„Klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavamo na drugačiji način“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević. Za sebe kaže da je umereni oprimista, „jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi“.
Vladimir Đurđević, vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, poznat je u najširoj javnost po svojoj spremnosti da publici različitih godina i obrazovanja na razumljiv način objasni jedan jako složen problem: šta uzrokuje klimatske promene i kako one utiču na naš život. Priznaje da je to nije lako, budući da je klimatologija izuzetno kompleksna nauka.
Samo neke od oblasti kojima se Đurđević bavi su numeričko modeliranje klime kao i geofizičkih procesa, regionalizacija klimatskih projekcija, uticaj klimatskih promena na živi svet ali i na ekonomske i društvene procese, prilagođavanje na klimatske promene… Bio je gostujući istraživač u centrima za izučavanje klimatskih promena u SAD, Italiji, Portugalu i na Malti, učestvovao je u međunarodnim i nacionalnim naučnoistraživačkim projektima koji se bave ovom problematikom, objavio je trideset radova u pretižnim međunardonim naučnim časopisima…
To je tek deo akademske biografije ovog izuzetno aktivnog klimatologa iz Beograda, koji je dobitnik godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za najproduktivnijeg istraživača, i nagrade Fonda „Borivoje Dobrilović“ Svetske meteorološke organizacije.
A sve je počelo od ljubavi prema matematici koja ga je navela da studira meteorologiju na Fizičkom fakultetu, gde se još devedesetih zainteresovao za klimatologiju radeći na numeričkim modelima za simulaciju klime, što je kasnije bila oblast na kojoj je i doktorirao.
BIF: Svet je danas „okupiran“ klimatskim promenama. Koliko je ta tema bila aktuelna u vreme kada ste počeli da je izučavate?
Vladimir Đurđević: U svetu je bila mnogo aktuelnija nego kod nas. Ali treba imati u vidu da se klimatologijom na savremen način sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bavio relativno mali broj naučnika i u svetu. Klimatologija je jako složena, ona zahteva znanja iz velikog broja raznorodnih naučnih disciplina. Neki od naučnika koji su dali najveći doprinos razvoju savremene klimatologije bavili su se astrofizikom, kvantnom fizikom, matematikom… Recimo, jedan od najpoznatijih današnjih klimatologa, Džejms Hansen, je astrofizičar. Tek u poslednjih dvadesetak godina postoje specijalizovani programi na univerzitetima koji se bave isključivo klimatskim promenama.
BIF: Koliko su ta znanja bila dostupna u Srbiji u vreme kada ste studirali?
Vladimir Đurđević: Kod nas je struka više počela da se bavi ovom temom devedesetih godina prošlog veka, kada je tadašnja Jugoslavija pristupila Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC). Ali na fakultetu nismo imali predmet koji je bio posvećen isključivo klimatskim promenama, pa sam mnogo toga učio sam. Bio sam gostujući istraživač u nekima od centara u svetu koji se bave klimatskim promenama, na primer u Euromediteranskom centru za promenu klime u Bolonji, koji je u međuvremenu postao jedan od vodećih u Evropi za ovu problematiku. Oni se njome bave sveobuhvatno, od numeričkih modeliranja do ekonomskih i društvenih posledica klimatskih promena. To iskustvo mi je mnogo pomoglo da razumem koliko je izučavanje klime složeno.
BiF: Meteorologija i klimatologija su među fundamentalnim naukama od kojih se očekuje mnogo u pogledu praktične primene naučnih rezultata. Kako to utiče na odnos javnih i privatnih ulaganja u istraživanja, a shodno tome i na odluke o dostupnosti dobijenih podataka?
Vladimir Đurđević: Za razvoj fundamentalne nauke, bez koje nema ni revolucionarnih pomaka u društvu, jako je važno da ona ostane javno dobro. S druge strane, da bi došlo do tih pomaka u praksi, neophodan je privatni kapital koji se pervashodno rukovodi isplativošću ulaganja. Ta dva cilja nije lako pomiriti i zato su razvijeni sistemi za takozvani transfer nauke na tržište. Na uređenju te oblasti se posebno insistira u Evropi, ali i u SAD imate dobre primere podele uloga između javnog i privatnog interesa upravo u meteorologiji, kada je reč o prognozi vremena.
Američka meteorološka služba ne sme da zarađuje na podacima, već mora da ih učini dostupnim svima jer se finansira iz poreza koji plaćaju svi građani. Ali da bi ti podaci bili od koristi različitim industrijama, postoje privatne kompanije koje su specijalizovane da meteorološke podatke obrade na način koji je razumljiv i odgovara potrebama konkretnih delatnosti i preduzeća. Među takvim proizvodima su i aplikacije za mobilne telefone koje najavljuju vremensku prognozu. Kompanije koje ih prave ne zarađuju na samoj aplikaciji, jer ona pre svega služi za njihovu promociju, ali zarađuju na vrlo specijalizovanim proizvodima za vremensku prognozu koje izrađuju za druge privatne kompanije.
BIF: Šta je od rezultata klimatoloških proučavanja posebno interesantno za tržište?
Vladimir Đurđević: Jedan od najilustrativnijih primera su sezonske prognoze. Za razliku od klasičnih meteoroloških prognoza, u sezonskim prognozama ne pokušavate da predvidite tačan redosled vremenskih uslova, već se bavite statistikom vremena u dugoročnijem periodu na osnovu klimatoloških modela. Recimo, sezonska prognoza za ovo leto glasi da su šanse 60% da ono bude toplije od proseka, 30% da bude na nivou uobičajenih vrednosti a 10% da bude hladnije nego inače.
Ta vrsta informacija ne znači puno građanima, ali je veoma važna za privredu. Ako, na primer, upravljate hidrocentralom i imate mesečno ažurirane sezonske podatke da li će biti više ili manje kiše, to vam pomaže da bolje procenite koliko vode ćete zadržati u rezervoaru, koliko ćete vode ispustititi, kako ćete planirati proizvodnju u odnosu na kretanja cene struje na tržištu… Praksa je pokazala da ukoliko jedna hidroelektrana stalno koristi sezonske prognoze tokom deset godina, to će na kraju uvećati njenu zaradu. Slične prognoze se razvijaju u poljoprivredi, ili za obnovljive izvore energije kao što je proizvodnja struje iz vetrogeneratora…
BIF: Praksa je pokazala i da u državama gde se razmišlja daleko unapred, podaci o promeni klime se koriste za dugoročne strategije prilagođavanja posledicama, počev od elementarnih resursa – hrane i vode. Kako se u Srbiji upotrebljavaju takve informacije?
Vladimir Đurđević: Naša država je kao potpisnica Okvirne konvenicije UN o promeni klime u okviru koje je izglasan i Pariski sporazum, u obavezi da svakih nekoliko godina dostavlja Nacionalni izveštaj o klimatskim promenama. Deo tog dokumenta su i projekcije buduće klime za našu zemlju i one su, između ostalog, zasnovane i na našem modelu. U njima je predočeno za koliko će rasti prosečna temperatura u određenom vremenskom periodu zavisno od toga koliko ćemo emitovati ugljen-dioksida. Mi dajemo ospeg kako će izgledati klima za 30 ili za 100 godina, a na osnovu tih rezultata stručnjaci iz drugih oblasti, recimo iz poljoprivrede, mogu da procene koji su to najveći rizici u budućnosti.
Oni tako mogu da izračunaju da ukoliko bi se nastavilo sa sadašnjom praksom u proizvodnji kukuruza a temperatura porasla za dodatna 3 stepena Celzijusa u narednih 50 godina, prinosi bi se smanjili za 50% zbog učestalih suša. U tim dokumentima postoji mnoštvo predloga kako da se agrarna praksa prilagodi klimatskim promenama, od obrade zemljišta, promene sorti i razvoja hibrida koji su otporniji, do zaštite biljaka jer se predviđaju nove bolesti i štetočine koje ranije ovde nisu bile prisutne. Neke od tih mera, kao što je promena loše prakse da se spaljuju ostaci useva na njivama, su lakše za primenu, dok su neke veoma složene, poput sistema navodnjavanja, jer zahtevaju velike infrastrukturne projekte i dobro planiranje koji su to najbolji modaliteti za budućnost.
BiF: Da li ima primera da su neki od tih predloga počeli da se sprovode?
Vladimir Đurđević: Na žalost, klimatske promene nisu prepoznate u većini razvojnih strategija, a i tamo gde jesu, kao u poljoprivredi, primeri dobrog prilagođavanja bi se mogli prebrojati na prste jedne ruke. Osvrnimo se na aktuelne poplave, koje jesu posledica klimatskih promena jer imamo sve veći broj dana sa intenzivnim padavinama. Kad god bujične poplave izazovu štetu, nadležni za odbranu od poplava poprave porušene bedeme i mostove i sledeće godine – opet isto. Da se takve štete ne bi ponavljale, potrebno je da koristimo podatke koliko će zbog intenzivnijih padavina porasti nivo reke u budućnosti i da prilikom rekonstrukcije napravimo most koji će biti nešto viši nego što je bio. I to je vrlo konkretno prilagođavanje klimatskim promenama. Ali taj korak od stručne procene do svakodnevnog života je u Srbiji izgleda mnogo teži nego što sam pretpostavljao kada sam počeo da se bavim ovom problematikom.
BIF: Zašto takva praksa izostaje?
Vladimir Đurđević: Zato što delotvorna primena zahteva dobro postavljen sistem, a da bi se on uspostavio potrebna je potpuna promena načina razmišljanja. Takva promena nije laka, jer klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavate na drugačiji način. A to nije moguće bez široke institucionalne podrške i saradnje.
BiF: Mada i u svetu ima mnogo kritika na račun političara i kompanija da su im klimatske promene važne samo na rečima, Vi ste u svojim javnim nastupima isticali da ste optimista. Zašto?
Vladimir Đurđević: Kao naučnik, ja sam umereni optimista jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi.
Kada govorimo o volji, to već izlazi iz domena nauke i na to pitanje mogu da odgovorim iz ličnog ugla. Zatrpani smo filmskim distopijama o katastrofi koju će preživeti samo bubašvabe. Ja verujem da su ljudi mnogo inventivniji od bubašvaba, kao što su bili i kroz celu dosadašnju istoriju. Čovečanstvo je prošlo mnogo tragedija i situacija za koje se činilo da će ga sigurno uništiti, ali ljudi su uvek uspevali da nađu rešenja ne samo da prebrode najveće krize, već i da društvo posle njih napreduje.
Zorica Žarković
Broj 175/176, jul/avgust 2020.
Foto: Jelena Jovanović
