Tag:

srbija

Ova godina mnogo neizvesnija od prethodne

by bifadmin 21. јун 2023.

Prema rang listi objavljenoj u najnovijoj godišnjoj ediciji Finansije TOP u izdanju eko- nomskog mesečnika Biznis i finansije, AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2022. godini, sa ostvarenom dobiti od 26,1 milijardu dinara, što je u ogromnoj meri posledica konsolidacije Naše AIK banke. Prvi na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je Dunav osiguranje, sa premijom od preko 35 milijardi dinara. Preliminarni podaci po- kazuju da će ukupan prihod celog finansijskog sektora u 2022. godini iznositi oko 450 milijardi dinara, ali prognoze upozoravaju da će ova godina biti mnogo neizvesnija od prethodne.

AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2022. godini, sa ostvarenom dobiti od 26,1 milijardu dina- ra, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji Finansije TOP, u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije. Ovakav rezultat je, međutim, u ogromnoj meri posledica konsolidacije Naše AIK banke (bivša Sber banka) u četvrtom tromesečju prošle godine, što je AIK banci donelo značajne, jednokratne ostale prihode, ističe se u ediciji Finansije TOP.

Tradicionalno najprofitabilnija Banca Intesa je na drugom mestu, sa dobiti od 12,7 milijardi dinara, dok je treća OTP banka, koja je lane ostvarila dobit od 12,3 milijarde dinara. Među prvih pet po dobiti na rang listi mesečnika Biznis i finansije je i Raiffesen banka, koja je u 2022. godini značajno podigla profit na 9,7 mili- jardi dinara, dok je na petoj poziciji UniCredit banka sa dobiti od 8,4 milijarde dinara.

Najveća banka po aktivi sa udelom od 15,1% i dalje je Banca Intesa, a sledi OTP banka sa udelom od 13,7%. AIK banka će, nakon što se sprovede dogovoreno preuzimanje grčke Eurobank Direktne, dostići tržišni udeo od preko 13 procenata. Time će ova banka više nego duplirati tržišno učešće u odnosu na pe- riod pre nego što je započela svoju strategiju širenja, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP. Mereno veličinom aktive, Raiffesen banka je četvrta sa udelom od 12,8%, a peta je UniCredit banka, čije tržišno učešće iznosi 10,7%.

DVOSEKLI MAČ VISOKIH KAMATA

Banke su svoj neto prihod od kamata u 2022. godini uvećale za oko 20 milijardi dinara, na skoro 150 mi- lijardi, dok je neto prihod od naknada i provizija lane povećan za četvrtinu, na 69,5 milijardi dinara. Rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata, međutim, nije doneo previše optimizma u sektoru, usled rizika da će visoke kamate usporiti privrednu aktivnost, uvećati troškove poslo- vanja i povećati udeo loših kredita, ističe se u godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije.

Nema sumnje da će se konsolidacija bankarskog tržišta u Srbiji u izvesnoj meri nastaviti, ali je manevarski prostor za delovanje najvećih banaka prilično smanjen. Zato je verovatnije da će se u ovoj i narednoj godini bankari više usmeriti na sopstveno dvorište i pronalaženje načina da što efikasnije prebrode krizu, nastalu usled smanjene likvidnosti i recesionih pritisaka. S druge strane, mišljenja stručnjaka su jako podeljena oko toga da li će ovako ubrzana koncentracija bankarskog tržišta doneti veću konkurenciju i kvalitetnije usluge za klijente, ili su Srbiji potrebne manje banke, specijalizovane za pojedine sektore i za određeni segment klijenata, navodi se u ediciji Finansije TOP.

PRITISAK INFLACIJE NA OSIGURAVAČE

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2022. godine ostvarila ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, za 14,5 milijardi dinara više nego godinu dana ranije, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dina- ra, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara.

Dunav osiguranje je u 2022. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je premašila 35 milijardi dinara, a drugoplasirano je Generali osiguranje sa ostvarenom premijom od 24,8 milijardi dinara. Oba osi-

guravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2022. godini na rang listi Finansije TOP slede Wiener Städtische, DDOR i Triglav osiguranje.

Štete koje su isplatili osiguravači porasle su sa 53,7 milijardi dinara u 2021. na 65,3 milijarde dinara u 2022. godini, dok su ukupne tehničke rezerve iznosile 219 milijardi dinara, za 12 milijardi više u odnosu na godinu dana ranije. Inflacija je zadala priličnu glavobolju osiguravačima zbog rasta troškova šteta, usled povećanja cena određenih proizvoda i usluga. Taj rast je naročito vidljiv kod osiguranja automobila, imovine i zdravlja, gde su cene materijala, popravki i usluga rasle iz meseca u mesec, ističe se u godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije.

LIZING RASTE, FONDOVI PADAJU

Tržište finansijskog lizinga u Srbiji je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Prema podacima u ediciji Finansije TOP, putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

Neto imovina penzionih fondova na kraju 2022. iznosila je 48,2 milijardi dinara, što je za 1,7% manje nego na kraju 2021. godine. Do smanjenja vrednosti neto imovine fondova u 2022. došlo je usled negativnog pri- nosa od investiranja, koji je zabeležen prvi put, kao i privremenog rasta isplata.

Prošle godine, neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara i manja je za 19% u odnosu na godinu ranije. Iako je lane u Srbiji otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihov imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini, za- ključuje se u ediciji Finansije TOP.

SVE VIŠE NESOLVENTNIH PREDUZEĆA

Prema preliminarnim podacima koje je za mesečnik Biznis i finansije dostavila Privredna komora Srbije, očekuje se da će ukupan prihod celog finansijskog sektora u 2022. godini iznositi oko 450 milijardi dinara. Finansijski sektor je prošle godine rastao skoro dvostruko brže od ostatka privrede, ali je veliko pitanje kako će se na ovo tržište odraziti sve izraženije teškoće koje domaća preduzeća imaju sa likvidnošću i sposob- nošću da izmiruju svoje obaveze.

Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 predu- zeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u centralnoj i istočnoj Evropi, to nije jedini „crni poda- tak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog pandemije i nadovezujući rat u Ukrajini, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP.

21. јун 2023. 0 komentar

Zašto Er Srbija otkazuje i pomera letove?

by bifadmin 20. јун 2023.

U javnosti se digla velika prašina oko otkazivanja letova Er Srbije. Za to bi mogli biti krivi i nestašica delova i osoblja, ali i loše poslovne odluke, objašnjava Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a.

„Sve što se desilo juče je neverovatno. Saopštenje Er Srbije je isto neverovatno. Reći da nisu stigli avioni koji prevoze putnike, a koji su iznajmljeni je isto neverovatno. Pa te kompanije koje su trebale da isporuče avione Er Srbiji su morale da jave na vreme i javile su, jer one to rade zarad sopstvenog ugleda. I samo saopštenje Er Srbije je zakasnilo jer se u kompaniji sigurno znalo šta se dešava i sve se i dogodilo ranije, pre subote veče. Ali tek kada su putnici počeli da otkrivaju da su letovi otkazani ili da kasne i to preko društvenih mreža, kada je nastala panika, e onda je stiglo saopštenje“, rekao je Vujović za N1.

On je objasnio i da je to što radi Er Srbija – iznajmljuje celu flotu, loše kao i da to ni jedna kompanija u Evropi ne čini.

„Er Srbija nema ni jedan svoj avion, cela flota je iznajmljena. JAT je nekada imao 70 odsto flote u svom vlasništvu. U evropskim avio kompanijama taj odnos je 60 prema 40 u korist sopstvene flote. Vi kada iznajmljujete avion plaćate mnogo više nego da ga samo jednom kupite. A tek iznajmljivanje aviona sa pilotom, to je najskuplje“, rekao je bivši direktor.

Da li su 43 nove linije ekonomski isplative?

„Er Srbija je uvela 43 nove destinacije, to velike kompanije nikada ne bi uradile. Treba da imate stručne kapacitete da možete to da izvedete, a gde Er Srbija leti to nema nikakve logike. Oni za Hrvatsku imaju šest linija, dok ni jedna njihova kompanija ne leti do nas. Za Nemačku letimo na sedam, a Lufthansa kod nas ima samo dve. I te linije Er Srbije nisu isplative“, rekao je Vujović.

On je naveo i da se u ozbiljnim kompanijama pre uvođenja svake linije radi analiza o ekonomskoj opravdanost. Vujović nije uveren da su rađene ovakve analize za 43 nove destinacije i dodaje da čak ni JAT nikada nije leteo na ovoliko linija.

Vujović je poručio i da svi putnici kojima su otkazani ili pomereni letovi imaju pravo na nanadu štete.

„Juče je nastradalo oko 3.000 putnika, neki nisu otputovali, neki su izgubili veze i oni ne mogu biti zadovoljni onim što je zvanično saopšteno. U EU se svako kašnjenje preko tri sata računa kao otkazan let i dobijete 600 evra. Da li mislite da će 3.000 ljudi dobiti taj novac iako imaju pravo na to“, upitao je Vujović i istakako da je razlika između dobre i loše kompanije u tome kako rešava odnose sa putnicima – da li objavljuje informacije na vreme, da li se putnicima nudi adekvatna zamena, novac ili drugi let ,i da li ima se pruža pravo objasnjenje.

Nestašica delova i osoblja

On smatra i da nije nemoguće da se „u celoj prici oko problema Er Srbije zapravo provlači beli štrajk u kompaniji, štrajk pilota, osoblja, koji su nezadovoljni celom situacijom“.

U međuvremenu „Er Srbija“ je ponovo otkazala nekoliko letova, prenosi RTS. Kao razloge ova kompanija je navela nepovoljne faktore, pre svega, nedostatak rezervnih delova za remont. Dodala je da su kašnjenja i otkazivanja i dalje moguća i da će ovo leto biti izazovno kada se radi o letovima.

Izvor: N1, 021

Foto: Pixabay

20. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji smanjen rizik od pranja novca

by bifadmin 19. јун 2023.

Željko Radovanović, v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, istakao je da je rizik pranja novca imao uzlazni trend koji je država morala da preokrene. „Prvi put posle 14 godina Srbija se nalazi u kategoriji srednje ka niže rizičnim zemljama kada je reč o riziku pranja novca. Do toga je dovela restriktivna politika“, tvrdi on.

Iza nas su i Bugarska i Mađarska, a na istom smo nivou kao Hrvatska. Srbija je usklađena sa svim odlukama FATF i svim pravilima EU“, rekao je Radovanović na konferenciji „Razvoj finansijskih usluga, prilike i izazovi“ koju je organizovao Savet stranih investitora (FIC).

On je dodao da postoji prostor za fino podešavanje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma jer postoje problemi u tumačenju određenih odredbi kao što je ona koja se odnosi na rad sa kešom.

Radovanović je dodao i da ovom Zakonu podležu i osiguravajuća društva, a da se u pojedinim zemljama on odnosi pored životnih osiguranja i na neživotna osiguranja.

Branko Damjanović, direktor sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove Udruženja osiguravača Srbije je tom prilikom rekao da ne bi bio problem da se dejstvo Zakona proširi i na neživotna osiguranja, ali da sada postoji određeni non sense jer se primenju na riziko polise. „Isplata novca kod riziko polisa se vrši u slučaju smrti osiguranka i ne psotoji štedna komponenta. Kakav rizik od pranja novca postoji kod tih polisa ili kod polisa grupnog osiguranja žvota?“, zapitao je on tom prilikom.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

19. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Proizvodnja crnog luka je unosan biznis i donosi dobru zaradu

by bifadmin 16. јун 2023.

Za svoje prozvode imaju već obezbeđen plasman, a crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu

Obilne padavine osim na putnoj infrastrukturu veliku štetu su napravile su i na poljoprivrednom zemljištu. Međutim, uprkos tome plantaža porodice Dukanac u čačanskom selu Viljuša ove sezone obilovaće rodom. Oni već godinama unazad uzgajaju crni luk koji na vađanje stiže za nepunih mesec dana.

– Za sada je situacija sasvim solidna kada je crni luk, odnosno domaći kolačar u pitanju I moram da priznam, s obzirom na ovu godinu rod je dobar. Ove godine očekujemo cenu od 120 do 150, nije realno da bude ispod 100 dinara – rekao je za RINU Žarko Dukanac iz čačanskog sela Viljuša.

Crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu

Uzgoj ove povrtarske kulture, prema njihovim rečima, može biti i te kako isplativ. Za svoje prozvode imaju već obezbeđen plasman, a crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu.

– Luk skidamo posle Petrovdana. S obzirom na to da ove gdoine prosto sve kasni, nismo sigurni da li ćemo ga sačuvati do tada, jer je ova njiva već i plavljena. Što se tiče roda. on je zadovoljavajući, a iz ugla domaćice, mogu da kažem da je dobar, dobrog kvaliteta za sada nema truleži, za mesečak dana videćemo da li će ove kiše ostaviti posledice na rod – rekla je Dana Dukanac.
Ova vredna porodica iz Viljuše, pored crnog luka bavi se i proizvodnjom drugih povrtarskih kultura.

– Uzgajamo i papriku, međutim ona kasni sa sadnjom, već nekih 15 dana, čeka se vedrije vreme, paprika voli sunce. Još uvek je neizvesno šta ćemo uraditi, svakako moramo da radimo, jer smo dosta i ulagali. Bavimo se proizvodnjom kupusa, krompira, imamo i pšenicu, tako da će vreme pokazati dalje. Što se tiče radne snage, sve je veća oskudica, imamo ljude koji nam pomažu u radu, a kada je potrebno pomažemo i mi njima – zaključila je Dana.

Struka kaže, da ono što je ohrabrujuće kod porodice Dukanac u Viljuši da su zasadi crnog luka, uprkos kiši i poplavama, za sada u dobrim uslovima.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

16. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji krenulo otpuštanje radnika iz IT sektora

by bifadmin 15. јун 2023.

Masovna otpuštanja u IT sektoru širom sveta počela su krajem 2022. godine.

Giganti kao što su Meta, Amazon, Google, Microsoft, redom su najavljivali rezove i u desetinama hiljada, i samo se čekala potvrda da se takav globalni trend preslika i na regionalno, a potom i na domaće tržište.
Po svemu sudeći, to se i desilo – jedan od domaćih giganata HTEC Group, nedavno je otpustio 200 svojih zaposlenih, piše Blic.

Kako objašnjavaju iz HTEC Group, izuzetno izazovna situacija na globalnom IT tržištu je nažalost prelila i na regionalno tržište i kompanija je uvela još početkom godine niz mera u pravcu racionalizacije troškova i jačanja timova u cilju očuvanja zdravog biznisa i daljeg rasta. U to je bio uključen i proces reorganizacije te optimizacije broja inženjera.

Više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta

„Kao neophodan odgovor na nepovoljne makroekonomske prilike, a sa ciljem postizanja veće agilnosti sa jedne strane, a sa druge strane fokusa na ključne oblasti rasta koje vidimo u narednom periodu, reorganizovali smo poslovne jedinice i optimizovali broj inženjera koji izvesno vreme nisu bili angažovani na projektima i čije znanje i veštine, nažalost, nisu odgovarajući za oblasti rasta koje očekujemo u narednom periodu“, kažu iz HTEC Group.

„Pored reorganizacije funkcionalnih jedinica, preusmeravanja ljudi i prekvalifikacija, nažalost, ovim procesom reorganizacije i optimizacije obuhvaćeno je oko 200 zaposlenih sa kojima smo morali da se raziđemo, što čini oko sedam odsto naše organizacije. Žao nam je što ove kolege nisu više deo našeg tima i činimo sve što je u našim mogućnostima da ih podržimo u daljem profesionalnom putu“, navode.

Ipak, kako napominju, paralelno sa otkazima, nastavlja se i proces zapošljavanja u ključnim oblastima rasta.

„Poslovanje kompanije je stabilno, u prvom kvartalu zabeležili smo rast prihoda od 30 odsto. Iako je ovo solidan rezultat, ispod je očekivanog nivoa i ambicija kompanije. Pored organskog rasta, i dalje aktivno istražujemo prilike za dalje strateške akvizicije koje bi kompaniji i njenim zaposlenim donele nove prilike, kako u regionu Jugoistočne Evrope, tako i na ostalim lokacijama gde firma posluje, a prevashodno u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji“, tvrde.

Prema podacima sajta Layoffs.fii, više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta od početka 2023. godine.

Taj broj je porastao skoro 8 puta od sredine januara, piše na sajtu. Podaci pokazuju i da je 2023. godina premašila 2022. Prošle godine, oko 1.024 globalne kompanije su otpustile ukupno 154.336 zaposlenih.

„To se ogledalo najpre u manjku projekata“

Masovni otkazi u IT sektoru širom sveta počeli su krajem 2022. Ovaj trend pokrenuli su svetski poznati giganti, Meta, Amazon, Google, Microsoft, i tom prilikom je na desetine hiljada ljudi ostalo bez posla. Više istraživanja pokazuje da je globalno, bez posla na ovom tržištu u 2023. ostalo više od 200.000 ljudi. Prema podacima sajta Tech crunch, samo tokom prvih pet meseci ove godine, otpušteno je 190.000 IT radnika.

Nije se dugo čekalo da taj trend stigne i od nas, ali se strahovalo i ozbiljno i mnogo ranije. Kompanija Quantox bila je prva koja je objavila da je morala da otpusti 170 radnika, dok je HTEC Group nedavno otpustio 200 zaposlenih.

Marko Vučetić, PR menadžer portala HelloWorld kaže za Blic da je posle dugo vremena sad već vidljivo da su krenuli IT otkazi. Na udaru su ljudi koja su već neko vreme bili na „benču“, što znači da su primali platu, ali kompanija nije imala i projekte na kojima bi radili.

„Neke oblike krize u IT industriji mi smo videli već sredinom prošle godine. To se ogledalo najpre u manjku projekata, a zatim i u smanjenju oglasa za posao. Kompanije koje se bave autsorsingom su se na neki način „uplašile“ i malo smanjile broj zapošljavanja. Iako su tada imali određeni broj IT stručnjaka na „benču“ tada ih nisu otpustil. Nadali su se da će se stvari promeniti i nisu želeli da rizikuju da ostanu bez radnika. Držali su ih tako 6 meseci, a onda kada su videli da ipak neće biti planiranih projekata, kompanije su morale da krenu u otpuštanja“, kaže Vučetić.

I globalna dešavanja dovela do otakaza u IT sektoru

Iako je IT sektor u velikoj meri ostao otporan na rat u Ukrajini, ipak neke posledice sada već počinju da isplivavaju. Prema rečima Marka Vučetića iz Hello World-a, to je jedan od faktora koji doprinosi masovnim otpuštanjima u ovoj industriji. Kako kaže ima uticaja i ekonomska kriza koja je i dalje prisutna, ali i veštačka inteligencija.

„Mislim da ima malo uticaja i veštačka inteligencija i optimizacija i automatizacija. Ne zamenjuje čoveka, ali ubrzava određene procese“, kaže Vučetić.

On ističe da u nekom smislu možemo da kažemo da je ovo kriza u IT sektoru, jer po prvi put vidimo ovakvu situaciju koja nije bila prisutna na domaćem IT tržištu, ali smatra da je ovo ipak više normalizacija tržišta.

„Ja bih ovo pre nazvao nekom normalizacijom svega u IT zato što nije bilo realno da godinama unazad beležimo veliki rast oglasa od 40, 50 pa i 60 odsto. Mislim da je ovo optimizacija unutar IT sektora, jer je posle pandemije bilo toliko projekata da su velike firme zapošljavale i „šakom i kapom“. Ovo je sada ujedno i velika šansa za male kompanije, jer one do sada od velikih giganata nisu mogle da dođu do kvalitetnog kadra. Sada po prvi put imaju ozbiljnu priliku da dovedu ozbiljne stručnjake koji mogu da im pomognu da unaprede poslovanje“, zaključuje Vučetić.

Izvor: Blic

Foto: Bing

15. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U EU stupio na snagu „rad jednake vrednosti za muškarce i žene“, a u Srbiji…

by bifadmin 13. јун 2023.

U EU je stupila na snagu evropska direktiva koja nalaže jednaku platu za jednak rad odnosno rodnu ravnopravnost i kada su zarade u pitanju. Kako će se to odraziti na Srbiju?

U Evropi će, u relativno kratkom roku, sve plate morati da budu transparentne i uravnoteženije po pitanju muškarci – žene. Oni koji traže posao imaće jasniju sliku „za koliko bi radili“ u firmi u kojoj se kandiduju a oni koji već rade imaće pravo da znaju zarade zaposlenih koji rade isti posao, navodi se u Direktivi EU koja je upravo stupila na snagu.

Direktiva o jačanju primene načela „jednake plate za jednak rad“ ili „rad jednake vrednosti za muškarce i žene“, uz transparentnost plata i mehanizme sprovođenja, uključuje nekoliko mera za poslodavce kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.

Primena propisa obavezan tek za tri godine

Primena propisa, doduše, u praksi će biti obavezna tek za tri godine ali vremena za ovu samo naizgled jednostavnu tranziciju i nema previše.

Mere EU koje su usvojene, a koje kao takve važe i za Srbiju kao kandidata za članstvo, kažu da svi koji zapošljavaju više od 50 ljudi, moraju zaposlene da upoznaju s tačno određenim kriterijumima za određivanje visine plate, kao i uslovima napredovanja.

Oni koji imaju više od 100 zaposlenih imaju i dodatan „zadatak“, da vode računa o rodnoj ravnopravnosti zaposlenih i u smislu plata. Aktuelna praksa da žene dobiju manje plate od muškaraca za obavljanje istog posla, sve će teže biti održiva.

Firme će da imaju obavezu dostavljanja izveštaja na jednu do tri godine, , već prema broju zaposlenih, a u njoj će biti prikazane razlike u osnovnim platama i varijabilnim delovima prema polu.

„Sumnjiva“ je, da se tako izrazimo, svaka razlika veća od pet odsto. U slučaju da se pojavi firma mora da usaglasi obračun kroz razgovor sa predstavnicima radnika.

Već ovaj „mali“ procenat razlike mogao bi da izazove velike probleme u veoma razuđenom „sistemu“ plata u Srbiji. Čak i u državnoj službi, za koju se smatra (pogrešno) da su plate uniformnije i približnije jedne drugima.

Iako u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika iz 2007. godine stoji da će Srbija imati 13 platnih grupa sa po osam platnih razreda, to nikada nije zaživelo. A najavljuju se od 2014. godine.

Platni razredi, rak rana Srbije

A i da jeste, ti platni razredi su veoma razuđeni, pa tako „saradnik“ koji je predstavlja 10 platnu grupu, može imati po zakonu platu sa koeficjentom od 1,9 do 2,67, što je povelika razlika od 40,5 odsto.

Poslednji rok koji je dat izmenama zakona u decembru prošle godine je 2025. godina. Trenutno se došlo do faze „testiranja“ projekta „Iskra“, jedinstvenog informacionog sistema za centralizovani obračun plata. U njemu se nalazi više od 181.000 zaposlenih u javnom sektoru, od 450.000 ukupno.

Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu , konstatovao da ni ovaj rok neće biti poštovan i pozvao Vladu da više napora da „usmeri na trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji ima brojne slabosti“.

A taj javni sektor je takav da „zaposleni sa visokom stručnom spremom na složenim poslovima u jednom delu državnog sektora imaju niže plate od zaposlenih na jednostavnijim poslovima u drugim. Takođe, poslovi iste složenosti u različitim segmentima javnog sektora plaćeni su različito, što je posebno izraženo kod generičkih poslova koji su najlakše uporedivi. Problem broja i strukture zaposlenih u sektoru države takođe se prenosi u 2023. godinu“, skrenuli su pažnju članovi Fiskalnog saveta.

Kako to izgleda u praksi može se naslutiti već iz podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o platama. U mesecu martu ove godine prosečna plata u državnim preduzećima na nivou Republike bila je 96.228 dinara neto (820 evra) a u onima na lokalnom nivou 79.004 dinara (673), ili 22 odsto manje.

Razlika je još veća kod administrativnih radnika, 96.942 dinara (826 evra) naspram 74.370 dinara (634 evra), odnosno 30 odsto.

Jednakosti je nešto veća kod drugih grana u javnom sektoru, pa je tako prosečna plata u javnom zdravstvu 85.670 dinara (730 evra), a u obrazovanju i kulturi 80.284 dinara (684 evra), tj. oko sedam odsto.

U Srbiji žene plaćene 17 odsto manje

Ništa manji problem neće biti ni usklađivanje „sa Evropom“ po pitanju rodne ravnopravnosti u jednakoj plati za jednak rad.

Prema analizi RZS na platama iz septembra 2022. godine, muškarci su u proseku zarađivali 5.000 dinara više od prosečne plate u Srbiji a žene 6.000 dinara manje od proseka. Ukupna razlika u platama je 17 odsto, što je malo više od evropskog proseka.

Ako se pogleda po razredima, situacija je još gora. U delu najobrazovanijih, zaposlenih sa master strukovnim i master akademskim studijama, razlika je 35 odsto u korist muškaraca.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

13. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pacijentima u Srbiji dostupno svega osam posto inovativnih lekova koji su registrovani u EU

by bifadmin 8. јун 2023.

Dostupnost inovativnih lekova u Republici Srbiji najmanja je u Evropi, pokazuju podaci najnovijeg istraživanje koje je sprovela Evropska federacija farmaceutske industrije i nacionalnih asocijacija (EFPIA).

Pacijentima u Srbiji je dostupno svega osam posto inovativnih lekova koji su registrovani u Evropskoj uniji. Uprkos učinjenom napretku u poslednjih nekoliko godina u smislu nekoliko proširenja liste inovativnim lekovima i činjenici da je država, a pre svega Republički fond za zdravstveno osiguranje prepoznao značaj uvođenja lekova koji poboljšavaju ishode lečenja, zaostatak za Evropom je još uvek ogroman i dodatno raste. Primera radi, osiguranicima u Hrvatskoj dostupno je tri puta više, u Rumuniji tri i po puta više, a u Bugarskoj čak četiri puta više inovativnih lekova.

Razlog leži u najmanjem ulaganju u lekove u našoj zemlji bilo da posmatramo po glavi stanovnika ili kao procenat ukupnih državnih troškova za zdravstvo.

Sa 112 evra po glavi stanovnika daleko smo od Bosne i Hercegovine (161 EUR), Bugarske (180 EUR), Hrvatske (223 EUR). Istovremeno, na lekove odlazi samo 18 posto ukupnog budžeta zdravstva, dok je taj procenat 22% u Hrvatskoj, 23% u Makedoniji, 29% u Bugarskoj i 34% u Bosni i Hercegovini.
Sa druge strane postoji direktna korelacija izmežu državnog ulaganja u lekove i zdravstvenih ishoda. Veće ulaganje u inovativne terapije poboljšava ishode lečenja čime se ne poboljšava samo zdravstveno stanje pacijenta već se smanjuju drugi troškovi u zdravstvenom sistemu ali i čitavoj zajednici.

Osnovni zdravstveni pokazatelji u Republici Srbiji nisu dobri: opšta smrtnost je u 2019. godini iznosila 14,6 na hiljadu stanvnika dok je evropski prosek iste godine bio 10,8. Prosečan ljudski vek u Srbiji iznosi 74,2 godine dok je u najrazvijenijim zemljama EU 82 godine.

Potrebno minimalno ulaganje od 50 miliona evra godišnje

Proizvođači inovativnih lekova razgovaraju sa Vladom Srbijom i RFZO kako bi se pronašlo rešenje da se jaz u dostupnosti najefikasnijih terapija što više smanji. To je moguće jedino kontinuiranim ulaganjem u ulazak inovativnih lekova na pozitivnu listu, uz povećanje predvidljivosti tog procesa kroz definisanje unapred određenih termina obnavljanja liste inovativnim lekovima makar jedanput godišnje kao što je to slučaj u drugim zemljama regiona i Evrope.

Procene pokazuju da je potrebno minimalno ulaganje od 50 miliona evra godišnje kako bi najvažnije inovativne terapije postale dostupne našim osiguranicima, što bi moglo da dovede do vidljivog poboljšanja osnovnih zdravstvenih indikatora i smanjenja zaostatka u odnosu na region i Evropu.
U ovom trenutku na ulazak na pozitivnu listu čeka više od 80 inovativnih lekova za koje je procenjen trošak prve godine bar 25 milijardi dinara.

8. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

NALED: Više od trećine građana u prethodne tri godine nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi

by bifadmin 7. јун 2023.

Više od trećine građana u prethodne tri godine nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi, pokazuju rezultati NALED-ovog istraživanja „Zadovoljstvo građana javnim zdravstvenim sistemom“.

Njih 34 odsto kazalo je da nije bilo dostupnih termina za datu uslugu, a 33 odsto izjasnilo se da zdravstvena usluga nije bila hitno potrebna, a da je vreme čekanja na nju bilo predugo.

Trećina pacijenata su čekali duže od mesec dana za pregled kod lekara specijaliste, a 11 odsto je reklo da im termin uopšte nije zakazan. Više od polovine ispitanika (55 odsto) do pregleda je došlo za manje od mesec dana.

Više od polovine ispitanika zadovoljno je kvalitetom zdravstvenih usluga. Najzadovoljniji su oni iznad 60 godina, dok je nezadovljstvo najizraženij kod građana od 30 do 44 godine i zaposlenih.

Kao najveći problem, na šta se žali blizu dve trećine građana, ističe se loša organizacija zdravstvenih ustanova. Na durgom mestu nalazi se nedostatak stručnih kadrova i nedovoljna motivisanost i posvećenost zdravstvenih radnika, koje kao problem navodi blizu trećine građana.

Građani preglede najčešće zakazuju odlaskom u dom zdravlja ili telefonom. Tek sedam odsto ispitanika koji su u poslednjih pet godina posećivali državne zdravstvene ustanove su preglede zakazivali preko onlajn servisa.

Više od polovine građana je reklo da su kod sebe uvek morali da imaju prethodnu zdrasvtvenu dokumentaciju u papiru, zato što lekari nisu mogli da je vide u elektronskom obliku u sistemu.

Kada je reč o digitalnim servisima u zdravstvu, građanima je najpoznatiji eRecept za koji je više od dve trećine čulo i zna čemu služi, dok je tek nešto manji udeo njih imalo i prilike da koristi ovaj servis.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

7. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Za 300 miliona evra Srbija se zadužuje zbog izgranje puteva, pruga ali i za subvencije

by bifadmin 7. јун 2023.

Srbija se zadužuje za 300 miliona evra na ime kredita kod banke Merrill Lynch International i još nekoliko stranih banaka i fondova, predviđeno je Predlogom zakona o potvrđivanju ugovora o kreditu, koji je usvojila Vlada Srbije na poslednjoj sednici.

Deo zajma je sa fiksnom kamatnom stopom, a deo sa promenljivom, većom kamatnom stopom.
Ugovor o kreditu glasi na 300 miliona evra.

Zajam je odobren u dve tranše – tranša u iznosu do 130 miliona evra je sa fiksnom kamatnom stopom i namenjena je za finansiranje izgradnje infrastrukture, dok je druga tranša u iznosu do 170 miliona evra sa varijabilnom kamatnom stopom i namenjena je finansiranju subvencija za nabavku energenata.

Fiksna kamatna stopa je utvrđena na nivou od 3,1350 odsto, dok je promenljiva bazirana na šestomesečnom euriboru „ili nekoj drugoj stopi određenoj kao Benchmark stopa za zamenu“, uvećanom za fiksnu maržu od 4,20 odsto godišnje, predviđa se u predlogu zakona.
Tranšu sa fiksnom kamatom odobrava Merrill Lynch International, dok tranšu sa promenljivom kamatnom stopom uz ovu banku odobrava još nekoliko banaka i fondova.

Za šta će se novac koristiti

Republika Srbija će, kako je predviđeno ugovorom, novac pozajmljen u okviru tranše sa fiksnom kamatnom stopom koristiti za finansiranje investicionih i programskih projekata predviđenih budžetom za ovu godinu, a to su put Ruma-Šabac-Loznica, projekat izgradnje brze pruge Bački Breg – Kikinda, kao i za finansiranje budžetskog deficita za tačno određene projekte predviđene Zakonom o budžetu za 2023. godinu, poput proširenja kapaciteta više luka – u Sremskoj Mitrovici, Bogojevu, Prahovu, obnovu u izgradnju objekata javne namene u raznim oblastima – zdravstva, prosvete, nauke, sporta, socijalne zaštite, kulture i lokalne komunalne infrastrukture.

Kada je reč o tranši sa promenljivom kamatnom stopom, ta sredstva će biti „posebno namenjena za finansiranje državnih subvencija za nabavku: prirodnog gasa (ne računajući i izuzimajući gas iz Rusije Federacije ili bilo koje sankcionisane zemlje) od strane Srbijagasa i električne energije Elektroprivrede Srbije (EPS).

„Kredit se otplaćuje u 11 jednakih polugodišnjih rata, pri čemu će prvi datum otplate biti 24 meseca od datuma korišćenja sredstava, dok će krajnji datum otplate biti 84 meseca od datuma korišćenja sredstava“, stoji u Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 300 miliona evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, Merrill Lynch International, kao aranžera i finansijskih institucija kao prvobitnih zajmodavaca i Global Loan Agency Servicies Limited, kao agenta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

7. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Mak je isplativ za uzgoj u Srbiji

by bifadmin 5. јун 2023.

Poslednjih godina mak se sve više uzgaja u Banatu i Bačkoj, jer mu ovde odgovara peskovito zemljište. U Padini kod Kovačice meštani uzgajaju mak na više od 100 hektara, a ima i onih kod kojih je to porodičan posao decenijama.

Mišo Hromčik je od dede nasledio ljubav prema maku i sa bratom Mirkom uzgaja ga na 36 hektara. Sve što proizvedu izvoze u Slovačku, a ove godine očekuju da će dobiti oko 36 tona maka, što je izuzetno dobar prinos. Cena se određuje na berzama i trenutno se mak plaća 2 EUR po kilogramu što je na nivou višegodišnjeg proseka.

– Ovo je slovački mak i mi ga uzgajamo već 4-5 godina i sarađujemo sa Slovacima. Od njih uzimamo sortu i po njihovim standardima i pravilima uzgajamo da bi njima mogli da ga prodamo mak. Nemamo problem sa plasmanom, a cena je druga priča i ona zavisi od tržišta – navodi Hromčik.

Jan Sojak mak proizvodi na manjim površinama i on ističe da je ova industrijska biljka isplativija, ali i riskantnija za uzgajanje, jer je osetljiva i zahteva dobro obrađeno zemljište. Kišovito proleće je pogodovalo razvoju biljke, ali previše padavina može doprineti i pojavi bolesti.

– Počeli smo slučajno, odnosno muka nas je naterala. Da bi smo promenili plodored, a imali smo problem sa kukuruzom i hebricidima, a najviše sa insektima, pa smo hteli da probamo novu kulturu i tako smo krenuli sa makom – ističe Sojak.

Berba maka počeće za mesec dana i u Padini imaju kombajne i svu neophodnu mehanizaciju za ovaj posao i odmah ga pakuju u džambo džakove i transportuju na inostrano tržište gde se koristi u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

5. јун 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci