zanimanje

Problem s nedostatkom radne snage je nedovoljna zainteresovanost za školovanje kadrova, migracija u inostranstvo i uslovi.

Širom regiona, a i u Srbiji, nedostaje radne snage. Taj problem određenih zanimanja u regionu je izgleda postao veći nego što je oporavak od posledica korone. On je postojao i prethodnih godina, ali je sada došao do izražaja jer su se pojavili i novi izazovi poput logistike, poskupljenja, i neizvesnosti oko plasmana pojedinih proizvoda.

U Srbiji poslodavci najviše traže konobare, kuvare, vozače, dostavljače, ali i radnike u mesnoj industriji.

Prema našim saznanjima, upravo zbog toga jedan veliki domaći proizvođač mesa dovešće 50 radnika iz Bangledaša. Pojedini drugi s kojima smo razgovarali kažu da često ni veća plata ne pomaže i da ih često brine da li će im radnik dati otkaz.

– Dok imamo mogućnosti povećaćemo plate, ali ni to ne može zauvek, jer smo ograničeni – kažu nam u jednoj fabrici ukazujući da su tako pjedini radnici u ovoj industriji došli na nivo plate koju imaju po funkciji više pozicionirani zaposleni.
Kako nam kažu, reč je o specifičnoj proizvodnji, koja podrazumeva rokove, pa nije čudo što se u nedostatku radnika okreću uvozu iz drugih zemalja.

Mesari kao i veliki broj drugih zanatskih zanimanja deficitarni

Postoji nekoliko poslova koji se rade u mesnoj industriji, a konkretno, u prethodne tri godine traženo je oko 130 mesara na sajtu za oglašavanje poslova.

– Kako je pozicija je izuzetno deficitarna prosek prijava za svaku poziciju iznosio je 5. Tu možemo jasno da zaključimo da su neke ostajale i bez prijava, dok su neke imale svega 10 zainteresovanih potencijalnih radnika. Kao i za sve ostale deficitarne pozicije i broj prijava zavisi isključivo od uslova rada koje poslodavac nudi u samom oglasu za posao, te tako oni koji ne istaknu nikakve ili slabe uslova rada ostaju bez kandidata – kaže za naš portal Miloš Turinski iz Infostuda, portala koji između ostalog prati dešavanja i na tom tržištu.

Mesari kao i veliki broj drugih zanatskih zanimanja deficitarni su već godinama unazad, ističe on.

– Jedan od razloga tome je nedovoljna zainteresovanost za školovanje ovih kadrova, druga strana je da je veliki broj stručnih kadrova otišao u inostranstvo, a treće je – uslovi. Postojeći kadar na tržištu isključivo možete aktivirati za promenu posla boljim radnim uslovima – kaže naš sagovornik.

Osim mesara iz Bangledaša, i jedan beogradski hotel je već pregovarao o dolasku radnika iz te zemlje što vide kao rešenje za deficit radne snage na domaćem tržištu, pre svega konobara, kuvara, sobarica.

U Britaniji je nedostatak mesara postao nacionalni problem

U Britaniji nedostaje više od 10.000 obučenih mesara, pa se trupovi zaklanih svinja i goveda šalju na obradu u Irsku i Holandiju.

Farmeri u Britaniji su suočeni sa velikim problemima, jer više ne mogu da hrane životinje koje su odavno trebale da završe u klanici. Pojedine klanice odložile su prijem svinja do sredine decembra, a sada nisu sigurne ni da će to biti do Božića.

Problemi su nastali zbog Bregzita, baš kao i u slučaju vozača kamiona, jer radnici iz drugih zemalja EU koji su obavljali te poslove, sada moraju da imaju vizu.

Neizvesnost koju je donela pandemija primorala je mnoge industrije da se reorganizuju, da digitalizuju svoje poslovanje, kako bi obezbedili makar minimum radnih procesa, zadržali zaposlene i platila ih u skladu sa mogućnostima. Kako bi zaposlenima obezbedili atraktivne uslove za rad, pored konkurentne plate na nivou industrije, važna su i dodatna ulaganja, kao i novi oblici poslovanja.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay