magacini

Posao sa izdavanjem malih magacina nema velike troškove i premda su početna ulaganja velika, vrate se brže nego od iznajmljivanja stana. Ovo je i jedno od retkih tržišta u Srbiji koje raste tokom pandemije. Za razliku od EU, ovaj posao je kod nas još „u pelenama“, ali preduzetnici koji se njime bave prognoziraju da će postati „hit“ za tri do pet godina.

Novi virus i nov način izgradnje zgrada, ovo su otprilike dva velika razloga za „rađanje“ nove vrste biznisa u Srbiji – iznajmljivanje „mini magacina“. Virus je doneo rad od kuće, pa sve više firmi otkazuje poslovne prostore, a za višak stvari traže mesto gde će ih odložiti i sačuvati za „bolja“ vremena.

U novogradnji je sve manji broj stanova koji imaju ostave i podrume, pa ljudi traže male, i relativno jeftine prostore gde bi ostavili višak stvari od kojih ne žele da se rastanu. Broj firmi koje se bave iznajmljivanjem mini-magacina još uvek nije dvocifren, takođe, nekima to nije osnovni posao već više „ulaganje u budućnost“, ali u jednom se svi koji se ovim poslom bave slažu: mini-magacini su vrlo isplativ posao u Evropi i sigurno će tako u budućnosti biti i u našoj zemlji.

„Naše iskustvo pokazuje da je ovaj posao isplativ, jer troškovi poslovanja nisu veliki, a ne zahteva ni veliki broj radnika. Potrebno je veće početno ulaganje, ali prema našim proračunima, isplatiće se već za otprilike pet ili šest godina. Investicija u ovaj posao se vraća brže nego investicija u iznajmljivanje stana“, objašnjava Zoran Stajić, vlasnik porodične firme „Toro Box“, najveće firme u Srbiji koja se bavi ovom vrstom iznajmljivanja.

Ova firma se prvo bavila iznajmljivanjem velikog magacinskog prostora, ali su pre dve godine, uz pomoć kanadskog partnera ušli u posao rentiranja mini-magacina. Prema njihovoj proceni, za početno ulaganje potrebno je između milion i dva miliona evra, u zavisnosti od toga da li firma već poseduje svoje zemljište, dok kvalitetni kontejneri-magacini koštaju oko 4.000 evra. Danas iznajmljuju preko 200 malih magacina, dokupili su još zemlje i pripremaju novih 800 objekata. Cena iznajmljivanja je od 50 evra, pa naviše.

„Virus korona nije mnogo uticao na naše poslovanje, mislim da je ova vrsta posla otporna na krize i ekonomska previranja. Posao ima malo sezonski karakter, na primer u avgustu i septembru su aktuelne selidbe, dok je februar miran mesec. Za sada, najčešći klijenti su nam ljudi koji se sele ili renoviraju stanove, pa kod nas ostavljaju nameštaj“, priča Zoran Stajić.

Osim nameštaja, neki od klijenata su im bila i pogrebna preduzeća koja su čuvala opremu za sahranu, zatim ljudi koji su u klimatizovanim mini-magacinima čuvali skupa vina i kubanske cigarete, ali i klijenti koji su se bavili on-lajn prodajom i to koristili kao magacin.

Mogućnost da se „spakuje“ dvoiposoban stan

Firma „Skladištenje stvari“ osnovana je pre 13 godina, i prvo su radili selidbe. A zatim se iz selidbi „rodio“ i novi posao, iznajmljivanje malih magacinskih prostora. Kako kažu, virus korona pomogao je da njihov posao „procveta“. Od klijenata imaju firme čiji zaposleni su prešli da rade on-lajn, pa su otkazali poslovni prostor, sve do žene koja ima troje dece, i sa porodicom živi u malom stanu, i zato u njihovom magacinu čuva kolica, krevetac, sezonsku garderobu. Najmanji magacin koji može da se iznajmi u ovoj firmi ima tri kvadrata i košta 15 evra mesečno, i kad se dobro spakuje u njega može da stane 45 kutija. Klijenti najčešće iznajmljuju magacinski prostor od 20 kvadrata, i tu može da se spakuje dvoiposoban stan.

„Sve stvari u našim magacinima su sigurne jer pravimo spiskove kada i šta ulazi i izlazi, i sve proveravamo pred klijentom. Takođe, osiguravamo i od krađe i poplava. Osim ove, dobre godine za ovaj posao bile su i 2017. i 2018. godina jer je, bar prema našem iskustvu, dosta stranih firmi došlo u Srbiju“, kaže Filip Savić, direktor firme „Skladištenje stvari“. Dodaje da sve češće i veliki kafići i restorani kod njih čuvaju svoje letnje bašte, a kao najčudniju stvar koju su im poverili na čuvanje pamti olupinu od automobila iz kog je čak rastao i korov. Vlasnici su bili ljubitelji old tajmera, i kasnije taj auto prevezli u Ameriku.

„Dešava nam se i da neko iznajmi magacin, smesti stvari, plati mesec ili dva, i više se nikada ne pojavi. Ako se vlasnik ne pojavi i ne plati posle tri meseca, mi imamo pravo da stvari prodamo na licitaciji. Dešava nam se da godišnje napunimo i 20-tak šlepera sa stvarima koje niko ne uzima“, priča Savić.

Prvi posao selidbe, drugi iznajmljivanje mini-magacina, bio je i poslovni put firme „Selidbe-Stošić“. Kako kažu, oko 60 odsto klijenata su im privatna lica koja kod njih čuvaju kompletan nameštaj, belu tehniku…

„Cena izdavanja malih magacina iznosi od 50 do 150 evra mesečno, i ljudi najčešće uzimaju na mesec ili dva. Dešava nam se i da ostave stvari i posle toga se više nikada ne pojave, ali to bacamo“, priča vlasnik firme Dragan Stošić.

Vlasnik firme „Rent a Box“ Ivan Božović je ideju za ovaj posao dobio sa televizije i iz iskustva koje ima iz inostranstva. Prema njegovoj proceni, sve što je u Evropi aktuelno sada i što se tamo radi, u Srbiju dođe za nešto manje od decenije. I sve je tako, od usluga do gradnje. Iznajmljivanje malih magacinskih prostora i za ovog preduzetnika je dopunska delatnost, uz već postojeći posao koji godinama radi. Počeo je pre nekoliko meseci, i kako kaže, u rentiranje mini-magacina polaže velike nade.

„Trenutni klijenti su nam manje firme, ali ja očekujem da će se sve više javljati i fizička lica. Danas je izgradnja stanova takva da nema ni ostave ni podruma, i gde onda ljudi da čuvaju stvari koje im trebaju, ali ne svakodnevno. Takav je trend i u Evropi. Za sada ljudi uzimaju prostor na kraći vremenski period, mesec ili dva. Cena je 10.000 dinara mesečno za magacin u formi brodskog kontejnera od 14 kvadrata“, objašnjava Božović.

Prema njegovoj proceni ovakva vrsta biznisa, u našoj zemlji, mogla bi da zaživi i postane masovnija za oko tri do pet godina. Sve one koji hoće time da se bave savetuje da prvo kupe zemlju, najmanje 10 ari, i to na dobroj lokaciji, gde mogu da priđu viljuškari i veći kamioni. A zatim i takozvane „kontejnere“ koji su mini-magacini, a njihova cena zavisi od veličine i kvaliteta.

Poljaci daju franšizu

Dok je kod nas ova vrsta posla još „u pelenama“, statistika pokazuje da svako deseto domaćinstvo u Americi iznajmljuje dodatni prostor za odlaganje stvari. To, zapravo, podrazumeva iznajmljivanje manjeg skladišta, i procenjuje se da ih širom Amerike ima više od 48.500. Kompanije koje se bave iznajmljivanjem i održavanjem „privatnih skladišta“, u zbiru inkasiraju oko 24 milijarde dolara na godišnjem nivou. U Poljskoj je jedna firma, od ove vrste biznisa, napravila i franšizu. Naime, iako „Kangu Self Storage“ nije jedina kompanija koja se bavi iznajmljivanjem skladišta u Poljskoj, ipak je među prvima uvela mogućnost davanja franšize.

„Ovaj sektor još uvek nije zasićen. Postoji samo nekoliko kompanija u Poljskoj koje se bave istim poslom, tako da konkurencija nije jaka. Međutim, većina stanovnika još uvek nije svesna da ovakva usluga postoji. A znamo da potrebe ima, jer svakodnevno dobijamo veliki broj upita za partnerstvo“, rekao je Pšemislav Guvčevski, direktor „Kangu Self Storage“.

Otvaranje skladišta, međutim, zahteva mnogo rada. Za gradnju i pripremu objekta, u zavisnosti od planiranog obima poslovanja, u Poljskoj treba izdvojiti od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona zlota. Zato u „Kangu Self Storage“ nude dva modela saradnje. Prvi je zajedničko ulaganje, pri čemu oni pokrivaju veći deo investicije. Ovaj model podrazumeva i da partner, pored redovne plate za upravljanje skladištem, dobija i udeo u vlasništvu nad kompanijom. Drugi oblik saradnje je klasični franšizing, tako da primalac franšize sam ulaže u rentiranje ili kupovinu i adaptaciju objekta. Pored toga, ima obavezu da plaća i mesečnu franšiznu naknadu.

Poljsko iskustvo pokazuje da je bitno da su skladišta dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Čitav kompleks treba da ima najmanje 1.000 kvadratnih metara i bude smešten u centralnoj gradskoj zoni. Po mogućnosti, period iznajmljivanja bi trebao da bude što fleksibilniji.

Aleksandra Galić

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay