Digitalna kartica nije samo virtuelna bliznakinja plastičnih kartica lojalnosti, kojih je toliko da pucaju šavovi u novčanicima. Ona je i socijalna mreža i marketinški alat. Ali, kako naglašavaju njeni tvorci Milivoje Kojadinović i Nebojša Rmandić, ona je pre svega sredstvo putem koga kupci postaju istinski gospodari tržišta. Jer oni su ti koji biraju kojoj kompaniji će pokloniti najtraženiju robu današnjice – potrošačku vernost.
Digitalna kartica je potpuno virtuelna, ali prvi susret sa njom je osvežavajuće analogan. Dovoljno je, recimo, uštetati u prodavnicu „Metalca“ u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu i ljubazni prodavci će vam ubrzo ponuditi da instalirate „aplikaciju koja menja plastične kartice za popuste“.
Činjenica da nećete morati da razmišljate ima li mesta u novčaniku za još jednu lojaliti karticu, pored onih koje pripadaju vašem omiljenom trgovinskom lancu, modnoj kući, prodavnici cipela ili čak pekari, samo je najopipljivija među njenim prednostima nad tradicionalnom „sestrom“.
Tvorci Digitalne kartice, Milivoje Kojadinović i Nebojša Rmandić iz kompanije „Digitalna Kartica“ naglašavaju da je ona u isto vreme program lojalnosti koji se instalira na telefon korisnika za nekoliko sekundi, ali i svojevrsna socijalna mreža. „Mi je zovemo ‘Instagram za biznise’, pošto obezbeđuje kompanijama da regrutuju nove pratioce u svojim radnjama, dok u isto vreme dozvoljava kupcima da sami odaberu koga će pratiti i čije notifikacije žele da primaju”, objašnjavaju naši sagovornici.
Kako tumačiti signale potrošača
Iako su potrošači na svakom koraku bombardovani najrazličitijim porukama brendova, uznapredovale su i tehničke mogućnosti za bežanje od reklama. Milivoje i Nebojša podsećaju da kupac današnjice premotava televizijske reklame i blokira one na internetu, i da ume da napravi razliku između iskrene preporuke zadovoljnog korisnika i sponzorisanog sadržaja na društvenim mrežama. Upravo tu, kažu, leži jedna od prednosti Digitalne kartice.
„Ona zaposlenima u kompanijama olakšava zadatak da prate potrebe klijenata, kroz mogućnost da precizno analiziraju podatke o njima i odrede odgovarajuće nagrade za istinski lojalne kupce”, objašnjavaju njeni tvorci. A jedno od osnovnih pravila industrije lojalnosti je da svako voli neku povoljnost, bilo da se radi o procentualnoj uštedi, dodeli bodova za povoljniju kupovinu u budućnosti ili konkretnom poklonu koji se uručuje odmah po kupovini.
Milivoje i Nebojša napominju da je sistem na kojem je zasnovana Digitalne kartica takav da se lako prilagođava potrebama velikih ali i malih biznisa, i da praktično nema ograničenja u tome ko bi mogao da je koristi kao program lojalnosti. Zato u obzir dolaze svi „od velikih trgovinskih lanaca, preko kafeterija, petšopova, prodavnica ribolovačke opreme, poslastičarnica, privatnih medicinskih ustanova i apoteka, do prodavaca na pijaci.“
Tvorci Digitalne kartice smatraju da imaju pravu ponudu za kompanije, pošto je razvijanje i održavanje sopstvenog lojaliti programa skupo i zahtevno. Oni veruju da su tradicionalni programi lojalnosti i neodrživi, jer niko ne želi da se bakće sa gomilom kartica ili da instalira desetine aplikacija.
Pažljivo sa ličnim podacima
Digitalnoj i tradicionalnim karticama zajedničko je to što su dragocen alat za analizu podataka za marketinške službe, ali i tu su naši sagovornici smislili dodatni sadržaj. Naime, kupci koji imaju instaliranu aplikaciju mogu da „zaprate“ i brendove čije usluge nisu koristili, dok se tradicionalne kartice uglavnom dobijaju po prvoj kupovini ili u nekoj sličnoj prilici kada kupci direktno dolaze u dodir sa ponudom vezanom za program lojalnosti.
Njena specifičnost je i da može da se instalira za nekoliko sekundi na telefon čak i bez registracije, što znači da korisnik ne mora da ostavi ništa od ličnih podataka ukoliko to ne želi. Na pitanje zašto su se svesno odrekli mogućnosti da zarađuju i na prikupljanju tog ‘poslovnog zlata’, naši sagovornici odgovaraju da im je cilj bio da maksimalno olakšaju postavljanje aplikacije “Digitalna kartica” na telefon, a prikupljanje gomile podataka u to se ne uklapa.
I zaista, svako ko je na kasi u drogeriji ili samoposluzi čekao dok potrošač pre njega diktira svoje podatke da bi dobio tradicionalnu karticu, zna zašto je važno da pristup digitalnoj bude što brži. „To je posledica poslovne odluke da se fokusiramo na krajnjeg korisnika naše usluge, potrošača. Firme dobijaju relevantne podatke o potrošačkim navikama, ali ne nužno i lične podatke korisnika”, objašnjavaju Milivoje Kojadinović i Nebojša Rmandić.
Oni smatraju da su kompanije te koje bi svojim pogodnostima trebalo da motivišu krajnjeg korisnika da ostavi lične podatke, poput datuma rođenja, kako bi onda taj podatak iskoristile da ponude popust ili poklon baš na rođendan konkretnog potrošača.
Razmatramo širenje na strana tržišta
Iako su analizom domaćeg tržišta zaključili da će njihova Digitalna kartica moći da pokrije potrebe i velikih i malih među 90.000 uslužnih i trgovačkih kompanija u Srbiji, naši sagovornici uveliko razmatraju prilike za širenje van zemlje.
„U pregovorima smo za hrvatsko i crnogorsko tržište, ali posebno nam je zanimljiva Nemačka, gde bismo nastupili pod imenom ‘Bonuskarte’. U Nemačkoj ovaj oblik marketinga postoji još od pedesetih godina, kada je borba cenama bila zakonom zabranjena. Zbog toga su se u radnjama dobijali pečati pri kupovini, koji su mogli da se iskoriste u budućim kupovinama”, pričaju Milivoje i Nebojša, koji su već predstavili projekat Digitalna kartica u Berlinu, i kažu da su povratne informacije bile pozitivne.
Naši sagovornici naglašavaju da su ceo koncept Digitalne kartice razvili oslanjajući se na sopstvene finansijske i stručne resurse, što znači da su preskočili početne periode investicija, odnosno rad sa anđelima-investitorima ili seed investitorima. Došli su, međutim, do faze kada treba uključiti i druge ulagače.
„Kako bi naš projekat dalje napredovao, spremni smo da se odreknemo dela vlasništva po uobičajenom modelu ulaganja u startape. Idealni investitori bi bili oni koji imaju relevantno iskustvo i kontakte, i koji bi stručnim savetima i pristupom doprineli razvoju Digitalne kartice”, poručuju Milivoje Kojadinović i Nebojša Rmandić.
„Metalac“ testira Digitalnu karticu na terenu
Izvršni direktor „Metalca“ za razvoj, digitalne komunikacije i IT Vojin Vukadinović za B&F kaže da se Digitalna kartica za sada pokazala kao aplikacija koja se lako instalira, a procedura za njenu upotrebu je brza i za kupce i za prodavce koji potrošačima treba da je predstave. Takođe, mogućnost da se oglas „skroji“ za određenog potrošača koji, pri tom, ostaje anoniman je „velika prednost za kupca ali i za nas kao kompaniju, pošto u tom slučaju nema problema u vezi GDPR regulative”, objašnjava Vojin Vukadinović. Prema njegovim rečima, uz neophodna prilagođavanja koja se rade u hodu, u „Metalcu“ očekuju da Digitalnu karticu uskoro uvedu u standard koji odgovara njihovim poslovnim procesima i potrebama kupaca.
Milica Milovanović
