Udruženja za zaštitu potrošača poslednjih meseci beleže porast broja prigovora kupaca koji se žale na loš kvalitet obuće. Ovaj proizvod je inače najčešći predmet reklamacija i prema statističkim podacima.
Svaka četvrta primedba na kvalitet robe lane odnosila se na patike i cipele!
Poslednji podaci objedinjeni u Izveštaju o radu Nacionalnog registra potrošačkih prigovora za 2019. godinu, koji je u nadležnosti Ministarstva trgovine, pokazuju da se od ukupno 26.532 potrošačka prigovora, čak 6.229 odnosilo na obuću. Njihov broj je dupliran u odnosu na 2016. godinu, kada je bilo 3.301 reklamacija.
Potrošači se najčešće suočavaju sa problemom da se posle kraćeg nošenja obuća odlepi, da cipeli napukne đon ili da se patika rašije po šavovima.
– U takvim slučajevima kupci su, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, izjavljivali reklamacije trgovcima, koje su najčešće odbijane uz obrazloženje da su oštećenja nastala zbog mehaničkog oštećenja na obući prouzrokavano nepravilnim korišćenjem – navode u Izveštaju. – Uočen je problem da trgovci ne pružaju predugovorne informacije potrošačima u kojim uslovima i za koje namene se može nositi obuća, za sport, za šetnju ili za suvo vreme.Saša Filipović, direktor Sektora za tekstil i kožu u „Jugoinspektu“, kaže da se oko 70 odsto od ukupnog broja reklamacija obuće smatra opravdanim.
– Stručna mišljenja koja izdaje „Jugoinspekt Beograd“ u vezi sa reklamiranim proizvodima, bazirana su na kontrolisanju dostavljenih proizvoda, ispitivanju novih neupotrebljenih uzoraka, te znanju i iskustvu tehničkih lica, koja su specijalizovana za tekstilne i kožne proizvode i obuću – objašnjava Filipović. – Prilikom sprovođenja ovih postupaka koristi se specifična oprema čija je funkcija da simulira upotrebu obuće prema predviđenim uslovima i omogući uvid u ponašanje proizvoda tokom eksploatacije.
Konačne odluke na sudu
Filipović napominje da se, prema važećoj regulativi, kupoprodaja robe smatra ugovornim odnosom između prodavca i kupca robe iz kojeg proizlaze prava i obaveze za obe pomenute strane.
– Svi sporovi, uključujući i reklamaciju robe, rešavaju se dogovorom između prodavca i kupca ili, u slučajevima kada dogovor nije moguć, prema odluci nadležnog suda – objašnjava Filipović. – Sve organizacije ili pojedinci koji u postupku rešavanja reklamacija učestvuju kao treće lice, kontrolne kuće, udruženja i medijatori, nemaju ovlašćenja i objektivno nisu u mogućnosti da donose konačne odluke o rešavanju sporova, već to, u krajnjoj instanci, može doneti jedino i isključivo nadležni sud. Rešenja i nalazi iz naših dokumenata nisu obavezujući pri konačnom rešavanju spora.
Stručna mišljenja koja dajemo služe da pruže dodatne informacije
Filipović napominje da stručna mišljenja, u najvećem broju slučajeva, ne služe da konstatuju saobraznost ili nesaobraznost kontrolisanog proizvoda u odnosu na odredbe Zakona o zaštiti potrošača. Po njegovim rečima, ovo pitanje najčešće uopšte nije sporno, budući da se radi o proizvodima koji su reklamirani usled nastalih oštećenja, uočenih grešaka i drugih neusaglašenosti.
– Stručna mišljenja koja dajemo služe da pruže dodatne informacije o uzrocima nastanka oštećenja, grešaka i ostalih funkcionalno-estetskih i drugih nesaobraznosti reklamiranih proizvoda kao i da budu smernice u postupku rešavanja reklamacija i postizanja dogovora između prodavca i kupca robe – navodi direktor Sektora za tekstil i kožu.
– Procedura utvrđivanja uzroka nesaobraznosti neretko, ali ne u svakom slučaju, podrazumeva ispitivanje novih, nekorišćenih uzoraka istog reklamiranog artikla kako bi se dobio uvid u ponašanje novog proizvoda nakon primenjenog postupka održavanja ili predviđene upotrebe koju je projektovao i deklarisao proizvođač. Tako je, na primer, simulacijom eksploatacije novog uzorka obuće na odgovarajućem uređaju i naknadnim kontrolisanjem, moguće sa prihvatljivim nivoom pouzdanosti utvrditi da postoji sistemska greška u proizvodnji datog artikla i da je za nesaobraznost odgovoran proizvođač, odnosno da je reklamacija kupca opravdana.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay