Home Tags Posts tagged with "ponuda"
Tag:

ponuda

EkonomijaVesti

Tržište nekretnina beleži pad, krediti skuplji, cene stanova precenjeni

by bifadmin

Tržišta nekretnina zabeležilo je pad od 13 odsto u drugom kvartalu. Stambeni krediti su sve skuplji, a vlasnici stanova previše cene svoje nekretnine.

Tržište nekretnina miruje jer su, prema svemu sudeći, i prodavci i kupci na letnjoj pauzi. Što se cena tiče – i dalje se drže.

„Prodavci ovog momenta imaju filozofiju da svoje nekretnine cene otprilike 10 odsto ispod vrednosti novogradnje, po sistemu meni toliko treba. Ako kupiš stan u starogradnji, onda ti treba 20-30 odsto za opremanje, odnosno za renoviranje i dobiješ otprilike skuplji stan nego da se kupi u novogradnji. Oni koji su prodali stan sada traže drugi stan i rokovi ih pritiskaju“, kaže za RTS agent za nekretnine Milan Nešković.

Dok ne stignu podaci za treći kvartal, a već je izvesno da će biti lošiji nego prethodni, statistika Republičkog geodetskog zavoda pokazuje da je vrednost tržišta nekretnina u drugom kvartalu ove godine iznosila 1,7 milijardi evra, što je pad od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U Novom Sadu je sklopljeno čak 38,8 odsto ugovora manje, dok je u Beogradu zabeležen pad od 20 odsto.

„Mi sada u Beogradu imamo i ekstraluksuzne stanove, čija cena po kvadratu ide od 6.000 do 10.000 evra. I uvek se nađu kupci, ali kažem, to nije ceo Beograd“, ističe agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.

Samo 16 odsto stanova kupljeno je na kredit.

„Što se tiče stambenog kreditiranja, tu je već situacija malo komplikovanija. Stambeni krediti su poskupeli, skoro 100 odsto i više. Došlo je do toga da ekonomska situacija kod nas, a i u svetu, utiče na to i samim tim prodavci, govorimo o starim stanovima, nemaju osećaj da je ekonomska kriza i da je čak ceo svet u krizi“, navodi Nešković.

Promene na tržištu, vlasnici stanova jedva spuste cenu

Zanimljivo je da je u Beogradu čak 86 odsto prodatih nekretnina neuknjiženo. Osim u prigradskim naseljima, u prestonici nije moguće kupiti stan za manje od 2.000 evra po kvadratnom metru, a u centralnim gradskim opštinama najniža cena je 2.500 evra.

„Uglavnom ljudi koji prodaju oglašavaju po nerealno visokim cenama, neshvatajući da se tržište apsolutno promenilo. Pričamo sa njima i utičemo na to da, ukoliko žele da prodaju, ta korekcija mora da bude i te kako odrađena. Ta korekcija ide od pet, 10, 20 i 30 odsto niže s obzirom na to koliku cenu su oni koji prodaju želeli da oglase“, rekla je Lazarević.

Ove godine izdato je znatno manje dozvola za izgradnju i to će na ponudu uticati za godinu, dve. Manja ponuda po pravilu utiče na rast cena, a s druge strane, kad su cene visoke, manje je kupaca koji mogu da obezbede potrebna sredstva.

Kada je reč o kirijama, one su pale posle dramatičnog skoka zbog dolaska Rusa i Ukrajinaca, ali se nisu vratile na prethodni nivo.

Izvor: RTS//021.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusBiznis & FinansijeIT i naukaTekstoviVesti

NFT tržište u regionu i Srbiji: Vrednost je u oku posmatrača

by bifadmin

Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

Pomama za NFT u prošloj godini stvorila je potrebu da se gotovo svačiji rečnik proširi i na korišćenje tog akronima. Tome je svakako pomogla odluka Kolinsovog rečnika (u izdanju glazgovskog izdavača svetskog glasa Harper Kolins) da NFT proglasi za reč 2021. godine. Nezamenjivi tokeni su, kao podvrsta kriptovaluta, oblik digitalne imovine koji nastaje upotrebom Ethereum blokčejn tehnologije, kako bi se nešto što postoji u fizičkom ili digitalnom obliku povezalo sa jedinstvenim „pametnim ugovorom“, odnosno blokčejn bazom podataka. Taj proces naziva se „tokenizacija“, dok se trgovina tokenima obavlja preko specijalizovanih platformi.

Onima koji nisu deo IT zajednice prva asocijacija na NFT svakako su vesti o vrtoglavo visokim cenama koje su kolekcionari plaćali za „tokenizovana“ umetnička dela. Kolaž „Everyday: First 5000 Days“ umetnika Beeple prodat je za 69,3 miliona dolara, i za sada drži titulu najskupljeg NFT prodatog jednom kupcu. Ivor Jugo iz kompanije NFTizer, dela MVP Workshop ekosistema, međutim, kaže da „umetnički“ NFT čine manji deo ponude na globalnom tržištu.

„Oni su prošle godine činili samo oko 14 odsto ukupne vrednosti, dok su najzastupljeniji NFT u kolekcijama socijalnog karaktera. Te kolekcije su najčešće u obliku profilnih slika, sa oko 10.000 primeraka, gde su urađene razne kombinacije izgleda NFT, tako da je svaki pojedinačan i jedinstven“, objašnjava Jugo za B&F.
Skreće pažnju da u NFT kolekcijama umetnički izraz nije toliko u centru pažnje, koliko mogućnosti koje vlasništvo nad njima pruža onima koji ih poseduju.

„To je mogućnost prisustva na ekskluzivnim događajima, privilegovani kanali komunikacije, pogodnosti u onlajn igrama, razni elementi u virtuelnim svetovima, pravo glasa unutar zajednice, brending ili bilo šta drugo što bi se razvilo u budućnosti, a gde bi oni mogli da se koriste“, objašnjava Jugo.
U suštiini se radi, kako kaže, o mogućnosti da se generiše tržišna vrednost za digitalni rad kreiran oko NFT, a da za to nije potreban posrednik.

Deo identiteta na poklon

Ocenio je i da je prerano govoriti o domaćem ili regionalnom NFT tržištu, i da bi pre dešavanja „na lokalu“ opisao kao pojedinačne poduhvate pojedinaca i kompanija, u čijem radu se koristi ova tehnologija. Jedan od njih je i kolekcija koja je, uz pomoć MVP Workshop i kriptomenjačnice ECD lansirana povodom 75 godina UNICEF-a, a sopstvenu kolekciju najavio je i Exit festival. U pionirski poduhvat za sektor robe široke potrošnje na našim prostorima upustila se Atlantic Grupa, i to lansiranjem NFT kolekcije za svoj brend pašteta i namaza Argeta.

Njihova NFT kolekcija sastoji se od 21 tokena čiji vizuali su objavljeni na društvenim mrežama Argete, a njihovi vlasnici su postali pratioci sa najkreativnijim komentarom ispod slike, koji su, kako je kompanija istakla, tako dobili i komadić identiteta brenda.

Na naše pitanje zašto je bolje ili isplativije svojim kupcima i pratiocima pokloniti NFT nego pakovanje namaza, odgovaraju da je u ovom slučaju presudilo interesovanje javnosti za blokčejn tehnologiju i digitalnu imovinu, koje je u velikom porastu u poslednje vreme.

„Tehnologija nudi nove načine za povezivanje brendova i potrošača, pa su neki od najvećih svetskih brendova već počeli da grade svoje prisustvo u web3.0 okruženju, približavajući ovu tehnologiju široj publici. Argeta je kod potrošača omiljena upravo zato što je donela revoluciju u tradicionalne paštete i pretvorila ih u savremen proizvod. Zato smo ’Argetty’-ima ponovno želeli da pokažemo našu inovativnost, te da potrošačima, koji sve više vode računa o vrednostima brenda, na ovaj nov i zanimljiv način predstavimo svojstva marke“, kažu iz Argete za B&F.

O tome da interesovanja ne manjka svedoči i skoro 80.000 pregleda na Argetinom Instagram nalogu za video, u kome su pozivali pratioce da napišu koji ih „Argetty“ (NFT token) najbolje opisuje. Ipak, kakvu to vrednost dobijaju vlasnici NFT?

„Argetina prva emisija NFT još nema dodatnih koristi, jer su naši kolekcionarski tokeni za prave fanove i nose malo drugačiju vrednost, koja će se možda vremenom pretvoriti i u finansijsku. To zavisi i od toga da li će ih oni koji ih osvoje plasirati na neku od platformi za trgovinu, kao i kakva će biti naša NFT strategija u budućnosti”, odgovaraju iz Argete.

Ističu da NFT nude nove mogućnosti za stvaranje programa lojalnosti za brendove, kako bi potrošačima koji su vlasnici tokena nudili neke povoljnosti u oflajn ili onlajn svetu, kao što su posebni popusti il limitirana izdanja proizvoda.

„Dakle, i ’Argetty’-ji bi vremenom mogli doneti dodatne koristi, a mogle bi uslediti i nove emisije tokena koje bi primarno bile stvorene baš za kreiranje programa lojalnosti, stvaranje zajednice oko njih i približavanje našim potrošačima koje ova tehnologija oduševljava. Kako će se stvari u ovom domenu razvijati za nas i druge brendove sigurno će zavisiti od daljeg razvoja regulative na ovom području i samog prijema ove tehnologije kod šire publike”, kažu u Argeti.

Da li će kripto berze „pregaziti“ tradicionalne?

U svetu je na NFT u 2021. potrošeno oko 40 milijardi dolara na globalnom nivou, što je, zavisno iz kog ugla se posmatra, ogromna suma ili praktično zanemarljiva. Ogromna je iz naše lokalne vizure, jer je to grubo rečeno vrednost godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Srbije. S druge strane, tržišna kapitalizacija Njujorške berze u toj istoj 2021. godini iznosila je 27,69 biliona dolara, prema podacima portala Statista.

Ivor Jugo naglašava da, kada govorimo o vrednosti NFT tržišta, treba posmatrati postojeću industriju kriptovaluta. I zaista, kada se uzme u obzir celo kripto tržište, može se videti da je ono početkom marta „ponovo“ vredelo dva biliona dolara. „Ponovo“, zato što je ono izuzetno volatilno, tako da je pre samo nekoliko meseci, kako podseća Fortune magazine, njegova tržišna kapitalizacija bila na tri biliona dolara.

Branislav Jorgić, veteran među domaćim brokerima, za B&F kaže da mu nije do kraja jasno kakva je to upotrebna vrednost koja se može pripisati NFT, na domaćem ili bilo kom drugom tržištu.

„Mi, konzervativni ulagači, uvek razmišljamo o tome kakvu upotrebnu vrednost ima naš ulog. Pojavile su se nove investicione mogućnosti, poput kriptovaluta, ali je u suštini njihova upotrebna vrednost i dalje nepoznata, osim one da obezbeđuje anonimnost učesnicima u transakcijama. Nisu još omasovljeni ni pokušaji da kripto zamene tradicionalne valute”, podseća Jorgić.

Kada je reč o NFT, smatra da se ta nova ponuda na tržištu može razviti u dva pravca. „Jedan je marketinški, gde je upotrebna vrednost u reklami koju će napraviti emiteru, dok bih drugi pravac nazvao ‘preseljenjem realnog života u virtuelni prostor’, gde opet u ovom trenutku ne možemo proceniti kolika je upotrebna vrednost virtuelnog doživljaja, poput ‘vožnje’ virtuelne jahte po virtuelnom Dubrovniku”, smatra Jorgić.

On ne skriva da mu potencijalna virtuelizacija stvarnog života zvuči zastrašujuće, ali ono za šta sigurno nije uplašen je budućnost tradicionalnih berzi. „Vi možete da kupite virtuelni automobil, ali ako vam bude potrebno da se negde odvezete, moraćete da kupite i pravi automobil, a njih proizvode kompanije koje se kotiraju na klasičnim berzama“, kaže Jorgić.

Ivor Jugo, međutim, veruje da primena blokčejn tehnologija ima ogroman potencijal u budućnosti, pa je kompanija NFTizer iz koje dolazi fokusirana na razvoj softvera koji se koriste za proizvode čiji su deo i NFT.

„Nakon većeg broja uspešnih projekata koje smo najčešće radili sa stranim klijentima, NFTizer počinje da postaje platforma za lansiranje NFT kolekcija različitih vrsta i primena. Posebno smo okrenuti token-ekonomiji koja stoji iza njih, a pokrivamo čitav proces, od definisanja ideje preko lansiranja do organizovanja NFT zajednice oko te kolekcije”, kaže Jugo, koji se nada da će ljudi sve više uviđati prednosti i mogućnosti te tehnologije.

Izvor: Biznis i finansije, broj 196, aprilski broj

Piše: Milica Rilak

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tri ponude za Jugoremediju

by bifadmin

Posle osam godina provedenih u stečaju i još deset pre toga u propaloj privatizaciji i pokušaju da se od nje oporavi zrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija ponovo ima šansu da bude prodata.

Najbliži kupovini su Project One doo iz Beograda, firma koja je dostavila najbolju ponudu od 305,7 miliona dinara, ali ne i kompletnu dokumentaciju, kako smatraju ostala dva učesnika u trci zvanoj neposredno nadmetanje, turski Bigrim Avrupa i i kompanija Led Vision Style iz Beograda.

Uprkos tome, Odbor poverilaca ove fabrike juče je odlučio da da saglasnost za sve tri ponude, s tim što će ta saglasnost za prve dve, finansijski jače ponude, koje su dale beogradske kompanije biti uslovne, kaže za Danas predsednik Odbora poverilaca Vladimir Pecikoza.

„Project One je investicioni fond koji je i ranije pokušavao da kupi fabriku i njihova ponuda jeste najbolja, ali nije kompletna. Što se tiče firme Led Vision oni su se prvi put javili i njihova ponuda ima problema sa dokumentacijom. Jedino ispravna je ponuda turskog Birgim Avruta, ali je i najmanja. Odlučili smo da damo saglasnost za sve tri prodaje, ali će one za prve dve kompanije biti uslovne“, ističe Pecikoza.

To znači da će dalje sudija da odlučuje o tome da li su odluke Project One i Led Vision u redu, da li je dokumentacija nepotpuna ili ne.

Ukoliko se desi, objašnjava Pecikoza, da sudija odbaci kao nepotpunu najjaču ponudu Project One onda se razmatra druga, koju je dao Led Vision.

„U slučaju da obe ponude otpadnu odlukom suda, onda će treća po jačini ponuda proći, a to je turski Birgim“, napominje Pecikoza.

Led Vision je za Jugoremediju ponudio 234 miliona dinara, turski Birgim 206,5 miliona dinara, ali su oni odmah nakon predaje ponuda imali žalbu na preostale dve ponude.

Pravo na kupovinu imala su sva pravna i fizička lica

Naime, turska kompanija koja je već pokušavala da kupi Jugoremediju imala je primedbu na to da preostala dva potencijalna kupca nisu ispunila uslove nadmetanja jer ni jedna ni druga kompanija nije priložila jasan dokaz da na računu ima tri miliona evra ili ovaj iznos evra u dinarskoj protivvrednosti ne stariji od pet dana.

U primedbi turske kompanije navodi se da je Project One dostavio izvod iz otvorenih stavki koje ima kod jedne banke, što, kako navode, nije dokaz da novca ima na računu.

Osim toga, oni napominju da Project One kao investicioni fond nije priložio mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije što je u obavezi da učini.

Ponuda Led Visiona, kako navode u turskoj kompaniji, nekompletna je jer su umesto dokaza o stanju na računu podneli izjavu određenog lica iz banke u SAD da je neko drugo društvo rezervisalo sredstva za Led Vision.

Kompanija Project One sa sedištem u Beogradu osnovana je 2012, i u stopostotnom je vlasništvu fonda APS kapital grupe iz Češke.

Ovo društvo u Srbiji je registrovano kao d.o.o. koji se bavi finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzijskih fondova.

Poslednji put, prodaja Jugoremedije pokušana je u martu ove godine, kada je stečajni upravnik oglasio prodaju javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 762,7 miliona dinara.

Na prodaju je ponuđen industrijski kompleks sa opremom i mašinama, 28 vozila, inventar i zalihe, intelektualna svojina, odnosno 24 žiga.

Pravo na kupovinu imala su sva pravna i fizička lica, ali ni taj pokušaj nije uspeo, baš kao i prethodni u decembru 2019. Tada je Odbor poverilaca odbio ponudu kompanije Project One od 470 miliona dinara.

Fabrika lekova iz Zrenjanina je u stečaju od 2012, pre toga je 2002. prodata biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, ali je posle niza štrajkova radnika ta privatizacija raskinuta pet godina kasnije.

Izvor: Danas

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail