Kompanija Deloitte objavila je svoj izveštaj Predviđanja za sektor tehnologije, medija i telekomunikacija (TMT) za 2022. godinu, u kojem predstavlja globalne TMT trendove koji će vrlo verovatno imati preovlađujući uticaj na kompanije i potrošače u narednoj godini. Izveštaj ispituje koliko je tih trendova trenutno podstaknuto ekonomskim i društvenim promenama izazvanih globalnom pandemijom.
„Kriza izazvana pandemijom i dalje nas primorava da ubrzano usvajamo tehnologije i da se sve više povezujemo u digitalnom svetu“, rekao je Filip Kovačević, partner u Deloitte-ovom Sektoru za poreski konsalting i regionalni lider za poresku tehnologiju. „Ogromna je potražnja za čipovima jer je sve više proizvoda digitalno povezano, i napajaju sve, od brojnih uređaja do pametnih vozila. A ta povezanost će samo rasti uz tehnologije kao što su Wi-Fi 6 i 5G, naglašavajući brzu digitalnu transformaciju čiji su aktuelni svedoci sve industrije i kompanije“.
Porast potražnje za čipovima, ali se pad u snabdevanju nastavlja
Svet je gladan proizvoda unapređenih sve većim brojem čipova, ali će biti kašnjenja tokom cele 2022. godine dok snabdevanje ne sustigne rastuću potražnju. Deloitte predviđa da će se nestašica mnogih vrsta čipova nastaviti i tokom 2022. godine, ali će biti manje ozbiljna nego tokom većeg dela 2021. godine, i neće važiti za sve čipove. Trajanje nestašice čipova uzrokovano je značajnim porastom potražnje, koji je izazvan digitalnom transformacijom i ubrzan pandemijom. Ne radi se samo o naglom porastu potrošačkih uređaja, već o činjenici da mnogi mehanički proizvodi u industriji postaju sve više digitalni, a i mnogi vertikalni sektori se sve više oslanjaju na digitalizaciju.
Ne iznenađuje to što rastu ulaganja privatnog kapitala u proizvodnju poluprovodnika kako bi se zadovoljila tražnja za novim vrstama čipova. Deloitte predviđa da će investicione firme na globalnom nivou uložiti više od 6 milijardi dolara u startap kompanije za proizvodnju poluprovodnika u 2022. godini. To možda jeste samo 2% od 300 milijardi američkih dolara koliki je rast ukupnih investicija privatnog kapitala koji se očekuje u 2022. godini, ali je preko tri puta više od iznosa ulaganja svake godine u periodu od 2000. do 2016. godine.
Pored toga, RISC-V, uputstvo o arhitekturi procesora kod dizajna čipova, postiže sve veću tražnju na tržištu i privlači investicije. Deloitte predviđa da će se tržište za procesorska jezgra RISC-V udvostručiti u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu jer će omogućiti proizvođačima malih uređaja da razviju hardver, omogućiti kineskim proizvođačima čipova da izbegnu sankcije, i omogućiti programerima i istraživačima da dizajniraju proizvode i eksperimentišu sa proverenom i slobodno dostupnom arhitekturom.
Prodaja Wi-Fi uređaja šeste generacije nadmašuje prodaju 5G uređaja
U poslednje dve godine mnoge zemlje su usvojile 5G, ali Wi-Fi 6 uređaji se sada bez velikih najava mnogo bolje prodaju od 5G uređaja i verovatno će se taj trend nastaviti i narednih nekoliko godina. Deloitte predviđa da će se tokom 2022. godine isporučiti više Wi-Fi 6 uređaja nego 5G uređaja, približno bar 2,5 milijarde Wi-Fi 6 uređaja prema otprilike 1,5 milijardi 5G uređaja. Razlog za to je činjenica da će Wi-Fi šeste generacije, isto koliko i 5G, odigrati značajnu ulogu u budućnosti bežičnog povezivanja – ne samo za potrošače, već i za kompanije. Pametni telefoni, tableti i računari su neki od najpopularnijih Wi-Fi 6 uređaja, ali Wi-Fi 6 se takođe koristi u za mnoge druge namene, uključujući bežične kamere, pametne kućne uređaje, konzole za igre, nosive i AR/VR slušalice.
Filip Kovačević kaže: „Iako su Wi-Fi 6 i 5G ravnopravni u pogledu razvoja rešenja, naše istraživanje pokazuje da su i probna i puna primena Wi-Fi 6 tehnologije već nadmašile primenu 5G tehnologije. Jedan od verovatnih razloga su troškovi, s obzirom na to da su Wi-Fi 6 uređaji jeftiniji i dostupniji od 5G uređaja i zato što Wi-Fi 6 koristi besplatan, nelicenciran spektar, a 5G uglavnom zahteva da organizacije licenciraju spektar od mrežnih provajdera ili vladinih agencija“.
Velika potražnja za nosivim tehnološkim uređajima u zdravstvu
Napredak senzora i veštačke inteligencije (VI) pomaže milionima ljudi da otkriju i upravljaju svojim hroničnim zdravstvenim tegobama i ublaže ozbiljne bolesti, a ovi tehnološki uređaji, sada dovoljno mali da se nose na zglobu ruke ili flasteru veličine novčića, beleže brz rast. Deloitte predviđa da će tokom 2022. godine biti isporučeno 320 miliona nosivih uređaja za zdravlje i velnes, a do 2024. godine ta cifra bi mogla da dostigne 440 miliona artikala.
Navedeni rast uzrokovan je razvojem brojnih novih proizvoda plasiranih na tržište i time što se sve više pružalaca zdravstvenih usluga sada lakše odlučuje za upotrebu tih proizvoda. Njihov uticaj će se još više povećati ako lekari budu uvereni u njihovu upotrebnu vrednost, a ljudi da su njihovi podaci bezbedni. Sličan je i snažan rast aplikacija za mentalno zdravlje, a globalna potrošnja na mobilne aplikacije za mentalno zdravlje dostići će blizu 500 miliona dolara 2022. godine.
Ovaj godišnji rast podstaknut je činjenicom da skoro 800 miliona ljudi širom sveta, odnosno 11 odsto svetske populacije, živi sa nekakvim poremećajem mentalnog zdravlja. Štaviše, pandemija je pogoršala zabrinutost za mentalno zdravlje i izazvala pad opšteg dobrog zdravlja i dobrobiti usled dramatičnog porasta problema kao što su depresija, anksioznost i posttraumatski stresni simptomi.
„Pandemija je naterala i potrošače i proizvođače medicinskih sredstava da zaista unaprede samostalno merenje parametara i praćenje zdravlja. Zahvaljujući napretku tehnologije, sve je znatno poboljšano, od dijagnostike preko praćenja, senzora i dostave podataka. Uz smanjenje veličine nosivih uređaja, danas više nego ikada do sada koristimo digitalno povezivanje za upravljanje našim zdravljem. Isto važi i za upravljanje velnesom, jer danas postoji više od 20.000 aplikacija čiji je cilj da pomognu u upravljanju mentalnim zdravljem. Ovaj uzlazni trend će se nastaviti i 2022. godine“, rekao je Kovačević.
Sportski nefungibilni tokeni prebacili sportske uspomene i suvenire u digitalno doba
Nefungibilni tokeni (NFT), jedinstveni digitalni identifikatori koji koriste blokčejn tehnologiju za evidenciju vlasništva nad medijima, sada dopuštaju sportskim fanovima da pribave, a ne samo da vide, licencirane digitalne medije svojih omiljenih sportskih trenutaka. Obuhvatajući brojne predmete od sličica za albume do digitalnih video snimaka, sportski NFT će verovatno zabetonirati nefungibilne tokene na tržištu sportskih sadržaja.
Deloitte predviđa da će nefungibilni tokeni za sportske medije generisati više od 2 milijarde dolara u transakcijama u 2022. godini, što je otprilike dvostruko više nego 2021. godine. Do kraja 2022. godine očekujemo da će 4–5 miliona ljubitelja sporta širom sveta kupiti ili primiti na poklon takav token za svoju kolekciju sportskih suvenira. Interesovanje za sportske NFT verovatno će biti podstaknuto aktivnošću na širem tržištu, nefungibilnih tokena, uključujući tržište tokena za digitalnu umetnost, gde je pet najvrednijih prodaja do avgusta 2021. godine ostvarilo više od 100 miliona američkih dolara.
Konzole za igre, mnogo razloga za slavlje sa 50 godina
Ekosistem konzola za igre slavi 50. rođendan 2022. godine u dobrom zdravlju i sa rekordnim prihodima, sa kompletnom ponudom uređaja najnovije generacije i snažnim temeljima za dalji rast. Deloitte predviđa da će tržište konzola generisati 81 milijardu američkih dolara u 2022. godini, što je za 10% više u odnosu na 2021. godinu.
Očekuje se da će prihod po konzolnom igraču, kojih će do kraja godine biti 900 miliona, u proseku iznositi 92 dolara po osobi – što je znatno više od projektovanih 23 dolara po igraču na računaru i 50 dolara po igraču na mobilnom uređaju. Očekuje se da će i posle 2022. godine prodaja softvera za konzole nastaviti da raste i dostići blizu 70 milijardi američkih dolara do 2025. godine.
Očekujemo da će tokom ovog perioda kupovina digitalnih igara, uključujući preuzimanja, pretplate, mesečne pretplate na igre i plaćanja u aplikacijama porasti kao udeo u prodaji sa 65% u 2022. na 84% u 2025. godini.
Kako se svet okreće: striming ratovi poprimaju svetske razmere
Kako se vodeći pružaoci striming usluga šire na globalnom nivou, dok nacionalne medijske kompanije pripremaju sopstvene domaće striming usluge, pojačana konkurencija stvara brojne mogućnosti izbora za potrošače – a to za posledicu ima ubrzanu i uvećanu stopu odliva kupaca. Deloitte predviđa da će u 2022. godini najmanje 150 miliona plaćenih pretplata na video striming usluge na zahtev korisnika biti otkazano širom sveta, sa stopom odliva i do 30% po tržištu.
Još neki uvidi iz izveštaja Predviđanja za 2022. godinu:
Veštačka inteligencija (AI) i upravljanje osetljivim podacima:
• Deloitte predviđa da će 2022. godina doneti mnogo diskusije o sistematskom regulisanju veštačke inteligencije, gde će biti izneto više predloga iako oni verovatno neće biti pretočeni u primenljive zakone do 2023. godine ili i kasnije. Neke zemlje će možda čak pokušati da u potpunosti zabrane čitave podoblasti veštačke inteligencije, kao što su prepoznavanje lica u javnim prostorima, društveno bodovanje i subliminalne tehnike.
• Podstaknuti sve većom hitnošću čuvanja podataka koji se koriste u aplikacijama baziranim na veštačkoj inteligenciji, nove tehnologije za unapređenje zaštite privatnosti kao što su homomorfna enkripcija (HE) i federalno učenje (FL) takođe će doživeti dramatičan rast. U upotrebi od strane vodećih tehnoloških kompanija već danas, kombinovano tržište za HE i FL zabeležiće rast po dvocifrenim stopama u 2022. godini, do preko 250 miliona dolara. Očekuje se da će do 2025. godine ovo tržište nadmašiti 500 miliona američkih dolara.
Tehnologija i ESG (ekološki, društveni i upravljački)
• Plutajući solarni paneli koji su sada komercijalno održivi, poznati kao „floatovoltaics“ uvršćeni su u ponudu energije iz obnovljivih izvora, omogućavajući mestima koja nemaju dovoljno zemljišta za velike nizove solarnih panela da ih postave na prirodnim i akumulacionim jezerima. Deloitte predviđa da će ukupni instalisani kapacitet tj. snaga fotonaponskih panela dostići vršnu vrednost od 5,2 gigavata (GWp) na globalnom nivou do kraja 2022. godine, što predstavlja 4–5 milijardi američkih dolara potrošnje, uglavnom u Aziji.
• Pametni telefoni – najpopularniji elektronski uređaj široke namene u svetu, za koji se očekuje da će imati bazu kupaca od 4,5 milijarde u 2022. godini – generisaće 2022. godine 146 miliona tona ugljendioksida ili ekvivalentne emisije (CO2e). Iako je to manje od pola procenta od ukupne količine od 34 gigatone ukupne svetske emisije CO2e iz 2021. godine, ipak vredi pokušati smanjiti i tako mali procenat. Najveći deo te emisije (83%) nastaje iz proizvodnje, isporuke i prve godine korišćenja pametnih telefona. S obzirom na to, najvažniji faktor koji bi mogao da smanji emisiju bio bi produženi očekivani vek upotrebe uređaja. Da bi ovo bilo održivo, softverska i bezbednosna ažuriranja i ispravke trebalo bi da budu dostupna najmanje pet godina. Uređaje treba i dalje dizajnirati tako da budu otporniji na padove i izloženost vodi. Takođe, trebalo bi da postoje podsticaji za reciklažu telefona ili zamenu po sistemu „staro za novo“, kao i da postoji uspešno tržište renoviranih uređaja.
• Raznolikost, jednakost i inkluzija – iako najveći igrači u tehnološkoj industriji zatvaraju rodni jaz i dostići će 33% ukupne zastupljenosti žena među zaposlenima u 2022. godini, žene u tehničkim ulogama i dalje zaostaju za 8% a pandemija je uzrokovala povećanu stopu odliva, sa čak 57% žena u sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija (TMT) koje očekuju da će promeniti poslodavca u naredne dve godine i čak 22% žena koje razmišljaju o trajnom povlačenju iz radnog odnosa navodeći da opterećenost poslom previše utiče na njihovo zdravlje i dobrobit. Deloitte predviđa da bi lekcije naučene tokom pandemije, uključujući i prvi model rada na daljinu, tj. od kuće, mogle izuzetno da uvećaju rezervoar raznovrsnih talenata koji vodi ka boljim poslovnim rezultatima.
Foto: Pixabay