Cene nafte na svetskom tržištu u petak su pale za više od tri odsto, najviše od juna, usled straha da će spor oporavak ekonomije uticati na potražnju za ovim energentom.
Cena sirove nafte „brent“ iz Severnog mora pala je za 1,41 dolar ili 3,2 odsto na 42,66 dolara po barelu.
U Njujorku je cena svetle sirove nafte manja za 1,6 dolara ili 3,9 odsto i iznosi 39,77 dolara po barelu.
U odnosu na prošlu sedmicu „brent“ je pao za 5,3 odsto, a svetla sirova nafta za 7,4 odsto.
Izvor: Blic
Prethodna 24 sata bila su veoma stresna za vlasnike kriptovaluta. Bitkoin je u samo nekoliko sati izgubio na ceni 1.000 dolara. U četvrtak ujutro pao je ispod nivoa od 11.000 dolara, a pad se dogodio paralelno s najvećim dnevnim padom na Vol stritu u poslednja tri meseca.
Investitori u bitkoin sada pozorno prate nivo od 10.000 dolara. Bude li vrednost bitkoina pala ispod tog nivoa, to bi moglo odvesti bitkoin u ponor, kažu analitičari, piše Seebiz.
„Važno je da držimo oči širom otvorene na nivou obrane između 10.000 i 10.500 dolara. Ako se taj nivo uspe obraniti, onda ne verujemo da ćemo svedočiti daljoj rasprodaji“, rekao je za Forbs Joe Di Pasquale, glavni izvršni direktor bitcoin i crypto hedge fonda BitBull Capital.
Juče je u jednom trenutku bitkoin pao na 10.455 dolara na Bitstamp tržištu pre nego što se donekle oporavio.
Otvoreno odstupanje u trgovanju, postavljeno 27. jula, značilo je da fjučersi na bitkoin na Chicago Mercantile Exchangeu (CME) ulaze u novu nedelju rastom, a to je nešto što neki analitičari misle da uzrokuje prekid veze s osnovnim tržištem i čini se da je upravo to dovelo bitkoin do nedavnih visina oko 12.000 dolara. Tehnička analiza pokazuje da se 90 odsto takvih praznina u trgovanju na kraju zatvori, a cena se pre ili kasnije vrati na nivo odakle je i krenulo odstupanje.
U međuvremenu, rudari bitkoina, oni koji osiguravaju mrežu kriptovaluta u zamenu za bitkoin nagrade, „premeštaju neobično velike količine bitkoina“, prema analitičarima davaoca podataka CryptoQuant, sugerišući da rudari žele da unovče svoje bitkoin nagrade.
Izvor: Blic
Prethodne nedelje evropsku i svetsku ekonomiju je zatekla vest o rekordnom padu Euribora, kamatne stope po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac.
Ta stopa je već nekoliko dana u padu i ovih dana se kreće između -0,3 i -0,5%, u zavisnosti od vremenskog okvira pozajmljivanja. Ovo je znak da tržišta očekuju pad cena, odnosno deflaciju, uprkos politici nezapamćene emisije svežeg novca koje je Evropska centralna banka (ECB) sprovela od početka krize uzrokovane virusom korona, stoji u analizi Marka Obradovića, saradnika Centra za evropske politike koju prenosimo u celini.
Pad evropske kamate utiče i na cenu kredita i u Srbiji. Razlog je jer smanjenje Euribora generalno pozitivno deluje na dužnike, naročito ako su, kao što je slučaj sa većinom dužnika u Srbiji, zaključili kreditne ugovore sa bankama u kojima je kamatna stopa na pozajmljena sredstva izražena kao zbir marže banke i Euribora.
Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja. Kada Euribor “sklizne” u negativnu zonu, kamata koju dužnik plaća postaje niža čak i od osnovne marže banke. Direktna posledica pada Euribora je da će većina dužnika u narednom periodu mesečno plaćati niže rate.
U teoriji je moguće da Euribor toliko padne da bude ispod nivoa marže banke, što znači da bi vam banka svakog meseca plaćala za kredit koji ste uzeli.
Međutim, iako na kraće staze povoljnije za dužnike, odlazak Euribora u negativnu zonu znači da sa ekonomskim tokovima nešto ozbiljno nije u redu.
Deflacija uobičajeno motiviše učesnike na tržištu da odlažu kupovine, u očekivanju da će robe ili usluge još više pojeftiniti. Takvo ponašanje dalje deluje na smanjenje privredne aktivnosti i investicija, a potom i na smanjenje zaposlenosti, što dalje uzrokuje spiralu negativnih efekata na ekonomiju.Dobra strana smanjenja Euribora bi trebalo da bude motivisanje novih pozajmljivanja i investicija koje pri višim kamatnim stopama ne bi bile isplative i ekonomski opravdane.
Dakle, i oni projekti sa nižim očekivanim profitima u uslovima niže kamate, postaju ekonomski mogući. Na žalost, razlozi odlaganja investiranja danas nisu uzrokovani ekonomskim, već zdravstvenim faktorima koji ograničavaju poslovanje.
To je i razlog zašto je Euribor “pao” uprkos trudu ECB da se to ne desi – tržište je pod snažnim uticajem neekonomskih faktora. Vrlo je verovatno da će u narednom periodu ECB nastaviti sa politikom monetarne ekspanzije kako bi nekako podstakla ekonomsku aktivnost.
Negativna cena novca, dakle, iako u kratkom roku deluje da olakšava poslovanje i smanjuje teret dužnika, nije poželjna pojava već je posledica velikih problema sa kojima se suočavaju ekonomije Evrope i sveta.
Dugoročno, ostanak Euribora u negativnoj zoni bi značio ekstremno duboku krizu sa dubokim i razarajućim socijalnim posledicama. Ostaje nada da ekonomska kriza izazvana virusom korona neće trajati dugo i da će oporavak privredne i investicione aktivnosti u zoni evra i njenim trgovinskim partnerima biti snažan i brz.
Izvor:Nova S-Kamatica.com
Nove ažurirane procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) govore da će pad BDP-a u Bosni i Hercegovini ove godine iznositi pet posto.
Bosna i Hercegovina će, prema međunarodnom zajmodavcu, proći mnogo bolje nego neke druge zemlje u regiji. Tako su Srbija i Makedonija jedine dve zemlje na Balkanu koje će prema podacima MMF-a imati manji pad BDP-a, a to je -3.00 posto, odnosno -4 posto.
Prognoze su posebno loše za Hrvatsku i Crnu Goru za koje je navedeno da će imati pad BDP-a od devet posto. Nešto povoljniji izgledi su za Sloveniju gde bi pad trebao biti osam posto.
U odnosu na sve ostale evropske zemlje izgledno je da će pad BDP-a, uzrokovan pandemijom koronavirusa, biti najveći u Grčkoj i to deset posto. I druge države teško pogođene pandemijom će imati značajan pad – Španija osam posto i Italija 9,1 posto.
Iz MMF-a su naveli da će u Nemačkoj, kao jednoj od vodećih ekonomskih sila na svijetu, pad BDP-a biti sedam posto u 2020.
U Švedskoj, u kojoj nije bilo toliko restriktivnih mjera zbog pandemije u odnosu na većinu zemalja svijeta, smanjenje ekonomije će iznositi 6,8 posto.
Izvor: Blic
Za oštar pad deonica najzaslužnije su velike banke koje su novac počele da spremaju proletos zbog očekivanog rasta nenaplativih kredita.
Otkup deonica kojim američke kompanije deo dobiti prelivaju deoničarima gotovo je prepolovljen u drugom tromjesečju, na najniži nivo u poslednjih osam godina.
Kako piše FT, to je rezultat snažnog rasta nesigurnosti oko ekonomske situacije u bliskoj budućnosti i oštrog pada dobiti.
Prema preliminarnim podacima S&P Dow Jones Indicesa, u drugom tromesečju američke kompanije u sistemu indeksa S&P 500 na otkup deonica utrošile su 89,7 milijardi dolara, što je 46 odsto niže nego u istom periodu lane, piše portal Kamatica.com.
Podaci ukazuju da je ovo najlošiji kvartal što se tiče otkupa deonica od prvog tromjesečja 2012. godine.
Za oštar pad otkupa deonica najzaslužnije su velike banke, poput Morgan Stenlija, Goldman Saksa i JP Morgan čejsa, koje su novac u proleće počele da spremaju zbog očekivanog rasta nenaplativih kredita.
S druge strane, najveći kupac sopstvenih deonica bio je Epl, utrošivši u tu svrhu 17,6 milijardi dolara.
Izvor: Kamatica.com
Američki BDP je između aprila i juna pao za 32,9 odsto, što je najveći pad na godišnjem nivou još od Drugog svetskog rata.
Ovaj pad predvodilo je smanjenje potrošnje, posebno u sektoru usluga, kao što su zdravstvene. On je takođe i posledica blokade rada velikog dela firmi tokom prvog udara pandemije, koje su pratila i brojna otpuštanja.
Kao i uvek, Volstrit je brzo odreagovao na novu vest. Indeksi na Volstritu, industrijski Dau Džons i S&P 500, zaključili su noćas trgovanje u padu. Dau Džons je oslabio za 0,8 odsto, dok je S&P 500 skliznuo za 0,4 procenta. Nasuprot tome, tehološki indeks Nasdak Kompozit je ojačao za 0,4.
Međutim, Sjedinjene Američke Države nisu jedine koje se ovih dana suočavaju sa rekordnim padom BDP-a. Francuska je u drugom kvartalu ove godine zabeležila istorijski pad svog bruto domaćeg proizvoda od 13,8 odsto. U Nemačkoj je on pao za 10,1 odsto na kvartalnom nivou, a na godišnjem za 11,7 odsto.
Ipak, nisu ni sve velike sile zabeležile pad BDP-a u drugom kvartalu, u Kini je on rastao.
Foto: Alexas_Fotos, Pixabay
Potrošnja goriva u Srbiji je u prethodnih šest meseci pala za 10%, ali je realan pad još veći. To nije mali pad, upozorava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. Prema sadašnjim pokazateljima, ne očekuje se veći porast tražnje ni do kraja godine. Potrošnja iz 2019. u svetu i kod nas verovatno će biti dostignuta tek za dve ili tri godine, predviđa Mićović.
Cene nafte u svetu ponovo su počele da padaju. Razlozi su veći rast zaliha u Americi, ali i to što se zbog novog povećanje broja obolelih od koronavirusa ponovo smanjuje tražnja za gorivom.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, rekao je za RTS da je u prethodnih šest meseci u
Srbiji zabeležen pad potrošnje goriva od 10%. To nije mali pad, upozorio je, „naročito kada se zna da su prva dva meseca ove godine imala neverovatan rast potrošnje goriva”.
Realan pad, kako je objasnio, još je veći, jer su u tom periodu cene goriva bile vrlo niske i svi su kupovali nešto veće količine i formirali sopstvene zalihe.
Tomislav Mićović je ocenio da je potrošnja goriva indikator i ekonomskih aktivnosti i platežne moći građana.
Što se tiče cena u Srbiji, Mićović navodi da su one do maja padale, pre svega zbog pada cene sirove nafte, a od maja je krenuo rast cena.
„U oba slučaja, promene su posledice turbulencija na svetskom tržištu nafte, gde je cena pala 20 dolara po barelu, a onda je porasla za više od 120 procenata, na 40 dolara po barelu, pa je cena nafte stabilizovana između 40 i 44 dolara po barelu, što znači da je odnos ponude i tražnje uravnotežen”, objasnio je Mićović.
Upitan šta se može očekivati u narednom periodu, Mićović napominje da se stvari menjaju iz nedelje u nedelju.
„Prema sadašnjim pokazateljima, ne očekuje se neki veliki porast potražnje čak ni do kraja godine, a pitanje je šta će biti u narednoj. Ako nam je referentna 2019. godina, tu potrošnju ne očekujemo na globalnom nivou, a verovatno ni na nacionalnom pre 2022, 2023. godine”, predviđa Mićović.
Prema finansijskoj kompaniji Nomura i nekim analitičarima s Wall Streeta, dolaru se loše piše.
S finansijskim turbulencijama s kraja marta, kada su svi žudili za likvidnošću, američka je valuta bila veliki dobitnik, a u poslednje vreme gubi na vrednosti zbog Trampovog neučinkovitog upravljanja zdravstvenom krizom.
Kako epidemija u SAD-u ne prestaje – zemlja ima 72.000 novih infekcija dnevno (najmanje dvostruko više nego krajem juna), očekuje se da će dolar nastaviti da gubi na vrednosti.
Sve više i više američkih država odgađa otvaranje ekonomije ili ponovo uvode restriktivne mere, i to svakako neće dobro uticati na prosečnog američkog potrošača. Indeks poverenja potrošača Sveučilišta u Michiganu već je opao u junu (sa 78,1 na 73,2 boda).
Do kraja jula posebne će pogodnosti takođe presušiti za mnoge Amerikance koji su primali 600 dolara pomoći nedjeljno tokom epidemije.
Izvor: Bankar.me
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u 2019. godini broj stanovnika u Srbiji iznosio 6.945.235. Objašnjava se da je nastavljen trend depopulacije, što znači da je i stopa rasta stanovništva, u odnosu na prethodnu godinu, negativna i iznosi -5,4 promila.
Prema podacima za Republiku Srbiju u 2019. godini udeo stanovnika starih 65 i više godina iznosi 20,7 odsto, dok je mlađih od 15 godina 14,3 procenata.
U Zaječarskoj oblasti zabeležen je najveći udeo starih, 28,5 odsto i istovremeno najmanji udeo stanovništva mlađeg od 15 godina (dece) 11,2 odsto.
Najveći udeo dece je u Raškoj oblasti, 18 odsto, a potom u Južnobačkoj i Pčinjskoj oblasti, oko procenta manje.
Na gradskom, odnosno opštinskom nivou, vrednosi koeficijenta zavisnosti starog stanovništva su najveće u Gadžinom Hanu, Crnoj Travi, Svrljigu i Rekovcu (preko 60), a najmanje u Preševu, Bujanovcu i Tutinu (ispod 15).
U periodu 2002–2019. godine broj stanovnika Republike Srbije kontinuirano opada, naglašava Republički zavod za statistiku.
Posmatrano na regionalnom nivou, jedino Beogradski region beleži rast broja stanovnika, dok je najizraženiji pad u Regionu Južne i Istočne Srbije.
Največi gubitak je u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i Babušnici.
Muškarci su brojniji u populaciji staroj od 40 do 44 godine, dok žena ima više u starosnoj dobi od 65 do 69 godina.
Ovakvi trendovi utiču i na smanjenje radno aktivnog stanovništva u ukupnoj populaciji, za 2,3 odsto periodu od 2002. do 2019. godine.
U istom vremenskom intervalu, prosečna starost stanovništva porasla je, sa 40,2 na 43,3 godine.
Na povećanje broja starih utiče činjenca da se ipak duže živi, za 3,4 godine u proseku više nego 2002.
Izvor: Nova ekonomija
Telekom Srbija objavio je konsolidovane finansijske izveštaje za prošlu godinu koja je donela trend smanjene profitabilnosti, u prvom redu usled rasta duga kompanije, ocenila je danas brokerska kuća Momentum.
Konsolidovani poslovni prihod u 2019. porastao je 6,6 odsto na 133,7 milijardi dinara, pre svega usled rasta segmenta multimedije (skok od 43,8 odsto), dok je segment mobilne telefonije zabeležio neznatan rast od 1,2 odsto.
Kao i proteklih godina fiksna telefonija beleži nastavak pada prihoda, prošle godine stopom od 5,1 odsto, naveli su brokeri Momentuma.
Dodaje se da je profit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) porastao 24,6 odsto na 48,4 milijarde dinara, dok je poslovna dobit pala 43,2 odsto na 6,9 milijardi dinara pre svega usled rasta troškova amortizacije (delimično posledica promene računovodstvene politike).
Neto dobitak je pao 77,3 odsto na 2,5 milijardi dinara usled oštrog rasta finansijskih rashoda na 1,9 milijardi dinara.
Po proceni brokera, pad krajnjeg rezultata kompanije došao je usled rasta ukupnog duga za 35 odsto na 144,2 milijarde dinara, dok je neto dug skočio 48,8 odsto na 135,5 milijardi dinara.
Kompanija je zakazala redovnu skupštinu akcionara za 27. jul, a uprava je predložila da se i ove godine ostvarena dobit ne deli, odnosno da akcionari ostanu bez dividende.
Država je najveći akcionar Telekoma sa 58,1 odsto akcija, gradjani, bivši i sadašnji radnici kompanije poseduju 21,9 odsto akcija, dok 20 odsto kapitala čine sopstvene akcije.
Iako su akcije Telekoma podeljene još 2012. godine, njima se još uvek ne trguje na Beogradskoj berzi jer kompanija nije podnela zahtev za listing na tržište, podsetili su brokeri Momentuma.
Izvor:Beta