Cena vanile je u 2014. iznosila 40 dolara po kilogramu ali je za samo tri godine porasla na 600 dolara. Posle toga je beležila postepen pad, ali je ostala veoma profitabilna za uzgajivače. Ovde možete pročitati kako se ona proizvodi i kako se obogatiti od nje, odnosno, kako postati “vanilioner”.
Dok konzumiramo sladoled ili svoj omiljeni milkšejk uglavnom ne razmišljamo o njihovim sastojcima i načinu njihovog dobavljanja. No, i ako se desi da nas ta tema zainteresuje, obično se bavimo čokoladom i njenim kvalitetom ili nekim zanimljivim drečavim voćem. Vanila mnogima nije baš toliko interesantna da bi se zapitali – gde se i kako gaji. Ipak, ovaj začin je u poslednjih nekoliko godina toliko poskupeo da je skoro dostigao cenu srebra.
Razlog za vrtloglav rast cene vanile je činjenica da se 80 odsto ovog začina proizvodi na Madagaskaru koji je u poslednje vreme imao loše vremenske uslove za uzgoj orhideja, od kojih se vanila pravi.
Možda bi uzgajivači ovih biljaka bili i rasprostranjeniji, a samim tim i cena vanile niža, da je njihov uzgoj lakši. Ali to nije slučaj.
Ručno oprašivanje u digitalizovanom svetu
Uzgoj orhideje iz koje se izvlači aroma vanile zahteva mnogo vremena i nege. Potrebno joj je od dve do četiri godine da sazri, a cveta samo tokom jednog dana u godini. Da bi se dobio krajnji proizvod, biljku je potrebno baš tokom tog dana oprašiti, što se čini uglavnom ručno. Razlog za to je klimatske prirode – u većini krajeva gde se ova orhideja gaji nema mnogo insekata koji prenose polen sa cveta na svet. Dakle, oprašivanje nije jednostavan, a ni jeftin proces. Ali je u poslednje vreme ipak isplativ, uprkos angažovanju velikog broja radnika.
Isplativost je rezultat velike potražnje. Ovaj začin koristi se, osim u gastronomiji i proizvodnji pića, i za kozmetičke preparate i parfeme. Samo kompanija Koka-kola svake godine potroši 10 odsto svetske proizvodnje vanile, ali i drugi veliki igrači su zainteresovani za ovu sirovinu. A gde ima interesovanja, obično ima i zarade.
Istorija proizvodnje vanile
Sve čari vanile su među prvima prepoznale drevne Maje koje su je vekovima gajile na prostorima Latinske Amerike, ponajviše u Jukatanu. Uglavnom su je koristili kako bi njenom aromom obogatili ukus svojih čokoladnih pića.
Vremenom je seme te orhideje, kao i u slučaju mnogih drugih poljoprivrednih kultura, počelo da “putuje” po celom svetu. Neki istorijski podaci kazuju da je 1793. godine ono prokrijumčareno iz Meksika na prostor današnjeg Madagaskara, koji se pokazao kao dobro tlo za uzgoj ove biljke, pre svega zbog tople i vlažne klime.
Nešto kasnije je Francuska, koja je krajem 19. veka kolonizovala Madagaskar, počela da plaća tamošnjim farmerima da uzgajaju ovu biljku. To je predstavljalo dobru motivaciju za njih, pa je polako ali konstantno rastao broj uzgajivača pomenutih orhideja.
Posle sticanja nezavisnosti 1960. godine prošlog veka, madagaskarske vlasti su utvrdile cene vanile na koje su uzgajivači mogli da računaju, i tako dodatno podstakle razvoj ove grane poljoprivrede.
Od tada je i tražnja za vanilom značajno rasla, što je privuklo i nove igrače na ovo tržište. No, 80-ih godina prošlog veka skočila je popularnost jeftinije, veštačke vanile. Neko vreme je rivalstvo između prirodne i veštačke vanile pretilo da proizvođače orhideja gurne u teško siromaštvo, a onda je došlo do preokreta. Ljudi su počeli više da se interesuju za prirodne sirovine, odnosno da kupuju zdraviju hranu.
Poskupelo sa vihorom
Međutim, i pre jačanja svesti o važnosti zdrave ishrane, jedan događaj je podstakao razvoj proizvodnje prirodne vanile. Naime, 2000. godine je veliki ciklon uništio većinu useva na Madagaskaru. Tada je cena vanile doživela prvi veliki skok u modernoj istoriji – na 300 dolara po kilogramu. Oni poljoprivrednici kojima ciklon nije uništio zasade, obogatili su se preko noći. No, taj novac nisu ulagali u razvoj svog primarnog ili nekih drugih biznisa, već su ga trošili na luksuznu robu i, kako se navodi na sajtu sapiens.org, “teško opijanje”. Bio je to razvoj tipičan za siromašna društva koja su se na brzinu obogatila – novac se trošio bez ikakvog smisla, uglavnom zarad isticanja novostečenog životnog standarda.
A ko se obogati zahvaljujući sreći, često ne održi to bogatstvo. Naime, kako se tržište stabilizovalo, tako je padala vrednost vanile. Na Madagaskaru su cene vanile u jednom trenutku pale na pet dolara po kilogramu. Njeni proizvođači su naglo osiromašili pa su prodavali svoju luksuznu robu i masovno se vraćali skromnom životu.
Sve do novih ciklona. I rasta tražnje za pravom vanilom na svetskom tržištu. Sve ovo se odigralo u poslednjih nekoliko godina. Cena vanile je tokom njih opet vrtoglavo porasla. U 2018. godini je čak dostigla rekordnu vrednost od 600 dolara po kilogramu. I opet su se pojedinci obogatili. Za njih je čak skovan i termin “vanilioneri”.
Nova šansa za uzgajivače
Prema pisanju neprofitnog medija NPR, u poslednjih pet godina tražnja za vanilom je u konstantnom porastu, a njena proizvodnja je u padu zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Ukoliko oluje budu još učestalije, proizvodnja ovih biljaka će se još smanjivati, pa bi vanila mogla postati jedna od retkih sirovina na tržištu.
Za sada međutim, uprkos čestim ciklonima, još uvek nije deficitarna. Ono što se pak promenilo u proizvodnji vanile je način poslovanja ovog tržišta. Postalo je kompleksnije, pa su se na njemu pojavili i posrednici koji sklapaju dogovore između uzgajivača i velikih otkupljivača, koji potom obrađuju ovu biljku i proizvode vanilu za multinacionalke poput Marsa, Unilevera i Arčer Denijel Midlanda.
Zahvaljujući ovakvoj, unapred ugovorenoj prodaji, poljoprivrednici mogu da se bolje organizuju i da plate potrebnu radnu snagu. Tako unapređuju proizvodnju vanile, a konačno, i svoj standard.
Zasadi pod stražom
Ipak, Madagaskar i dalje spada u najsiromašnije zemlje na svetu. U njemu su veoma uočljive klasne razlike – većina stanovništva živi u trošnim kućicama, spava na dušecima i kao prevozno sredstvo koristi kolica koja ručno gura, dok šačica bogatih vozi skupocene džipove i živi u luksuznim vilama. Najveća koncentracija bogataša nalazi se upravo u regionima u kojima se gaji ova poljoprivredna kultura.
Od njene prodaje okoristili su se i poljoprivrednici i prerađivači, ali i – lopovi. Zbog učestalih pljački, skladišta vanile čuvaju naoružani stražari a neretko se i radnici koji rade u postrojenjima za preradu ove biljke pretresaju pri izlasku sa posla, kako ne bi iznosili ovaj začin. Kao u filmovima o Pablu Eskobaru i proizvodnji kokaina.
Krađa vanile je u ovim krajevima postala toliko učestala da su farmeri koji opremljeni mačetama obilaze svoje zasade postali potpuno uobičajen prizor. Neki čak i spavaju u poljima orhideja kako bi obeshrabrili ili pak uhvatili lopove. A kada ih uhvate sledi im zatvorska kazna, i to u trajanju od nekoliko meseci.
Osim samih biljaka, na ovim prostorima teško je sačuvati i zaradu koju one donose. Pošto uglavnom nema banaka u blizini, novac se čuva u slamaricama, koje su takođe česta meta lopova. Prema proceni madagaskarske centralne banke, samo u Sava reiognu koji ima oko 1,2 miliona stanovnika i veliku proizvodnju vanile, po privatnim kućama sakriveni su milioni evra.
Izgleda da je aroma novca neodoljiva čak i za one koji nisu ljubitelji arome vanile.
Foto: RitaE, Pixabay
