U Evropskoj uniji se iz dana uz dan množe ideje o raznim novim oblicima državne podrške ekonomiji u krizi uzrokovanoj COVID-19 pandemijom. Jedna od novih ideja su udeli države u malim firmama, piše hrvatski portal Novac.hr.
Do ove krize u ekonomskoj teoriji prevladavalo je mišljenje kako bi država trebala da spašava one koji su toliko veliki da bi njihova propast mogla značiti ozbiljni sistemski rizik na nacionalnom ili internacionalnom nivou. Otuda kovanica „Too Big to Fail“ (prevelik da propadne). No, s obzirom na to da se evropski donosioci odluka sve više boje moguće kaskade bankrota upravo malih i srednjih preduzeća, ideja o javnim udelima u srednjim i malim kompanijama sve više jača među zvaničnicima, ali i ekonomistima.
Velikom broju evropskih malih i srednjih kompanija treba kapitalno jačanje
O toj ideji već se raspravljalo u Evropskoj komisiji, u Francuskoj upravo preispituju tu opciju, kao i u Nemačkoj. U ovoj krizi postaje jasno da mnogim malim i srednjim firmama neće biti dovoljno obezbediti jeftine zajmove zbog ionako visokog nivoa zaduženosti. Velikom broju evropskih malih i srednjih kompanija treba kapitalno jačanje. S obzirom na to da male i srednje kompanije zapošljavaju najviše ljudi, u više evropskih zemalja razmišljaju o novom obliku intervencije, odnosno kapitalnoj pomoći manjim kompanijama uz sticanje vlasničkog udela.
Problem tog pristupa jest dalje produbljivanje uloge države u ekonomiji. Država bi se mogla pretvoriti u arbitra koji će odabrati pobednike i gubitnike, te dodatno distorzirati tržište koje je ionako pod snažnim uticajem monetarnih i fiskalnih podsticajnih mera još od finansijske krize 2008. godine.
Velike su šanse da će donosioci odluka zažmuriti na principijelno pitanje o prevelikom uticaju države na tržište, jer se ne boje samo talasa bankrota malih i srednjih kompanija, nego i zamrzavanja investicija u periodu koji dolazi jer prezadužene firme sigurno neće krenuti sa značajnim ulaganjima
Tamo gde će vlade pomoći s injekcijama kapitala, kompanije će biti otpornije
.Ove nedelje je EK identifikovala korporativnu solventnost kao ključni rizik koji bi mogao „pojačati i otežati pandemijski šok, te podići nivo loših kredita“. Komisija procenjuje da će samo ove godine trebati 720 milijardi evra pomoći kompanijama koje bi, da nije bilo krize izazvane pandemijom, imale održivo poslovanje. Zvaničnici Komisije zato predlažu instrument „za podršku solventnosti“ kao deo fonda za oporavak. Ideja je uz javni budžet mobilizovati oko 300 miliona evra kroz private equity investicije.
Glavni ekonomista OECD-a, Laurence Bone, upozorio je na saslušanju pred Evropskim parlamentom da države redom prekidaju hitne mere podrške kompanijama koje su odobrene po izbijanju pandemije, a ukidanje tih mera biće veliki izazov korporativne solventnosti. Tamo gde će vlade pomoći s injekcijama kapitala, kompanije će biti otpornije, poručio je Boone.
Hoćemo li zaista gledati kako vlade postaju akcionari desetina hiljada malih preduzeća?
Izvor: Blic