Pre više od jednog veka, počeo je američki san – sinonim za dobar život, blagostanje – i mnogi su ga 1920-tih u Americi živeli, kada je ulaganje na berzi u prosperitetne kompanije postalo realnost i za običnog čoveka.
Sve do oktobra 1929. godine – berza u Njujorku doživljava veliki krah, a milioni Amerikanaca za samo nekoliko dana ostaju bez novca, poslova i krova nad glavom.
San se pretvorio u agoniju i finansijski sunovrat koji do tada, a ni mnogo godina posle, nije viđen.
„Za krizu koja je počela 1929. godine kaže se da je majka svih kriza – tada su finansijska tržišta preuzela primat i izgubila oslonac u realnom ekonomskom sektoru”, objašnjava Miodrag Jakšić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
Masovna kupovina akcija, neretko i uz zaduživanje kod banaka, nije imala pokriće u realnoj ekonomiji i stvorila je mehur od sapunice koji će se tog oktobra raspršiti.
Jakšić smatra da je najbolju ilustraciju krize dao francuski ekonomista Alan Lipijec, koji je, opisujući finansijska tržišta pre nekoliko decenija, rekao da „svet, poput junaka iz crtanih filmova, počinje da pada onda kada pogleda dole”.
Velika depresija, ekonomski krah koji je 1929. počeo u Sjedinjenim Američkim Državama posle sloma berze, proširila se ubrzo na ostatak planete i trajala je do 1939, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.
Gotovo vek kasnije, svetska ekonomija je ponovo u krizi usled pandemije korona virusa, ali su berze ovoga puta uspele da se oporave za samo nekoliko meseci, dok je tokom i posle Velike depresije za to bilo neophodno 25 godina.
Iz zlatne u mračnu deceniju
Dvadesete godine prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama nazivane su „zlatnim” – zemlja je iz Prvog svetskog rata izašla kao pobednica, ekonomija je bila u zamahu, a životni standard je rastao ubrzano.
„Dostigli smo najveći nivo komfora i napretka u istoriji čovečanstva – bliži smo definitivnoj pobedi nad siromaštvom od bilo koje zemlje u istoriji”, rekao je 31. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Herbert Huver, na inauguraciji održanoj 4. marta 1929, šest meseci uoči kraha berze u Njujorku.
Razvojem novih tehnologija vodeće američke kompanije postajale su sve moćnije, a građani koji su kupovali akcije ovih firmi sve bogatiji.
Proizvođači automobila, radio opreme i čelika bili su izuzetno popularni u tom periodu, pa su akcije kompanija poput Ju Es Stila, Forda, Dženeral Motorsa, Američke radio korporacije, bile među najtraženijima.
Amerika je početkom dvadesetih godina bila u procvatu.
Te godine nazivane su „Galopirajuće dvadesete”.
Privreda je dobila injekciju – vojnici su se vratili iz rata, nastavljeni su građevinski projekti i izgradnja, a zapošljavano je sve više žena – sve je to dovelo do boljeg standarda ljudi.
U 1920. godini pojavila se i prva reklama na radiju, a električna veš-mašina i usisivač postali su potreba skoro svakog domaćinstva.
Pošto su stvari išle dobro, banke su ljudima davale kredite.
Sve veći broj Amerikanaca mogao je sebi da priušti i automobil kompanije Ford, američkog auto-industrijskog ponosa.
Kako je standard postajao bolji, tako su ljudi počeli da investiraju, a da bi zaradili više neki su uzimali i zajam od banke – kako bi ulagali više na berzi.
Naizgled, Amerika je cvetala
Džez muzika je postajala sve popularnija, prohibicija (zabrana prodaje alkohola) davala je rezultate, ljudi su zarađivali na berzi, a prihodi države su se udvostručili.
Od 1922. do 1929. godine trgovanje na berzi poraslo je za čak 218 odsto.
Ukupna cena akcija na finansijskim tržištima u Americi između 1920 . i 1929. godine narasla je 10 puta, piše na specijalizovanom sajtu Investopedija.
Ulaganje je bilo omogućeno i siromašnijima koji su uzimali povoljne kredite, a kupovinom deonica brzo su dolazili do novca, lako otplaćivali dug bankama i zadržavali profit.
„Posle Prvog svetskog rata korišćena je ekspanzivna monetarna politika i ubacivan je veliki novac u privredu i tržišta kroz projekte obnavljanja zemlje.
„Mnogi su pomislili da veoma lako i brzo mogu da dođu do zarade na berzi, što se i dešavalo od 1920. do 1929. godine”, kaže za BBC na srpskom Duško Bodroža, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.
Stvoren je investicioni mehur u čijoj osnovi su stajale berzanske špekulacije koje su u ogromnoj meri finansirane iz tuđih izvora – iz zajmova ili trgovanjem na marginu (trgovanje akcijama koje investitori kupuje bez svog kapitala uz bankarski kredit), objašnjava za BBC na srpskom, Nenad Gujaničić, glavni broker kompanije Momentum sekjuritiz.
„Iako je bilo očigledno da su se akcije u velikoj meri odrodile od realnosti, koju je istina činio američki privredni preporod nakon završetka Prvog svetskog rata, teško je reći zašto je sunovrat akcija krenuo baš u oktobru 1929″, dodaje on.
Ipak, finansijska tržišta krajem leta 1929. godine postala su nestabilna, a predsednik Huver sve zabrinutiji.
Tomas Lamont, predsednik Džej Pi Morgana, jedne od najvećih banaka u Americi tog doba, uveravao je Huvera da će se „tržište samoregulisati i da nema potrebe za državnom intervencijom”, navodi se u BBC-jevom dokumentarnom filmu iz 2009. godine.
Oktobra 1929. godine se ispostavilo da Lamont nije bio u pravu – sve se raspršilo kao balon od sapunice.
Crna nedelja u Njujorku i Velika depresija
Sunovrat tržišta počeo je 24. oktobra, dana koji će ostati upamćen kao Crni četvrtak – gubici su tog jutra bili 11 odsto od ukupne vrednosti svih akcija.
Ispred Njujorške berze se tada okupio veliki broj investitora koji su se uplašili da će izgubiti novac, ali su čelnici banaka i tadašnji potpredsednik berze Ričard Vitni kupovinom velikog broja akcija ublažili pad i uspeli da spasu dan.
Nije im ipak pošlo za rukom da odobrovolje investitore na duže staze – već početkom naredne nedelje pad se nastavio, a Crni ponedeljak i Crni utorak doneli su zbirni pad vrednosti akcija od 23 odsto.
Tolika je panika vladala među vlasnicima akcija koji su brže-bolje želeli da ih se reše, da su radnici na Njujorškoj berzi ostajali i četiri sata nakon oglašavanja zvona za kraj radnog dana, kako bi zapisali sve transakcije, opisuje se u BBC dokumentarnom filmu Veliki krah.
Investitori na američkoj berzi izgubili su oko 25 milijardi dolara (ekvivalent sumi od 401 milijarde dolara danas), a kontinuirani pad glavnih indeksa na Njujorškoj berzi koji je počeo oktobra 1929. trajao je 34 meseca.
Indeks Dau Džons (Dow Jones Industrial Average), na kojem su izlistane deonice najuspešnijih američkih kompanija, negativan istorijski rekord zabeležio je 8. jula 1932. a 41.22 indeksna poena, čak za 89.2 odsto manje od dotadašnjeg najboljeg rezultata iz septembra 1929.
„Prošlo je ukupno 302 meseca dok se ti indeksi nisu vratili na vrednosti koje su imali pre kraha – to je veoma dug period”, navodi Bodroža, stručnjak za finansijska tržišta.
Paralelno sa krahom berze i ekonomska kriza zadesila je Sjedinjene Američke Države – za samo četiri godine industrijska proizvodnja ove zemlje opala je za 47 odsto, nezaposlenost je skočila na preko 20 odsto, a bruto domaći proizvod (BDP) bio je 30 odsto manji.
Mnogi su ostali bez poslova, automobila i domova, pošto nisu mogli da otplate dugove bankama – u Njujorku su čak napravljena improvizovana naselja u kojima su živeli novopečeni beskućnici i dojučerašnji investitori.
Ipak, Velika kriza nije zakucala samo na vrata građana i privrede – na udaru su se našle i banke.
„Panika sa berzanskog tržišta prelila se na banke čiji su deponenti pohrlili da podižu novac što je bio uvod u pad bankarskog sistema.
„Tada nije postojala institucija koja bi garantovala sigurnost depozita, a Fed (Banka federalnih rezervi – američka centralna banka) je ponovo loše odgovorio na krizu – ne samo da ništa nije učinio da smiri paniku i spasi banke već je podizanjem kamata smanjio likvidnost u privredi i ubrzao njen kolaps”, napominje Nenad Gujaničić.
Kako berzanski investitori reaguju u kriznim vremenima
Nenad Gujaničić, broker
Svaku krizu obeleži visoka neizvesnost i u takvim okolnostima prosečnog investitora ne zanima previše kako će da zaradi, nego kako će da očuva vrednost svoje imovine, pa se okreću sigurnijim investicijama.
Istorijski posmatrano, ovu ulogu je najčešće igralo zlato, pa je u krizi zbog pandemije korona virusa ono dostizalo istorijski maksimum u leto 2020. godine – tada je krenuo drugi talas pandemije i nije bila pronađena vakcina.
Slično važi i za pojedine svetske valute koje se tradicionalno tretiraju kao najsigurnije, kao što su japanski jen ili švajcarski franak.
Međutim, kada je pronalaskom vakcine postalo izvesno da će uslediti „otvaranja” privreda, zlato i slične investicione alternative znatno su izgubile na vrednosti.
Aktuelna kriza je imala nekoliko specifičnosti kada su u pitanju investicione alternative.
Kriptovalute su po prvi put postale neka vrsta sigurnog utočišta poput zlata , jer je bilo očekivano da masivne monetarne i fiskalne intervencije država i centralnih banaka pre ili kasnije moraju dovesti do inflacije.
Takođe, industrije koje su investitorima u akcije tokom kriza tradicionalno davale najbolju zaštitu, poput farmacije ili industrije hrane, ovog puta su bile nadmašene biznisima u čijoj osnovi je bila IT tehnologija.
Usled prirode krize, ovi biznisi poput Amazona, Netfliksa, Zuma ne samo da su uspeli da očuvaju vrednost imovine ulagača već su je umnogome uvećali.
Neki su krivca našli u predsedniku Huveru i njegovoj administraciji koja nije mnogo uradila da spreči krah.
„Tada se verovalo da će tržište samo da izađe iz krize i da država ne treba da interveniše – ispostavilo se da je to pogrešno”, kaže profesor Miodrag Jakšić koji predaje istoriju ekonomije na Ekonomskom fakultetu.
Ubrzo su shvatili da nevidljiva ruka tržišta nije dovoljno moćna da izvuče zemlju iz recesije, pa su u Huverovoj administraciji pokrenuli Nju dil, niz infrastrukturnih projekata koji su doprineli oporavku ekonomije i smanjenju nezaposlenosti.
Huverova brana na reci Kolorado je jedan od simbola tog vremena – 21.000 Amerikanaca je učestvovala u izgradnji koja je koštala 49 miliona dolara (danas oko 884 miliona dolara).
Administracija Teodora Ruzvelta je 1933. godine donela Akt o nacionalnom industrijskom oporavku, koji je bio „kičma oporavka zemlje, iako je u početku nailazio na velika protivljenja u Kongresu”, napominje Jakšić.
„Shvatanje da se fiskalna i ekonomska politika moraju sprovoditi aktivno u takvim situacijama ostalo je kao nasleđe iz tog perioda”, zaključuje profesor.
Kao odgovor na krizu došlo je do postepenog ukidanja zlatnog standarda, pravila po kojem je sav novac u slobodnom prometu morao imati pokriće u rezervama zlata.
„Prvo je do toga došlo u Velikoj Britaniji, a onda su i druge zemlje počele da se odriču ovog principa – tada su centralne banke dobile malo veću ulogu i više mehanizama za sprovođenje monetarnih politika”, objašnjava Duško Bodroža.
Korona kriza i Velika depresija – ima li sličnosti i koje su razlike
U martu 2020. godine zapadne države počele su da uvode mere za suzbijanje korona virusa koje su bile na snazi tokom većeg dela godine i dovele su do usporavanja ekonomske aktivnosti širom sveta.
Ovu kriza se ipak ne može porediti sa Velikom depresijom, kao što se ni moderna finansijska tržišta ne mogu staviti u istu ravan sa onim iz 1929. godine, tvrdi Bodroža.
„Pre svega, ovu krizu je izazvala pandemija koja je neekonomski faktor, a ona iz 1929. godine je nastala zbog ekonomskih”, objašnjava.
Globalni GDP u prošloj godini iznosio je 84,5 biliona dolara, što je 3,2 odsto ili 2,8 biliona manje nego 2019. godine, navode iz nemačke statističke agencije Statista.
Dau Džons je između 12. februara i 23. marta te godine zabeležio pad od 37%, dok je 9,37 miliona radnih mesta ugašeno u Sjedinjenim Državama u 2020, što je najlošiji rezultat od 1939, ističu iz Vol strit džurnal.
Dok se ekonomija oporavlja postepeno, finansijska tržišta u toj državi su prevazišla nivo na kojem su bila pred početak pandemije – u novembru prošle godine postavljen je novi rekord koji je još nekoliko puta nadmašen kasnije.
Profesor Miodrag Jakšić smatra da je odgovor država i centralnih banaka na ovu krizu bio neuporedivo bolji u odnosu na 1929. godinu.
„Kod ove krize, kao i tokom Svetske ekonomske krize 2007. i 2008. godine, države aktivno učestvuju u oporavku i podržavaju realni ekonomski sektor merama pomoći industriji, farmerima ili nezaposlenima”, objašnjava on.
Brzi oporavak berze bio je predvođen najvrednijim kompanijama današnjice poput Fejsbuka, Alfabeta (vlasnik Gugla), Amazona, Epla, Majkrosofta i drugih koji su od početka pandemije uvećali ukupnu vrednost.
„Kriza nikada ne pogađa sve sektore, a to se pokazalo i tokom pandemije – visokotehnološke kompanije su doživele bum tokom ove krize, jer potražnja za njihovim proizvodima i uslugama nije padala usled mera protiv širenja virusa”, ističe Bodroža.
Ekonomija i berza ne moraju ići u istom smeru
Mnogi kretanja akcija na berzi poistovećuju sa stanjem ekonomije, ali ekonomista Bodroža smatra da je takav pristup „potpuno pogrešan”.
„Često se smatra da je svaki pad na finansijskim tržištima automatski pokazatelj ekonomske krize, ali padova ima svaki dan i da bismo rekli da je nešto kriza, ona mora pogoditi sve segmente finansijskih tržišta i mora trajati duže vremena”, pojašnjava Bodroža.
Ukupna vrednost akcija indeksa Dau Džons na Vol stritu skočio je za više od 88 odsto od velikog pada u martu 2020. godine, a rast američkog BDP-a iznosio je 6,7 odsto u drugom tromesečju 2021. godine.
Dok se ekonomski rast bazira na realnim i proverljivim podacima, do rasta ili pada cena akcija na berzama dolazi zbog očekivanja investitora koji se često baziraju na ekonomskim podacima, navodi Miodrag Jakšić.
„Ako svi vidimo neki napredak u budućnosti, investitori ulažu i građani uzimaju kredite, a akcije i indeksi skaču.
„Kada se stvori drugačija klima i preovlada pesimizam, tada i tržišta krenu da padaju”, objašnjava ovaj profesor.
Kao jedan od glavnih uzroka razmimoilaženja u rastu ekonomije i finansijskih tržišta, Bodroža vidi „ekspanzivne monetarne politike centralnih banaka koje upumpavaju ogroman novac”.
Zbog toga se može očekivati da će pandemija biti okidač krize javnog duga, koja se naslućivala i pre pojave virusa, upozorava on.
Izvor: BBC na srpskom/Vijesti