Porše

Milijarderska porodica koja vlada ovih dana najskupljom evropskom automobilskom kućom ima puno „prljavih tajni“ i „ubadanja u leđa“

Multimilijardska inicijalna javna ponuda (IPO) vratila je osnivačku familiju „Poršea“ na vozačko mesto sada najvrednijeg evropskog proizvođača automobila pa se postavlja pitanje ko će voditi klan nakon aktuelnog vremešnog patrijarha. A u toj familiji duga je tradicija gorkog rivalstva, intriga, „ubadanja u leđa“, nacizma.., piše „Blumberg“.

Zaboravite Kvandtse iz „BMW-a“, prestižne Anjelijeve iz „Fijata“ ili Fordov klan u SAD. Milijarderi naslednici čoveka koji je napravio „Porše“ su korak bliže da budu najmoćnija porodica ikada dosad u automobilskom biznisu.

„Porše AG“ je otišao na javnu scenu kapitala 29. septembra i kako bi omogućio 9,1 milijardu evra zarade matičnom „Folksvagenu AG“, vrednom 73 milijarde evra. Složena finansijska operacija da bi se pobedila aktuelna teška finansijska klima je uspela i Evropa je videla najveću IPO u duže od jedne decenije.

Porše-Pijeh ponovo u sedlu

Ali nije najveći dobitnik ovog nesumnjivo velikog uspeha najveći nemački proizvođač „Folksvagen“ već jedna porodica koja je dobila ono dugo čekano – blokirajuću većinu u nadzornom odboru „Poršea“ sa kojom više ne mora da se odgovara ni velikima u „VW“.

Porše i Pijeh klan preko svoje investicione firme „Porše SE“ već je imao 53,3 odsto prava glasa i 31,9 odsto kapitala u“Folksvagenu“. „Porše“ je efektivno kontrolisao ceo „VW“ osim što je 20 odsto akcija, koje mogu da blokiraju odluke, držala Savezna država Donja Saska, podaci su „Blumberg Intelidžensa“.

Sada je klan kupio i 12,5 odsto akcija kapitala u „Porše AG“ i 25 odsto akcija sa pravom glasa plus jedna akcija, toliko su moćni.

– Mi smo jasno odvojili ta dva biznisa i tu neće biti konflikta, sve će funkcionisati – uveren je Oliver Blum, izvršni direktor „Folksvagen grupe“ i „Porše AG“.

Turbulentna porodična saga

Ali, ako bilo koja reč opisuje pripadnike porodice „Porše – Pijeh“, to je reč je konflikt. Tu su decenije gorkog rivalstva, intriga, „ubadanja u leđa“ i nacizma… kao u nekoj nemačkoj verziji čuvene američke TV serije „Nasledstvo“.

Vladajuća familija ne samo „Poršea“ i „Folksvagena“ nego i nemačkog inženjerstva začeta je sa Ferdinandom Poršeom, omiljenim inženjerom Adolf Hitlera, koji je zasnovao svoju istoimenu kompaniju u Štutgartu u Nemačkoj 1931.

Današnji patrijarh je Volfgang Porše, 79-godišnji unuk osnivača, na zalasku je svog uticaja na funkciji predsedavajućeg nadzornog odbora „Porše SE“ i „Porše AG“.

Insajderi sada pažljivo gledaju ko bi mogao da ga nasledi iz austrijsko-nemačke porodice prošlosti koja je otrovna koliko i prestižna. Trenutno izgleda da niko nije dostojan uloge.

Porodične linije

Linija Ferija Poršea nasledila je inženjersku genijalnog Ferninanda dok su se Pijesi više iskazali kao organizatori i vešti sa novcem.

Ferdinand i Feri su razvijali automobile i tehnologiju radeći godinama za „Folksvagen“, kompaniju koju je osnovao 1937. Radnički front Nacional-socijalističke radničke partije.
Otkako je „VW“ privatizovan 1960. porodica Porše je imala suvlasništvo, da bi 1993, član klana Ferdinand Karl Pijeh preuzeo čelo „VW“ i ostao prvi čovek do 2015. godine.

Feri, koji je takođe hapšen zbog ratne aktivnosti kao SS oficir, nastavio je da vodi kompaniju „Porše“ dok mu je otac bio u pritvoru. On i Anton Pijeh su tvorci modela zbog koga je „Porše“ neosvojiva tvrđava za svako neprijateljsko preuzimanje. Oni su još 1948. napravili plan koji se ostvario 1960. kao „VW Zakon“ a koji državi Donjoj Saskoj daje 20 odsto običnih akcija „VW“ ali i mogućnost blokirajuće manjine. Taj aranžman i danas funkcioniše.

Austrijanac po rođenju (kao i Hitler), osnivač kompanije Ferdinand Porše razvio je nacističke tenkove, zlokobnu „fau-1“ leteću bombu, ali i „folksvagen bubu“ – ovo poslednje na izričit zahtev „velikog vođe“.

Porše je osnovao svoju konsultantsku kuću sa zetom Antonom Pijehom i nekim finansijskim partnerima. Jedan od potencijalnih „tihi partnera“ je bio i Josif Staljin, ali se isprečila jezička barijera i njegova novčana ponuda je odbijena.
Godine 1945. Ferninand je bio u francuskom pritvoru zbog ratnog zločina robovskog rada u njegovoj fabrici. Kada je umro 1951. godine njegova imovina je jednako podeljena na dvoje dece.

„Heklanje i pevanje“

Sina Ferija Poršea i kćer Lujzu Porše, udanu Pijeh i njihovu decu. Ime Pijeh dugo je služilo za podsmeh onima koji su se dičili Porše naslednom linijom u klanu.

Svi su dobili po 10 odsto, i od tada porodica se oštro podelila, gotovo po biblijskoj priči o Isaku i Ismailu. Treća generacija Porše-Pijeh sage borbu za kontrolu nad „Poršeom“ (a time i „Folksvagenom“) je podigla u nove dramatične visine.

Lujza je sinove poslala u vojne škole a Feri u „Valdorf“ škole okrenute kreativnosti. Ovaj kontrast filozofija je samo dodao ulje na vatru već hiperkompetitivnog konflikta osvetoljubivih ličnosti u porodici.

„Heklanje i pevanje“ je opis koji su za Poršee davali naslednici iz Pijeh dela poredeći iz sa svojim striktnim „vojnim“ treningom. Ovaj razdor je imao nekoliko eskalacija tokom kasnih 1960-tih i ranih 1970-tih, kada su prva četiri naslednika svi radili u „Poršeu“:Ferijev sin dizajner Ferdinand Aleksander Porše (zvani Buci, tvorac čuvenog „model 911“), njegov brat i šef proizvodnje Hans-Peter Porše, Lujzin sin i šef distribucije Hans Mikel Pijeh i njegov brat i šef istraživanja Ferdinand Karl Pijeh.

To je završilo tako da 1972. godine doneta odluka da niko iz porodice ubuduće ne može da se zaposli u „Poršeu“ i da firmu moraju da vode samo menadžeri koji dolaze spolja.

Kada je već izbačen iz „Poršea“, Ferdinand Karl Pijeh je krenuo da se penje na menadžerskoj lestvici „Audija“, gde je stvorio ikonični „audi 100 sedan“ i „audi kvatro“. Godine 1993. postao je predsednik i generalni direktor „VW Grupe“, u kojoj je već bio „Audi“ a on joj je kasnije pridružio „Lamborgini“, „Bentli“ i „Bugati“.

FK Pijeh je strateg koji stoji iza legendarnog kontranapada na „Porše“, kada je njego rođak Volfgang tiho počeo da kupuje akcije „VW“ ranih 2000-tih radi preuzimanja. Međutim, finansijska kriza 2008. ostavila je Volfganga i „Porše“ očajničkih „kratkih“ sa parama i umesto da „Porše“ preuzme „VW“ 2009. godine se dogodilo suprotno.

Porodična razmirica od 100 milioona maraka

Pamti se i incident iz ranih 1980-tih, kada je Ernst Pijeh, još jedan Lujzin sin, pokušao da proda svoj deo nekim arapskim investitorima. Familija je digla tada kredit od tada velikih 100 miliona maraka da bi blokirala taj dil.

Pijehu to nije bilo prvi udarac na Pore deo familije, jer je prethodno već „ukrao srce“ Marlene Porše, žene rođaka Gerhard Poršea. Ova ljubavna drama imala je velike finansijske implikacije jer je ona dobila deo Gerhardovih akcija nakon razvoda, što je poremetilo balans moći.

Pijeh je napustio kormilo „VW“ 2015. godine, što se savršeno poklopilo sa time da njegov naslednik i proteže Martin Vinterkorn, preuzme krivcu za veliki međunarodni „Dizelgejt“ skandal koji je komaniju dosad koštao više od 30 milijardi dolara. Pred njegovu smrt, „Der Špigel“ je opisao kompanijsku kulturu „Folksvagena“ koju je iza sebe ostavi FK kao “Severnu koreju bez radnih logora“.

Otada se ponešto promenilo unutar porodice. Doduše, kaže Majkl Din, analitičar automobilizma za „Blumberg Intelidžens“

– Mnogo je više vezanosti među članovima porodice otkako je (Ferninand) Pijeh otišao. Kako se vreme Volfganga Poršea bliži kraju, pitanje je koliko će to trajati“.

Među potencijalnim „naslednicima“ slede Hans Mikel Pijeh, sin Lujze i Antona, advokat koji je u upravi obe firme, zatim Ferdinand Oliver Porše, Bucijev sin, član odbora „Folksvagena“ i Porše SE“ sa najdužim stažom.

Najviše akcija firme ali i izgleda najmanje želja da preuzme, ima Peter Porše, po vokaciji je muzički terapeut a sedi u upravnom odboru „Porše SE“.

I tako se niz nastavlja na još desetak imena saviše ili manje uticaja na firmu i porodicu.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixaby