Home Tags Posts tagged with "obveznice"
Tag:

obveznice

EkonomijaVesti

Prodate dvogodišnje državne obveznice za 6,21 milijardu dinara

by bifadmin

Realizovano je 621.734 državnih obveznica, nominalne vrednosti 6.217.340.000 dinara

Republika Srbija je na aukciji prodala dvogodišnje državne obveznice u iznosu od 6,21 milijardu dinara, objavila je Uprava za javni dug.

Kako je navedeno, 23. marta ponovo je otvorena emisija dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 25. januara 2025. godine.

Obim aukcije iznosio je 50,5 milijardi (50.536.630.000) dinara sa kuponskom stopom od 5,00 odsto.
Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 21.873.520.000 dinara.

Realizovano je 621.734 državnih obveznica, nominalne vrednosti 6.217.340.000 dinara.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko ulaže u srpske obveznice

by bifadmin

Bankrot američke Silicon Valley Bank (SVB) ne utiče, saglasni su ekonomisti, na domaće bankarsko tržište. Ova banka upravljala je velikom količinom novca tehnoloških starapa ulažući ih u državne hartije od vrednosti SAD kada su kamatne stope bile niske. U uslovima opšteg rasta kamantnih stopa – što se dešava i kod nas – ova banka nije mogla da proda te državne hartije bez gubitaka i da isplati deponente.

U Srbiji banke, prema navodima sagovornika portala N1, takođe ulažu u državne hartije od vrednosti, koje se smatraju najsigurnijim ulaganjem. Međutim, situacija ne može da se poredi sa američkom.

Propast banaka u SAD ni na koji način neće uticati na srpsko tržište

Američka Silicon Valley Bank (SVB) bankrotirala je jer je veliku količinu novca, prikupljenu od svojih klijenata mahom iz IT sektora, ulagala u dugoročne državne hartije od vrednosti SAD. Iako kupovina državnih hartije spada u najsigurnija ulaganja, problem je nastao kada su centralne banke počele da dižu kamatne stope u borbi protiv inflacije. SVB banka je tokom lokdauna zbog kovida-19 investirala novac u dugoročne hartije sa nižim kamatnim stopama koje sada, kada je firmama trebao novac, niko nije hteo da kupi na tržištu, jer mu je isplativije bilo da uloži u hartije za koje je država sada nudila višu kamatu.

U nemogućnosti da proda hartije i dođe do uloženog keša svojih klijenata, SVB nije mogla ni da im isplati novac sa računa, što je na kraju bio i uzrok bankrota ove banke, čija imovina je premašivala 200 milijardi dolara.
Pored SVB, u SAD je ugašena i Signature banka, koja je imala imovinu vrednu više od 100 milijardi dolara.

Ekonomisti navode da propast banaka u SAD ni na koji način neće uticati na srpsko tržište.

„Naše banke sa ovim nemaju nikakve veze. Mi ni nemamo investicione banke koje su ulagale u ovakve hartije od vrednosti ili se bave ovakim aktivnostima, tako da ovo ni na koji način nema veze sa finansijskim tržištem Srbije“, poručio je Zoran Grubišić za N1.

Međutim, postavlja se pitanje ko u Srbiji investira u državne hartije od vrednosti, i postoji li bilo kakva mogućnost da i na domaćem tržištu dođe do ovakvih problema.

Investitori u domaće državne obveznice

„Kada su dužničke hartije u pitanju (pa i državne), tržišni trendovi nisu toliko bitni za vlasnike tih hartija od vrednosti koji mogu, odnonso žele da ih drže do dospeća. Oni dobijaju kamatu (prinos) koji su ugovorili u momentu kupovine, ma šta se sa cenom obveznice dešavalo do njenog dospeća. Problem su institucionalni investitori koji u nekom momentu moraju da prodaju ove hartije u uslovima na tržištu koji nisu povoljni. A to su ona vremena kada dođe do naglog rasta kamata, a prethodno su kupovali obveznice po nižim prinosima tojest po višim cenama“, objašnjava za portal N1 Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum“.

Kupci državnih dužničkih hartija su mahom institucionalni investitori (poput penzijskih fondova i osiguravajućih društava na primer), domaće banke i njihovi krupni klijenti – najčešće matična pravna lica ili fondovi koji rade preko njih.

Domaći investitori, pravna i fizička lica, su u toj statistici prema Gujaničićevim rečima – praktično zanemarljivi.

„Gro ulaganja privatnih penzionih fondova se nalazi u državnim obveznicama i to je glavni razlog što oni poslednjih godina beleže veoma loše prinose. Međutim, s obzirom da nemaju pritisaka na likvidnost – i dalje su mnogo veći prilivi nego odlivi po osnovu isplate penzija – ne bi trebalo da imaju problema. Slično važi i za osiguravajuće kompanije koje u ove svrhe plasiraju sredstva prikupljena u segmentu životnih osiguranja“, kaže Gujaničić.

Ili i jedno i drugo

Ekonomista Mihailo Gajić, direkor ekonomske istraživačke jedinice u nevladinoj organizaciji LIBEK za portal N1 ukazuje da su najveći pojedinačni investitori u državne hartije od vrednosti Republike Srbije – iz inostranstva.

“Kada pogledamo hartije emitovane kod nas, najveći deo je prodat na međunarodnom tržištu u Londonu. Tu se prikupljaju sredstva. Drugi izvor zaduživanja države kod nas su bilateralni sporazumi – poslednji je bio ovaj sa UAE, i naravno, sada i stendbaj aranžman sa MMF. Treći izvor zaduživanja su međunarodni ugovori sa drugim državama i njihovim razvojnim bankama – takvi su ugovori za izgradnju raznih vrsta infrastrukture poput železnice, puteva i slično. Kod nas su domaće banke tek negde na začelju, iako su pojedinačno najveći domaći investitor u državne obveznice. Jer, domaći investitori otkupljuju manji deo državnih obveznica, pa su banke koje su pojedinačno najveći domaći investitor ipak na začelju tih kupaca državnih hartija”, pojašnjava Mihailo Gajić.

Govoreći o značaju domaće štednje u bankama Gajić podseća da se naše banke za razliku od banaka iz inostranstva, zapravo ne oslanjaju samo na domaću štednju – to jeste važan izvor sredstava, ali banke imaju mogućnost da povuku novac od svojih majki preduzeća koje se nalaze uglavnom u razvijenim zemljama EU, gde je inače prinos na kapital niži nego u Srbiji.

“Zato banke plasiraju kapital penzijskih fondova iz Italije, Austrije i drugih zemalja ovde, jer je prinos na kapital – bilo u državne hartije od vrednosti ili kredite građanima i firmama – značajno viši nego nego u tim matičnim zemljama…”, navodi Gajić.

Nenad Gujaničić potvrđuje da banke ulažu u državne hartije i ističe da je njihova najveća prednost – što na strani pasive imaju deponente koji su ili slabo edukovani ili nemaju alternativu.

„Ili i jedno i drugo. U jeku rasta kamata na tržištu, stari deponenti su na kraju januara dobijali godišnju kamatu 1,6 odsto, a novi 2,3 odsto. Dakle, domaći bankari i ne moraju da se previše cimaju, depoziti su tu i – ostaće tu“, kaže Nenad Gujaničić.

Sudbina švajcarske banke i njen uticaj na Srbiju

I švajcarska Kredi Svis banka (Credit Suisse) zapala je u probleme. Prvo je izgubila gotovo četvrtinu vrednosti svojih akcija, beležeći pad na berzi od 24,24 odsto, da bi im samo dan kasnije, vrednost porasla za više od 17 odsto, posle najave Centralne banke Švajcarske da će joj pozamicom „popraviti“ likvidnost.

Ekonomista Mihailo Gajić za portal N1 kaže da postoji više razloga koji su uticali na to da Kredi Svis banka prođe lošije – jedna strana medalje je nervoza među investitorima u vezi sa tim da li će problemi nastaviti da se šire stvarajući domino efekat, ili će se zadržati u dve propale banke. Druga strana su interni i strukturni problemi i loše poslovanje banke.

“Tu su loša iskustva sa top menadžmentom – reč je o otkazima dvojici generalnih direktora zbog stvari koje nisu imale veze sa poslovanjem banke. Jedan je prekršio pravila vezana za karantin tokom kovida-19 – umesto da provede 10 dana u karantinu on je išao na Vimbldon, dok je njegov prethodnik dao ostavku zbog skandala koji je izbio pošto je banka neovlašćeno snimala menadžere. Sve to utiče na reputaciju banke, ali i na poverenje investitora. Svaka promena menadžmenta može da utiče na promenu poslovne politike banke”, navodi Gajić.

Eksterni revizor dao izdvojeno mišljenje

Tu je, dodaje, i novi skandal vezan za to što je eksterni revizor dao izdvojeno mišljenje u vezi sa poslovnim rezultatima banke, navodeći da postoje “određene rezerve pri iskazivanju prave vrednosti bančine aktive”.

“Ovako diplomatski skrojena izjava ne znači da to mora da bude ozbiljan problem, ali je to već bio signal za investitore u akcije ove banke. Na sve se nakalemila situacija o potrebi rasta kapitala, odnosno dokapitalizacije, a glavni pojedinačni investitor banke iz Saudijske Arabije unapred je rekao da neće kupiti nove akcije banke”, kaže Gajić.

Ova situacija sa Kredi Svis bankom nema, dodaje, za sada veze sa Srbijom. Ta banka kod nas ne radi, nema ni podružnicu, za razliku od nekih drugih.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodajom obveznica građanima Hrvatske prikupljeno 1,3 milijarde evra

by bifadmin

Više od 43.000 građana Hrvatske upisalo je državne obveznice, a iznos je veći od 1,3 milijarde evra, objavljeno je danas u Zagrebu.

Prema poslednjim informacijama, nije reč o konačnom broju, jer su upisani građani danas do 11 časova mogli da uplate novac.

„Broj ljudi koji je upisao ovu obveznicu prelazi 43.000. To pokazuje da je akcija bila dobra, projekat uspešan i još više pokazuje koliko su ljudi prepoznali ovu priliku i imaju poverenja u Republiku Hrvatsku“, rekao je sinoć ministar finansija Marko Primorac za Hrvatsku radioteleviziju.

Hrvatska je 22. februara ponudila građanima prve hrvatske narodne obveznice po minimalnom ulogu od 500 evra. Upisni krug za građane trajao je do 1. marta u 20 časova, a drugi krug namenjen institucionalnim investitorima otvara se 3. marta i trajaće samo jedan dan.

Država je narodnim obvznicama planirala da prikupi milijardu evra. Primorac je najavio da će s obzirom na veći iskazani interes, prihvatiti celokupnu uplatu i omogućiti još oko 500 milona evra za upis insititucionalnim investitorima.

Minimalni ulog za građane je bio 500 evra, minimalna kamatna stopa iznosi 3,25 odsto godišnje, a dospeće obveznice je 2025.

Narodne obveznice

Prema navodima hrvatskih medija i članovi vlade su upisali narodne obveznice. Večernji list je objavio da je ministar privrede Davor Filipović uložio čak 100.000 evra, a ministar finansija Marko Primorac 20.000 evra. Ne zna se koliko je obaveznica upisao premijer Andrej Plenković koji je rekao da će se to videti u njegovoj imovinskoj kartici.
Država je izdanjem od milijardu evra odustala od zaduživanja u inostranstvu, jer je, kako je ranije rečeno, želela da ojača tržište kapitala i da „upogoni štednju koju građani imaju u bankama po relativno niskim kamatnim stopama“.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, građani Hrvatske u bankama drže oko 35 milijardi evra, uglavnom uz niske kamate ispod 0,5 odsto.

Državni zavod za statistiku danas je objavio da je godišnja stopa inflacije, merena indeksom potrošačkih cena, u februaru usporila na 11,9 odsto pošto je u januaru dosegnula 12,7 odsto. U Hrvatskoj je od 1. januara ove godine zvanična valuta postala evro.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Banke postaju vodeći kupci obveznica u evrozoni

by bifadmin

Banke postaju vodeći kupci obveznica nekih vlada evrozone, koristeći prednosti porasta kamatnih stopa dok Evropska centralna banka (ECB) nastoji da smanji svoje prisustvo na tržištu.

Vladama evrozone su potrebni privatni kupci da pokupe oko 400 milijardi eura dodatnog duga ove godine.

Potrebe za finansiranjem i dalje su velike zbog energetskog šoka koji je usledio nakon ruske invazije na Ukrajinu, dok će ECB, veliki kupac poslednjih godina, uskoro početi da smanjuje ​​obveznice koje drži na svom bilansu od 8 biliona evra, jer, kako ocjenjuje Reuters, pooštrava monetarnu politiku u cilju obuzdanja inflacije.

Ko ulazi kada ECB izlazi

Masovne kupovine centralne banke godinama su održavale niske troškove zaduživanja i volatilnost, tako da je ključno pitanje sada ko ulazi kada ECB izlazi, pita se britanska agencija.

Prodaja obveznica direktno krajnjim investitorima od strane bankarskih sindikata do sada ove godine pokazuje da trezori banaka kupuju mnogo veći dio duga nekih zemalja, prema podacima dužničkih agencija i Refinitiva IFR-a, budući da rastuće kamatne stope povećavaju privlačnost državnih obveznica.

„U mnogim transakcijama oni su najveći kupci“, rekao je Pierre Blandin, globalni šef suverenog, nadnacionalnog i agencijskog dužničkog kapitala u Credit Agricole CIB, koji je dogovorio mnoge ovogodišnje poslove.

Zvaničnici kažu da trezori banaka obično kupuju obveznice koje dospijevaju do 10 godina, ali je potražnja takva da su postale vodeći investitori u dugotrajnijoj prodaji duga.

Oni su bili najveći kupci u prodaji duga Evropske unije ovog mjeseca, kupivši skoro 50% sedmogodišnjih obveznica i 35% 20-godišnjih obveznica. Prošlog septembra kupili su 26% petogodišnjih obveznica i 21% 30-godišnjih, daleko iza menadžerskih fondova, na drugom mestu.

Banke su takođe preuzele 39% italijanskog 20-godišnjeg duga u januaru, dok su menadžeri fondova preuzeli 25%. U 16-godišnjoj prodaji duga prošle godine, banke su kupile 29%.

“Potražnja od strane trezora banaka u poslovima je zapravo čak i jača od onoga što se vidi u statistici, jer im se generalno dodjeljuje niži udio svojih naloga od nekih drugih investitora”, rekao je direktor belgijske agencije za dug Maric Post.

Bankarske institucije su preuzele 30% 30-godišnje prodaje belgijskog duga u februaru, u odnosu na 10% prije godinu dana.

Podaci ne daju pregled o kojim se bankama tačno radi, ali sve one imaju tendenciju da kupuju državni dug prvenstveno svoje matične zemlje.

Grupa državnih obveznica eurozone s negativnim prinosom, koja je u januaru 2022. iznosila gotovo 50% tržišta, nestala je kako su stope naglo porasle. Širom Evrope, prinosi na obveznice su na višegodišnjem vrhuncu.

Obaveze banaka

Banke moraju držati određeni iznos visokokvalitetnih likvidnih sredstava, gotovine i državnih obveznica, kao zaštitnu granicu likvidnosti iz regulatornih razloga, podsjeća Reuters.

“Kako prinosi na obveznice rastu u odnosu na swap stope, za njihove trezore postaje privlačnije da kupuju obveznice umjesto da drže gotovinu”, smatra Danijel Giljo, viši službenik za upravljanje imovinom i pasivom u BNP Paribas Fortis u Briselu.

Swap stopa je fiksna stopa koju investitori plaćaju da bi se zaštitili od rizika kamatnih stopa, primanjem plaćanja po promjenjivoj stopi.

Investitori kao što su banke često plaćaju swap stopu i štite svoju izloženost prilikom kupovine ovih obveznica, tako da viši prinosi na obveznice takođe čine taj trošak zaštite prihvatljivijim, kažu analitičari.

“Mislim da smo ove godine kupili više obveznica nego cijele prošle godine”, rekao je Giljo.

Neke banke imaju druge podsticaje da kupuju više obveznica. Italijanska Intesa Sanpaolo je početkom 2023. kupila oko 10 milijardi eura državnih obveznica kako bi zamijenila rizično ponderisanu imovinu koju je smanjila.

Međutim, ostaje da se vidi da li će trezori banaka proširiti svoju kupovinu. Udio obveznica koje su kupili u vladinim sindikacijama ove godine je porastao za oko 2 procentna poena u celom evropodručju, i dalje na drugom mjestu nakon menadžera imovinom, saopštila je Deutsche Bank.

Napominje da je kupovina od strane menadžera imovinom smanjena za sedam procentnih poena, dok je potražnja penzionih fondova i osiguravača uglavnom ostala nepromijenjena.

Izvor:Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Da li bi “narodne obveznice” mogle da ojačaju srpsko tržište kapitala?

by bifadmin

Hrvatska je najavila emisiju „narodnih obveznica“ koje će prodavati građanima uz prinos znatno veći od kamate koju dobijaju u bankama. Kako će to izgledati i kakvu će korist građani imati od kupovine obveznica pojašnjava broker Nenad Gujaničić na sajtu Momentuma, finansijske kuće u kojoj radi.

Prema njegovim rečima činjenica da domaći građani uglavnom štede u bankama i to u valuti (evrima) ne iznenađuje gotovo nikoga ko je imao dodira sa domaćom ekonomskom stvarnošću. Značajnija promena po ovom pitanju nije došla ni nakon jačanja kursa dinara u poslednjih pet godina, niti posle višegodišnjeg trenda mizernih kamata na valutne depozite koje su se približile nultom podeoku.

No, da li iznenađenje predstavlja podatak da su depoziti u evrima u poslednjih pet-šest godina porasli za više od 50 procenata uprkos sve nižoj ceni ovog novca koju banke plaćaju građanima, pita se Gujaničić. Jasno je da ova ekonomska nelogičnost ima jako utemeljenje u nerazvijenom domaćem tržištu kapitala i bankarskom lobiju, pa se postavlja pitanje mogu li se posle toliko godina pojaviti sile koje će promeniti nezavidan položaj domaćih štediša?

A pre samo 15-ak godina prosečni štediša se nalazio u kraljevskoj ulozi, ne sumnjajući ni najmanje da će tadašnje „zlatno doba“ deponenata veoma brzo iščeznuti, piše on. Više nego dinamičan rast kreditne aktivnosti u mladoj, tranzicionoj privredi gde je stanovništvo bilo željno svega i svačega doneo je veliku borbu banaka za depozite, a posledično i kamate koje su na svom vrhuncu dostizale nivo od 9-10 procenata. Ovaj Eldorado za štediše prekinula je svetska ekonomska kriza, a potom i gomila loših kredita koja se valjala po bilansima banaka koje su imale prečeg posla od brige za bazu deponenata. Kamate su se polako topile dok je završni udarac došao sa svetskog tržišta kapitala u vidu praktično nultih kamata svetskih centralnih banaka što je potrajalo sve do prošlogodišnjeg razbuktavanja inflacije.

Kakve alternative su uopšte imali ulagači u Srbiji?

Deponenti su u ovom potonjem periodu uglavnom nemo pratili dešavanja na tržištu, čak i ne oročavajući depozite pa se do prošle godine većina novca u bankama nalazila tamo tek radi puke sigurnosti. Naravno, izvesnih odliva je bilo, uglavnom od strane krupnih štediša i to na tržište nekretnina, što je obično poslednja destinacija na kojoj se završava svaki interes prosečnog štediše za plasman svoje ušteđevine.

Nizak nivo ekonomske i finansijske pismenosti deponente je uglavnom sprečavao da istražuju skromne alternative na domaćem finansijskom tržištu, dok je mnogima od njih u ružnom sećanju ostala uspomena na Beogradsku berzu i mnoštvo novca protraćenog u korporativnim aferama. Svetsko tržište kapitala i njegove brojne alternative, pak, dugo će ostati nedokučiva kategorija prosečnom domaćem štediši.

Nije da država nije pokušala da animira građane nudeći im sopstvene dužničke hartije, ali ad-hoc inicijative, bez jake kampanje, i u vremenima kada su generalni prinosi bili odveć niski nisu pobudile iole značajniji interes građana. Tako je plasman državnih štednih obveznica, denominovanih i u evrima i dinarima, krajem 2017. godine doživeo pravi fijasko. Čak i skromna emisija ovih dužničkih hartija denominovanih u evrima od 80 miliona evra upisana je sa tek nešto preko 20 procenata dok su dinarske hartije zabeležile još i slabiju tražnju. Ovome su svakako kumovale i tada aktuelne niske kamate koje su se kod hartija u evrima kretale od jedan odsto za dvogodišnju ročnost, do četiri odsto na deset godina.

Šta se u međuvremenu promenilo?

Pet godina kasnije situacija je sasvim drugačija – država se dugoročno zadužuje na međunarodnom tržištu po stopama većim od šest procenata, dok su kamate na štednju stidljivo počele da se oporavljaju. Obe ove okolnosti posledica su generalnog rasta kamata koji se promptno preneo na cenu našeg zaduživanja. No, za razliku od državnog duga čiju cenu svakodnevno određuje tržište odnosno svetski profesionalni investitori, cena depozita domaćih građana prilično je diskreciona kategorija usled inferiornog položaja deponenata.

I dok je državne obveznice denominovane u evrima sa dospećem 2027. godine moguće kupiti sa prinosom većim od šest procenata, deponenti u bankama na ovaj period mogu dobiti efektivnu kamatnu stopu od najviše tri odsto. Svako drugo tržište bi veoma brzo dovelo do arbitraže u ceni i približavanju ovih prinosa, ali ovde to nije slučaj ili barem neće biti u bližoj budućnosti. Pre svega zbog slabe edukovanosti deponenata, ali i koncepcije države kojoj je u prikupljanju kapitala mnogo jednostavnija korespondencija sa nekolicinom međunarodnih investicionih banaka nego li animiranje sopstvenih građana.

Najavu hrvatske vlade da će emitovati „narodne obveznice“ za sopstvene građane, kao što su to već radile pojedine zemlje u našem okruženju, eventualno bi mogli slediti i kreatori domaće ekonomske politike. Građani bi se namah dočepali prinosa (zarada) znatno većih u odnosu na kamate u bankama, dok bi tržište kapitala dobilo preko potrebno „veštačko disanje“. Jasno, u okolnostima u kojim se zaduženje na svetskom tržištu proglašava „istorijskim uspehom“, ovakve aktivnosti koje bi pomogle običnom čoveku ne bi mogle proći bez sveprisutnog populizma. Za promenu, ova pošast koja neumitno prati obavljanje javnih funkcija na ovim prostorima jednom bi mogla doprineti i nekom višem cilju.

Izvor: Momentum

Foto: Mufid Majnun, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Novo zaduživanje Srbije

by bifadmin

Srbija je aukciji prodala dvanaestogodišnje obveznice za 12,35 milijardi dinara (105,2 miliona evra), saopštila je Uprava za javni dug.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 7,1 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju u avgustu 2032. godine.

Obveznice iz ove emisije prvi put su emitovane u februaru 2020. godine.

Isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se polugodišnje, svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.
Obveznica je dužnička hartija od vrednosti koja emitenta (u ovom slučaju Srbiju) obavezuje da investitoru isplati pozajmljeni iznos zajedno sa pripadajućom kamatom, u tačno utvrđenom vremenskom periodu.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zamena štednih knjižica, dolara za evro uz doplatu

by bifadmin

Menjanje hartija duga u dolarima, za papir zaduženja u evrima, plus doplata kamate za pet i deset godina. Ovo je najjednostavnije, objašnjenje hedžinga, odnosno transakcije vredne 1,75 mlrd USD koju je država uradila krajem prošle sedmice. Još jednostavnije objašnjenje aranžmana je zamena štednih knjižica: dolarske za onu u evrima, uz doplatu onome ko preuzme američku valutu.

Iako u prvi mah deluje da je ovakvo davanje trošak, kada dođe do promene kursnih razlika, poput trenutnog jednogodišnjeg stalnog rasta kursa dolara, na kraju ovakvi aranžmani mogu da donesu i čistu zaradu. Ili bolje reći, uštedu.

To dokazuje i činjenica da je Republika Srbija zaključivanjem ovakvih transakcija u prethodne dve godine već uštedela oko 45,8 mil EUR. Ako bi tržišni uslovi ostali nepromenjeni do kraja servisiranja ovih obaveza, moglo bi da se uštedi još 315,4 mil EUR. Zvanično objašnjenje Narodne banke Srbije je da hedžing predstavlja zaštitu od (finansijskih) rizika:

Finansijski hedžing predstavlja transakciju koju tržišni učesnici zaključuju kako bi umanjili ili eliminisali rizike vezane za određena ulaganja ili obaveze. Zaključivanjem hedžing transakcija, učesnici na tržištu imaju za cilj da se zaštite od niza rizika, poput onog od promene deviznog kursa, kamatnih stopa ili cena određene finansijske aktive. Tehnike koje se koriste za realizaciju hedžing transakcija obično uključuju kompleksnije (izvedene) finansijske instrumente – finansijske derivate. Najveći broj hedžing transakcija realizuje se posredstvom fjučersa, forvarda, opcija, pri čemu se za hedžing koriste i svopovi.

Svop finansijski derivat

NBS objašnjava da je svop finansijski derivat kojim dve ugovorne strane postižu dogovor o razmeni novčanih tokova ili obaveza koje proističu iz dva finansijska instrumenta. Jedna vrsta svopova su i valutni, koji uključuju razmenu kamate i/ili glavnice u jednoj valuti za kamatu i/ili glavnicu u drugoj.

– Dobar primer korišćenja svopova u svrhu hedžinga (zaštite) od deviznog rizika predstavlja emisija evroobveznica Republike Srbije – poručuju iz NBS. – Naime, naša država je iskoristila trenutno povoljnije mogućnosti zaduživanja na dolarskom tržištu i prodajom evroobveznica obezbedila finansiranje u toj valuti. Zatim je, kako bi smanjila devizni rizik (od promene kursa dinara prema dolaru), naša država istovremeno zaključila hedžing transakciju (valutni svop) kojom je dolarske obaveze po osnovu novoemitovane evroobveznice konvertovala u obaveze u evrima.

Na ovaj način, kako poručuju iz NBS, devizni rizik za našu zemlju, koji proističe iz navedenih evroobveznica, u značajnoj meri je smanjen, imajući u vidu činjenicu da Centralna banka već deceniju uspešno održava relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. Eliminisan je faktor rizika po osnovu promena kursa evra prema dolaru na koji NBS ne može da utiče. Ujedno, zaključuju, omogućeno je da se iskoriste i niže kamatne stope na finansiranje u evrima, tako da je realizovana ušteda i po osnovu troškova finansiranja Republike Srbije.

Fjučersi, forvardi i opcije…

U saopštenju NBS pomenuti su i termini: fjučersi, forvardi i opcije…

Fjučersi su ugovori da će neka roba biti plaćena u budućnosti po unapred dogovorenoj ceni i sa njima može da se trguje na berzama do dana dospeća. Primer je da neko rod suncokreta za 2024. dogovori po ceni od 150 dinara po kilogramu. Bez obzira na to kolika bude realna cena, onaj ko se obavezao dužan je da isplati ugovoreni iznos.

Forvardi su veoma slični fjučersima, ali način isplate dogovorenog iznosa ugovaraju dve strane i njima se ne trguje na berzi.

Na kraju ostaje opcija. Ona je pravo, ali ne i obaveza da se kupi ili proda određena aktiva po unapred dogovorenoj ceni i u okviru određenog vremenskog perioda. Da bi neko stekao ovo pravo, on plaća premiju. Time može da bira da li će realizovati dogovor, ili odustati od njega.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Emisija evroobveznica: Kamata tri puta veća nego pre samo godinu dana

by bifadmin

Republika Srbija je emitovala , drugim rečima zadužila se, 1,75 milijardi dolara evroobveznica koje će biti listirane na Londonskoj berzi.

U saopštenjima Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije ovo je nazvano velikim uspehom pre svega s obzirom na veliku tražnju investitora koji su nudili više od 11 milijardi dolara za srpske obveznice.

Srbija je sprovela dovstruku emisiju (dual tranche), petogodišnjih i desetogodišnjih obveznica.

Na ime petogodišnjih prikupila je 750 miliona dolara sa godišnjom kamatom od 6,25 odsto, dok je na ime desetogodišnjih obveznica prikupila milijardu dolara sa godišnjim kuponom od 6,5 odsto.

Kao i u nekoliko ranijih emisija Ministarstvo finansija je odmah „hedžovalo“, odnosno se obezbedilo od promena kursa pošto je obaveze prebacilo u evre korišćenjem finansijskih instrumenata.
Konačna kamatna stopa koju ćemo plaćati je 2,9 odsto plus šestomesečni euribor za petogodišnje, a 3,1 odsto plus šestomesečni euribor za desetogodišnje obveznice.

Šestomesečni euribor je na dan emisije, 19. januara iznosio 2,857 odsto, što znači da je u ovom trenutku efektivno godišnja kamatna stopa 5,757 odsto za petogodišnje i 5,957 odsto za desetogodišnje hartije.

S druge strane, fiksna kamata zamenjena je promenljivom, a euribor je samo ovih dvadesetak dana od Nove godine povećan za 0,16 procentnih poena. Tokom 2022. godine povećan je za čak 3,1 odsto i sada iznosi 2,895 odsto.

Kako se navodi u saopštenju NBS, država je uspela da na osnovu velike tražnje spusti kamatnu stopu za 0,4 procentna poena u odnosu na prikupljene ponude pre aukcije.

Prilivom od prodaje ovih obveznica biće refinansirane dvogodišnje evroobveznice koje dospevaju 3. marta od milijardu evra.

Ne tako dobra vest je da kamatna stopa na ove obveznice iznosi 1,65 odsto, dok je prinos 1,92 odsto.

Razlika između kamatne stope i prinosa dolazi zbog cene koju su investitori platili za obveznicu. U slučaju ove dvogodišnje evroobveznice za nominalnu vrednost obveznice od 100 evra, oni su platili 97,131 evro. Kombinacijom kamatne stope i ove razlike između nominalne vrednosti i cene obveznice dobija se stopa prinosa.

Visoke kamate utiču na fiskalnu stabilnost zemalja

Takođe, 25. januara dospeva oko 100 milijardi dinara dinarskih obveznica sa kuponom od 4,5 odsto koje takođe treba otplatiti. Prema rečima Malog, kada se otplate ove obvznice javn dug zemlje pašće na 50,2 odsto BDP-a.
U svakom slučaju skoro četiri puta veća cena zaduživanja nego pre samo dve godine znači i veće opterećenje za budžet narednih godina.

Prošle godine zemlje su masovno izbegavale da se zadužuju na međunarodnom finansijskom tržištu, pa je i Srbija sve potrebe za finansiranjem deficita i zanavljanjem dospelih dugova zadovoljila emitovanjem hartija na domaćem tržištu.

Međutim, od početka godine situacija se menja i već je prvih dana januara nekoliko zemalja u okruženju izdalo evroobveznice.

Sudeći prema izveštajima sa njihovih aukcija velika zainteresovanost investitora nije ništa izuzetno, jer je na primer za slovačke dve emisije od ukupno 1,5 milijardu evra tražnja iznosila takođe oko 11 milijardi evra, sličan iznos tražnje ali u dolarima zabeležen je i u Rumuniji, dok je tražnja za mađarskim obveznicama bila veća od 12 milijardi dolara.

Ali veliku tražnju prate i visoke kamate i prinosi.

Mađari će plaćati za novoizdate petogodišnje obveznice prinos od 6,27 odsto, a za desetogodišnje 6,5 odsto što je u rangu naših obveznica.

Rumunija je emitovala početkom godine evroobveznice od 3,75 milijardi dolara sa prinosom na petogodišnje hartije od 6,7 odsto, a na desetogodišnje 7,2 odsto. Zanimljivo je da su Rumuni izdali i 30-godišnje obveznice sa prinosom od 7,67 odsto.
Bugari su upravo u fazi prikupljanja ponuda za emisiju obveznica od tri milijarde evra, a očekuju kuponsku kamatnu stopu od 5,2 odsto.

Države uglavnom emitovale dolarske hartije od vrednosti

S druge strane, države sa stabilnijom ekonomskom situacijom poput Slovačke za desetogodišnje novoizdate obveznice od 1,25 milijardi evra plaćaju prinos od 3,65 odsto. Takođe su izdali još 250 miliona evra sa dospećem 2045. godine i sa prinosom od 3,9 odsto.

Zanimljivo je i da su države uglavnom emitovale dolarske hartije od vrednosti.

Ministar finansija Siniša Mali u izjavi za medije ocenio je da je tržište dolara u ovom trenutku aktivnije zbog čega je inicijalno zaduženje u dolarima, „ali budući da je većina srpske trgovine u evrima, taj dug je odmah hedžovan u evre“.

Milan Marinković, stručnjak za finansijska tržišta ističe da su u ovom trenutku hartije u dolarima interesantnije investitorima i zato ih zemlje i emituju.

„FED dizanjem kamatne stope jača dolar i investitori radije ulažu u dolare, pa je lakše i prodati hartiju u dolarima. Iako smo se formalno zadužili u dolarima, mi smo odmah iskoristili tzv. „svop“ da zamenimo dug za drugu valutu. Taj svop nije besplatan i podiže trošak zaduživanja, ali smanjuje rizik od jačanja dolara i mislim da je dobar potez“, objašnjava Marinković.

Veliko interesovanje za hartijama zemalja poput Srbije, Mađarske ili Rumunije on objašnjava visokim prinosima.

Prinos od šest ili 6,5 odsto

„Prinos od šest ili 6,5 odsto je odličan prinos, posebno ako ste investicioni fond koji je upravo izašao iz obveznice sa prinosom od manje od jedan odsto koliko su bili do pre godinu dana.

Državne obveznice i dalje su niskorizične, a donose visoke prinose“, napominje on.

S druge strane, sa rastom kamata centralnih banaka koje su podigle i cenu zaduživanja i prinose, državne obveznice su odjednom postale isplativije od druge niskorizične imovine, kao što su recimo nekretnine.
„Novca ima dosta, dolazi iz druge imovine, ali i sa istočnih tržišta“, zaključuje Marinković.

Ove godine Srbiji dospeva 4,6 milijardi evra starog duga koji treba refinansirati, a pored toga budžetom je planiran deficit od 2,3 milijarde evra koje takođe treba pokriti. Ukupne potrebe za finansiranjem ove godine iznose 6,9 milijardi evra ili oko 10,3 odsto BDP-a.

Marinković podseća da visoke kamate utiču na fiskalnu stabilnost zemalja.

„Opterećenje se povećava postepeno i samo za rast kamata na dugove koji dospevaju i treba da se refinansiraju. Inače kamatne stope za dug nekih zemalja poput Italije ili Portugala povećane su i za desetak puta“, kaže on.

Kako je rast kamatnih stopa uticao na cenu zaduživanja najbolje se vidi poredeći naše sadašnje sa obveznicama od pre samo dve, tri godine.

Recimo 2019. smo emitovali desetogodišnje evroobveznice sa kamatnom stopom od 1,5 odsto, a u septembru 2021. smo izdali milijardu evra sedmogodišnjih zelenih obveznica po svega jedan odsto.

U decembru 2020. smo izdali desetogodišnje evroobveznice u dolarima po kamatnoj stopi od 2,125 odsto i prinosu 2,35 odsto.

Godinu i kusur kasnije cena ovakvog duga je utrostručena.

Kamata koju ćemo plaćati na ove obveznice biće veća i od onog što smo plaćali za emisije iz 2012. i 2013. godine.

Tako smo za petogodišnje dolarske evroobveznice izdate u decembru 2013. plaćali prinos od 6,125 odsto, za sedmogodišnje dolarske obveznice iz februara 2013. prinos je bio 5,15 odsto, a za petogodišnje hartije iz novembra 2012. godine prinos je iznosio 5,45 odsto.

Najskuplje evroobveznice koje smo do sada izdali su desetogodišnje iz septembra 2011. godine sa prinsoom od 7,5 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija emitovala evroobveznice ukupne vrednosti 1,75 milijardi dolara

by bifadmin

Srbija je juče na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala dve evroobveznice ukupne vrednosti 1,75 milijardi dolara, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Jedna obveznica emitovana je u iznosu 750 miliona dolara na pet godina uz kuponsku stopu od 6,25 odsto, a druga u iznosu od jedne milijarde dolara na deset godina uz stopu od 6,50 odsto, dodaje se u saopštenju.

„Kombinovana tražnja investitora za ovim hartijama premašila je tokom dana iznos od 11 milijardi dolara, što predstavlja jasnu potvrdu poverenja međunarodnih investitora u dugoročno zdrave i održive ekonomske pokazatelje naše zemlje“, naveli su iz NBS.

Dodali su da je interesovanje za državne evroobveznice pokazalo oko 500 investitora iz SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije, kao i da su kamatne stope tokom aukcije smanjene za 45 baznih poena (0,45 procentnih poena).

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kazala je da su u razgovoru sa investitorima prethodnih dana isticali da srpsku ekonomiju karakterišu stabilnost i pripremljenost, odnosno „stabilnost domaćih prilika u ambijentu globalnih neizvesnosti i pripremljenost unapred za potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja“.

„Ovakvo mišljenje dele i međunarodni investitori, s obzirom da su oni danas pristali na stope prinosa na srpske hartije koje su povoljnije ili na nivou onih koje su u prethodnim danima prihvatali u slučaju pojedinih zemalja iz regiona, investicionog ranga i članica Evropske unije“, rekla je Tabaković.

Kako se dodaje u saopštenju, Srbija je dolarske evroobveznice odmah konvertovala u obaveze u evrima, čime je „pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Srbije“.

„Deo prikupljenih sredstava biće iskorišćen za otplatu postojećih dugova, dok bi drugi deo služio za obezbeđenje nastavka rasta srpske ekonomije, pri čemu ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje održivost javnog duga“, navodi se u saopštenju.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodate desetogodišnje državne obveznice Republike Srbije

by bifadmin

Država je na aukciji prodala desetogodišnje državne obveznice denominovane u dinarima za 3,167 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug.

Ponovo je 6. decembra otvorena emisija desetogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 8. februara 2028. godine, prvi put emitovana 6. februara 2018. godine. Obim aukcije iznosio je 3.167.270.000 dinara sa kuponskom stopom od 5,875 odsto.

Ukupan obim tražnje iznosio je 7.836.600.000 dinara. Realizovano je 316.727 državnih obveznica, nominalne vrednosti 3.167.270.000 dinara. Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,75 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 8. februara 2028. godine. Isplata kupona u iznosu od 5,875 odsto vršiće se godišnje i to svakog 8. februara do datuma dospeća.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci