Privid je da se industrijskom špijunažom bave samo multinacionalne firme u bogatim i velikim državama. Taj privid su baš te multinacionalke i stvorile. Svaka kompanija iz oblasti haj-tek industrije ili specijalizovane proizvodnje podložna je obaveštajnoj aktivnosti treće strane, kaže za portal Biznis.rs prof.dr Duško Tomić, sa Univerziteta za bezbednost i globalne studije Američkog univerziteta u UAE.
On dodaje da se često dešava da iza negativne medijske kampanje protiv određene firme stoji zapravo njen konkurent.
“U isto vreme dok firma koja je optužena vodi krizni PR, trudeći se da uveri javnost i poslovne partnere u neosnovanost napada na nju, obično konkurent upada na upražnjeno mesto diskreditovane firme i preuzima deo njegovog tržišta”, objašnjava profesor.
„Unapred znati namere protivnika, to u suštini znači delovati kao Bog“, konstatovao je, podseća prof. Tomić, čuveni kineski stateg Sun Cu Vu.
„Prirodna težnja čoveka da što više sazna o svemu što ga okružuje pokreće ga na odgovarajuće aktivnosti. Reč je o uobičajenoj radoznalačkoj angažovanosti koja postaje neuobičajena u slučajevima kada čovek primeti, sazna ili proceni da neko ili nešto u njegovom okruženju predstavlja pretnju njegovoj ličnoj ili imovinskoj sigurnosti. U skladu s tim, reaguje smišljeno, odnosno ne dozvoljava da bilo čim bude iznenađen. Kada govorimo o industrijskog špijunaži, njeno polje je u fokusu kompanijskih interesa i moći da opserviraju konkurenta“; navodi Tomić.
Ponekad kompanije uspevaju da vrbuju zaposlene, posebno one koji su dobro pozicionirani u firmama koje su im interesantne, kako bi ih izveštavali o važnim pitanjima koje ih, kao konkurente, ili buduće igrače na određenom tržištu zanimaju.
Vrbovanje zaposlenih ili špijuniranje
„Pojave poput ove je pitanje za upravne strukture i službe ljudskih resursa, na koji način upravljaju poslovima bezbednosti. Složeni sistemi i svi oni koji žele uspeh na tržištu angažuju kadrove koji imaju takvu vrstu znanja i iskustva. Njihova cena angažovanja je visoka, jer su obično i očekivanja firmi visoka“, zaključuje Tomić.
Dodaje i da je za firme koje žele da sačuvaju važne informacije o sebi u okviru kompanije, primarni cilj da optimalizuju način na koji se sprovode tehnološki procesi, zatim utvrde kvalitet relacija zaposlenih u samoj kompaniji, nivoe njihove informisanosti, kao i infrastrukturu korisnika i dobavljača. Sve to čini sistem koji se preventivno adaptirao i od čijeg funkcionisanja zavisi i produktivnost same korporacije.
Ne moraju konkurenti saznavati o firmi ono što ona želi da sakrije kao poslovno osetljive informacije samo kroz vrbovanje zaposlenih ili špijuniranje.
„Nekada je mnogo toga moguće saznati i kroz analizu javno dostupnih podataka, izjave zvaničnika, posebno ukoliko oni ne poseduju potreban nivo bezbednosne kulture. Dešava se da na određenim konferencijama ili seminarima budu poslati posebno obučeni ljudi koji iz izlaganja predstavnika firme čiji su poslovni podaci konkurenciji posebno zanimljivi, čuju mnogo više nego što prezenter i želi da kaže. Zato je važno da poslovni ljudi imaju potreban nivo bezbednosne kulture. Danas se koriste višeslojni sajber napadi, od hakerisanja, preko kopiranja softvera i lagerovanja informacija, pa do profajling analiza rukovodilaca, kompletnog monitoringa i razvijanaj specijalnih ugovora sa kompanijama ili pojedincima iz oblasti bezbednosti“, objašnjava prof. Tomić.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay
