reklame

U situaciji kada poslovanje iz dana u dan postaje sve skuplje, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. U borbi za stabilno i konkurentno poslovanje, uspevaju one firme koje se razlikuju od drugih po onome što nude i čiji proizvod ili usluga imaju veću vrednost u odnosu na konkurenciju. Uspešne male i srednje firme u Srbiji se u razvoju originalnih proizvoda povezuju sa fakultetima i naučnim institutima, a sve više njih preduzima mere da zaštite svoje inovacije u zemlji i inostranstvu. Iako podaci potvrđuju da su srednja preduzeća najzdraviji i najperspektivniji deo domaće privrede, njih je i dalje jako malo, a prerastanje male firme u srednju je najčešće dugo i mukotrpno. Razlozi su u manjku institucionalne podrške, višku prepreka i činjenici da u našoj sredini brzi razvoj budi sumnju, pa mnogi radije žrtvuju rast da ne bi privukli neželjenu pažnju.

Periskop

8. ENERGETSKE KOMPANIJE U AKTUELNOJ KRIZI: Rat je nekome brat, a nekome bankrot
Dok su rekordno visoke cijene energije u Evropi zavile u crno domaćinstva i industriju, najveće svjetske energetske kompanije bilježe rekordne profite, dok one malo manje završavaju u bankrotu. Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

10. KO ĆE BITI NOVA PRESTONICA ZA JEFTINU PROIZVODNJU ČIPOVA: Pljušte opklade na Vijetnam
Brojne tehnološke kompanije sele proizvodnju čipova iz Kine, kako ne bi postale kolateralna šteta u nastojanju SAD da svim sredstvima i po svaku cenu „razoružaju“ kinesku konkurenciju. U licitiranju sa favoritima koji bi mogli da postanu „zamena za Kinu“ i nova prestonica jeftine proizvodnje čipova, sve je više onih koji se klade na Vijetnam.

12. ZAŠTO JE AMERIKA SPALA NA SAMO DVA PROIZVOĐAČA KLAVIRA: Patetična sonata
Procenjuje se da će prodaja klavira u svetu ove godine dostići 2,4 milijarde dolara, pri čemu se u Kini proda godišnje oko 400.000 klavira u poređenju sa tridesetak hiljada na američkom tržištu. SAD učestvuju sa manje od 10% u svetskoj proizvodnji klavira, ali to nije zanemarljiv udeo ako se ima u vidu da ovu industriju, koja je bila veoma razvijena u Americi dok je nije uništila strana konkurencija, sada od kliničke smrti brane samo dva proizvođača.

Biznis

16. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U KRIZI: Od viška (ne) boli glava
Svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, proizvođači su zbog krize gomilali zalihe sirovina da bi sprečili prekid poslovanja, a neki i sa uverenjem da će na taj način sačuvati vrednost u vreme visoke inflacije. Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine i iskustva sagovornika B&F-a, ovo je vreme u kojem se ništa pouzdano ne može predvideti.

18. SUDBINA KIOSKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: A sad adio!
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji, ali već nekoliko godina unazad ovakvih objekata je sve manje. Inflacija bi mogla dodatno da pogorša njihovo poslovanje, no ona je samo deo nagomilanih problema. Upućeni u ovo tržište predviđaju da kiosci, ovakvi kakve ih danas znamo, nemaju mnogo šanse da prežive. Zašto?

20. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANE ZADRUGE U SRBIJI: Od voća do solarnih panela
U Srbiji i dalje ima malo zadruga koje su se specijalizovale samo za jednu, usko profilisanu delatnost, posebno u poljoprivredi. Mada osnivanje ovakvih zadruga ima najmanje smisla u Vojvodini zbog veoma razvijenog ratarstva, a vojvođanska opština Bač nije voćarski kraj, upravo tu uspešno posluje zadruga koja proizvodi isključivo jagode. Osnivaju se i specijalizovane zadruge koje za naše prilike predstavljaju avangardu, kao što je energetska zadruga „Elektropionir“.

Finansije

24. NIKOLA MEHANDŽIĆ, DIREKTOR ZA SRBIJU I JUGOISTOČNU EVROPU U KOMPANIJI „PAYONEER“: Može i bez banaka
„IT firme iz Srbije sada se nalaze u situaciji da kada ugovore posao za američkog klijenta, često nemaju dovoljno kadrova, pa onda one dodatno angažuju programere iz Azije ili drugih dijelova svijeta. Zato je i njima potreban jednostavan i jeftin mehanizam za isplatu honorara u inostranstvu“, kaže za B&F Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“ u razgovoru o mogućnostima koje nudi ova platforma za međunarodni platni promet svojim korisnicima, pravnim i fizičkim licima koja posluju preko interneta.

26. UTICAJ KURSA DINARA NA POSLOVANJE: „Peglanje“ računice
Privrednici godinama ukazuju da politika jakog dinara pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

28. BUDŽETSKI PRIHODI OD AKCIZA U NAREDNOJ GODINI: Mrka kapa
Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i naredne godine. Niža naplata se očekuje i od akciza na alkoholna pića i kafu, dok se predviđa rast prihoda od akciza na duvan i energiju. Ipak, kada se podvuče crta, ukupni prilivi od akciza će nastaviti da padaju i sledeće godine, pre svega zbog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji.

Temat – Konkurentnost malih i srednjih preduzeća

31. POSLOVANJE MSP I PREDUZETNIKA: Nekome kupus, nekome meso
Srednja preduzeća su u 2021. imala najizraženiji godišnji rast dobiti, od skoro 85%, ali su uvećala i ukupne obaveze i to za petinu. Male firme su poslovale najstabilnije, dok su mikro preduzeća za razliku od 2020. godine, kad su poslovala sa gubitkom, lane takođe bila profitabilna. Ipak, mikro firme su bile finansijski najnestabilnije i kumulirale su nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede. Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

34. RAST TROŠKOVA POSLOVANJA I POLITIKA CENA U MANJIM FIRMAMA: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu
U vreme kada rastu cene svih inputa, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

36. ZAŠTO PROPADAJU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Niko kao ja
Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu završi u suzama, a većina propadne u prvih pet godina. Uzrok mogu biti spoljne prepreke, ali su za neuspeh presudnije „dečje bolesti“ u razvoju firme koje preduzetnik ne uspe da prevaziđe. Ako ostavimo po strani preduzetništvo iz nužde koje i nije pravo preduzetništvo, jedan od glavnih razloga za neuspeh je sklonost velikog broja preduzetnika da precenjuju sopstvene sposobnosti. Nedostatak samokritike generiše mnoštvo drugih problema i baš zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači većinom jako loši preduzetnici.

38. ZAŠTO SRBIJA IMA MALO SREDNJIH PREDUZEĆA: Da je steći, k’o što reći, svi bi bogati bili
Srednja preduzeća su najperspektivniji deo domaće privrede, sidro za male firme i njihova odskočna daska za povezivanje sa velikim kompanijama. Ona su dovoljno velika da budu stabilna, i nedovoljno glomazna da budu troma. Zašto ih, onda, nema više u Srbiji? Zbog manjka podrške, viška prepreka i činjenice da u našoj sredini brzi razvoj budi sumnju, pa mnogi radije žrtvuju rast da ne bi privukli neželjenu pažnju.

40. SARADNJA PREDUZETNIKA I FAKULTETA: Dobitna kombinacija
Elektronski sistem za čuvanje i gajenje krda, bespilotna letelica za efikasnije zaprašivanje useva, biopesticid za organsku proizvodnju biljaka, lepak za digitalno lepljenje i vino sa antioksidansima koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, samo su neki od proizvoda koji su se našli ili će se naći na tržištu zahvaljujući saradnji privrede i fakulteta koju je finansirao Fond za inovacionu delatnost.

42. MSP I ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE: Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
Kompanija najbolje uvidi koliki propust je napravila zato što nije zaštitila svoju intelektualnu svojinu kada konkurencija prekopira njen originalni proizvod ili uslugu. Najveće posledice trpe manje firme, jer je dokazivanje na sudu dugotrajno, skupo i neizvesno, naročito ako je na suprotnoj strani veliki globalni igrač, sa daleko moćnijim resursima. Zato sve više malih i srednjih preduzeća u Srbiji preduzima mere da zaštite svoju inovaciju u zemlji i inostranstvu. Sagovornici B&F-a ističu da time u isto vreme i čuvaju i šire svoje poslovanje, jer je lakše naći investitore i partnere kada su proizvod ili usluga koju nude zaštićeni.

46. IT PREDUZETNIŠTVO U MANJIM GRADOVIMA: Južnije nije uvek i tužnije
Elektronska industrija bila je decenijama ponos Niša i čitavog juga Srbije, tako da razvoj IT firmi koji se poslednjih nekoliko godina beleži u tom gradu mnogi pripisuju upravo dugogodišnjoj tradiciji u sektoru elektronike. Međutim, nove firme koje se osnivaju u Nišu i to uglavnom u Naučnotehnološkom parku nemaju skoro nikakve veze sa nekadašnjom Elektronskom industrijom i rezultat su dobrog rada Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i drugih fakulteta u tom gradu, pa sada niški IT preduzetnici prave robote i digitalne košnice.

48. PREDUZETNIŠTVO I KORUPCIJA: Da li se isplati „podmazati točkove“?
Istraživanja pokazuju da firme mogu da profitiraju na korupciji samo ako su velike i ekonomski moćne i, naravno, ako ih ne razotkriju u javnosti. Ono što istraživači ne dovode u pitanje jeste da zbog takve „gostoljubivosti“ političara i državnih službenika prema korporacijama, prva stradaju mala i srednja preduzeća. „Podmazivanje birokratskih točkova“ smanjuje poreske prihode i uvećava poreske obaveze, slabi konkurentnost privrede, posebno manjih firmi i forsira rentijerstvo na račun preduzetništva.

50. Liste najuspešnijih MSP

Intervju

58. HRISTINA MIKIĆ, INSTITUT ZA KREATIVNO PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE: Naša šansa je u autentičnosti kulturnih izraza
Domaća javnost je pretrpana raznim propagandnim porukama o „fantastičnom“ potencijalu kreativnih industrija, pri čemu nikome nije jasno gde je taj potencijal i kako ga iskoristiti. Umesto da bude „kreativna“ periferija servisnih usluga, gde mi nemamo nikakve šanse, Srbija treba da investira u kulturnu raznolikost i autentične stvaralačke izraze, kaže Hristina Mikić, direktorka istraživanja i razvoja u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Skener

62. MOŽE LI SRBIJA DA „IZVOZI“ SVOJE MUZIČARE U SVET: Koliko daleko se dobar glas čuje?
Dve diskografske kuće, domaća Mascom i svetski poznata Warner Music Group, započele su potragu za mladim muzičkim talentima iz Srbije, s ciljem da im pomognu u razvoju internacionalne karijere. To nije nimalo lak poduhvat u vreme kada je internet zatrpan muzikom koja je nastala u „kućnoj radinosti”. Međutim, onaj ko u takvoj situaciji uspe da otkrije talente, pred sobom zaista ima ceo svet, jer je muzička industrija globalizaciju shvatila doslovno, kaže za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

64. KASKANJE DOMAĆE KONJIČKE INDUSTRIJE: Konji koji jure, al’ nikuda ne žure
Konjička industrija u Srbiji direktno i indirektno zapošljava oko sto hiljada ljudi i ostvaruje godišnji promet nešto veći od 80 miliona evra. Ova delatnost je ranije bila mnogo razvijenija kod nas, a danas se populacija konja procenjuje na 15 do 20 hiljada, među kojima je manje od 500 trkačkih konja. Intenzivniji razvoj ove industrije bi predstavljao „široko polje“ za povezivanje sela i grada i za niz preduzetničkih aktivnosti, od gradnje objekata, trkačkih staza i prevoznih sredstava za konje, preko opreme i hrane, do lečenja i medicinskih preparata namenjenih konjima.

Nove tehnologije

66. POSLOVANJE DOMAĆE STARTAP ZAJEDNICE: Ulagači moji gde ste?
Među početničkim IT firmama koje su većinom osnovane u prethodne tri godine, ali skoro trećina i ranije, samo petina je profitabilna, a preko dve petine još nije uspelo da privuče spoljne investicije. Od onih koje jesu, tek dva startapa su privukla ulaganja koja premašuju pet miliona evra. Vrednost više od dve trećine startapova nije procenjena, za oko 8% njih procena se kreće od jednog do 2,5 miliona evra, dok su svega tri startapa procenjena na preko 25 miliona evra.

Nauka

68. ZAŠTO SU LJUDI TEŠKO PRIHVATILI MONOTEIZAM: Otpor bogu koji ne liči na čoveka
Danas gotovo da ne razmišljamo o tome da verovanje u jednog jedinog boga nije staro ni tri hiljade godina i da su se ljudi tokom najvećeg dela svoje istorije žestoko opirali takvoj ideji. Glavni razlog je u prirodnoj potrebi ljudi da bogovima pripisuju ljudske osobine i zato je najveći deo povesti nebeskog kraljevstva sledio političke i društvene promene na zemlji. Monoteizam je zahtevao ogroman mentalni napor i predstavljao je veliki prelom u duhovnoj evoluciji čoveka jer je od njega tražio da zamisli – nezamislivo.

Koktel

72. PROIZVODNJA UNIKATNIH SEČIVA OD DAMASKUS ČELIKA: Pesma čelika i vatre
Dalibor Trkulja je dobro plaćen kancelarijski posao zamenio majstorskom radionicom, a odelo – kožnom keceljom. Dalibor je specijalizovan za izradu unikatnih sečiva od damaskus čelika, a njegova žena Borislava za izradu kožnih futrola za sečiva. Zajedno, uspeli su da svoju radionicu pretvore u jednu od najpoznatijih kovačkih radnji za ručno pravljenje sečiva u Srbiji, a mušterije im dolaze sa raznih kontinenata. „Jedina mana je u tome što sam stalno prljav, ali zadovoljstvo dok ovo radim je neizmerno”, ističe Trkulja.

74. ALLNUT, PROIZVOĐAČ HLADNO CEĐENIH ULJA I PRIRODNE KOZMETIKE: I za jelo, i za telo
U savremenoj ekonomiji nije retka pojava da se iz proizvodnje jedne grupe proizvoda rodi sasvim nova proizvodnja, ponekad planski u okviru jedne kompanije, a ponekad i spontano, kao u slučaju preduzeća AllNut. Ono je u proizvodnji hladno ceđenih sokova i sušenog voća prepoznalo svoju poslovnu šansu. Počelo je da otkupljuje iskorišćene sirovine, kao što su koštice šljiva i kajsija, i da od njih proizvodi hladno ceđena ulja i kozmetičke preparate visokog kvaliteta.

Komunikacije

76. DA LI ĆE SE OGLASI UŠUNJATI U NAŠ MOZAK DOK SPAVAMO: Reklamiranje iz snova
Više od pedeset američkih naučnika je nedavno u zajedničkom pismu upozorilo javnost da zdravstvena istraživanja o mogućem uticaju na ljudske snove radi lečenja bolesti kompanije nastoje da zloupotrebe kako bi „ugradile“ oglase u čovekov mozak tokom spavanja. Drugi naučnici pobijaju ovakve mogućnosti, tvrdeći da smo još daleko od toga da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudske snove.

Reprint

78. BESMISLENO PITANJE KOJE SE STALNO POSTAVLJA U PORODIČNIM KOMPANIJAMA: Ko je bolji?
Nema razloga za rivalitet u porodičnim kompanijama. Nema potrebe za dokazivanjem ko je bolji, zato što iza pitanja „ko je bolji?“ mora da sledi nastavak „u čemu bolji?“ Najveći procenat naslednika nikada ne mogu biti preduzetnici ili tako uspešni preduzetnici kao što su njihovi roditelji – osnivači. Ali naslednici mogu da budu daleko, daleko bolji menadžeri u porodičnom preduzeću nego što to mogu da budu osnivači.

Vremeplov

80. PREDUZIMLJIVA BRAĆA KOJA SU PROIZVODILA MEĐUNARODNE AFERE: Pozovi Ognjanoviće radi opijuma
Braća Ognjanović su od proizvođača sireva postali vodeći prerađivači sirovog opijuma u Jugoslaviji tridesetih godina prošlog veka. Njihove krijumčarske aktivnosti i damping cene u legalnoj trgovini opijumom su toliko uzdrmale evropsko i američko farmaceutsko tržište da su ih jurile vlasti po celom svetu. Sudbinu su im zapečatili tek komunisti posle Drugog svetskog rata, koji su od njihove fabrike napravili „Alkaloid Skopje“.