Pandemija je veoma negativno uticala na mentalno zdravlje mladih. U SAD se četiri od 10 tinejdžera konstantno osećalo tužno i beznadežno, a u Srbiji je simptome depresije imalo više od polovine mladih, što je desetostruko više nego kod odrasle populacije.
Čak i pre pandemije korona virusa širom sveta bilo je primetno pogoršanje mentalnog zdravlja kod mladih, a ponajviše kod tinejdžera. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CKPB), u prvoj deceniji ovog veka 26 odsto srednjoškolaca se konstantno osećalo tužno i beznadežno. Taj procenat je između 2009. i 2019. godine porastao na 37 odsto, da bi tokom pandemije dostigao rekordnih 44 odsto. Ovo osećanje je češće prisustno kod mladih devojaka (46,6 odsto) nego kod njihovih muških vršnjaka (36,7).
Upravo zbog toga su poslednje dve godine američki pedijatri i psiholozi u više navrata javno upozoravali da se mora nešto preduzeti po pitanju mentalnog zdravlja mladih. Američka pedijatrijska akademija je u oktobru prošle godine proglasila uzbunu navodeći da se njeni članovi sve češće i intenzivnije bore sa pojačanom depresijom među tinejdžerima, ali i anksioznošću, traumama, usamljenošću i suicidnim težnjama.
CKPB je u prvih šest meseci 2021. uradio opsežno istraživanje na 7.700 tinejdžera koje je pokazalo da su pedijatri bili čak i blagi u proceni situacije. Od ukupnog broja anketiranih srednjoškolaca čak 19,9 procenata njih je razmišljalo o samoubistvu, a devet odsto je i pokušalo da sebi oduzme život. Toliko je bar prijavljeno, a pretpostavlja se da je pravi broj veći.
“Ovi podaci su poziv upomoć”, rekla je tada Debra Hauri, zamenica direktora Centra za prevenciju i kontrolu bolesti.
Zašto su mladi teško podneli pandemiju?
Tokom pandemije smo svi bili primorani da previše vremena provodimo u kućama, bez kontakata sa prijateljima, rođacima i svima onima sa kojima u normalnim okolnostima ostvarujemo svakodnevnu komunikaciju. Mučile su nas mnoge brige – da li ćemo se zaraziti, da li ćemo zarazu preneti nekome ko je slabijeg zdravlja, ali i da li ćemo preživeti. Sve ovo je i za odrasle, formirane ličnosti, bilo traumatično iskustvo, a kamoli za tinejdžere koji se nalaze u veoma delikatnom životnom dobu.
Pored zdravstvenih strepnji, mlade ljude je mučila i sumorna i monotona svakodnevica. Pokušavali su da je ispune provodeći vreme na društvenim mrežama, za koje sve više analiza pokazuje da takođe negativno utiču na mentalno zdravlje.
Njihovi roditelji su često bili primorani da rade od kuće, gde su imali mnogo dodatnih obaveza pored poslovnih, što ih je činilo nervoznijima nego inače. Pomenuto istraživanje pokazalo je da je tokom pandemije bar 30 odsto tinejdžera imalo i ekonomske probleme pošto im je bar jedan od roditelja dobio otkaz na poslu. Čak četvrtina srednjoškolaca bila je u nekim trenucima pandemije gladna.
Tako su se i roditelji i deca našli pod većim pritiscima nego što je to uobičajeno u razvijenom svetu. Stres pod kojim su bili ispoljavao se na različite načine. Čak 55 odsto američkih tinejdžera je anketarima reklo da je tokom pandemije doživelo emocionalno zlostavljanje od strane roditelja ili nekog drugog odraslog iz kuće. To uključuje raznovrsne uvrede, omalovažavanje, atake na samopouzdanje isl. Fizičko nasilje je trpelo čak 11 procenata tinejdžera.
Još gore su prolazili oni mladi ljudi koji pripadaju grupama koje su i inače ugrožene u američkom društvu, poput etničkih manjina ili gej populacije. Njihovo psihičko zdravlje je bilo još slabije nego kod opšte populacije.
Rezultat svog tog nagomilanog stresa i pogoršanog mentalnog zdravlja su bili i lošiji rezultati u školi, ali i promene u ponašanju. Direktori škola upozoravaju da raste broj učenika koji izbegavaju druženje, pa čak i ostvarivanje kontakta očima, kao i onih koji se ponašaju agresivno i redovno krše pravila.
Polovina tinejdžera u Srbiji depresivna
Krajem prošle godine Krovna organizacija mladih Srbije je predstavila rezultate istraživanja o zdravlju mladih u našoj zemlji. U 2020. i 2021. njihova mentalna stabilnost našla se na velikom testu, sličnom onom sa kojim su se susreli i njihovi američki vršnjaci.
Utvrđeno je da je manje od trećine mladih imalo nivoe stresa u okviru normalnih vrednosti, a svi ostali su bili pod mnogo većim stresom nego što je uobičajeno. Više od dve trećine ispitanika (68,5%) osećalo je anksioznost, a više od polovine (51,9%) imalo je simptome umerene ili teške depresije, što je desetostruko više nego kod odrasle populacije.
Preko trećine ispitanika (34,2%) je navelo da su im bile potrebne usluge psihologa ili psihoterapeuta tokom poslednjih šest meseci, ali da ipak nisu razgovarali sa njima. Na pitanje zašto mladi ne koriste usluge profesionalaca za mentalno zdravlje, najveći broj njih saglasan je da glavni razlog za to leži u njihovoj nedostupnosti. Jedan od učesnika fokus grupa rekao je da bi se mladi verovatno više obraćali psiholozima ili psihoterapeutima “ako ne bi bilo novčane prepreke i birokratske prepreke, da ne moraš da se javiš, da tražiš pet uputa, ako odeš u centar gde znaš da ćeš dobiti pomoć, naravno ako bi to barem u početku bilo oslobođeno od plaćanja, ako bi ljudi znali za to – to je ključno“.
Ovo opsežno istraživanje navelo je njegove autore na zaključak da bi trebalo usmeriti napore države i društva ka primarnoj prevenciji poremećaja mentalnog zdravlja kod mladih, ali i povećati dostupnost, a naročito prihvatljivost usluga u oblasti zdravstvene zaštite mentalnog zdravlja mladih.
Takođe, trebalo bi apelovati na mlade da kad god se osećaju loše, beznadežno ili manje vredno, potraže stručnu pomoć.
Marija Dukić
Foto: Pixabay
