„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.
Danas se nameće utisak da se poslovni uspeh može postići samo tehnološkom inovacijom koje se niko drugi nije dosetio. Aktuelna kriza pokazuje da se softveri, međutim, još uvek ne jedu i da su u velikoj prednosti zemlje koje mogu da se oslone na sopstvenu poljoprivredu. I na proizvođače koji unose inovacije u ovu tradicionalnu industriju, kao što to već decenijama radi Petar Popović Peca, osnivač i vlasnik preduzeća „Iceberg salat centar“. Ovaj pejzažni arhitekta je započeo privatni posao uzgajajući lokalne salate, a sada je jedan od najpoznatijih proizvođača ajsberg salate, ali i plastenika.
Popović je rođen u Užicu, a studije hortikulture je završio u Beogradu, gde se potom trajno nastanio. Ipak, kad god je mogao odlazio je u svoj rodni kraj i proučavao iskustva lokalnih poljoprivrednika ne samo zbog profesionalne radoznalosti, već i iz želje da se jednog dana i sam upusti u poljoprivrednu proizvodnju.
Bio je zaposlen u nekoliko velikih jugoslovenskih firmi koje su ga često slale poslom u inostranstvo. U Libiji je boravio dva puta, radeći na vetrozaštitnim pojasevima oko imanja na kojima su se gajile različite poljoprivredne kulture. Tamošnji poljoprivrednici su morali da stalno štite biljke od peska, dok je u Srbiji njihova glavna briga bilo hladno vreme. „Shvatio sam da nigde nije sasvim idealno za poljoprivrednu proizvodnju, da svako ima neku svoju muku. Ali, dobra stvar je što za te muke obično postoje i rešenja. Samo ih treba pronaći i primeniti“, zaključio je Popović iz svojih međunarodnih iskustava.
Od salate do plastenika
Po povratku u Srbiju odlučio je da svoje stručno znanje primeni u praksi. Pored toga što je bio zaposlen u JKP „Gradsko zelenilo“, sa prijateljima je osnovao privatnu firmu za proizvodnju i trgovinu salatom. Uzgajali su one vrste salata koje su bile najzastupljenije na našem tržištu.
Popović je dobio priliku da unapredi poslovanje kada je 1989. godine „Mekdonalds“ otvorio u Beogradu svoj prvi restoran kod nas. „Jednog dana ušetao sam u ‘Mek’ sa katalogom naših proizvoda, sa namerom da sklopim posao sa ovom kompanijom. Rukovodioci kompanije su mi objasnili da im nije potrebna domaća, već specifična, ajsberg salata, za koju sam tada prvi put čuo. Dugo sam razgovarao sa njima i pošto su uvideli da sam ozbiljan u nameri da postanem njihov dobavljač, pomogli su mi da započnem proizvodnju baš te salate“, priseća se Popović kako je osnovao „Iceberg salat centar“. „Mekdonalds“ mu je obezbedio semenje i stručne obuke, zahvaljujući kojima je njegov posao počeo lepo da se razvija.
Zatim su usledile nesrećne devedesete, ratovi, hiperinflacija i pad standarda čija žrtva je bila i ajsberg salata, tada relativno nepoznata na našem tržištu. Međutim, i Popović i njegov glavni proizvod su se pokazali žilavim i dočekali su vreme kada su u Srbiju ponovo počele da pristižu strane investicije i bespovratna pomoć, dobrim delom i u poljoprivredu.
Rast životnog standarda podigao je tražnju za salatom i drugim povrćem, a Popoviću je na ruku išlo i otvaranje lanaca supermarketa koje je počeo da snabdeva. Proizvodnja salate je opet bila dobar posao, ali mogla je biti još bolji.
„Imao sam jednog prijatelja iz detinjstva, poljoprivrednika iz Sevojna, kojem je sve uspevalo uprkos tome što nije imao dobre uslove za proizvodnju. Njegova ‘njiva’ nalazila se na padini ’gde koze pasu pod ručnom’, ali to mu ništa nije smetalo, gradio je podzide i svuda stavljao plastenike. Oni su štitili biljke od negativnih spoljašnjih uslova, kao što su niske temperature ili grad. Uvek mi je u glavi bila njegova priča o praktičnosti plastenika – u njima možete saditi tri do četiri puta godišnje, pa ako vam propadne jedna sadnja, onda ostale mogu da vas izvade iz finansijskih problema“, priča Popović.
Naravno, kaže, znao je i pre toga za plastenike, ali nikako nije mogao da nađe onaj pravi za svoju proizvodnju. Neki su, na primer, imali betoniranu coklu pa je bilo teško da se oni prevezu i postave, a kamoli da se kasnije pomere ako zatreba, drugi su bili premali za ulazak određenih mašina… Popović je zato odlučio da sve ove nedostatke sam ispravi. Napravio je mašinu za savijanje cevi i sa njom započeo ozbiljniju proizvodnju čeličnih konstrukcija, koje je prekrivao kvalitetnom plastikom.
Isprobaj sam ono što prodaješ drugima
Negde u to vreme, ranih dvehiljaditih godina, humanitarne i druge organizacije su počele da pomažu poljoprivrednicima u Srbiji da unaprede svoju proizvodnju, između ostalog i kroz donaciju 1.860 plastenika. To su bili gotovi plastenici kojima su nedostajala samo vrata. Popović je angažovan da napravi ta vrata, a u ovom poslu mu je pomogao i jedan saradnik koji je kasnije i sam otvorio firmu za proizvodnju plastenika.
Posle ovog angažmana, posao sa plastenicima je krenuo da se razvija. Uvidevši kakve im prednosti donose montažni plastenici u povećanju proizvodnje, poljoprivrednici su sve više tražili ovakve objekte za svoje njive.
Popović je, zahvaljujući tome što je sam počeo da proizvodi plastenike, od tog posla imao koristi i kada je počeo da širi sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. „Nama je u tom trenutku ’Mekdonalds’ počeo da naručuje više ajsberg salate ali i kornišona, koji se ukiseljeni ubacuju u njihove sendviče. To je bila odlična kombinacija za nas, jer smo u plastenicima salatu mogli da proizvodimo u jesen, zimu i proleće, a kornišone leti. Tako smo cele godine imali proizvodnju“, ističe Popović.
Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, pomoglo mu je da pravi plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima – da budu kvalitetni a da se jednostavno postavljaju, ali i premeštaju, produžuju i skraćuju.
Prateći promene u poljoprivredi, uočio je da su proizvođačima sve potrebniji i montažni objekti za skladištenje. Tako su nastali magacini plasteničkog tipa, napravljeni na sličnoj montažnoj konstrukciji kao i plastenici, a obloženi crno-belom folijom koja štiti unutrašnjost od ekstremnih spoljnih temperatura. Zatim je „Iceberg salat centar“ počeo da izrađuje i jednu vrstu hladnjača, sa panelima koji omogućavaju da se u toplim letnjim uslovima u skladištenom prostoru održi prijatna temperatura.
Sve navedene objekte su prvo testirali u sopstvenoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tek potom su ih plasirali na tržište. „Za nas smo već napravili preko 15.000 kubnih metara hladnog prostora za čuvanje voća i povrća, koji se pokazao izuzetno dobro“, kaže Popović i dodaje da je prednost ovakvih hladnjača pored brzog postavljanja i pristupačne cene i u tome što za ove objekte nisu potrebne građevinske dozvole.
Ono što dodatno izdvaja „Iceberg salat centar“ od ostalih proizvođača montažnih objekata za poljoprivrednike je mogućnost da klijenti dobiju i stručne savete za uzgoj biljaka. „To je naše iskustvo koje smo sticali tokom decenija proizvodnje, uključujući i učenje na sopstvenim greškama. Sada to, vrlo praktično znanje mogu da iskoriste drugi poljoprivrednici“, kaže Popović. Uz to, onima koji planiraju da se ozbiljnije upuste u poljoprivrednu proizvodnju, ova kompanija nudi i saradnju oko otkupa proizvoda za dalju preradu.
Marija Dukić