Preduzetnici u Srbiji kojima je 7. jula legla i treća, poslednja tranša pomoći u vidu državnih minimalaca, do 15. avgusta moraju da podignu ta sredstva, posle čega se ovi kovid računi automatski gase i sva sredstva koja su se zatekla na njima se vraćaju u budžet.
Pojedini preduzetnici sa ličnom zaradom još razmišljaju da li im se podizanje ovih 90.000 dinara isplati, jer im i dalje nije jasno da li će platiti standarnu sumu poreza i doprinosa na minimalnu zaradu koju su sebi odredili, ili će morati da ova plaćanja obračunaju na 30.000 dinara.
Ovo pitanje muči preduzetnike sa ličnom zaradom još od donošenja Uredbe o direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru u aprilu, jer, kako je eKapija već pisala, ta Uredba nije dala nikakva bliža uputstva o tome, a u pojedinašnim slučajevima preduzetnici su dobijali često nedorečena mišljenja Ministarstva finansija. Prvi minimalci su u maju legli na račune, a zvaničnog stava o tome još nije bilo.
Sada, prema rečima Aleksandra Vasića, osnivača kompanije Poslovni savetnik, ta problematika konačno je razrešena, ali na štetu preduzetnika sa ličnom zaradom.
– Prema stavu Ministarstva finansija, paušalci dižu minimalac bez ikakvih ograničenja, dakle plaćaju svoje standardne poreze i doprinose, ali oni preduzetnici koji su na isplati lične zarade moraju da obračunaju poreze i doprinose kao da im je neto zarada u iznosu minimalca – navodi Vasić za eKapiju.
Treća, mala grupa preduzetnika su, dodaje Vasić, oni koji nisu paušalci a plaćaju poreze i doprinose po rešenju i oni takođe mogu da prebace minimalac u celokupnom iznosu, bez ikakvih obračuna.
Preduzetnici sami obračunati te uvećane poreze i doprinose
– Praktično, preduzetnici koji su na isplati lične zarade su na neki način oštećeni, mada ima tu i drugih poreskih aspekata koji se tiču toga da im se sve to priznaje u rashode, ali generalno jesu oštećeni – ističe naš sagovornik.
On objašnjava i da njima neće država vršiti obračun, nego će preduzetnici sami obračunati te uvećane poreze i doprinose.
– Kada izvrše obračun na tih 30.000 dinara neto, porezi i doprinosi će im biti značajno veći nego što inače plaćaju. Recimo, ako su ih do sada obračunavali na 15.000 dinara neto, pa su plaćali 10.500 dinara, sada će platiti 23.000 dinara – navodi Vasić i dodaje da je olakšavajuća okolnost što mogu da ih odloženo plate na 24 rate od naredne godine.
Na pitanje isplati li se njima, u novonastaloj situaciji sa povratkom korona-krize, da uopšte podignu ta sredstva, Vasić kaže da im se u krajnjoj liniji ipak isplati, jer bi ipak dobili nešto, iako dobijaju manji iznos.
Sagovornik našeg portala ističe da će, sa povratkom koronavirusa, a sa završetkom državnih mera pomoći, preduzetnici tek sad imati još većih problema nego što su ih imali proletos kada su na neku pomoć ipak mogli da računaju.
– Uredba je govorila o tome da pravo na direktna davanja od tri meseca i odlaganje poreza i doprinosa važi ako se ne bude smanjivao broj zaposlenih do 31. oktobra. Tad se smatralo da će korona proći i da će se privreda vratiti u normalne tokove. A danas imamo povratak korone i to u većoj meri, i firme su u većoj meri suočene sa problemima u poslovanju nego za vreme vanrednog stanja. Niti preduzetnici znaju kako dalje da postupaju, niti država predviđa neke nove mere – ističe Vasić.
Mnoge delatnosti u ozbiljnom problemu
On dodaje da i oni preduzetnici koji su hteli zbog direktnih davanja da zadrže zaposlene, zadržali bi ih da su nastavili normalno da rade, ali opet imaju problema u poslovanju, prihodi su im značajno smanjeni, a imaju regularne troškove za zaposlene i za poreze i doprinose.
Navodi da su mnoge delatnosti u ozbiljnom problemu.
– Nisu samo ugostitelji ugroženi, sve uslužne delatnosti su sad praktično stale. Nove mere su neophodne, a od kojih para niko ne zna, jer je država neselektivno davala pomoć i firmama koje nisu trpele nikakvu štetu od koronavirusa – zaključio je Vasić.
Izvor: Ekapija
