Tag:

nepokretnost

Javni beležnici će preuzimati podatke o nepokretnosti

by bifadmin 23. јун 2020.

Javni beležnici će pri overi ugovora u vezi sa prenosom nepokretnosti podatke o nepokretnosti uzimati direktno iz baze geodetsko- katastarskog informacionog sistema i uvrstiti ih u spise predmeta i to će za stranke biti potpuno besplatno, predviđeno je uredbom koju bi Vlada Srbije trebalo da razmatra na prvoj sednici.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić objašnjava za Tanjug da ukoliko stranka nezavisno od overe ugovora, za lične potrebe ili za pregovaranje o proidaji ili kupovini nepokretnosti traži izdavanje lista nepokretnosti, javni beležnik takođe putem servisne magistrale Ministarstva pravde vrši uvid u podatke geodsko-katastarskog informacionog sistema, štampa list nepokretnosti, overava ga elektronskim potpisom i pečatom i tu uslugu će naplaćivati najviše 540 dinara.

Izvor: Tanjug

23. јун 2020. 0 komentar

Katastar kaže da može, notari kažu da ne mogu

by bifadmin 6. јун 2020.

Republičko geodetski zavod završio je predlog uredbe prema kojoj će notari biti obavezni da elektronskim putem pribave list nepokretnosti i da javnim beležnicima na taj način onemoguće dosadašnju praksu da po ovaj dokument građane šalju na šaltere RGZ. Ovo jepotvrdio direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković dodajući da je predlog uredbe poslat Ministarstvu pravde.

Trenutna situacija je sledeća – u katastru tvrde da notari elektronskim putem mogu da izvade list nepokretnosti i da je on kao takav validan. Kako tvrde, građani, da bi izvadili list nepokretnosti ne moraju da idu na šalter, već im ovaj dokument mogu obezbediti notari. Notari, međutim, tvrde suprotno.

– Odluka rukovodstva Notarske komore da ovakvi izvodi nisu validni može jako da uspori promet nepokretnosti jer dodatno komplikuje promet i stvara konfuziju kod kupaca i prodavaca praveći mistiku oko dokumenta koji ide u istoriju i potpuno je nepotreban u papirnom obliku za promet nepokretnosti u 21. veku – ocenio je Drašković.

Sa druge strane, predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić rekao je da se njima stranke i ne obraćaju za izdavanje izvoda iz katastra. – Javni beležnik ne može da izdaje izvode iz katastra jer nema propisanih uslova kako da ga overi, u kom formatu da ga izda i kako da ga naplati. Kad Vlada Srbije propiše uslove za izdavanje mi ćemo onda to raditi – rekao je Cvejić.

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti predviđeno je da se uslovi izdavanja izvoda bliže urede podzakonskim aktom. Takav akt, međutim, još uvek nije donet.

Sada ostaje da se čeka uredba koja je prosleđenja resornom ministarstvu. Nakon njihovog mišljenja i usaglašavanja uredba koja bi obavezala notare da sami pribavljaju list nepokretnosti ide na usvajanje u Vladu.

Zvanični podaci katastra nepokretnosti za celu Srbiju se mogu dobiti i na ovom sajtu.

Izvor: Blic-Kamatica

6. јун 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U seoskim sredinama 84% žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime

by bifadmin 1. јун 2020.

U seoskim sredinama čak 84% žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime, pokazala je nova analiza NALED-a i kompanije PwC.

Žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, a zabrinjava i to što je u selima i dalje prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma, pa se i same odriču prava na udeo ili nasledstvo u korist braće i sinova. Sticanje nekretnina otežava činjenica da žene u Srbiji u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, a na selu je svaka druga formalno nezaposlena i samo 7,4% njih poseduje zemlju.

“Istraživanje je potvrdilo ono što i sami pretpostavljamo, da je situacija u selima znatno lošija nego u gradovima. Tek svaka šesta žena u ruralnim krajevima upisana je u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine. Vlasništvo na nepokretnosti je za njih važan preduslov da budu samostalnije i da, primera radi, na osnovu te nekretnine podignu kredit i započnu sopstveni posao – kaže Jasmina Radovanović iz NALED-a.

Brojke Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju napredak u odnosu na 2018. To je rezultat Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz jula 2018. godine na inicijativu NALED-a.

Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti

“Uvedena je automatska registracija zajedničkog vlasništva nad nekretninama stečenim u braku, osim ako se radi o posebnoj imovini jednog od supružnika kada je potrebno da takvu imovinu supružnik indentifikuje u izjavi overenoj kod javnog beležnika. Čest je slučaj da muškarac uzima kredit za stan, na osnovu čega se upisuje kao vlasnik nepokretnosti. Činjenica je da žene, u tom slučaju, od svoje zarade plaćaju ostale životne troškove ili čak i kada nisu zaposlene, obavljaju većinu poslova u domaćinstvu, što im daje pravo na udeo u imovini stečenoj u braku. Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti u evidenciji katastra pruža dodatnu zaštitu kako vlasnicima nepokretenosti tako i trećim licima u slučaju raspolaganja istom – objašnjava Radovanović.

Analiza srovedena tokom projekta o rodnoj ravnopravnosti u katastarskoj evidenciji pokazuje da u Srbiji, uključujući i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti, od čega žene poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona. Žene su upisane kao jedine vlasnice u 13,95% nekretnina, a kao suvlasnice u oko 12%. Oko 25% muškaraca u Srbiji poseduje stan, dok je procenat žena koje imaju tu nekretninu 14,6%.

Izvor: Nova ekonomija

1. јун 2020. 0 komentar