Tag:

krediti

Gomilanje tužbi zbog naknada, odnosno troškova obrade kredita

by bifadmin 4. јануар 2021.

Tužbe zbog naknada, odnosno troškova za obradu kredita, su se do te mere nagomilale u poslednjih nekoliko godina u Srbiji, da to više nije samo problem korisnika tih kredita i banaka, već i sudova. Sudski sistem je toliko zagušen ovim tužbama, da se razmatraju i izmene Zakona o parničnom postupku. Kako je do ovoga došlo i koliko su ovakve tužbe pravno osnovane?

Ogroman broj tužbi zbog bankarskih naknada, odnosno troškova za obradu kredita je maltene blokirao rad sudova. Sudije građanskih odeljenja imaju, zbog ovih tužbi, čak i do hiljadu predmeta po sudiji, a sudije krivičnih odeljenja prosečno nešto manje od sto predmeta po sudiji, pa se čak razmišlja i o zakonskim izmenama kako bi se rasteretili sudovi u Beogradu.

Da bismo lakše objasnili nesporazume koji nastaju oko bankarske naknade, odnosno troška za obradu kredita, pokušajmo da ovu problematiku predstavimo na pojednostavljen način kroz neku drugu delatnost, na primer prodaju kroasana.

Zamislite da ste tokom boravka u Parizu sklopili odličan posao za uvoz kroasana u Srbiju. Otvarate pekaru u Beogradu i krećete s prodajom. Sve ide kako treba i poslujete u skladu sa svim domaćim propisima. Uprkos tome, jednog dana stiže vam tužba koju je podneo jedan od vaših kupaca. On traži povraćaj dela novca, jer niste jasno iskazali koliko u ukupnoj ceni proizvoda učestvuju troškovi kvasca, a koliko džema kojim je napunjen kroasan.

U početku se ne uzrujavate mnogo zbog podnete tužbe, jer verujete da je ovakvo ponašanje mušterije zloupotreba potrošačkih prava. Ali onda stiže „objašnjenje“ Ministarstva trgovine u kome se kaže kako ne morate da iskazujete cenu svih sastojaka u kroasanu, ali da biste možda i mogli. Sada već počinjete ozbiljno da se brinete, ali se uzdate u pravosuđe.

Međutim, najviša sudska instanca u državi daje tumačenje da tužba koju ste dobili ima osnova u nekim slučajevima. Samo nije baš najjasnije u kojim. Posle ovakvih stavova nadležnih, kreću sa tužbama za povraćaj dela novca svi vaši kupci, ali i kupci svih ostalih prodavaca kroasana. Sudovi su zatrpani, a vi se pitate da li imate noćnu moru i sanjate Kafku, ili se to stvarno događa?

Pređimo sa kroasana na kredite.

Banke pri odobravanju kredita obračunavaju nominalnu kamatnu stopu, kao i druge elemente ukupne cene koštanja kredita. U te druge elemente ulazi i naknada, odnosno trošak obrade kredita. Ukupna cena koštanja kredita naziva se efektivna kamatna stopa. Sve pomenuto (nominalna i efektivna kamatna stopa, naknada, odnosno trošak obrade kredita) čini sastavni deo ugovora o kreditu.

Ako bismo se vratili na kroasane, kredit bi bio kroasan, nominalna kamatna stopa kvasac, a naknada za obradu kredita džem. Cena kroasana istaknuta u vitrini je efektivna kamatna stopa.

Naknada i trošak nisu isto

Pitate se, naravno, koji su onda osnovi tužbenih zahteva sa početka teksta? Zdrav razum kaže da ne bi trebalo da ima osnova, ali pravo u privredama kojima tržišni principi nisu jača strana često nije u korelaciji sa zdravim razumom.

Tužioci banaka ističu vrlo kreativne razloge za ništavost odredbe ugovora o kreditu koji predviđa plaćanje naknade, odnosno troška, za obradu kredita. Dva su glavna:

suprotnost sa Zakonom o obligacionim odnosima koji propisuje da korisnik za kredit plaća ugovorenu kamatu;
element naknade, odnosno troška, za obradu kredita ne opravdava stvarne troškove koje je banka imala prilikom odobrenja predmetnog kredita.

Prvi od dva najčešća osnova već smo objasnili. Korisnik kredita banci plaća ukupnu cenu koštanja kredita izraženu u efektivnoj kamatnoj stopi. Dakle, korisnik plaća ugovorenu kamatu. To što efektivnu kamatnu stopu čine različiti elementi (nominalna kamatna stopa, naknada za obradu, itd.) predviđeno je brojnim pozitivnim propisima u Srbiji i nije protivno članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima.

Drugi osnov je nešto interesantniji. Banke na našem tržištu su isti element ugovora o kreditu različito nazivale – jedne kao naknadu a druge kao trošak obrade kredita. Ova terminološka razlika ima značajne posledice.

Naknada je plaćanje, najčešće u nоvcu, za izvršen rad, uslugu ili činidbu. U pitanju je termin izuzetnо rasprоstranjen u našem pravu.

Trоšak je utrоšak ili iskоrišćavanje resursa prilikоm оbavljanja оdređenоg pоsla. Mоže se definisati i kaо nоvčana pоtrоšnja sredstava u prоcesu rada, a dо kоje dоlazi usled stvaranja nоve vrednоsti. Trоškоvi mоgu biti različiti: radna snaga, materijal, kamata, zakup, reklame, i mnоgi drugi.

U računоvоdstvenоm smislu naknada je prihоd, trоšak je rashоd.

Očigledno je da se između naknade i troška ne može staviti znak jednakоsti. Naime, kada se gоvоri о trоšku banke, pоdrazumeva se umanjenje njene imоvine. Кada se gоvоri о naknadi banke, u pitanju je uvećanje njene imоvine.

Sa aspekta klijenta, i trоšak i naknada banke za njega su umanjenje imоvine. Ipak, u slučaju trоška reč je о pоdnetоm rashоdu banke kоji se prevaljuje na klijenta sa ciljem da banka оstane u neutralnоj pоziciji nakоn plaćanja (nadоknade) istоg оd strane klijenta. U slučaju naknade radi se о plaćanju cene za kоnkretnu uslugu kоju je banka pružila.

Оvde je kоrisnо napraviti poređenje sa bilо kоjоm drugоm prоfesijоm gde se uоbičajenо plaća naknada za pružene usluge. Takо, kada оdete kоd advоkata, autоmehaničara ili lekara u privatnоj klinici plaćate naknadu za pruženu uslugu. Ona uključuje i redоvne trоškоve pоslоvanja (tоner, štampač, amоrtizacija оpreme za rad, i drugо). U situacijama kada se, tоkоm realizacije usluge, neštо eksternо plaća (nоvi deо, оvereni prevоd, nоtar, akt državnоg оrgana, i drugо), taj trоšak se prikazuje izdvojeno оd specifikacije usluga i fakturiše klijentu.

Zašto je edukacija društva važna za ukupni privredni rast?

U hipоtetičkоj, mada pravnо neutemeljenоj situaciji, pоstizanja pune saglasnоsti о zabrani pоstоjanja elementa naknade za оbradu u ugоvоru о kreditu, pоstavlja se pitanje šta bi pоtоm usledilо? Оdgоvоr je jednоstavan – banke bi оvaj prihоd nadоknadile pоdizanjem nоminalne kamatne stоpe.

Dakle, ne bi se umanjila ukupna cena kredita, već bi se samo promenila njegova struktura. Cena kredita bi ostala ista, a verovatnije bi bila i viša, zato što se naknada naplaćuje jednоkratnо, a kamata tоkоm celоg periоda trajanja kredita, pa različito utiču na novčane tоkоve.

Iz svega navedenog proizilazi zaključak da nema osnova za tužbe protiv banaka koje su korisnicima naplaćivale naknadu za obradu kredita.

Što se tiče banaka koje su klijentima naplaćivale trošak za obradu kredita, situacija je nešto drugačija. Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, banka ima pravо na naplatu trоškоva bankarskih usluga, ali pоd uslоvоm da je pоnuda banke sadržala jasne i nedvоsmislene pоdatke о trоškоvima kredita.

Dakle, ovde se ostavlja određen prostor za pravno valjan osnov tužbe, ali bi svaki slučaj trebalo detaljno ispitati i ne dozvoliti da se presude donose po automatizmu. Time bi se obeshrabrilo ubrzano gomilanje tužbi i oslobodio prostor za efikasniji rad sudova i na mnogim drugim predmetima.

Ova problematika jasno pokazuje da na privredni rast u Srbiji, pored ekonomskih, utiču i brojni društveni faktori. Jedan od najvažnijih je efikasan sudski sistem u zaštiti prava, ali je očigledno veoma važna i edukacija države i njenih građana kako funkcionišu moderna tržišna društva kojima stremimo.

Pоznati američki sudija i utemeljivač škоle ekоnоmske analize prava, Ričard Pоzner je odlazeći u penziju poručio sledeće: „Кada se suоčim sa pravnim prоblemоm, prvо оstavim pravо pо strani i sebi postavim pitanje – šta je racionalno i odgovorno rešenje оvоg spоra?“

Veliko je pitanje da li bi Pozner sa takvim stavom u Srbiji dočekao penziju kao sudija, ili bi bio primoran da se mnogo pre penzionisanja oproba u poslu s kroasanima.

Miloš Velimirović, partner u advokatskoj kancelariji Samardžić, Oreški&Grbović, SOG

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

4. јануар 2021. 2 komentara

Pravo stanje loših kredita znaće se u drugoj polovini sledeće godine

by bifadmin 30. децембар 2020.

U Srbiji je, uprkos korona krizi, zabeleženo međugodišnje smanjenje loših kredita za 18 odsto. To je slučaj i u većini zemalja istočne, centralne i jugoistočne Evrope, zahvaljujući državnim merama podrške. Ali pravo stanje nenaplativih kredita zanće se u drugoj polovini 2021. godine, kada mere počnu da ističu. Koliko će porasti novi talas loših kredita zavisiće od toga koliko će vlade efikasno upravljati krizom, uključujući i brzinu vakcinisanja stanovništva.

Obim loših kredita (NPL) je uprkos korona krizi nastavio da pada u prvoj polovini ove godine. Ali pravi uticaj krize na novi talas NPL biće očigledan u drugoj polovini 2021. godine, kada počnu da ističu državne mere za podršku privredi, kao što su moratorijumi na plaćanja i umanjenje poreza.

Mere koje su preduzele vlade radi ublažavanja posledica pandemije, sprečile su privremeno i porast nenaplativih kredita kod preduzeća koja se suočavaju sa nelikvidnošću izazvanom aktuelnim poremećajima na tržištu. Ove mere su odložile i negativne efekte na kvalitet aktive banaka, navodi se u NPL Monitoru Vienna Initiative, koji analizira loše kredite u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Loši krediti dostigli iznos od 33 milijarde evra

Prema istom izvoru, količina nenaplativih kredita je zabeležila pad od 8,9 odsto u posmatranim evropskim regionima tokom 12 meseci, zaključno sa junom 2020. godine, dostigavši iznos od 33 milijarde evra. Većina analiziranih zemalja je imala međugodišnje smanjenje loših kredita više od 10 odsto: Mađarska (-35,3 odsto), Letonija (-31,3 odsto), Albanija (-25,3 odsto), Slovenija (-22,8 odsto), Hrvatska (-22, odsto), Srbija (-18 odsto, Bosna i Hercegovina (-13,7 odsto), Litvanija (-12,4 odsto) i Češka (-10,3 odsto).

Samo četiri zemlje su zabeležile povećanje obima nenaplativih kredita: Crna Gora (0,2 milijarde evra; 15,4 odsto), Estonija (0,1 milijardu evra; 11,9 odsto), Kosovo (0,1 milijardu evra; 10,2 odsto) i Slovačka Republika (1,9 milijardi evra; 2,4 odsto).
I dalje se ne zna koji će biti najpovoljniji momenat za prodaju NPL

Učinak krize na novi talas nenaplativih kredita će varirati od zemlje do zemlje, u zavosnosti od toga koliko će vlade efikasno upravljati krizom, uključujući i brzinu vakcinisanja stanovništva, ocenjuje se u izveštaju. Istovremeno, prodaja nenaplativih kredita će najverovatniej i dalje biti najvažnija u strategijama razduživanja banaka u istoćnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

U izveštaju se ocenjuje da u mnogim analiziranim zemljama tržište NPL dobro funkcioniše, ukljućujući i regionalne investitore koji ulažu u nenaplative kredite. Iako je većina njih u ovom trenutku uzdržana, postoje naznake da će kretanja u ovom segmentu tržišta biti pozitivnija u sledećoj godini, jer se kapital za te namene ne seli iz regiona.
Banke su, takođe, spremne da ponovo pokrenu procedure za prodaju loših kredita, ali je i dalje neizvesno kada će biti dobar momenat za prodaju, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: Indikator.ba

30. децембар 2020. 0 komentar

Promo

Sberbank „novogodišnji“ keš krediti

by bifadmin 15. децембар 2020.

U danima novogodišnjeg raspoloženja i priprema za predstojeće praznike, Sberbank Srbija je odlučila da još jednom iznenadi svoje postojeće, ali i buduće klijente, pripremivši ponudu keš kredita sa atraktivnom kamatnom stopom i bez naknade za obradu kreditnog zahteva.

Na ovaj način, Sberbank je odlučila da u periodu darivanja i priprema za nove početke omogući svim zainteresovanim klijentima dodatnu finansijsku podršku i pomoć u ostvarenju njihovih ličnih i porodičnih planova.

– Odlično znamo da je upravo ovo period kada se mnogi građani trude da sve započete stvari završe ili da mnogo spremnije zakorače u Novu godinu. Zbog toga smo i pripremili ovu zanimljivu ponudu, jer verujemo da će mnogim našim klijentima, ali i građanima koji dosad nisu sarađivali sa Sberbank omogućiti da jednostavnije i brže finansiraju sve ono što im je neophodno. Interesovanje naših klijenata za keš pozajmicama, već tradicionalno, raste kako se približavamo kraju godine, pa smo odlučili da sve svoje klijente iznenadimo jednom ovakvom novogodišnjom ponudom – istakla je Mirjana Đorđević, direktorka Odeljenja za razvoj proizvoda u Sberbank Srbija.

Govoreći o pogodnostima i prednostima ove ponude, ona je naglasila da će Banka svoje „novogodišnje“ keš kredite odobravati svim klijentima bez naplate provizije za obradu kreditnog zahteva, uz period otplate od 36 meseci i u maksimalnom iznosu od 360.000 dinara.
Za sve klijente koji dosad nisu sarađivali sa Sberbank krediti su dostupni uz fiksnu kamatnu stopu tokom prvih 18 meseci. Što se tiče ponude za već postojeće klijente Banke krediti se odobravaju uz efektivnu kamatnu stopu od 8,52 odsto, ali i sa još jednom dodatnom pogodnošću. Reč je o mogućnosti da se zahtev za dobijanje ovog kredita podnese 100% online, kroz Sberbank aplikaciju za mobilno ili elektronsko bankarstvo, kao i da se tražena pozajmica dobije u roku od samo pet minuta.

– Mogućnost dobijanja našeg „novogodišnjeg“ keš kredita bez odlaska u banku je zaista velika pogodnost u ovom trenutku i sigurna sam da će mnogi naši postojeći klijenti iskoristiti ovu priliku. Upravo zbog toga, pozivam sve klijente da na svojim pametnim telefonima instaliraju našu aplikaciju za mobilno bankarstvo, a zatim da tako podnesu zahtev za „novogodišnji“ keš kredit – dodala je Đorđević.

15. децембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Fond za razvoj će razmatrati zahteve za kovid kredite za likvidnost, rok 10.decembar

by bifadmin 9. децембар 2020.

Državni Fond za razvoj odobrio je 195 zahteva za kredite u ukupnom iznosu od 968,6 miliona dinara, objavljeno je danas internet stranici Fonda.

Odobreno je 112 kredita za likvidnost pravnim licima i preduzetnicima kao finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom kovid-19 u iznosu od 355,3 miliona dinara. Subjektima koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem odobreno je 53 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 253,4 miliona dinara.

Po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte, odobreno je 16 zahteva za investicione kredite u iznosu od 299,2 miliona dinara kreditnih i 63,9 miliona dinara bespovratnih sredstava. Fond je odobrio dva dugoročna kredita za investicije u iznosu od 37,5 miliona dinara, i jedan za trajna obrtna sredstva u iznosu od četiri miliona dinara.

Odobreno je i 11 zahteva u iznosu od 19,1 miliona dinara kreditnih i 9,2 miliona dinara bespovratnih sredstava za startap kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.

Fond za razvoj naveo je i da će razmatrati zahteve za kovid kredite za likvidnost koji budu podneti najkasnije do 10. decembra. Ta odluka je, kako se navodi, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Foto: Pixabay

9. децембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Evropska centralna banka dala „blagoslov“ za budžetska zaduživanja

by bifadmin 17. новембар 2020.

Evropska centralna banka tvrdi da uprkos rekordnom rastu budžetskih zaduživanja radi pomoći privredi, nećemo imati „reprizu“ svetske finansijske krize od pre deset godina. Pod uslovom da države ta sredstva dobro upotrebe za očuvanje privrede dok ne počne distribucija vakcine. Jučerašnja blokada evropskog programa za oporavak koju su preduzele Poljska i Mađarska, upozorava da to neće ići baš tako glatko.

Vlade širom Evrope troše ogromne iznose kako bi obuzdale recesiju, ali javni dug neće biti neodrživ iako je u pojedinim članicama evrozone ogroman, tvrdi glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB).

Budžetski deficit evropskih zemalja dostgao je ove godine rekordno visoke nivoe, zbog napora država da sačuvaju privredu u uslovima karantrinskih mera koje se uvode u borbi s pandemijom. Javni dug će u takvim uslovima prevazići vrednost BDP-a, uz procene da će nastaviti da raste i u naredne dve godine.

Dug se neće oteti kontroli

Tačno je da će javni dug rasti, ali u situaciji kada su kamatne stope veoma niske i imajući u vidu makroekonomsko okruženje, može se zaključiti da je taj dug održiv, saopšavaju iz Evropske centralne banke.

Dodaju da nema razloga za bojazni da će se javni dug oteti kontroli i da ćemo doživeti „reprizu“ sitacije koja je nastala pre deset godina, kada je izbila svetska finansijska kriza. Naime, kako tvrde u ECB-u, „trošak kamata na ovaj, novi dug biće u predstojećim godinama prilično ograničen“.

Šta je čija odgovornost

Centralna mometarna institucija evrozone drži troškove zaduživanja na rekordno niskom nivou, ali poručuje vladama da je njihov zadatak očuvanje privrede dok ne počne distribucija vakcine i dok se ne ukinu vanredne mere zbog pandemije. Kako ističu, ta vrsta odgovornosti nije u „opisu posla“ centralne banke.

Ipak, da sve ne ide baš tako glatko pokazuju i jučerašnje reakcije Poljske i Mađarske, koje su blokirale evropski program za oporavak vredan 750 milijardi evra, a što bi moglo da odloži isplatu povoljnih kredita

Foto: Pixabay

17. новембар 2020. 0 komentar

Promo

EBRD i Banca Intesa potpisale kreditnu liniju vrednu 20 miliona evra

by bifadmin 30. октобар 2020.

Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) potpisan sa Banca Intesa u iznosu do 20 miliona evra pomoći će preduzećima i opštinama u Srbiji da se izbore sa ekonomskim posledicama pandemije korona virusa.
Sredstva EBRD-a su namenjena za održavanje likvidnosti kompanija, malih preduzeća i opština koja se suočavaju sa smanjenjem poslovanja i prometa zbog širenja virusa.

Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banca Intesa, izjavila je: „Obezbeđivanjem nove kreditne linije u iznosu od 20 miliona evra, nastavljamo saradnju sa EBRD, našim dugogodišnjim partnerom u pružanju podrške privredi. Veliko nam je zadovoljstvo što ćemo biti u prilici da kroz ovu kreditnu liniju pomognemo privrednim društvima da lakše prevaziđu negativne posledice koje je na njihovo poslovanje ostavila pandemija koronavirusa, i na taj način doprinesmo ekonomskom oporavku celokupne privrede. Banca Intesa je kao pouzdan partner građanima i privredi u Srbiji do sada stavila na raspolaganje preko 288 miliona evra kroz ugovore o kreditnim linijama sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.“

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan, je izjavila: „EBRD nastavlja da povećava finansiranje lokalnih preduzeća kroz svoje odlične partnerske banke, kako bi im pomogla da nastave da posluju i sačuvaju radna mesta. Sa ovim novim finansiranjem za Banca Intesu, naša sredstva realnoj privredi u Srbiji – plasirana kroz kreditore – se približavaju iznosu od 400 miliona evra.“

Banca Intesa Beograd je najveća banka u Srbiji koja drži vodeću poziciju u korporativnom bankarstvu i poslovima sa stanovništvom, sa tržišnim udelom od 16% uzimajući u obzir ukupnu imovinu na kraju 2019. godine. Banca Intesa ima otprilike 3.000 zaposlenih i mrežu od 154 poslovnice širom Srbije.
EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Ova banka je uložila preko 6,3 milijarde evra kroz 277 projekata u zemlji do sada. EBRD se fokusira na podržavanje razvoja privatnog sektora, poboljšavanje javnih komunalnih usluga i sveopšti prelazak na zelenu ekonomiju.

30. октобар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Građanima stigla rata usled moratorijuma

by bifadmin 9. септембар 2020.

Mnoge klijente banaka prvih dana septembra sačekalo je neprijatno iznenađenje. Iako su prihvatili zastoj u otplati kredita i drugih obaveza, rate za kredite, za kreditne kartice i kamate za dozvoljeni i nedozvoljeni minus su skinute sa njihovih računa.

Verovatno veliki broj sugrađana nije obratio pažnju, pa bi trebalo da provere stanje na računu i utvrde da li je ispoštovana odluka u vezi sa moratorijumom na sve dugove do 1. oktobra. Jer u bankarskom sistemu očigledno nešto nije u redu sa softverima, pa je novac skidan i kome je trebalo i kome nije.
Drugi moratorijum na otplatu dugova bankama, koji ističe na kraju ovog meseca, izgleda da je zbunio bankare mnogo više nego prethodni. Iako bi trebalo da je sada sve jednostavnije, klijenti različitih banaka žale se, i u većem broju nego u periodu od marta do maja, da su im banke pogrešno „skinule“ ili oprostile dug.

Proizvoljno „skidanje“ rata

„Otišao sam u svoju ekspozituru da se žalim jer je novac na koji sam računao ipak skinut sa računa i obećali su da je u pitanju greška i da očekujem povrat novca“, kaže G. Ć. iz Kraljeva. „A što je najgore, i u avgustu mi je greškom uzeta rata za kredit, pa sam i tada zvao da mi novac vrate. Mojoj prijateljici pak koja je elektronski odbila moratorijum nije skinuta nijedna rata. Iz banke su joj rekli da razlog za grešku nije elektronska prijava, jer je svejedno na koji način se klijent izjasnio – putem interneta, lično ili telefonom“.
Iz Udruženja banaka Srbije smatraju da svaki slučaj treba proveriti pojedinačno, a banke tvrde da će svaka greška biti ispravljena.

Preklapanje dva moratorijuma

Konfuziju je verovatno unelo preklapanje dva moratorijuma, a naročito je zbunjujući deo u vezi sa kamatama za dozvoljeni minus. U prvom moratorijumu su prvog meseca po njegovom okončanju klijenti morali da plate duplu kamatu, ali u novom paketu NBS je naredila bankama da kamate iz avgusta i septembra rasporede na onoliko rata koliko je korisnicima ostalo do kraja otplate kredita.
Tako su tokom prvog zastoja, martovska i aprilska kamata dodate junskoj i julskoj, dok je majska, koja je trebalo da bude skinuta sa kamatom iz avgusta, ušla u novi moratorijum.

Kamata se ne pripisuje glavnici

„Po prestanku moratorijuma, nastavlja se redovna otplata kredita, uz produženje roka otplate za broj meseci primene moratorijuma, a obračunata redovna kamata se ne pripisuje glavnici duga već se ravnomerno raspoređuje na preostali rok otplate“, kažu u Komercijalnoj banci. „Klijenti koji su ušli u oba moratorijuma biće zaduženi tek po isteku i drugog, odnosno prve rate će im biti skinute tek u oktobru“.
Ukoliko se do 10. avgusta građani nisu izjasnili da ne žele primenu moratorijuma na otplatu obaveza, moratorijum je automatski primenjen od prvog dana avgusta do poslednjeg dana septembra, uključujući i neizmirene obaveze koje su dospele u julu.

Uobičajena naknada

Prosečna kamata na dozvoljenoprekoračenje je 28,71 odsto, a na nedozvoljeno 36,30 odsto. U Srbiji ima oko 7,3 miliona tekućih računa, koje je otvorilo nešto više od pet miliona građana, a broj dozvoljenih minusa je približan.
Podaci UBS pokazuju da je 231.780 tekućih računa skliznulo u nedozvoljeni minus. Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja je 46.644 dinara.

Problemi sa čekovima

Bilo je slučajeva u nekim bankama da klijenti koji su izabrali moratorijum nisu mogli da dobiju čekove, ili su morali da pokriju deo rate da bi ih dobili. Većina banaka nam je, ipak, potvrdila da se čekovi izdaju nesmetano svima koji ispunjavaju uslove za dobijanje čekova i izdavanje nije ni na koji način uslovljeno prihvatanjem zastoja u otplati obaveza.
Kako kažu, obaveze klijenata vezane za moratorijum se posebno evidentiraju, pa nemaju uticaja na izdavanje čekova.

Izvor: Novosti.rs

9. септембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U trouglu država Srbija – Er Etihad – kupci obveznica

by bifadmin 23. август 2020.

Već godinama se u javnosti raspravlja o državnom subvencionisanju kompanije Er Srbija. Ovih dana se, međutim, ispostavlja da je proteklih godina, od kada je transformisan nekadašnji JAT, poslovanje nacionalne avio-kompanije realtivno solidno.

Problem nove firme su krediti pozajmljivani 2015. i naredne sezone od manjinskog suvlasnika Er Etihada po očajnim uslovima, od kojih prvi u iznosu od 56,5 miliona evra na naplatu dospeva početkom septembra, a drugi od 62 miliona juna sledeće godine.

Osnov svega je visina kamate, čak 6,97 odsto, mada se u to vreme tržištu posuđivalo uz kamaćenje od 2,5 odsto i niže. Sa pandemijom teška kriza je zahvatila ceo svetski saobraćaj i dodatno otežala situaciju u kojoj se našla nacionalna avio-kompanija.

Bolje poslovanje

No, pođimo od poslovanja. Protekle godine firma je zabeležiila 9,5 miliona evra profita. Teško da bi zarade bilo da država nije sa 20 miliona subvencionisala kompaniju u kojoj je većinski vlasnik, dok je operativno vođenje prepušteno manjinskom partneru, poznatoj kompanija Er Etihad iz Abu Dabija.

Prethodnih sezona bilo je i nešto bolje, državna subvencija od po 21 milion evra je doprinosila da lane profit bude 12,8, sezonu ranije 15,7 miliona. Podsetimo se na vreme JAT ervajz kada je, u to vreme sto odsto domaća firma, godišnje pravila između 25 i 34 miliona evra gubitaka, pa je prilikom sklapanja inopartnerstva država Srbija morala na sebe prihvatiti kompanijskih 380 miliona evra duga.

Dodajmo da je ovoliki gubitak nekadašnja firma pravila na godišnji prihod od cirka 150 miliona evra, dok je poslednjih sezona nov menadžment uspeo bezmalo udvostručiti priliv u kompanijsku kasu. I bez subvencija pravi višestruko manji, beznačajan minus.

Značaj šerovanja

Istina, prilikom sklapanja partnerstva Siniša Mali, glavni izvođač transformacije u novu avio-kompaniju, najavljivao je godišnje preko četiri miliona putnika i prihod od blizu 700 miliona dolara.

Za vreme JAT-a broj putnika nije prelazio 1,5 miliona, poslednjih sezona Er Srbija je po sezoni prevozila između 2,55 i 2,83 miliona klijenata. Mada nije dostignuto ono što se u svečarskoj atmosferi obećavalo, očito da je novi upravljač podigao poslovne parametre na uočljivo viši nivo.

Uvećanje i poboljšanje poslovanja učinjeno je povećanjem broja linija, broja letova, flote. Osnov svega je uklapanje u mrežu linija Er Etihada.

Praktično, u slučaju presedanja sa jednog na drugi let, pogotovo kada je reč o Er Etihad linijama, računa se i na avione Er Srbija. Takozvano šerovanje je u modernom aviosaobraćaju osnov poslovnosti.

Novčani troškovi

Ne može se sporiti određeni doprinos novog partnera. Problem je nastao u načinu ulaska kompanije iz Abu Dabija u nekadašnji JAT, čime je bivša kompanija transformisana u novo pravno lice. Ali, kako?

Srbija je na sebe prihvatila svih 380 miliona nasleđenih dugovanja, dok je za 51 odsto suvlasništva nove kompanije uplatila 90 miliona evra osnivačkog kapitala. Sa druge strane, Er Etihad za 49 odsto suvlasništva unosi tek 40 miliona evra i to kao kredit matične kompanije ćerka-firme.

Letači iz UAE su do suvlasništva došli samo na osnovu poslovne reputacije i obećanja da će poboljšati funkcionsanje nove firme. Stvar je u tome da je JAT bio u dubiozi, znanje menadžmenta zastarelo i gotovo neupotrebljivo za generisanje zarade u modernom vazdušnom saobraćaju.

Računalo se da je tim iz arapske firme mnogo agilniji. Tu je svakako i Etihadova mreža linija za šerovanje novog letača sa Balkana. I jedno i drugo su veoma vrednovali prilikom sklapanja partnerstva.

Za trećeg pola kolača

No, na svetskom nebu je izuzetna i sve žešća konkurencija, posebno kada je reč o kompanijama koje dugolinijske letove zasnivaju na gradovima sa Bliskog Istoka, gde je optimalno napraviti prizemljenje i pauzu ukoliko se iz Zapadne Evrope, SAD ili Afrike želi leteti za Juoistočnu Aziju, Kinu, Indiju ili Australiju. Ali, mesta ima za dve i po kompanije, a tri su velika rivala.

Izgleda da je poslednjih sezona upravo Er Etihad taj treći za koga je (pre)ostala tek polovina kolača. Zapao je u nevolje i sada je to kompanija opterećena sa čak pet milijardi dolara gubitaka nagomilanih u poslednjie vreme. Time i poslovna pozicija Er Srbije može doći u pitanje.

Neposredno za Er Srbija su mnogo gori krediti uzeti od Er Etihad, a koji pristižu na naplatu. I da nas nije zadesila korona zaraza pitanje je da li bi Er Srbija mogao sam otplatiti ekstremno nepovoljne aranžmane.

Sasvim je izvesno da sada neće moći, pa bi mogao otići u stečaj. U ovakvim prilikama obično suvlasnici, srazmerno udelu, plaćaju obavezu. Međutim, Etihad nema takav plan.

Ko vraća kredit

Er Srbija je tražila od poverioca, inače svog manjinskog suvlasnika, oprost 82 odsto duga, i odbijena je. Izgleda mnogo velik zahtev, ali, kada bi se izdvojila obaveza suvlasnika, predlaže se, zapravo, da Vlada Srbije plati 21,5 od 60 miliona evra duga.

I to bi bio izrazito velik oprost da situacija u vazdušnom saobraćaju nije dramatično teška, a izvesno je da u skoro vreme neće biti poboljšanja. Činjenica je da Er Srbija, kao uostalom i svi svetski vodeći letači, još skoro neće moći vratiti ovaj dug.

Kupci obveznica Er Etihad, čiji je novac zapravo pozajmljen Er Srbija, bi pristali na odlaganje isplate, ali uz uslov da država Srbija bude garant duga. Time bi obaveza Er Srbija praktično postala deo javnog duga države Srbije i dug kompanije bi se platio iz budžeta.

Nije neprihvatljivo, ali bi, ipak, moralo doći do ne malog otpisa osnovnog duga, dok bi visina suvlasništva Er Etihad morala biti znatno umanjena. U svakom slučaju, slede pregovori i mnogo toga zavisi od toga šta se postigne u trouglu država Srbija – Er Etihad – kupci obveznica.

Doprinos nacionalnog letača

Međutim, pravi ispit za menadžment Er Srbija slediće tek nakon novog dogovora i nove vlasničke strukture. Sadašnje, i nešto bolje poslovne rezultate ubuduće treba postići uz znatno manju podršku Er Etihad.

To nije lako. Subvencija države nije prevelika, uostalom država nije na gubitku. Iz poreza, akciza i drugih nameta (ne račinajući doprinose zaposlenih za socijalno i zdravstveno osiguranje) Er Srbija u budžet države godišnje uplati i duplo više od iznosa subvencija.

Pri tome, ne bi trebalo smetnuti sa uma doprinos nacionalne avio-kompanije uspešnom poslovanju aerodroma „Nikola Tesla“ (prošle godine prvi put premašio šest miliona putnika), srpskom turizmu, ugledu kod investitora, te mogućnosti ovdašnjeg stanovništva da lako i relativno jeftino ima pristup do znatnog broja destinacija, pogotovo onih koje se najčešće posećuju. Takođe, kada ne bi bilo kompanije sa Beogradom kao osnovnim polazištem, tek tada bi se videlo kolika bi bila cena karata sa ovdašnje destinacije drugih kompanija.

U svakom slučaju, subvencija nije ono što bitno oblikuje poslovanje Er Srbije. Mnogo je značajnije imati kadar koji može da uspešno vodi firmu, a do profita je teško stići bez, bar delimičnog, oslonca na mrežu letova jakog, po mogućstvu svetski relevantnog partnera.

Za budućnost nacionalne kompanije, pa i ovdašnje avioindustrije, u celini ima mnogo važnijih stvari od krajnje politizovanog pitanja državne subvencije.

Izvor: 021.rs

23. август 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Udruženje banaka Srbije: Uzmite moratorijum samo ako vam je zaista potreban

by bifadmin 4. август 2020.

Udruženje banaka Srbije apeluje na svoje klijente da se za moratorijum opredele samo ako im je to zaista potrebno jer se njime produžava trajanje kredita i povećava ukupna suma koja će morati da se vraćaju.

Pre neki dan Narodna banka Srbije je odobrila novi moratorijum, odnosno još jedan zastoj u otplati rata kredita koje dospevaju od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, kao i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a nisu izmirene.

To na prvi pogled deluje kao velika olakšica građanima koji se susreću sa ekonomskim poteškoćama, međutim, kako kažu iz Udruženja banaka Srbije (UBS), moratorijum nije najsrećnije rešenje za sve klijente. Za zastoj u otplati treba da se opredele korisnici kojima je to zaista potrebno, imajući u vidu da se moratorijumom produžava trajanje kredita, a time i povećava ukupna suma koja će morati da se vrati, piše u saopštenju UBS-a.

Oni dodaju da su banke i davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza, obaveštenjem o ponudi putem internet stranice, uz:

informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma
obračun kamate
način otplate obaveza po prestanku moratorijuma
moguće alternativne načine otplate obaveza
reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma

Klijenti koji žele da odlože svoje obaveze ne moraju da se javljaju bankama, po automatizmu će ući u moratorijum.

Klijenti koji žele da nastave plaćanje obaveza dužni su da o tome obaveste banku na neki od predviđenih načina:

telefonom
mejlom
preko formulara na sajtu svoje banke
lično, odlaskom u poslovnicu

s tim što se poslednja mogućnost ne preporučuje, zbog aktuelne situacije sa pandemijom virusa Covid-19.

Drugačiji način otplate

Po prestanku moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate, bez pripisivanja glavnici duga, pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma. Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate, bez pripisivanja glavnici duga.

Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dužniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma:

mogućnost da plati samo kamatu za period od 2 meseca moratorijuma, pri čemu se trajanje obaveze produžava za 2 meseca
mogućnost da plati odjednom 2 rate iz moratorijuma i da nastavi plaćanje obaveza sa istom visinom rate kakva je bila pre zastoja u otplati

Izvor: UBS

Foto: Hans, Pixabay

4. август 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci