Kompanije u Silicijumskoj dolini postale su novi dom za masovno upražnjavanje budizma, odnosno meditacije na radnom mestu, kojom sada obavezno započinju i poslovni sastanci. Ovakva potraga za boljim sobom i širenje saosećanja kroz „PowerPoint“ prezentacije ima samo jedan cilj – da se zaposleni još više otrgnu od spoljnog sveta, poistovete sopstveni život sa poslom i budu još produktivniji kako bi uvećali korporativni kapital, tvrdi Kerolin Čen, profesorka sociologije na Univerzitetu „Berkli“ i autorka knjige „Kod za radnu molitvu“.
Budizam koji je nekada u Sjedinjenim Državama bio povezan sa alternativnom duhovnošću hipika, sada je sveprisutna „mantra“ u tehnološkim kompanijama u Silicijumskoj dolini. Među pretečama ovog trenda bio je Stiv Džobs, jedan od osnivača „Epla“, koji je radi upražnjavanja ovakvog duhovnog iskustva boravio u više navrata u Aziji. Bil Gejts, osnivač „Majkrosofta“, pohađa privatne časove meditacije kod Endija Padikomba, bivšeg budističkog monaha koji je napravio posao vredan nekoliko miliona dolara kada je preko aplikacije „Hedspejs“ ponudio meditiranje na internetu.
Tehnološki gigant „Sejlsfors“ je još 2016. godine osnovao „Zonu svesnosti“, gde nekadašnji budistički monasi drže predavanja o tehnikama meditacije. Džef Vajner, izvršni direktor „Linkdina“ voli da ponavlja kako je njegov stil rukovođenja „saosećajno upravljanje“, koje je inspirisano učenjima Dalaj Lame. Svoj pristup poslu i zaposlenima opisuje kao nastojanje „da se uđe u kožu druge osobe i sagleda svet iz njene perspektive“. „Gugl“ čak ima svog internog gurua svesnosti, Čed-Meng Tana, bivšeg softverskog inženjera koji tvrdi da njegov program „Potraži unutrašnjeg sebe“ ne samo da povećava zaradu, već i doprinosi miru u svetu.
U tehnološkim kompanijama pod okriljem Silicijumske doline je sada gotovo redovna praksa da poslovni sastanci počinju meditacijom, kako bi se rukovodstvo uverilo da su svi prisutni u potpunosti angažovani. Ili kako se to kaže novim korporativnim rečnikom – da su se predali duhovnom zagrljaju u službi produktivnosti.
Budizam u „PowerPoint“ prezentaciji
Tvrdnju da je budizam pronašao svoj novi dom u osvešćenim tehnološkim kompanijama u SAD, mnoge od njih uveliko ističu ne samo kao svoju poslovnu prednost, već i kao doprinos razvoju humanijeg društva. Imajući u vidu sve veći broj sudskih procesa koji se vuku za tehnološkim gigantima zbog zloupotreba koje su počinili, teško je poverovati da će javnosti tako lako prodati priču kako je Silicijumska dolina postala epicentar za širenje nesebičnosti, saosećanja i ljubavi.
Ali to i nije glavni cilj. Naprasno negovanje duhovnosti u tehnološkim korporacijama nije toliko usmereno na spoljnu, koliko na komunikaciju u samim organizacijama. Budistička praksa za sticanje uvida u krajnju prirodu stvarnosti je sekularizovana i prepakovana u tehnike za jačanje mentalnog zdravlja zaposlenih, kako bi bili još produktivniji na poslu, objašnjava Kerolin Čen, profesorka sociologije na Univerzitetu „Berkli“ i autorka knjige „Kod za radnu molitvu“.
Čen je provela pet godina izučavajući zaljubljenost američkih tehnoloških kompanija u svesnost i meditaciju inspirisane budizmom. Prisustvovala je meditativnim seansama u korporacijama, razgovarala sa rukovodstvom i zaposlenima, kao i sa takozvanim duhovnim preduzetnicima koji nude ovakve programe tehnološkim vizionarima.
Američka profesorka je pre svega pokušala da pronađe odgovor na pitanje: zašto baš budizam? Za to postoji više razloga. Budizam je postao popularan u Kaliforniji još buntovnih šezdesetih godina prošlog veka, ili bolje rečeno – njegova američka verzija, prilagođena zapadnjačkom umu. Sekularizaciju budizma i njegovo pretvaranje u univerzalnu tehniku za unapređenje svesnosti, bez obzira na etničku pripadnost i stav prema religiji, je u velikoj meri promovisao i Dalaj Lama, kada je podržao ideju psihologa sa Univerziteta „Viskonsin-Medison“ da osnuju „Centar za zdrave umove“, namenjen istraživanjima o delotvornosti meditacije.
Za tibetanskog duhovnog vođu je to delom bila politička kalkulacija, kako bi se i na taj način pridobila svetska javnost u njegovoj borbi za nezavisnost Tibeta. Ali takva odluka je produkovala jedan „revolucionarni“ budizam, koji je potpuno otrgnut od duhovnosti, svoje religijske tradicije i konteksta i presađen u svakodnevne terapeutske prakse, ističe Čen.
Sa još jednom, tehnološkom revolucijom i brzometnim usponom tehnoloških kompanija na svetskom tržištu, naročito američkih, već „sažvakani“ budizam se ponovo prepakovao u formu koja je najprihvatljivija novim i vrlo platežnim mušterijama. U želji da plasiraju duhovnost na tržište „tehnološke utopije“, savremeni gurui svoju uslugu predstavljaju kao čistu nauku i to kroz „PowerPoint“ prezentacije, kako bi i jezik bio čitljiv tehnološkim profesionalcima. Pritom, napominje Čen, i te kako su svesni da ih poslodavci ne angažuju s ciljem da njihovi zaposleni postanu moralniji, već isključivo produktivniji.
Isto bi se postiglo i okopavanjem bašte
Kako to izgleda u praksi? Američka profesorka navodi primer meditativnih seansi kojima je prisustvovala u pojedinim korporacijama, a koje su bile namenjene širenju saosećanja. Trener bi zatražio od polaznika da sednu u poseban položaj, opuste se i zatvore oči. Zatim bi počeo seansu rečima: „Zamislite sebe kako širite svoju ljubav članovima vaše porodice. A sada zamislite kako taj krug ljubavi širite na svoje radno mesto, zatim na zajednicu u kojoj živite, potom na vašu zemlju i na kraju na ceo svet“…
Na prvi pogled, može se postaviti pitanje kakve veze ovo ima s poslom? Ovo i jeste isključivo usmereno na posao, naglašava Čen, jer treba imati u vidu da je reč o korporacijama u kojima zaposleni provode najmanje sedamdeset sati nedeljno. Ko želi da se uspne na toj lestvici i što je još teže – da se na njoj zadrži i da ga ne oduva konkurencija – teško da ima vremena i za najužu porodicu, a kamoli za bilo šta drugo.
„Ljudi koji rade u takvim kompanijama su odsečeni od sveta. Posvećenost poslu koja se od njih traži ne ostavlja vremena za bilo kakve angažmane van radnog mesta. Naprotiv, oni se podstiču da traže smisao i društvene veze na poslu. Umesto da grade prijateljstva i ljubav van korporacije, da se posvete nekom cilju koji će makar malo unaprediti život u njihovo zajednici, ili jednostavno rečeno da žive jedan svrsishodan ljudski život, radnici u ovakvim kompanijama su isključivo usmereni na to da razvijaju sposobnosti koje će uvećavati korporativni kapital“, komentariše Čen i dodaje:
„Kada se zaposleni kroz ovakve prakse identifikuje sa svojom kompanijom, on počinje da povezuje osećaj blagostanja i duhovnosti sa svojim radnim mestom. To više nema nikakve veze sa saosećanjem prema ostatku sveta“.
Na stranu činjenica da mnoga naučna istraživanja, koja nisu unapred „zadojena“ učinkom ovakve verzije „mutiranog“ budizma, pokazuju da bi rezultati koji se dobijaju „korporativnom meditacijom“ mogli da se postignu i kada bi zaposleni više spavali, ili se opuštali dok okopavaju baštu. Ali više slobodnog vremena nikako ne odgovara poslodavcima, naglašava Čen, koja napominje da je Silicijumska dolina možda predvodnik, ali ne i jedino mesto gde se upražnjava korporativna kontrola duhovnosti.
„Skoro sve kompanije sa liste ’Fortune 500’ sada funkcionišu kao verske organizacije. One imaju priču o poreklu, misiju, viziju, svoje vrednosti, prakse i često harizmatičnog vođu, a sve to su osnovni elementi organizovane religije. Korporacije su naučile da je upravljanje smislom na način koji će zavesti zaposlene da se sa tako predstavljenom svrhom poistovete, glavno oružje za pridobijanje i zadržavanje stručnjaka u ekonomiji znanja. Počinjemo da organizujemo sebe, zajednicu i duhovnost oko kapitalističkog cilja da budemo što produktivniji, ignorišući sve druge društvene vrednosti. Ali kompanije koje posmatraju svoje zaposlene samo kroz njihov radni učinak, sigurno ne mogu ponuditi rešenje kako ćemo živeti život koji je ispunjen i zaista ima svrhu“, zaključuje američka profesorka.
Zorica Žarković
Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022.
Foto: Erik Brolin, Unsplash