Konzervirana hrana je odlična opcija kada vam je potreban brz obrok ili užina.
Pasulj, meso, riba, supa i voće su samo neki od artikala koje ćete pronaći na policama s konzerviranom hranom. Ipak, ušteda vremena ne bi trebalo da bude na štetu vašeg zdravlja.
Iako vam ovi konzervirani proizvodi mogu uštedeti vreme u kuhinji, možda ćete biti iznenađeni zabrinjavajućim sastojcima u nekim popularnim proizvodima.
Kada definišete konzerviranu stavku kao „nezdravu“, postoji nekoliko faktora koji dolaze u obzir. Količina soli, dodatog šećera, trans i zasićenih masti i kalorija pomažu u određivanju nutritivne vrednosti proizvoda. Osim toga, aditivi, konzervansi, boje za hranu i drugi sastojci mogu odrediti kako konzervirani proizvod utiče na vaše zdravlje.
Pasulj
Nutricionisti ističu da treba biti oprezan kada je u pitanju kupovina već pripremljenog pasulja u konzervi. Konzervirani pasulj često je pun zasićenih masti, šećera i nepotrebnih dodataka.
Supe
Mnoge supe iz konzerve (i kesice) sadrže previše soli. Jedna studija kanadskog instituta za zdravstvena istraživanja (CIHR) pokazuje da kondenzovane i spremne za serviranje supe imaju neke od najviših nivoa natrijuma u kanadskoj pakovanoj prehrambenoj industriji.
Ista studija je takođe otkrila da je supa jedan od najvećih doprinosa natrijuma u kanadskoj ishrani – zajedno s konzerviranim i kiselim povrćem.
Testenina
Prethodno skuvana testenina u sosu jedna je od najnezdravijih konzerviranih namirnica. Puna je šećera i soli – što je, nažalost, deo zašto je tako dobrog ukusa.
Na primer, konzerva špageta sadrži 1.070 mg natrijuma i 20 g šećera. To je 46 odsto vašeg preporučenog unosa soli i 20 odsto više od preporučenog unosa šećera.
Voće u sirupu
Food Bank of Waterloo preporučuje izbegavanje konzerviranog voća upakovanog u sirup zbog visokog sadržaja šećera. Konzervirano voće u laganom sirupu sadrži 21 odsto vašeg dnevnog preporučenog unosa šećera, a sve preko 15 odsto je mnogo.
Izvor: Klix.ba/021.rs
Foto: Pixabay