Home Tags Posts tagged with "struja"
Tag:

struja

Ekonomija

Struja poskupljuje treći put ove godine

by bifadmin

Od novembra 2023. električna energija će za građane biti skuplja za osam procenata od prosečne cene koju su do sada plaćali. Ovo poskupljenje je juče odobrio Savet Agencije za energetiku Srbije.

Drugim rečima, kilovat-sat struje za domaćinstva i male kupce biće 10,26 dinara, sa PDV-om 14, 29 dinara.

Međutim, i tokom zime koja nam predstoji postojaće načini da se uštedi na računima za struju. Naime, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva rudarstva i energetike usvojila preporuku da Elektroprivreda Srbije i u narednom periodu obračunava građanima popuste od 20 do 40 odsto za racionalnu potrošnju električne energije.

Svi građani koji budu smanjili potrošnju za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine dobiće umanjene račune. Za uštede energije od pet do 15 odsto obračunava se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto popust je 25 odsto. Popusti će važiti počev od oktobarskih računa ove godine, zaključno sa računom za mart sledeće godine.

Foto: 51581, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog nedostatka vetra: Cene struje rastu širom Evrope

by bifadmin

Nedostatak vetra ovog vikenda doveo je do porasta troškova energenata širom Evrope, a cene električne energije u Nemačkoj dostigle su najviši nivo u posljednjih sedam meseci.

Na tržištu “dan unapred” (gdje se struja plaća za isporuku u ponedjeljak) cena megavat-sata (MWh) struje u Nemačkoj premašila je 150 eura, a u pitanju je iznos koji nije viđen od sredine februara.

Predviđa se da će cena večeras dostići maksimum od 524 evra po MWh, javlja The Brussels Times a prenosi Euronews.

Stručnjaci ovu pojavu pripisuju nedostatku proizvodnje energije vetra nakon nekoliko dana vrućeg i mirnog vremena.

Osim toga, Belgija se trenutno suočava sa smanjenom proizvodnjom nuklearne energije, dodaje The Brussels Times

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Još dva poskupljenja struje čeka Srbiju

by bifadmin

Od 1. novembra očekuje nas novo poskupljenje struje za osam odsto i gasa za 10 procenata, da bi potom u maju 2024. usledilo novo poskupljenje u istim procentima, proizilazi iz upravo objavljenog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju.

Od 1. maja ove godine električna energija u Srbiji skuplja je za osam odsto, a gas za 10 procenata. Uprkos najavama da „ako situacija sa energentima ostane ovakva neće biti poskupljenja struje“ (Vučić, 1. juna 2023), prema izveštaju MMF ovog uvećanja će i te kako biti i to u novembru ove i maju iduće godine – kao što je prvobitno i planirano.

„Potrebno je dalje povećanje cena struje i gasa – od novembra 2023. i tokom 2024. godine da bi se eliminisale sve budžetske subvencije državnim energetskim preduzećima do kraja aranžmana sa MMF i da bi se finansirala preko potrebna investiciona potrošnja u narednim godinama“, ističe MMF u izveštaju.

Kako se navodi, cene gasa i električne energije koje nisu za domaćinstva „ostaju niske u poređenju sa konkurentima“.

„Tako da dalja povećanja cena ne bi trebalo materijalno da utiču na konkurentnost preduzeća“, ocenio je MMF.

Vlada se saglasna

Vlada Srbije se, stoji u izveštaju – saglasila da je potrebno dalje povećanje cena struje i gasa.

„Vlasti su veoma svesne izazova sa kojima se suočava energetski sektor i posvećene su sveobuhvatnim reformama kako bi se obezbedilo stabilno i pouzdano snabdevanje energijom, poboljšala energetska efikasnost i, na srednji i dugi rok, značajno smanjile emisije ugljenika. Vlasti su saglasne da je za postizanje ovih ciljeva potrebno dalje povećanje cena struje i gasa. Istovremeno, istakli su potrebu zaštite najugroženijih članova društva od efekata ovih povećanja i potrebu očuvanja konkurentnosti Srbije kao vodeće regionalne destinacije za direktne strane investicije. Vlasti planiraju velike investicije u energetski sektor i navode da će to zahtevati značajna finansijska sredstva, iz energetskih državnih preduzeća, budžeta i privatnog sektora“, stoji u izveštaju MMF.

Dobri rezultati uprkos šokovima

U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, objavljenom po završetku prve revizije stend-baj aranžmana, navodi se da je Srbija „uprkos spoljnim šokovima ostvarila impresivne ekonomske rezultate tokom poslednje decenije, koji odražavaju snažu ekonomsku politiku“.

Ocenjuje se da su posledice rata u Ukrajini i domaći problemi prvenstveno u energetskom sektoru – teško pogodili ekonomiju.

MMF ukazuje da je međugodišnja inflacija u maju od 15 odsto i dalje znatno iznad cilja.

„Uz stožu monetarnu politiku koja će najverovatnije zahtevati dalje povećanje referentne kamatne stope NBS, inflacija bi do kraja godine trebalo da se smanji na osam odsto i predviđa se da će se 2024. vratiti u okvire cilja“, navodi MMF.

Očekuje se da će privredni rast Srbije u 2023. godini pasti na dva odsto, „pošto stroža monetarna i fiskalna politika, još uvek visoka inflacija, slaba spoljna tražnja i pooštravanje globalnih finansijskih uslova utiču na privrednu aktivnost“, ocenjuje MMF.

Stend-baj aranžman Srbije i MMF vredan je 2,4 milijarde evra i sprovodi se od decembra 2022. do kraja 2024. godine.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Struja skuplja za 8 a gas za 10 odsto od 1.maja

by bifadmin

Električna energija u Srbiji poskupeće od 1. maja ove godine 8%, a gas 10%, odobrio je Savet Agencije za energetiku (AERS).

Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), iznosiće bez poreza i taksi 9,50 dinara po kWh, odnosno 13,31 dinar po kWh sa porezima i taksama i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 8%.

Agencija je navela da će i nakon te korekcije, cena električne energije za garantovano snabdevanje u Srbiji, bez taksi i poreza i dalje biti jedna od najnižih u Evropi.

Savet AERS-a dao je saglasnost i na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača gasom da taj energent poskupi i prosečna cena od 1. maja ove godine će biti veća 10%.

Tako će gas koštati 4,13 dinara po kWh bez poreza i taksi, odnosno 4,55 dinara po kWh sa porezima i taksama.

Agencija je navela da će i nakon tog poskupljenja prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji biti, bez taksi i poreza, jedna od najnižih u Evropi.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Medjugodišnja inflacija u prvom kvartalu oko 16,2 odsto

by bifadmin

Očekuje se da će rast ukupnih potrošačkih cena u drugom kvartalu ove godine i dalje, prema navodima Republičkog zavoda za statistiku, biti pod najvećim uticajem rasta cene hrane, električne energije i rasta cene ogreva. Kako se navodi u upravo objavljenoj publikaciji „Trendovi“, očekuje se da međugodišnja inflacija u prvom kvartalu bude oko 16,2 odsto, a u drugom 13,5 procenata.

„Od maja 2023, najavljen novi mesečni rast cena električne energije (od osam odsto) i gasa (11 odsto) rezultiraće u drugom kvartalu ove godine međugodišnjim rastom cena struje od 24,8 odsto, a gasa od 26,9 odsto, učestvujući na taj način u strukturi prognozirane međugodišnje stope rasta potrošačkih cena za drugi kvartal 2023. sa oko 9,4 odsto. Ovaj najavljen rast cena električne energije i gasa predmet je dogovora prilikom sklapanja novog aranžmana Vlade Srbije sa MMF-om i odnosi se na politiku finansijske održivosti energetskog sektora“, navodi RZS u publikaciji „Trendovi za četvrti kvartal 2022. godine“.

Novo poskupljenje struje od 1. maja

Podsetimo, MMF od Srbije traži da cene struje i gasa, uz već uračunato poskupljenje od 1. januara 2023, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra ove godine, kao i 1. maja 2024. Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude bar 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.

Republički zavod za statistiku u novoobjavljenoj publikaciji navodi da se „na osnovu vodećeg kompozitnog indikatora potrošačkih cena (IPC RZS)“, očekuje međugodišnja inflaciju u prvom tromesečju ove godine od oko 16,2 odsto, dok za drugi kvartal predviđa stopu od 13,5 odsto.

Očekuje se da će rast ukupnih potrošačkih cena u drugom kvartalu 2023. i dalje biti pod najvećim uticajem rasta cene hrane, električne energije i rasta cene ogreva (čvrstih goriva).

„Važno je napomenuti da će u formiranju međugodišnje stope rasta ukupnih potrošačkih cena i dalje predominantan uticaj imati rast cena hrane, čiji će uticaj u drugom kvartalu 2023. biti čak za oko 2,4 puta veći od najavljenog zajedničkog rasta cene električne energije, gasa i očekivanog poskupljenja čvrstih goriva. Prema vodećem indikatoru potrošačkih cena (IPC RZS), nakon drugog kvartala 2023, očekuje se uspostavljanje ekspanzivnog vrha inflacije potrošačkih cena i postepen pad međugodišnje stope rasta“, ističe RZS.

Kada je reč o hrani, RZS navodi da je u 2022. najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena imao godišnji rast cene mesa od 20,3 odsto.

Koje meso je najviše poskupelo

Rast cene mesa najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa bez kostiju, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i pilećeg filea, čije je učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa iznosilo 43,7 odsto.

„Rast cena mleka, sira i jaja je od sredine 2022. godine povećao svoj uticaj na ukupne potrošačke cene, pre svega, usled rasta cena jogurta (jogurt, voćni jogurt, sa dodatkom žitarica i sl.), kiselog mleka, kefira i sl., svežeg sira svih vrsta i kokošijih jaja, učestvujući u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena za 2022. sa 9,6 odsto“, navodi RZS.

Suša od sredine 2022. znatno je doprinela većem uticaju cena hleba i žitarica na rast ukupnih potrošačkih cena.

„Najveći doprinos godišnjem rastu cena hleba i žitarica (od 18,5%) imali su rast cena belog hleba, pšeničnog brašna, testenine od belog brašna i slanog peciva, učestvujući u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica sa 62,2 odsto. Cena povrća je cele 2022. godine dominantno bila određena cenom krompira (naročito crvenog), paradajza i paprike, rezultirajući godišnjom stopom rasta od 21,3 procenta“, naveo je RZS.

Duvan i gorivo

RZS navodi da se očekuje da će cena goriva u drugom tromesečju 2023. ostati na približnom nivou kao u prvom, „čime će drastičan trend smanjenja međugodišnje stope rasta cene goriva biti nastavljen treći kvartal zaredom (naročito nakon poslednjeg kvartala 2022. i prvog 2023) i da će imati neznatan doprinos međugodišnjem rastu ukupnih cena u drugom kvartalu ove godine. S druge strane, cena duvana u prvom kvartalu ove godine, osim porasta (usled redovnih akciza u januaru), biće dodatno uvećana i rastom troškova proizvođača duvana i usklađivanja rasta cene duvana sa inflacijom potrošačkih cena.

„To će značiti da će u prvom i drugom tromesečju 2023. godine cena duvana imati međugodišnji rast od oko 7,1 odsto i 5,6 odsto, respektivno“, navodi RZS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MMF: Cene energenata u Srbiji moraće da se povećaju, a energetski sektor da se transformiše

by bifadmin

Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Donal Mekgetigan. Kako je istakao na Kopaonik biznis forumu, u fokusu dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMF-om su energetika, potrebe budžeta i fiskalna politika, što podrazumeva i da niske cene energenata moraju da nastave da se povećavaju.

On je podsetio da je Srbija bila među prvim zemljama koje su kroz niske cene energenata pomagale ranjivim kategorijama stanovništva, ali da je sada došlo vreme za promene u energetici.

„Te promene, osim povećanja cena energenata znače i promene u državnim energetskim preduzećima, pre svega Elektroprivredi Srbije (EPS) koja bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo i dobije novu upravu“, rekao je Mekgetigan i ocenio da se EPS našao u lošem položaju zbog lošeg upravljanja njime.

Dodao je i da pomoć trebaju i mala i srednja preduzeća u Srbiji, kao i da su potrebni novi propisi u vezi sa njihovim poslovanjem.

Mekgetigan smatra da je u Srbiji nužno povećanje nezavisnosti državnih kompanija, strože mere monetarne politike, dalji rad na snižavanju inflacije, odnosno dodatno podizanje kamatnih stopa.

Dodao je i da program Srbije i MMF podrazumeva i ograničenja fiskalnog deficita, ali i ograničavanje rasta plata u javnom sektoru i penzija.

Mekgetigan smatra da je Srbija proteklih godina ostvarila odlične rezultate u podizanju bruto proizvoda po glavi stanovnika, prilivu stranih direktnih investicija, povećanju stope zaposlenosti i smanjenju stope nezaposlenosti.

Naglasio je i da je „finansijska konsolidacija bila impresivna“, jer se od velikog deficita stiglo do suficita.

Prema njegovim rečima, iako su domaće investicije znatno povećane trebalo bi da budu i veće.

Kao pozitivne korake Srbije Mekgetigan je ocenio i smanjenje javnog duga u prethodnih šest godina, poboljšanje strukture duga i povećanje deviznih rezervi.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Inflacija u januaru 15,8 odsto

by bifadmin

Potrošačke cene ne samo da su nastavile, već su i ubrzale rast u januaru u odnosu na prethodna dva meseca.

Od oktobra godišnja inflacija kretala se na nivou od 15-15,1 odsto da bi u prvom mesecu 2023. skočila na 15,8 odsto.

U odnosu na prethodni mesec, inflacija je porasla za 1,4 odsto. Pre samo dve, tri godine toliko je iznosila godišnja inflacija.

Istini za volju Narodna banka je predvidela ovakav razvoj situacije. Na predstavljanju izveštaja o inflaciji prošle nedelje rečeno je da će inflacija do kraja tromesečja biti do jednog procentnog poena, a onda će krenuti njen pad, prvo sporiji, a od polugodišta brži.

U projekcijama inflacije Narodne banke navodi se prognoza da će inflacija u januaru dostići 15,9 odsto, da bi u februaru i martu blago usporila na 15,7 odnosno 15,6 odsto.

Šta stoji iza ovog skoka inflacije, najvećeg mesečnog od oktobra prošle godine objašnjava ekonomista Saša Đogović.

Struja i gas povukli cene

„Ovo je potpuno očekivano, jer su u januaru poskupeli i struja i gas. Oni su povukli cene naviše. Poskupljenje struje od oko osam odsto dalo je doprinos inflaciji od 0,8 odsto. Kada tome dodamo i poskupljenje gasa, kao i njihov indirektni efekat na poskupljenje drugih proizvoda u čijoj proizvodnji se koriste, to objašnjava najveći deo rasta inflacije“, napominje Đogović.

Prema podacima Zavoda za statistiku, struja je u januaru u odnosu na decembar poskupela 7,1 odsto, a gas 10,2 odsto.

Prema Đogovićevim rečima, inflacioni pritisak će biti visok još u prvom tromesečju, a onda će početi da popušta.

„Ove godine ćemo definitivno imati trend slabljenja rasta potrošačkih cena, posebno u drugom polugodištu. Inflacija će u decembru verovatno biti oko 10 odsto, a ako bude poljoprivredni rod bolji nego prošle godine, i ispod toga“, zaključuje Đogović.

U januaru je osim energije rast cena zabeležila i hrana – 1,7 odsto u odnosu na decembar. Đogović objašnjava da su proizvođači u cene ukalkulisali poskupljenje struje i gasa.

Zanimljivo je i da je povrće za samo mesec dana poskupelo čak 7,2 odsto.

Gledano na godišnjem nivou, januar ove na januar prošle godine, hrana je skuplja za 24,7 odsto, a ubedljivo najviše su poskupeli mleko, sir i jaja – za celih 43,9 odsto.

Stanovanje, struja, voda i gas su poskupeli za 23 odsto, a u okviru toga rente su više za 27,3 odsto, dok su čvrsta goriva poskupela za 51,7 odsto u odnosu na januar 2022. godine.

Ukupno je roba poskupela za godinu dana 17,9 odsto, a usluge 9,4 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije koji prikazuju godišnju inflaciju po mesecima od početka 2007. godine, januar je bio mesec sa najvećom inflacijom u poslednjih 16 godina.

Narodna banka predviđa da će godišnja inflacija u junu pasti na 13,5 odsto, a u septembru na 9,9 odsto. Za kraj godine plan je da se inflacija nađe na 7,5 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Direktor EPS-a: Ne zavisimo više od uvoza struje

by bifadmin

Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Miroslav Tomašević izjavio je danas da Srbija ne zavisi više od uvoza struje i da će u toku dana biti normalizovana proizvodnja uglja u kolubarskom basenu, nakon havarije od utorka koju je izazvalo klizište.

Kako izveštava Beta, počeli smo da proizvodimo dovoljno struje za svoje potrebe. Šta više, juče smo izvezli pet puta više električne energije nego što smo uvezli.

Prema rečima Tomaševića i u kolubarskom basenu, gde je klizište zatrpalo samohodni transporter „bandvagen“, ali i „glodar 7“, situacija se normalizuje. „Sinoć je krenuo rotorni bager 1201 u rad, tako da će u toku dana biti apsolutno normalizovana prouzvodnja uglja i sa polja E i biće ostvareni planovi za januar, a to je proizvodnja sa kolubarskih kopova koja iznosi 63.000 tona uglja“, rekao je on.

Na pitanje zašto se podaci o zalihama uglja, od 5,4 odsto iznad plana, kako navode iz kolubarskih rudnika, razlikuju od onih koje ima ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i koja upozorava da je na deponijama 30 odsto manje uglja nego prošlog meseca, Tomašević je kazao da je verovatno došlo do zabune i da se deponije nalaze na termoelektranama.

„Tu su ključni blokovi TENT A i TENT B i tu na zalihama imamo blizu milion tona uglja, a projektovana vrednost je 950.000. Ukupno na deponijama svim to je negde na nivou milion i 470 hiljada. Кada pričamo o 30 odsto manjem, to se odnosilo na proizvodnju. Ne znam zašto je pomenuto 30 odsto. Proizvodnja se u rudnicima odvija spram planova“, rekao je direktor EPS-a.

Dodao je i da je osim kolubarskih rudnika tu i rudnik Drmno i da se EPS oslanja na svoju proizvodnju.

„Naša proizvodnja se sastoji od proizvodnje u termosektoru koji je 70 odsto i hidrosektoru koji je 30. Postoje delovi godine kada mi i nijedna država ne može da zadovolji potrebe iz svoje proizvodnje. To se dešava i ove zime. Кada bismo poredili ovu i prošlu zimu, mi zanemarljivo malo uvozimo struje“, rekao je Tomašević.

Izvor: Beta

Foto: Anja van de gronde, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Proizvodnja struje smanjena u protekloj deceniji, najviše troše domaćinstva

by bifadmin

U prethodnih 11 godina proizvodnja struje u Srbiji je smanjena sa 38.600 gigavat-sati, koliko je proizvedeno 2011. godine, na 38.235 gigavat-sati, kolika je bila proizvodnja u 2021. godini, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

RZS je objavio publikaciju Trendovi, treći kvartal 2022. godine, u kojoj se vidi da je u prethodnoj deceniji proizvodnja struje u Srbiji smanjena sa 38.600 gigavat-sati (gwh), koliko je proizvedeno 2011. godine, na 38.235 gigavat-sati, kolika je bila proizvodnja u 2021.

Prema ovim podacima, proizvodnja u hidroelektranama je u ovom periodu porasla sa 9.243 gigavat-sata u 2011. na 11.984 gigavat-sata prošle godine, dok je proizvodnja u termoelektranama, gde se inače proizvodi najviše struje, oko dve trećine, smanjena sa 28.672 na 23.734 gigavat-sata.

Prve količine struje proizvedene u solarnim elektranama zabeležene su 2014. godine i iznosile su šest gigavat-sati, a lane je ova proizvodnja iznosila 14 gigavat-sati.

Dve godine kasnije pridružena je i struja proizvedena u vetroelektranama i to 26 gigavat-sati, koliko je proizvedeno te 2016. godine.

Ova proizvodnja napredovala je mnogo brže od proizvodnje iz solarnih elektrana, pa je prošle godine proizvedeno 1.085 gigavat-sati.

Uvoz struje je u pomenutom periodu porastao sa 6.701 gigavat-sat u 2011. na 6.984 u 2021. dok je izvoz smanjen sa 6.979 na 6.333 gigavat-sata.

Kada je reč o potrošnji struje, prema podacima za prošlu godinu najviše struje i to 48 odsto potroše domaćinstva, zatim prerađivačka industrija 31 procenat, a sledi poljoprivreda gde se potroši 18 odsto električne energije.

Izvor: RTS

Foto: Anja van de gronde, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MMF traži još tri poskupljenja cene struje i gasa u Srbiji

by bifadmin

Međunarodni monetarni fond od Srbije traži da cene struje i gasa, mimo najavljenog poskupljenja od 1. januara 2023. godine, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra sledeće godine, kao i 1. maja 2024. Ovo proizilazi iz dokumenta koji je objavio MMF, a odnosi se na nedavno odobreni dvogodišnji stend-baj aranžman.

Prema navodima, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude „bar“ 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.

Kroz novoodobreni stend baj aranžman Međunarodni monetarni fond je namenio Srbiji ukupno 2,4 milijarde evra. Deo tog novca Srbija će, prema najavi povući ove i sledeće godine, dok će „sledovanje“ za 2024. godinu sačuvati ako se ukaže potreba za korišćenjem.

Postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“

Energetska politika je, kao što je portal N1 već pisao, u fokusu novog aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Program predviđa postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“. Energetske kompanije, kako se ističe, treba da postanu finansijski održive tokom trajanja programa.

„Sledeće povećanje cena energenata stupaće na snagu posle zime, nakon čega će uslediti dalja prilagođavanja. Investicije u proizvodnju električne energije trebalo bi da se prebace na obnovljive izvore energije, uz nove biznis planove i eventualno učešće privatnog sektora, dok bi za sprovođenje bio zadužen profesionalni stalni menadžment“, ukazao je MMF.

Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, poskupljenje gasa i električne energije je potrebno kako bi se na srednji rok omogućilo finansiranje punih troškova proizvodnje. MMF smatra da će postepeno poskupljivanje omogućiti lakše prilagođavanje novim cenama, s obzirom da su u Srbiji, kako se ističe – prihodi još uvek daleko ispod evropskog proseka.

Prvi korak je, ističe MMF, povećavanje prosečne cene gasa za 11 odsto od 1. januara 2023. godine.

„Nakon toga, sprovešćemo niz povećanja prosečne cene gasa za po 10 procenata koja na snagu stupaju 1. maja 2023, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024. godine“, navodi se u dokumentu MMF.

Postepeno podizanje cena električne energije

Stend baj aranžman, kako se ističe, podrazumeva klauzulu o konsultacijama, koje bi se održale u slučaju da tržišne cene gasa prelaze 250 evra po mWh, u proseku, tokom dvonedeljnog perioda. U tom slučaju bi se, kako se ističe, pokrenula diskusija kako bi se u slučaju potrebe pomoglo u suzbijanju rizika po budžet.

MMF predviđa i postepeno podizanje cena električne energije, istim tempom tokom perioda trajanja dvogodišnjeg aranžmana. Cilj je, takođe isti – pokriće troškova proizvodnje struje.

Prvi korak je već najavljeno poskupljenje struje za osam odsto za domaćinstva od 1.januara 2023. godine, dok je, kako navodi MMF, gornja granica za istovremeno poskupljenje struje za privredu takođe osam procenata.

„Nakon toga će se primeniti niz povećanja prosečne cene električne energije za po osam procenata od 1. maja 2023. godine, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024“, navodi MMF.

Plan ovih povećanja cena razmatraće se, kako se navodi, i tokom prve revizije stend-baj aražmana.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci