Salata od mešanog povrća kojoj kremastu strukturu daje majonez najbolje pokazuje kreativnost sovjetskih domaćica koje su usred velikih nestašica hrane uspevale da stvore privid bogatstva i izobilja, piše Pavel Sjutkin u svojoj knjizi “Kuvar iz SSSR-a: Istinite priče o sovjetskoj kuhinji”.
Ono što je u našem narodu poznato pod imenom Ruska salata zaista jeste poreklom iz ove zemlje, ali je njen tvorac bio jedan belgijski kuvar koji je u 19. veku radio u poznatom moskovskom restoranu. Originalni recept je bio strogo čuvana tajna ali je njegov pomoćnik pratio šta on radi i pokušao da ga iskopira, što je rezultiralo novom vrstom ove salate. Vremenom je recept menjan i to ne uvek iz kulinarskih razloga. Ona je naime tokom teških ekonomskih perioda narodu često služila i kao „lek za dušu“, odnosno privid bogate zakuske.
Naime, kako za Ekonomist kaže Sjutkin, do kraja sedamdesetih godina prošlog veka širom zemlje vladale su velike nestašice hrane. „Teško je ovo zamisliti, ali u nekim delovima godine bilo teško pronaći čak i luk među praznim rafovima samoposluga“, kaže on. Upravo iz tog razloga se mnoge salate, pa i poznata ruska, nisu pravile striktno po receptu, već se u njih stavljalo ono čega ima, a to su najčešće bila jaja, povrće i kobasice. Sve to povezivao je ukus majoneza. U ruski majonez se, kao i naš, dodavalo suncokretovo ulje, što mu je davalo specifičan ukus.
Budući da ga je država proizvodila ali i da je davao bolji ukus onome što se može naći od hrane, brzo je postao neizostavan sastojak u većini sovjetskih kulinarskih knjiga. Delom i zbog ukusa, ali dobrim delom i zbog svoje „ekonomičnosti“. Međutim ni danas, kada ne oskudevaju u namirnicama, Rusi se ne odriču majoneza – prosečna godišnja potrošnja ovog namaza tamo iznosi 2,5 kilograma po domaćinstvu.
Foto: userbit, Pixabay