sindikati

Dok je rast nezaposlenosti tokom kriza česta pojava u zapadnim ekonomijama, zbog smanjenog zapošljavanja i pojačanog otpuštanja u kompanijama, Japan i Koreja imaju drugačija kulturološka obeležja.

Nakon Drugog svetskog rata u Japanu, te Korejskog rata u Južnoj Koreji, ove dve ekonomije su krenule u snažni ekonomski rast. Taj rast su obeležavale nacionalna saradnja proizvođača, dobavljača, distributera i banaka. Tako su stvorena moćna preduzeća koja su usko sarađivala sa nacionalnim vladama.

Država garantuje doživotnu zaposlenost u jednom preduzeću

Stvoreni su jaki sindikati, a radnicima se od strane države garantuje doživotna zaposlenost u jednom preduzeću, što je s vremenom postala kulturološka karakteristika u ove dve zemlje.

Masovni otkazi su postali teško izvodljivi za japanska i korejska preduzeća. Ona su tako potencijalnu slabost pretvorila u svoju snagu stvorivši snažnu korporativnu kulturu celoživotnog rada jednog zaposlenog unutar kompanije. To se posebno odnosi na velike korporacije.

Tokom ekonomske krize 2008. i 2009. godine, obe zemlje su zabeležile mnogo niži rast nezaposlenosti nego zapadne ekonomije. Trenutna kriza s pandemijom Covid-19, koja je još početkom februara pogodila obe zemlje, nije uticala na povećanje nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti u Koreji se od početka pandemije čak smanjila sa 4,1 na 3,3 odsto, dok je u Japanu ostala stabilna na niskih 2,4 procenta, stoji u prošlonedeljnim podacima analitičara koje prenosi Japan Times.

„Čelična činija pirinča“

– Korporativna DNK jeste da se mora napraviti svaki napor da se izbegnu otpuštanja, a svi zaposleni prihvataju mentalitet da svi delimo istu sudbinu -kaže Lloyd Chan, ekonomista Oxford Economics. Japan Times čak piše kako je zaštita zaposlenih dovedena do te mere da se državni službenici u Koreji nazivaju „čeličnim činijama pirinča“ koje je nemoguće razbiti, dok se zaposleni u velikim korporacijama čak nazivaju „dijamantskim činijama pirinča“ koje štite svoje zaposlene do samog kraja.

– U krizama se javljaju rezovi u platama, ali otpuštanja nisu kulturološki dopustiva -govori Atsushi Takeda, glavni ekonomista istraživačkog instituta Itochu.

– Ovo nije Amerika. Kompanije ovde ne povećavaju olako platu svojim zaposlenima, već radije akumuliraju finansijske zalihe u vreme kada krize nema, namenjene za vreme kada kriza nastupi – navodi on.

Svoju ulogu u sprečavanju ekonomske nestabilnosti imaju i nacionalne vlade u obe države, koje su u martu obezbedile dodatna sredstva da bi sprečile rast nezaposlenosti.

Koreja je tako za tu svrhu izdvojila skoro 10 milijardi dolara, a Japan nudi široku paletu ekonomskih mera u vreme krize.

Izvor: Blic