korona virus

Pravljenje vakcine protiv Kovida-19 u kućnim uslovima je za Josija Zajnera delovalo jednostavno. Trebalo je da kopira vakcinu za COVID-19, koja je prošla test na majmunima, a potom da je testira na sebi i eksperiment prenosi uživo. Zaključio je međutim da je pravljenje vakcine mnogo komplikovanije, piše Bloomberg.

Širom sveta se desetine Kovid-19 vakcina nalazi na kliničkom ispitivanju u kojem učestvuju desetine hiljada ljudi. Razvoj jedne vakcine uobičajeno traje nešto kraće od deceniju, ali sada se radi po ubrzanim procedurama, kako bi vakcina što pre ušla u upotrebu. Međutim, Zajner, nekadašnji istraživač u NASA je odlučio da napusti naučne institucije, verujući da bi van regulatornih struktura, kroz samostalne eksperimente, brže i jeftinije došao do vakcine.

Iako je njegov eksperiment dao obećavajući rezultat, Zajner nije pronašao odgovore na brojna pitanja, tako da se ne može nazvati uspešnim. Kao prvo, nije bilo jasno da li su antitela koja je pronašao u svom telu u izuzetno sitnim merama pre početka eksperimenta napravila razliku. Zajner već dugo veruje da biohakeri, poput njega, mogu da nateraju nauku da se brže razviija. U junu je rekao da je Covid-19 pružio „savršenu priliku“ da biohakeri pokažu šta mogu.

U početku je Zajner pretpostavljao da će eksperiment koji je nazvao Project McAfee, po antivirusnom softveru, biti relativno jednostavan. Naručio je istu sekvencu proteina od kompanije koja je radila ispitivanja na majmunima u maju. Ideja je bila da on sa svoje dvoje kolega testira ono što su naručili i ceo proces prenose uživo na internetu, a prva emisija je trebalo da bude u junu.
Međutim, kada je počeo da prikuplja rezultate, oni nisu mogli da mu daju dovoljno jasne podatke da li vakcina ima ikakvog efekta. Čak je i sam Zajner rekao da je sumnjičav prema sopstvenim podacima.

Bar je dokazao da pravljenje vakcine nije tako jednostavno

Zato je danas njegov stav dosta umereniji od onog s početka pandemije. Sada izjavljuje kako je „ljudska biologija, tako složena“, pa su potrebna klinička ispitivanja, kako bi se uklonile nejasnoće koje se dobiju tokom pretkliničkih ispitivanja, što nije moguće van istitucija.

Bioetičar s Univerziteta Stanford je rekao da ikao je Zajnov eksperiment predstavljao veći rizik nego što je mogao da donese koristi, ali ono što je dragoceno je to što je pokazao da razvoj vakcine nije magija.

Zajner je poznat po radovima u kojima samog sebe koristi kao zamorče. Brojni javno prikazani eksperimenti učinili su ga neformalnim predvodnikom „uradi sam” naučnika. Napredak tehnologije je podvige kao što je inženjerska biologija učinio sve jednostavnijim, te ohrabrio biohakere da istražuju. Zajner veruje da bi takva najsavremenija nauka trebalo da bude dostupna svima i da bi demokratizacija nauke mogla da pomogne u suzbijanju previsokih cena lekova i ubrza nauku.

Dok SAD ubrzano radi kako bi plasirao vakcinu brže nego ikada, Zajner kaže da je otkrio zašto ne treba žuriti sa dugim, sporim procesom kliničkih ispitivanja. Obećavajući rezultat u ranoj fazi je upravo to — obećavajući. To je poruka koja odjekuje širom Sjedinjenih Država, s obzirom na to da je datum objave vakcine postao važno pitanje u tamošnjim političkim kampanjama za izbore 3. novembra, iako naučnici kažu da je verovatnije da vakcina bude gotova tek na kraj godine ili u januaru.

Zajner je rekao da je njegov radna testiranju vakcine ublažio njegov apetit za samostalnim eksperimentisanjem na ljudima. I dalje veruje da takvi eksperimenti moraju da igraju ulogu, posebno za one sa fatalnim bolestima kojima nedostaju odobreni tretmani, ali se za sada odmara od eksperimentisanja na sebi. Njegov sledeći projekat biće fokusiran na pokazivanje ljudima kako da uzgajaju pileće ćelije kako bi napravili svoje lažno meso.

Petar Paunović

Izvor: Startit

Foto: Pixabay