Analizom koja je ove godine rađena na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji, identifikovane su 92 stranice sa 6.700 oglasa sa preko 3.000 dodataka ishrani koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, piše N1.
Analizirane su društvene mreže poput Instagrama, Fejsbuka, ali i internet lokacije najpopularnijih sajtova u Srbiji za trgovinu polovnim stvarima.
Osim robe postoji i veliki broj neregistrovanih prodavaca odnosno građana koji bez dozvola trguju suplementima. Problem predstavlja i poverenja građana koji po pravilu ne vode previše računa o poreklu ili registraciji.
„Klik“ čini svoje
„Niža cena i dostupnost na klik čine svoje. Problem neregistrovanih dijetetskih suplemenata ne brine samo Srbiju. Pošto i daljeko razvijene zemlje preko svojih regulatornih agencija, redovono upozoravaju korisnike da budu izuzetno obazrivi prilikom upotrebe bilo kog dijetetskog proizvoda i zato želimo prvo da damo odgovore na osnovna pitanja kada možemo da kažemo da je dijetetski suplement legalan i bezbedan“, kaže Mirjana Vučićević iz Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije.
Pesticidi, limun, olovo i čaj
Primera iz prakse ima raznih. Poput uzorka mlevenog limuna koji je sadržao pesticide. Razlog tome što je limun bio samleven sa korom u kojoj je bilo pesticida. U nekim od suplemenata je nađeno povećano prisustvo toksičnih metala, pa je tako pronađeno olovo u listu zelenog čaja, a u nekim su detektovani živa i kadijum.
Ipak ovi rezultati predstavljaju napredak koji je vidljiv poslednjih godina. U odnosu na analizu rađenu u 2019. godini radi se 30 odsto manjoj brojki. Razlog tome je rad i saradnja državnih organa poput Uprave carina, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija, Farmacetskog fakulteta, Zavoda za javno zdravlje.
„Samo zajedničkim naporom više organa moguće je postići zadovoljavajuće rezultate, inače će kriminalci biti uvek korak ispred nas“, kaže Nebojša Dević, iz sektora tržišne inspekcije Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija.
U Srbiji trenutno postoji 12.000 upisanih dijetetskih proizvoda i suplemenata. Od toga broja 29 odsto se proizvodi u Srbiji.
Ova industrija je u stalnom rastu.
Promet u milionima evra
Primera radi u apotekama je u 2022. godine prodato 47 miliona pakovanje dijetetskih suplemenata što je rast od 33 odsto u odnosu na 2019. godinu.
„Prošle godine zabeležen je rast prometa za 15 miliona evra u odnosu na 2021, dok je broj prodatih kutija bio 0,9 miliona niži u 2022. godini“, kaže Vučićević.
Kada je reč o legalnom prometu suplemenata iz Srbije, prošle godine izvoz ovih proizvoda vredeo je 35,7 miliona dolara što je gotovo duplo više u odnosu na 2019. godinu, dok smo uvezli dodatke ishrani za 71,2 miliona dolara.
Zarada je, prema rečima upućenih – neretko unosnija od trgovine drogom, a sankcije su daleko manje.
Dijetetski suplementi proizvedeni u Srbiji najviše se izvoze u države iz regiona, čak 90 odsto ide u zemlje bivše Jugoslavije, dok najviše uvozimo iz Nemačke, Italije, Poljske, SAD, Velike Britanije i Slovenije – ukupno 56 odsto.
Vučićević je istakla da je obaveza, svih kompanija koje posluju oblasti proizvodnje i prometa dijetetsklih suplemenata je da odgovorno postupaju informišući korisnike o svojstvima i delovanju svojih proizvoda. Ali i mogućim neželjenim efektima dodataka ishrani.
„Kao odgovorni subjekti u poslovanju uvek moraju biti na raspolaganju za sve informacije i mere koje treba preduzeti sa proizvodima koje su stavili u promet na legalan, kontrolisan način – čime štite i korisnike svojih proizvoda ali i svoju delatnost“, navela je ona.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
