturiranja ali se o tome malo zna.

Ono što zabrinjava je podatak o stopiranju trgovanja na berzi u Hong Kongu ali i tajnovitost samog preduzeća kada je reč o uzrocima ove odluke. Evergrande je naime saopštio da trgovanje akcijama obustavlja do daljnjeg zbog „dojave koja sadrži insajderske informacije“.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kini ćemo vraćati kredite narednih 20 godina

by bifadmin

Iako politički lideri u Srbiji kapital koji dolazi iz Kine često predstavljaju kao investicije, koje su proizvod dobre saradnje dve zemlje, najveći deo novca dolazi preko kredita, koje će Srbija morati da vraća narednu deceniju ili dve. Prema istraživanju Evropskog centra za azijske studije, reč je o zaduženju od oko osam milijardi dolara, dok su investicije oko tri milijarde.

Na osnovu javno dostupnih podataka i izjava zvaničnika od 2009. do 2020. godine Srbija je sa Kinom potpisala ugovore o infrastrukturnim projektima, koji dostižu visinu od oko 7,5 milijardi evra, objašnjava Stefan Vladisavljev, jedan od istraživača.

„Što faktički znači da ćemo, što već isplaćujemo, što u budućnosti u narednom periodu, vi ste pomenuli taj period od 20-25 godina, zavisi od ugovora do ugovora, Kinezima, zapravo kineskim firmama isplatiti nešto više od osam milijardi dolara“, objašnjava Stefan Vladislavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka, smatra da je dobro da dolaze kineske investicije, ali ne one koje se slivaju u prljave industrije.

Važan kvalitet ekonomskog ambijenta

„Već bi bilo dobro pošto je Kina globalni lider u primeni obnovljive energije, instalacije obnovljive energije, ali takođe lider u tehnologijama obnovljive energije bilo bi dobro da ovde vidimo veće investicije, ne samo kupovanja od Kine, već zajednička istraživanja i prenos tehnologije. Otvaranje takvih pogona zelenih industrijskih zona koje niču širom Kine“, rekla je Mitrović.

Ona objašnjava da treba voditi računa o kvalitetu ekonomskog ambijenta, ali ukazuje da je negativna stvar to što su kineski krediti najčešće vezani za projekte u energo i saobraćajnoj infrastrukturi, koje u Srbiji sprovode kineske firme sa kineskom radnom snagom, tehnologijom i repro materijalom.

„Koji se, pak, sprovode na osnovu političkih dogovora na najvišem nivou bez konkurencije, kada je u pitanju možda neka druga ponuda koja bi bila povoljnija, bez dovoljne ili uz odsustvo transparentnosti i uvida javnosti, lokalnih zajednica stručnjaka. Takvi procesi daju prostor za širenje koruptivne prakse“, smatra Dragana Mitrović.

„Ono na šta se često ukazuje jeste da je recimo za jedan kilometar autoputa cena za pojedine ugovore u Srbiji mnogo viša nego za određene projekte koji se, na primer, implementiraju u Norveškoj. A radi se o sličnim terenima, ne radi se o tome ovde je ravnica, ovde je planina, dakle vrlo sličnim projektima na šta su ukazivali različiti eksperti“, dodaje Stefan Vladislavljev.

Pitanje je, kaže, i da li će kineski kapital biti zalog za budućnost kada je reč i političkim odlukama koje mogu biti donošene pod uticajem Pekinga.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Po ukupnom bogatstvu Kina prestigla Ameriku

by bifadmin

Kinesko bogatstvo dramatično je poraslo u poslednje dve decenije i povećano je za čak 17 puta, sa sedam biliona (hiljada milijardi) u 2000. godini, na 120 biliona dolara u 2020. godini, navodi se u analizi poznate konsultantske kuće „Mekinzi end ko”, prenosi „Blumberg”.

Ukupno svetsko bogatstvo poraslo je sa 160 biliona u 2000. godini na 514 biliona dolara u 2020. godini, objavila je ova međunarodna konsultantska kuća.

Izveštaj analizira 10 država na svetu koje drže ukupno 60 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, i to su Australija, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Japan, Meksiko, Švedska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Kada je u pitanju uzlet Kine, on je ubrzan ulaskom te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju 2000. godine, navode analitičari „Mekinzija“.Sjedinjene Američke Države, koje su Kini ustupile prvo mesto, u poslednjih 10 godina udvostručile su nacionalno bogatstvo, pa ono sada iznosi 90 biliona.

I u Kini i u SAD više od dve trećine bogatstva nalazi se u rukama 10 odsto najbogatijih porodica, navodi izveštaj.
Oko 68 odsto svjetskog bogatstva nalazi se u nekretninama, navodi „Mekinzi“ i dodaje da istorijska veza rasta bruto društvenog proizvoda sa rastom bogatstva više ne važi, jer je rast bogatstva nadmašio rast BDP-a. Razlog tome vide u „naduvanom balonu cena nekretnina“ i upozoravaju da bi rast vrednosti nekretnina mogao da bude nestabilan i mogao da dovede do nove svetske ekonomske krize, slične onoj iz 2008. godine.

U slučaju da se takva kriza dogodi, ona bi ovaj put mogla da teško pogodi Kinu, dok je prethodni put uzdrmala SAD, te da dovede do nestanka trećine svetskog bogatstva, prenosi „Blumberg“.

U svetsko bogatstvo nisu uračunate finansijske aktive, zbog toga što su kompenzovane obavezama, navode iz „Mekinzija“

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

U januaru 2022. stupa na snagu najveći svetski trgovinski sporazum

by bifadmin

Najveći svetski trgovinski sporazum izgleda potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli – on uključuje Kinu, ali ne i SAD, i odnosi se na tržište od 2,2 milijarde ljudi.

Sveobuhvatno regionalno ekonomsko partnerstvo potpisano je krajem prošle godine od strane 15 azijsko-pacifičkih država, a nedavno je završena njegova ratifikacija. Sporazum bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2022.

Među državama potpisnicama nalaze se i ekonomske sile, poput Kine, Japana, Južne Koreje i Australije, ali i manje privrede poput Novog Zelanda, Vijetnama, Tajlanda, Laosa, Kambodže i drugih.

Sporazum pokriva tržište od 2,2 milijarde ljudi, što je otprilike 30 odsto celokupne svetske populacije.

Stručnjaci kažu da će on u početku imati skroman domet, jer će biti potrebne godine da se jasnije vide koristi od njega. Ipak, ovaj sporazum ima i jednu psihološku vrednost – smatra se geopolitičkom pobedom Kine u nadmetanju najvećih svetskih sila u širenju svog ekonomskog uticaja.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rast kineske ekonomije najsporiji do sada

by bifadmin

Kineska ekonomija je u trećem kvartalu porasla za 4,9 odsto što je njen najsporiji rast ove godine i znatno lošiji rezultat od onog iz prethodnog kvartala koji je iznosio skoro osam odsto. Analitičari za to krive energetsku krizu, ponovno izbijanje pandemije ali i prezaduženost dela privrede, a dodatni razlog mogla bi biti i “socijalna transformacija” kroz koju Kina trenutno prolazi.

Druga svetska ekonomija se u proteklih nekoliko meseci našla pred nekoliko velikih izazova. Jedan od njih je poskupljenje energenata na globalnom nivou zbog kojeg su povećane cene sirovina a samim tim i troškovi proizvodnje.

Istovremeno, zvanični Peking je počeo da vrši pritisak na svoje kompanije da smanje nivo zagađenja prilikom proizvodnje, što im je dodatno poskupelo poslovanje. Dugoročni plan ove države je da do 2060. godine postane karbonski neutralna i sada je ozbiljno krenula u realizaciju ovog plana. Zbog svega navedenog u pojedinim delovima zemlje došlo je do nestašica struje, što je uticalo na ostatak privrede.

Da nesreća nikada ne ide sama, pokazale su i poplave koje su zadesile regiju u kojoj se proizvodi najviše uglja u Kini, zbog čega je porasla i cena ovog energenta.

Svi ovi problemi udruženi imali su veoma negativan uticaj na energetski intenzivne delatnosti, poput proizvodnje cementa, čelika i drugih metala.

Socijalna transformacija

I tu nije bio kraj kineskim problemima. Ispostavilo se da je ogromna kompanija Evergrend, inače gigant u oblasti nekretnina, prezadužena i da je budućnost ove firme pod znakom pitanja. Ova objava pokrenula je lavinu sličnih, posle čega je postalo malo jasnije u kakvoj se situaciji nalazi kinesko tržište nekretnina – prilično sumornoj. Kompanije su počele da najavljuju stečajeve, a država ali i kupci stanova našli su se u dilemi ko će na kraju pokriti njihove dugove.

Posledica ovih dešavanja biće već uočljivo usporavanje u građevinskom sektoru, koje će se odraziti i na mnoštvo drugih delatnosti povezanih sa građevinom.

Međutim, čini se da kineske vlasti nisu mnogo potrešene aktuelnim problemima. One su objavile novi petogodišnji plan razvoja, koji se više fokusira na “socijalnu transformaciju”, a značajno manje na rast ekonomije, koji je u prethodnom periodu bio prioritet. Sada su im u interesu unapređenje standarda građana i održivi rast zasnovan na domaćoj potrošnji. U takvim reformskim naporima, kažu, normalni su kratkotrajni ekonomski šokovi, ali cilj opravdava sredstvo a cilj je jačanje Kine.

Šta tačno donosi „socijalna tansformacija“ i kako će ona biti realizovana, možete čitati na našem sajtu sutra.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rudari kriptovaluta preselili se iz Kine u SAD

by bifadmin

Poznato je to da je Kina u septembru započela žestok obračun s kriptovalutama. Deo te priče je i zabrana rudarenja kriptovaluta. To je tim važnije jer je Kina sve donedavno bila država u kojoj su se kriptovalute najviše rudarile.

Ali Kinezi su se, čini se, brzo snašli, piše Tportal.

Dobar deo njih utočište je, verovali ili ne, pronašao u Sjedinjenim Državama, i u toku je pravi rat između američkih saveznih država radi privlačenja rudara bitkoina, uključujući one koje je Kina proterala iz zemlje.
Novi podaci pokazuju da mnogi rudari odlaze u Vašington, Njujork, Kentaki, Džordžiju i Teksas. Neke od tih saveznih država posebno su zainteresovane jer su među centrima obnovljive energije u SAD, zbog čega su skeptici polako promenili način razmišljanja prema kojem je bitkoin štetan za okolinu.

SAD odredište broj jedan za rudarenje bitkoina

SAD su sada odredište broj jedan za rudarenje bitkoina, čime je Amerika prvi put zasenila Kinu.
Prema podacima Kembridžovog Centra za alternativne finansije, od jula je 35,4 posto hashratea bitkoina – industrijski izraz koji se koristi za opisivanje kolektivne računarske moći rudara – locirano u Sjedinjenim Državama. To je povećanje od neverovatnih 428 posto u odnosu na septembar 2020. Amerika treba delimično da zahvali Kini na dominaciji u rudarskoj industriji.

Pre dvanaest meseci Kina je bila lider na tržištu u pogledu hashratea – i to uverljivo. Ali sve ono što je kineska vlada ove godine preduzela u suzbijanju kriptotržišta očito je ostavilo traga.

Rudari su počeli masovno da beže iz Kine, krećući se prema najjeftinijim izvorima energije na planeti u onome što je nazvano „velika rudarska migracija“. Puno njih pritom je završilo u Americi.

S jedne strane, države poput Teksasa mogu da se pohvale nekim od najnižih svetskih cena energije, što je velik podsticaj rudarima koji se nadmeću u industriji s niskim maržama, u kojoj je njihova jedina varijabilna cena obično energija.
SAD su takođe važno odredište zbog visoke zastupljenosti obnovljivih izvora energije.

Vašington postala je meka za rudarske farme na hidropogon

Država Vašington postala je meka za rudarske farme na hidropogon. Njujork proizvodi više hidroenergije nego bilo koja druga država istočno od Stenovitih planina, a nuklearne elektrane ubraja u svoj cilj stopostotne karbonske neutralnosti. U međuvremenu raste udeo obnovljivih izvora energije u Teksasu, pri čemu 20 posto njegove energije u poslednje tri godine dolazi od vetra. Teksaška mreža takođe nastavlja brzo da dodaje više energije vetra i sunca.

Rudari širom zemlje takođe su dobro iskoristili nuklearnu energiju. Neki vežu svoje platforme za inače „blokiranu“ energiju, poput prirodnog gasa koji se gubi na naftnim poljima širom Teksasa. Time se smanjuju emisije gasova s efektom staklene bašte i stvara novac za dobavljače gasa i rudare.
Zanimljivo je to da je Kazahstan odmah iza SAD po svom udelu na globalnom tržištu rudarenja bitkoina s 18,1 posto ukupnog kriptorudarstva. U njemu se nalaze rudnici uglja koji pružaju jeftino i obilno snabdevanje energijom – ali i dovoljnu emisiju ugljen-dioksida.

Međutim, nekoliko rudarskih stručnjaka kaže CNBC-u da je Kazahstan, sused Kine, samo privremena točka na dužoj migraciji rudara prema Zapadu.

Veliki rudari kratkoročno odlaze tamo i to s opremom starije generacije. Ali kako mašinama starijih generacija ističe vek trajanja, te će firme verovatno rasporediti nove mašine u države koje nude stabilnije, energetski efikasnije i obnovljive izvore.

Popularnost Kazahstana takođe će verovatno narušiti zakon koji je nedavno potpisao predsednik te države, a kojim će uvesti dodatne poreze za rudarenje od 2022. godine.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaPolitika i društvoVesti

Nadmetanje SAD-a i Kine u zemljama u razvoju

by bifadmin

Sjedinjene Države i Kina bore se da učvrste i ojačaju svoj uticaj na ostatak sveta. Novi sukob velikih sila ima mnogo sličnosti sa nadmetanjem Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza u doba Hladnog rata. Ali model koji su Sjedinjene Države tada nudile zemljama u razvoju bio je privlačniji od sovjetskog modela. Danas je Kina preuzela inicijativu ponudivši investicije u opipljiva dobra bez previše mešanja u unutrašnju politiku.

Sjedinjene Države bi ponovo mogle biti konkurentne na ovom terenu. Ali za to im je potreban novi model koji se ne zasniva na učenjima iz prošlosti ili mekom pritisku za sprovođenje institucionalnih reformi, već na spremnosti da se ponude konkretne investicije u dobrobit stanovnika zemalja u razvoju, onako kako to Kina već čini.

Pristup koji su Sjedinjene Države primenjivale tokom Hladnog rata može se grubo podeliti na dve faze. U prvoj fazi, odmah posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su se fokusirale na obnovu privreda zapadne Evrope, Japana i Južne Koreje kroz pružanje direktne pomoći i povoljan trgovinski tretman. Vašington je nastojao da u pomenutim zemljama izgradi imućnu srednju klasu, držeći se pretpostavke da njeni pripadnici nikada neće glasati za komunističke partije koje dovode u pitanje privatno vlasništvo na kapitalu.

Sprovođenje Maršalovog plana

Posleratni period, obeležen sprovođenjem Maršalovog plana, često se opisuje kao vrhunac hegemonijske benevolentnosti Sjedinjenih Država. Ocene učinka Amerike u drugoj fazi Hladnog rata nisu sasvim jednoznačne. Tokom 60-ih godina, u periodu dekolonizacije velikog dela sveta u razvoju, Vašington je u nekim slučajevima podržavao režime koji su bili društveno reakcionarni i nezainteresovani za ekonomski razvoj, poput onog u Kongu, na predrevolucionarnoj Kubi, u Dominikanskoj Republici i Južnom Vijetnamu.

U nekim drugim slučajevima insistirao je na zemljišnoj reformi i merama za ostvarivanje najšireg ekonomskog rasta, na primer, u Kolumbiji, Južnoj Koreji i Tajvanu. Tako je izgrađen konzistentan pristup problemu ekonomskog razvoja utemeljen na teoriji o modernizaciji i uverenju da u zemljama sa razvijenom srednjom klasom ekonomski rast nužno donosi demokratiju.

Počevši od Kennedyeve administracije, kao i tokom većeg dela 60-ih i 70-ih godina 20. veka, politike Sjedinjenih Država prema zemljama u razvoju bile su pod snažnim uticajem knjiga ekonomiste W.W. Rostowa Faze ekonomskog rasta (sa ilustrativnim podnaslovom: Nekomunistički manifest). Rostow je tvrdio da zemlje mogu „uzleteti“ u održiv, „moderan“ ekonomski rast jedino ako uspeju da uvećaju i potom produktivno investiraju sopstvene viškove (umesto da dopuste elitama da ih potroše na luksuzna dobra).

Problem uvećanja nejednakosti

Ekonomski rast je ključni element Rostowljeve vizije. Na problem uvećanja nejednakosti u periodima brzog ekonomskog rasta američki planeri su odgovarali pozivanjem na nalaze ekonomiste i statističara Simona Kuznetsa. Kuznets je tvrdio da se trend rast nejednakosti, koji je evidentan u ranim fazama rasta, zaustavlja i nejednakost počinje da opada čim stanovništvo stekne dovoljno obrazovanja da se razlike između plata niskokvalifikovane i visokokvalifikovane radne snage smanje.

Saveti koje su u srednjem i poznom periodu Hladnog rata SAD nudile zemljama u razvoju temeljili su se na spoju ove dve relativno jednostavne, ali ubedljive teorije o rastu i distribuciji: zadatak države je da se fokusira na ekonomski rast koji će vremenom sam od sebe rešiti problem nejednakosti. Uvećani i ravnomernije distribuirani dohoci navešće građane da zahtevaju demokratiju i učiniti demokratiju održivom. Treba naglasiti da Sjedinjene Države u ovom periodu nisu nastojale da demokratiju nametnu insistiranjem na institucionalnim reformama pre nego što se steknu ekonomski uslovi za to. Demokratizacija se ostvarivala indirektnim putem, preko ekonomskog rasta i ravnomernije distribucije resursa. Takav model doneo je dobre rezultate ne samo u Južnoj Koreji i Tajvanu, već i u Bocvani, Kostariki, Mauricijusu i zemljama južne Evrope kao što su Portugalija i Španija.

Doba neoliberalnih ekonomskih učenja

Osamdesetih godina nastupilo je doba neoliberalnih ekonomskih učenja i stari model je odbačen. Novi model je nalagao sužavanje nadležnosti države i prilagođavanje institucija i „investicione klime“ potrebama privatnog sektora, što bi trebalo da osigura ekonomski rast. Kraj Hladnog rata i kolaps Istočnog bloka ubrzali su prihvatanje neoliberalne doktrine. Američki savetnici i međunarodne organizacije koje je Vašington kontrolisao, poput Svetske banke i drugih razvojnih banaka, odustali su od insistiranja na rastu i redistribuciji. Umesto toga promovisali su institucionalne reforme. Zemljama suočenim s krizom platnog bilansa razvojne banke su ponudile kredite uslovljene sprovođenjem „strukturnih prilagođavanja“: od vlada se zahtevalo da smanje potrošnju i poreze i sprovedu deregulaciju i privatizaciju.

Paket novih politika, poznat kao Vašingtonski konsenzus, bio je odraz ideoloških promena do kojih je došlo u bogatim zemljama 80-ih i 90-ih godina 20. veka. Jedno od temeljnih načela na kojima su insistirali američki predsednik Ronald Reagan i britanska premijerka Margaret Thatcher bilo je sužavanje ingerencija države. Takođe, sa okončanjem Hladnog rata i utakmice Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, javnost i politička klasa uglavnom su izgubili interes za sudbinu zemalja u razvoju. Nije više bilo potrebe da se dokazuje očigledna superiornost američkog modela. Sjedinjene Države nisu morale da ulažu dodatni napor u pridobijanje zemalja u razvoju, pa ni da obraćaju posebnu pažnju na njih.

Uspon Kine i iznenadna potreba zapada da se suprotstavi kineskom uticaju

Učinke neoliberalnog modela nije uvek lako razlikovati od efekata procesa globalizacije. U oba slučaja rezultati su bili pomešani. Kina je očigledno imala koristi, iako je njen pristup na polju unutrašnje politike bio sušta suprotnost onome što je neoliberalizam propovedao. Približavanje neoliberalnim politikama u Indiji počelo je 1991. godine i ubrzalo se u doba vladavine Narendre Modija. Ali za mnoge zemlje u Africi poslednja decenija 20. i prva decenija 21. veka bile su obeležene niskim, neretko negativnim rastom po glavi stanovnika, zbog čega su ove zemlje dodatno zaostale za ostatkom sveta.

Uspon Kine i iznenadna potreba zapada da se suprotstavi kineskom uticaju suočavaju nas s neprijatnom činjenicom: Sjedinjene Države i Evropa nemaju jasnu filozofiju razvoja i na njoj utemeljene lekcije koje bi se mogle primeniti u drugim zemljama. Ako bi ministar neke siromašne zemlje zatražio savet od američkih diplomata ili ekonomista kako da ubrza razvoj u svojoj zemlji, verovatno bi dobio samo dosadno predavanje o ljudskim pravima, borbi protiv korupcije, slobodi štampe i tako dalje.

To su sve pohvalni ciljevi. Ali za njihovo ostvarivanje potrebne su dugoročne institucionalne reforme koje se mogu sprovesti jedino konzistentnom primenom odgovarajućih politika tokom perioda od nekoliko decenija. Takva predavanja nisu od koristi kada treba rešavati urgentne probleme velikog broja zemalja s malim ili srednjim dohotkom, probleme kao što su pokretanje ekonomskog razvoja u udaljenim regionima, zapošljavanje diplomiranih studenata ili suzbijanje kriminala izazvanog lošom ekonomskom situacijom.

Manje predavanja,  više novca

Ponuđene lekcije ne mogu se primeniti na terenu, potrebno im je mnogo vremena da donesu rezultate i ne prate ih sredstva potrebna za implementaciju. Vlade većine zemalja u razvoju verovatno bi više volele manje predavanja, a više novca.

Srećom po Sjedinjene Države, ni Kina nema koherentan i konzistentan skup saveta koje može ponuditi slabije razvijenim zemljama. Ekonomski uspon Kine nije bio rezultat dobro promišljenih politika koje bi Peking mogao objediniti u „paket“ koji će ponuditi zemljama u razvoju. Umeto toga, Kina se kretala heurističkom putanjom, napipavajući put kroz brojne pokušaje i pogreške, da bi najzad identifikovala i primenila dobre politike i eliminisala one loše. Ovaj proces se odvijao pod veoma osobenim uslovima koji su verovatno jedinstveni za Kinu: decentralizovane regionalne uprave dobile su slobodu da eksperimentišu, znajući da će centralna uprava na kraju izabrati uspešne modele i nagraditi njihove kreatore.

Razvoj infrastrukture u Kini

U kineskom sistemu razvoj infrastrukture se vrlo brzo nametnuo kao jedna od najdelotvornijih politika. Početkom 2000-ih godina u Kini nije bilo brzih vozova. Danas Kina ima najveću mrežu brzih vozova na svetu sa više od 24.850 milja postavljenih pruga. Kapacitet teretnih vozova koji povezuju Kinu i Evropu (prolazeći kroz tranzitne destinacije, uključujući Kazahstan i Rusiju) rastao je po godišnjoj stopi od 70 odsto. Nedavna blokada Sueckog kanala pokazala je koliko su takve veze važne.

Otuda nije iznenađenje to što Kina u pregovorima sa zemljama u razvoju naglašava značaj razvoja infrastrukture. Uz takvu preporuku Peking nudi i novac kroz inicijativu Pojas i put i Azijsku investicionu banku za infrastrukturu u kojoj Kina ima dominantnu ulogu. Manje razvijene zemlje cene činjenicu da im Kina nudi nešto opipljivo što će doneti ekonomsku korist kako u neposrednoj tako i u daljoj budućnosti. Takođe, Kina eksplicitno primenjuje politiku izbegavanja mešanja u unutrašnju politiku zemalja primalaca. Mnoge zemlje radije biraju kineski pristup umesto onoga što nude Sjedinjene Države – prvo, zato što ovaj pristup ne dovodi u pitanje njihov politički sistem, i drugo, zato što im osigurava brži ekonomski rast. U poređenju s Vašingtonom Peking nudi više novca i manje predavanja.

Nadmetanje za naklonost zemalja u razvoju

Ako zapadne zemlje i naročito Sjedinjene Države žele da se nadmeću sa Kinom za naklonost zemalja u razvoju, moraju odustati od don kihotovskog zagovaranja institucionalnih reformi dok istovremeno osuđuju svaki pokušaj mešanja države u ekonomski razvoj. Sjedinjene Države moraju pripremiti privlačniju ponudu koja će uključivati isporuku opipljivih dobara u obliku dobrih starih brana, električnih mreža (manje od polovine stanovnika Afrike ima pristup električnoj mreži), sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, pa i investicija u preradu ili proizvodnju. Može se investirati i u obrazovanje, zdravstvo, uređenje gradova, bežične mreže ili direktne gotovinske transfere u onim segmentima populacije koji se za to kvalifikuju. Važno je da projekti u koje Sjedinjene Države investiraju unose vidljiva poboljšanja u svakodnevni život lokalnog stanovništva.

Sjedinjene Države ne mogu se nadmetati s Kinom u svemu

Na tragu stare izreke da je oponašanje najiskreniji oblik laskanja, američki predsednik Joe Biden nedavno je izneo ideju da bi američke kompanije mogle pokrenuti međunarodni projekat infrastrukturnog razvoja u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Administracija još nije formulisala potrebne politike, ali ako to znači da će se Sjedinjene Države vratiti investicijama u „ciglu i malter“, to jest, „dokove, puteve, pruge i bežične mreže“, to je dobar znak. Sjedinjene Države ne mogu se nadmetati s Kinom u svemu, ali u brojnim oblastima Amerika ima tehnološku prednost ili je kvalitet njenih proizvoda superioran.

Kao i 80-ih godina, zbivanja na unutrašnjem i međunarodnom planu verovatno će se odvijati paralelno. Mnoge od unutrašnjih politika koje su nedavno najavili Joe Biden i njegova ministarka finansija Janet Yellen – u domenu infrastrukture, oporezivanja korporacija, državnog školstva, pomoći za decu i tako dalje – očigledno predstavljaju raskid s politikama koje su suvereno vladale poslednjih 40 godina. Ovo pomeranje otvara put i za premeštanje fokusa američkih politika u oblasti međunarodnog razvoja.

Korist iz rivaliteta

Ako Kina i Sjedinjene Države zaista počnu da se takmiče u izgradnji svetske infrastrukture, sve one zemlje koje su velike sile dugo zanemarivale steći će znatno veći uticaj. Mnoge od zemalja koje su nekada izvlačile korist iz rivaliteta Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza činiće isto kada počne nadmetanje Sjedinjenih Država i Kine. Iz globalne perspektive, snaženje ovih zemalja je poželjan ishod. Ako se Sjedinjene Države i Kina budu nadmetale za njihovu podršku, siromašne zemlje će verovatno raspolagati sa više resursa, što bi trebalo da doprinese njihovom razvoju i smanjenju globalnog siromaštva.

I mada hladni rat između Kine i Sjedinjenih Država iz geopolitičke perspektive nije poželjan, ovakav razvoj događaja mogao bi imati i dobru stranu, ako će to doprineti ekonomskom rastu u afričkim zemljama koje nisu samo najsiromašnije nego beleže i najbrži rast broja stanovnika. Rivalitet Kine i Sjedinjenih Država mogao bi imati funkciju sličnu onoj koju je u 20. veku u Aziji imala utakmica između kapitalizma i komunizma. Ali zapad mora prethodno dobro razmisliti o tome kako bi njegove aktivne državne politike mogle ubrzati razvoj u siromašnim zemljama. Sjedinjene Države moraju odustati od pristupa utemeljenog na „mekom“ razvoju institucija i građanskog društva i prihvatiti „tvrđi“ pristup čiji se uspeh meri time koliko brzo i koliko se direktno utiče na materijalni standard života lokalnog stanovništva.

 

Izvor: Peščanik.net/ Foreign Affairs

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kinesko suzbijanje kriptovaluta

by bifadmin

Kineska centralna banka obnovila je danas svoj oštar govor o bitkoinu, nazivajući sve aktivnosti vezane za digitalne valute – nezakonitim, i obećavajući da će se boriti protiv tog tržišta.

U Q&A sekciji na sajtu, Narodna banka Kine (PBOC) je rekla da su usluge koje nude trgovanje, usklađivanje naloga, izdavanje tokena i derivate (altkoine) virtuelnih valuta – strogo zabranjene.

Prekomorske kripto razmene koje pružaju usluge u kontinentalnoj Kini takođe su ilegalne, kažu iz Banke. „Prekomorske berze virtuelnih valuta koje koriste internet za pružanje usluga domaćim stanovnicima takođe se smatraju nezakonitom finansijskom aktivnošću. Radnici stranih kripto razmena će biti istraženi“, dodaje se.

PBOC dodaje da je poboljšao svoje sisteme kako bi pojačao praćenje transakcija povezanih sa kriptovalutama i iskorenio špekulativna ulaganja. „Finansijske institucije i nebankarske platne institucije ne mogu nuditi usluge putem aktivnosti i operacija vezanim za virtuelne valute“, rekla je Banka.

Cena bitkoina potonula je preko 3% na 24-časovnoj osnovi, i trenutno vredi oko 41.100 dolara. Etereum je pao za 7% na 2.860 dolara, koliko otprilike vredi i sada. Akcije sa velikom izloženošću kriptovalutama takođe su opale u trgovanju na tržištu, pre nego što je Coinbase pao za skoro 4%, MicroStrategy za 5%, a RiotBlockchain za više od 6 procenata.

Peking  najavio suzbijanje kripto rudarstva

Ovo nije prvi put da je Kina tako oštra u vezi sa kriptovalutama. Ranije ove godine, Peking je najavio suzbijanje kripto rudarstva, energetski intenzivnog procesa koji verifikuje transakcije i kuje nove valute. To je dovelo do naglog pada procesorske moći bitkoina, pošto je više rudara isključilo svoju opremu.

PBOC je takođe naložio bankama i nebankarskim platnim institucijama, poput Alibabine filijale Ant Group, da ne pružaju usluge povezane sa kriptovalutama. U julu je centralna banka rekla jednoj kompaniji iz Pekinga da zatvori poslovanje, zbog navodnog omogućavanja transakcija u digitalnoj valuti.

Kinesko suzbijanje kriptovaluta dolazi u momentu kada Peking nastoji da ispuni svoje klimatske ciljeve. Ta zemlja, naime, najveći emiter ugljenika na svetu i namerava da do 2060. postane ugljenično neutralna. U međuvremenu, PBOC radi na sopstvenoj digitalnoj valuti.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kina se protivi da se Tajvan pridruži Transpacifičkom sporazumu o slobodnoj trgovini (TPP)

by bifadmin

Kina je danas izrazila snažno protivljenje nastojanjima Tajvana da se pridruži Transpacifičkom sporazumu o slobodnoj trgovini (TPP).

Istakla je da je to ostrvo „neotuđivi deo Kine“.

„Princip jedne Kine priznata je norma međunarodnih odnosa i opšti konsenzus međunarodne zajednice“, izjavio je novinarima portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđen, a prenosi japanska agencija Kjodo.
Kina se „odlučno protivi pristupanju Tajvana bilo kakvim zvaničnim sporazumima i organizacijama“, dodao je portparol, samo dan nakon što je Tajvan podneo zahtev za pridruživanje trgovinskom paktu, iz kojeg su se SAD povukle u januaru 2017. godine.

Peking je prošle nedelje aplicirao za članstvo u TPP-u, formalno poznatom kao Sveobuhvatni i progresivni sporazum o transpacifičkom partnerstvu, u očiglednom nastojanju da poveća svoj ekonomski uticaj u regionu, ocenjuje Kjodo.

Podsetimo, ranije u toku dana zvaničnici tajvanske vlade saopštili su da je Tajvan aplicirao za pridruživanje 11-članoj pacifičkoj trgovinskoj grupi, što bi, kako ocenjuje agencija AP, moglo da izazove potencijalni sukob sa rivalskim Pekingom oko statusa tog ostrva.

„Molba Tajvana za pridruživanje Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP) mogla bi biti osujećena ako Kina, koja se prijavila prošle nedelje, bude primljena prva“, izjavio je Džon Deng, tajvanski ministar bez portfelja.

Kina tvrdi da polaže pravo na Tajvan kao deo svoje teritoriji

CPTPP, koji je stupio na snagu 2018. godine, obuhvata sporazume o pristupu tržištu, kretanju radne snage i državnim nabavkama. Ostale potpisnice tog sporazuma su Australija, Kanada, Japan, Meksiko, Singapur i Novi Zeland.

Kina tvrdi da polaže pravo na Tajvan kao deo svoje teritorije, i da vlada Tajvana nema pravo da vodi spoljne odnose.

„Kina je ometala prilike Tajvana na međunarodnoj sceni. Ako se Kina pridruži pre Tajvana, to će ugroziti prijavu Tajvana“, rekao je Deng na konferenciji za novinare.

CPTPP je zapravo bilo transpacifičko partnerstvo, odnosno grupa koju je promovisao tadašnji američki predsednik Barak Obama. Njegov naslednik Donald Tramp povukao se 2017. godine iz tog partnerstva, a aktuelni predsednik Džo Bajden se nije ponovo pridružio.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci