posao

Institut za razvoj i inovacije predložio je da se u Srbiji uvedu olakšice za zaposlene žene nakon porođaja, prema kojima bi im država tri godine subvencionisala značajan deo obaveznih doprinosa.

Ova mera ekonomske politike bi, prema rečimaNenada Jevtovića, direktora tog instituta, podrazumevala da se iz budžeta izdvoji do 321 milion evra godišnje, za oko 40.000 do 47.000 korisnica ove subvencije.

Ovom predlogu, pridružio se i Institut za edukaciju „Pre svega ja“, u čije je ime Anja Stanišć razgovarala sa brojnim majkama o svim izazovima sa kojima su se suočile na radnom mestu:

– Ako bismo sva iskustva koja smo čuli opisali jednom rečenicom, to bi bilo – kažnjene su zato što su postale majke – kaže ona.

I Nenad Jevtović i Anja Stanišić kažu da od nove mere korist ne bi imale samo zaposlene majke i preduzetnice, već i poslodavci, ali i nezaposlene žene koje bi zbog ovakvog subvencionisanja zarada bile konkurentne i tražene na tržištu rada.

Subvencionisati doprinose

Jevtović ističe da su od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju već dobili podršku, dok se pregovori sa Ministarstvom finansija, kao krajnjom instancom – tek očekuju.

– Naš institut je predložio meru ekonomske politike, još preciznije meru fiskalne politike, koja podrazumeva da se budućim majkama, nakon što se vrate sa odsustva na posao, u periodu od 3 godine subvencionišu obavezni socijalni doprinosi. U prvoj godini od povratka na posao subvencionisali bi se doprinosi u iznosu od 65 odsto, u drugoj 60 odsto, a u trećoj godini 50 odsto. Ovo su subvencije i na deo doprinosa koje snosi zaposlena i na deo koji snosi poslodavac – kaže Nenad Jevtović.

Kada se sve sumira, dodaje on, ukupan trošak plate žene koja se vrati sa porodiljskog odsustva značajno će biti manji i doprineti tome da je ona bolje pozicionirana na tržištu rada i ima bolji tretman kod poslodavca.

– A, i poslodavcu su to značajne uštede i pomoć – ističe Jevtović.

Kazna za roditeljstvo

Na osnovu razgovora sa mnogim majkama Anja Stanišić ističe da se sva iskustva mogu najkraće opisati rečenicom da su te zaposle žene kažnjene jer su postale majke.

– Najveći broj njih, što se posebno odnosi na one koje su bile prijavljene na određeno, kao i na privremeno -povremenim poslovima, po završetku porodiljskog odsustva zapravo i nisu imale posao na koji mogu da se vrate, jer im je uglavnom, i to svega dan ili dva pre nego što treba da počnu, javljeno da im ugovor neće biti produžen. Tako, u trenutku kada kod kuće imaju bebu, suočavaju se sa pukom borbom za egzistenciju, jer im se ukida izvor prihoda – navodi naša sagovornica.

Sad si početnica

Majke koje su, dodaje ona, svesne šta ih čeka, pa su krenule u potragu za poslom pre isteka porodiljskog, suočavaju se sa posebnim izazovima – gotovo da niko ne želi da ih zaposli, jer ih vide kao „teret“. Poslodavci predviđaju da će malo dete biti često bolesno i da će, naravno, majka uzimati bolovanje i odsustvovati sa posla.

– Takođe, ma koliko iskustva da imaju, u tom trenutku svi ih gledaju i cene kao početnice, jer su godinu dana bile van tržišta rada i računaju da, ako su ikada i znale nešto da rade, sada su sigurno zaboravile. Nažalost, ovakvog tretmana gotovo da niko nije pošteđen. Imali smo i mnogo primera majki koje su bile zaposlene za stalno, neke čak i na visokim menadžerskim pozicijama, da bi im po povratku sa porodiljskog bilo saopšteno da je njihovo radno mesto ukinuto, te su degradirane i za nekoliko pozicija, smanjene su im plate, ukinute sve beneficije. Ovo što je način na koji ti poslodavci između redova saopštavaju da si nepoželjan i da ti je bolje da odeš sam, jer ono što te kasnije čeka neće sigurno biti ništa bolje – navodi Anja Stanišić.

To, ističe, nisu izolovani slučajevi.

– Ovo se dešava toliko često da zaista možemo da nazovemo to svojevrsnom ‘kaznom za roditeljstvo’ – sa jedne strane krive se žene za nizak natalitet, jer ‘kasno rađaju i ostaju često na jednom detetu’, a sa druge strane ovo ih sačeka kada žele da se vrate na posao – ukazuje ona.

Trošak za državnu kasu

Kada je reč o novcu neophodnom za sprovođenje nove mere subvencionisanja doprinosa, Institut za razvoj i inovacije, prema rečima Nenada Jevtovića, procenjuje da se u zavisnosti od scenarija troškovi kreću od 298 do oko 321 milion evra godišnje.

Jevtović ističe da godišnje u Srbiji oko 61.000 žena postanu majke, pa je to potencijalan broj korisnica subvencije.

– Naravno, nisu sve žena zaposlene, ali smo meru i osmislili tako da oko 22.000 žena koje su nezaposlene ili neaktivne na tržištu rada podstaknemo da se zaposle i da budu tražene na tržištu rada od strane poslodavaca. Ukoliko mera da efekta da se pored zaposlenih žena i deo nezaposlenih i neaktivnih uključi na tržište rada, godišnje će prema našim procenama biti između 40.000 i 47.000 korisnica ove subvencije – navodi Jevtović.

Šta kažu ministarstva

Predlog Instituta za razvoj i inovacije najpre je, kaže naš sagovornik, predstavljen javnosti i ključnim predstavnicima vladinog i nevladinog sektora koji su ga podržali.

– Od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju smo dobili jasnu podršku tokom izrade predloga mere, dok se pregovori sa Ministarstvom finansija tek očekuju s obzirom da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu, ali i da je Ministarstvo finansija krajnja instanca sa kojom će se pregovarati o ovoj meri. Sa izborom nove Vlade, očekujemo spremnost Ministarstva finansija da sasluša i razmotri predlog – ističe Nenad Jevtović.

A šta je sa preduzetnicama

Ovaj predlog, pojašnjava Jevtović, na potpuno jednak način tretira buduće majke preduzetnice, kao i sve ostale žene na tržištu rada.

– Prilikom izrade predloga posebno smo obratili pažnju da ne dođe do propusta i stavljanja u nejednak položaj preduzetnica, kako se to nekim prethodnim rešenjima činilo. Tako da se nadamo da je predlog inkluzivan, da je sa strane donosilaca odluka razuman i da će se novac za njegovo sprovođenje pronaći -navodi on.

Otkaz i premeštaj na nižu poziciju

Anja Stanišić ističe da je tokom rada na ovom projektu razgovarano sa hiljadama žena i da, naravno, ima i onih koje rade kod odgovornih poslodavaca i koje nisu imale nikakav problem po povratku sa porodiljskog. – Štaviše – poslodavci su im davali priliku i da odaberu koliko sati u početku žele da rade, da bi se privikle i majka i beba na novonastalu situaciju, davali ženama da postave uslove pod kojima žele da rade, neki čak i nudili finansijsku pomoć oko angažovanja bebisiterke za dete – navodi ona.

Podržati žene i kada su nezaposlene

Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac, ističe da podržavaju mere kojima se stimulišu i poslodavci.

– Jesmo za to da se i poslodavci stimulišu – pitanje je jedino da li za to ima sredstava u budžetu – kaže Mihnjak, dodajući da treba razmisliti i o dodatnim merama.

Država bi, prema njenim rečima, trebalo da razmišlja i šta se dešava kada žene koje imaju dete ostaju bez posla.

– Jer, žene mogu da ostanu bez posla iz milion različitih razloga – jer se firma zatvorila, jer poslodavac nema realnih mogućnosti da je isplati, ili zato što je počela da radi pa se ispostavilo da ne može da odgovori zahtevima posla. Ima tu hiljadu razloga i važno je da žena ima podršku, da ne ostaje po svaku cenu na poslu zato što ima dete, već da joj se omogući podrška u slučaju i kada je nezaposlena, i u slučaju da ostane bez posla – ocenjuje Mihnjak.

Ona pojašnjava da, zapravo, moramo dobro da razdvojimo socijalne mere i one koje se tiču pronatalitetne politike, kao i neke druge mere.

– Čini mi se da su one sada prilično isprepletene, i da često ne znamo šta je za šta. Mi bismo, na primer, voleli da i tate dobiju neku stimulaciju i da mogu više da učestvuju u porodici. Onda bi i žena mogla više da se posveti samom poslu – navodi ona.

Sve, kaže, zavisi od situacije, i sve treba dobro „premeriti“ – podržavamo podsticanje poslodavaca da ne samo zadržavaju, već i primaju mlade mame.

– I to ne samo mame, već i mlade roditelje. Jer, smatramo da kada roditelji dobiju dete mogu mnogo da budu produktivniji na poslu. To se i u praksi često dešava – roditeljstvo nas tome nauči – da se bolje fokusiramo na posao, da ne gubimo vreme na neke stvari, nauči nas multitaskingu – zaključuje Jasmina Mihnjak.

Izvor: Infostud/Ekapija

Foto: Pixabay