legalizacija

Lokalne samouprave u Srbiji donele su u proseku 7.640 rešenja o rušenju nelegalno izgrađenih kuća, garaža i drugih objekata.

Ipak, tek svaka peta sprovede i konkretan korak – da ih ukloni.

Gradovi i opštine koji pristupe tom neprijatnom poslu, u proseku godišnje sruše samo tri objekata, pokazalo je istraživanje NALED-a o postupcima ozakonjenja u Srbiji.Više od 40 odsto gradova i opština ima plan za uklanjanje objekata i sredstva za tu namenu, ali većina ne ide dalje od toga. Razmatranju rušenja objekta se pristupa tek po formalnom okončanju postupaka ozakonjenja, a prepreka koja se češće javlja da bi mašine izašle na teren jeste činjenica da nijedna firma nije zainteresovana da sprovede u delo ovu nepopularnu meru. Problem produbljuje i nova divlja gradnja, koju lokalne samouprave pokušavaju da zaustave.

Iako je do elektronske građevinske dozvole moguće doći i za nekoliko meseci, nelegalna gradnja u Srbiji i dalje cveta. Trećina ispitanih gradova i opština procenjuje da svaki peti novoizgrađeni objekat na njihovoj teritoriji nema odgovarajuću dozvolu.

Problem s ‘divljom’ gradnjom od ranije

„Prema našoj analizi, 88 odsto lokalnih samouprava kaže da ima problem s ‘divljom’ gradnjom od ranije, a polovina ispitanih zna i za nove slučajeve. Kao glavne razloge za nicanje novih objekata navode visoke troškove pribavljanja dozvola, nerešena imovinsko-pravna pitanja i loše poznavanje propisa. Paradoks je što, kao rešenja za zaustavljanje divlje gradnje vide povećanje broja građevinskih inspektora i aktivno rušenje, a u poslednjih pet godina srušili su svega između jednog i 45 objekata.

Ubrzavanje postupaka legalizacije koje NALED zagovara kroz digitalizaciju, pojednostavljivanje procedura, smanjenje rokova za postupanje službi, primenu načela ćutanja uprave kao znak saglasnosti, čak i centralizacija postupka, kako bi se lokalne samuprave rasteretile, ubrzalo bi i postupke ozakonjenja, a rušenje bi se sprovodilo tamo gde je to neophodno“, kaže Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a i osnivač i vodeći partner advokatske kancelarije Vuković i partneri.

Zvanični podaci govore da u Srbiji ima više od dva miliona nelegalnih objekata. Za veći deo njih, rešenje je legalizacija, ali za objekte koji su bespravno nikli u parku, zaštićenoj zoni, na klizištu ili drugoj lokaciji gde nije dozvoljena gradnja, rušenje je jedina opcija. Ipak, u svakoj trećoj opštini, na tender za izbor izvođača koji bi sproveo rušenje, ne javi se nijedan ponuđač, dok 13% opština ističe da nema opredeljenog novca u budžetu za rušenje objekata, a 11 odsto da im rušenje nije u nadležnosti.

Za smanjenje nelegalne gradnje lokalne samouprave ističu i važnost novih satelitskih snimaka Republičkog geodetskog zavoda, jer snimci koji se koriste u postupcima ozakonjenja oslikavaju stanje na terenu od pre nekoliko godina, ulogu medija vide kao ključnu u stimulaciji građana da legalizuju objekte, smanjenje taksa ili njihovo ukidanje u promotivnom periodu, kao i bolju saradnju institucija koje se bave legalizacijom i edukaciju.

Izvor: B92

Foto: Pixabay