orah

Prva asocijacija na orahe mnogima su kolači. Nije za čuđenje, budući da je mnogo recepata za poslastice za koje su, pored ostalih sastojaka, neophodni i orasi. Mada se nekima čini da potrošnja oraha u domaćinstvima i nije naročito velika, činjenica je da potrebe za ovim voćem u našoj zemlji moraju da se dopunjuju i uvozom.

Živojin Lazić iz Beograda koji se bavi uzgojem oraha i lešnika u selu Ševarice kod Šapca kaže da je čudno što je situacija sa proizvodnjom oraha kod nas takva da je neophodno uvoziti ih, budući da je gajenje ovog voća smatra isplativo.

„Kod nas se isplati gajiti orahe, naravno, uz primenu pune agrotehnike i dosta velika početna ulaganja, i relativno dug period koji je potrebno da prođe od sadnje do momenta kada prihodi od oraha premaše troškove tekućeg održavanja“, kaže Lazić.

Od upravljanja avionima do brige o voćnjacima

Počeci sa orasima i lešnicima našem sagovorniku nisu bili novo iskustvo sa poljoprivredom, budući da potiče sa sela, pa su ga radovi u prirodi od malena privlačili. Ipak, negov životni poziv podrazumevao je sasvim drugačije angažovanje, posve udaljen od radova oko zemlje. Živojin Lazić bio je vojni pilot, pa je ideja o voćarstvu naišla tokom razmišljanja o tome čime bi mogao da se bavi kada, zbog beneficiranog radnog staža, ode u penziju.

„Prvi svoj zasad, doduše zasad lešnika, na 50 ari sa 200 stabala podigao sam 1999. godine kao pripremu za odlazak u penziju. Želeo sam da svoju letačku karijeru zamenim nečim što je takođe interesantno, a da imam za to uslove. Kada sam se odlučivao za podizanje zasada, imao sam na umu i bavljenje fizičkom aktivnošću u prirodi, ali i materijalni efekat u smislu dolaženja do dodatinih izvora prihoda“, kaže naš sagovornik i dodaje da je cilj bio spojiti lepo i korisno.
„Presudan uticaj na moju odluku imao je čika Bogdan, agronom u penziji, čijem leskaru sam se divio – sama ideja o gajenju lešnika tada nije bila česta pojava.“

Na 1,7 ha posadio 145 stabala oraha

Dve godine kasnije, 2001. sa odlaskom u prevremenu penziju, Lazić je nastavio sa aktivnostima oko zasada, i malo-pomalo, postao je ozbiljan proizvođač. Ipak, nije se zaustavio samo sa lešnicima. Na red je došao orah. Misao o sadnji ovoj kulturi došla je pošto je sagovornik smatrao da je ona komplementarna lešniku, te je posadio na 1,7 hektara, što je bilo 145 stabala.

„Dalje je sa orahom sve išlo normalno do zime 2011/2012. Tada se temperatura na tom lokalitetu spustila na ispod -30° C, što je dovelo do izmrzavanja čitavih oraha do iznad samog kalema, tako da se može reći da su oni stari sad nekih osam ili devet godina, i tek sada počinju ozbiljnije da rađaju“, kaže Lazić.

Dugo se čeka dok se ulog ne vrati

Kada je reč o prvobitnim ulaganjima, to podrazumeva ulaganje u zemljište, njegovu pripremu za sadnju, potom i troškovi nabavke sadnice ali i same sadnje. Važan faktor je i održavanje zasada dok „ne prorodi“ – što zahteva nabavku neophodne mehanizacije za održavanje zemljišta ali i voćaka u dobrom stanju.
„To je logično, jer je uvek potrebno uložiti da bi krenulo da se vraća. Sa orahom je problem jer treba dugo da se čeka da se ulog vrati. Inače, uzgoj oraha znači i stalnu brigu o primeni punih agrotehničkih mera, i blagovremenoj zaštiti od bolesti i štetočina. On je jako podložan bolestima, i zato je potrebno imati stručan uvid u njegovo zdravstveno stanje da bi se odreagovalo na vreme.“

Sa lešnikom moguće mehanizovano sakupljanje i čišćenje

Budući da ima iskustva i sa gajenjem lešnika i oraha, vojni pilot u penziji je uporedio ove dve voćke, istakavši da je orah zahtevniji i da je problem ta nemogućnost mehanizovane obrade, što znači da postoji velika potreba za radnom snagom, koje sve manje ima na raspolaganju.

„Kod oraha je radna snaga još uvek nezamenljiva, posebno kod sitnijih proizvođa kakav sam ja. Zato je gajenje lešnika manje zahtevno u pogledu angažovanja dopunske radne snage jer je moguća veća mehanizovanost procesa sakupljanje i čišćenja. Održavanje voćnjaka tokom godine postižem delom ličnim radom, a delom angažovanjem drugih ljudi“, kaže naš sagovornik.

Ove godine rod bolji nego prošle

U svom voćnjaku ima dve sorte: „broadview“ i šejnovo, a sporadično ima i po nekog oprašivača i nekoliko stabala rasne. Ipak, iz sagovornikovog iskustva, najbolje se pokazala sorta broadvju sa plodom srednje veličine, zdravim jezgrom lepog izgleda, dobrim randmanom i redovnom plodnošću. Zato je, sasvim opravdano, ova sorta i njegov favorit. Lazićevo zadovoljstvo sortama koje ima proširilo se i na ovogodišnju berbu.
„Ove godine rod je bio bolji nego prošle, najpre jer su stabla veća nego lane. Ja i očekujem da se prinosi povećavaju svake godine do dostizanja pune rodnosti u narednih desetak godina. Orah se, budući da zahteva strpljenje, sadi za naredne generacije. Nakon berbe, a posle opadanja lista, predstoji prskanje voća preparatima na bazi bakra.“

Kada je u pitanju distribucija, Lazić je dosad uspevao da proda sve što proizvede, uglavnom na veliko, ali u novije vreme se čitava porodica angažovala za prodaju na malo, najviše preko društvenih mreža. Cena oraha je 800 dinara za kilogram. Porodične aktivnost oko voćnjaka, prema planovima sagovornika, nastaviće se i ubuduće.

„Porodično bavljenje orašarom i leskarom ujednom nam je dodatni izvor prihoda, a aktivni smo taman onoliko koliko možemo da obavimo, uz druge poslove kojima se bavimo. Stoga ne planiramo proširenje zasada“, kaže ovaj voćar.

Izvor: Agroklub

Izvor: Pixabay