otkazi

Svakodnevno raste broj ljudi koji ostaju bez posla, pa je tako za svega nekoliko dana u Americi zabeleženo 6,6 miliona otkaza, u Španiji 3,5 miliona, dok je u Austriji bez posla ostalo oko pola miliona ljudi. U Srbiji je za desetak dana otkaze dobilo više od 2.000 radnika. Toliko ih se, naime, prijavilo na biro rada, a ekonomisti predviđaju da nas tek očekuje novi udar i porast nezaposlenosti.

Neće svi imati sreće da se vrate na posao

Od 23. marta, od kada je omogućeno prijavljivanje na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje elektronskim putem, zaključno sa poslednjim danom marta, toj službi prijavilo se 2.045 građana. Od novoprijavljenih u martu, na evidenciju NSZ najveći broj je iz oblasti trgovine i ugostiteljstva.

Direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović izjavio je nedavno da je 67.000 radnika kod svojih kuća jer su firme u kojima rade, trenutno zatvorene zbog pandemije virusa korona. Koliko će ih od tog broja ostati bez posla, a koliko vratiti na radno mesto teško je proceniti, ali je sigurno da neće svi imati sreće.

Iako je Vlada donela dobre mere, jedan broj ljudi neće moći da zadrži svoj posao, kaže za „Blic Biznis“ profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić.

„Nije to do mera Vlade već njihovi biznisi neće moći da prežive, ugroženi su. Šta vredi podrška ako ljudi ne mogu da prodaju svoju robu. Mnogima će mere pomoći neko vreme, dva, tri meseca. To će moći tako iako proizvodnja ne funkcioniše, međutim, ako ovakva situacija potraje malo duže, a nema nikakve garancije da će se ubrzo završiti, teško da će svi poslodavci kojima stoji posao da zadrže radnike. Ne vredi plaćati da radnici ostaju ako biznis ne postoji i nema tražnje“, objašnjava Savić.

Neće to, kako kaže zahvatiti sva preduzeća, jer mnoge firme proizvode potrepštine neophodne za život ili su se preorijentisale na to, ali se neka druga mogu ugasiti bez obzira na to kakva im pomoć bude pružena. Otkazi se, kako kaže, mogu očekivati kako vreme bude odmicalo i kako se budu trošile zalihe različitih sredstava.

Ekonomista Ljubimir Madžar takođe tvrdi da će doći do izvesnog porasta nezaposlenosti u narednom periodu.

„To je prirodni zakon i to se ne može izbeći, samo se može ublažiti. Udar je strašan i nema te privrede koja to može podneti bez otpuštanja izvesnog broja zaposlenih. Čitavi sektori prestaju da rade, a sve je povezano, jer ako jedna karika otkaže onda veliki broj proizvodnih jedinica mora da smanji ili obustavi proizvodnju. Država može ublažiti udar otpuštanja, ali nema toliko novca da to kompenzuje u potpunosti“, objašnjava Madžar.
Kako kaže, skoro je siguran da će novih otkaza biti već u aprilu, jer ne deluje da će se panddemija završiti za mesec dana, a pritisak na zaposlenost se nastavlja.

Nešto ohrabrujuće podatke nedavno je iznela predsednica ASNS Ranka Savić rekavši da je prema informacijama koje stižu tom sindikatu, nakon najave pomoći i podrške mikro i malim preduzećima usledilo vraćanje radnika na posao.

U svetu potpuni kolaps

Nije Srbija usamljena u rastu broja otkaza, čak suprotno. Situacija je ista, ako ne i gora u mnogo razvijenijim ekonomijama, i to čak i u onima koje su na bilo kakav uticaj do sada delovale „nedodirljivo“. Tako se stopa nezaposlenosti u Norveškoj povećala u martu šest puta na 14,7 odsto, saopštila je Agencija za rad i dobrobit (NAV), što je najviši rekord jer se ekonomija zaustavila usred napora za suzbijanje pandemije.

Čak 10,7 odsto Norvežana je ostalo potpuno nezaposleno, dok je tri odsto njih registrovano kao delimično nezaposlena, javio je Rojters. Norveška vlada pre tri nedelje najavila je hitna zatvaranja mnogih javnih i privatnih institucija, uključujući škole i vrtiće, pokrenuvši tako stotine hiljada otpuštanja.

Izvor: Blic Biznis