EU je zaostala za SAD i Kinom u pogledu ekonomskog rasta i inovacija, upozorava Evropski okrugli sto za industriju (ERT), pozivajući na dublju integraciju jedinstvenog tržišta, uniju tržišta kapitala i bolje podsticaje za investiranje.
ERT, ranije poznat kao Evropski okrugli sto industrijalaca, je grupa od šezdeset velikih industrijskih kompanija koja je bila jedna od pokretačkih snaga za razvoj ideje jedinstvenog tržišta EU 1980-ih.
„Naš cilj je da napravimo analizu stanja konkurentnosti evropske industrije“, rekao je za EURACTIV Jean-Francois van Bokmeer, predsednik ERT-a, kao i predsednik Vodafona.
Evropa zaostaje
I ova analiza izgleda strašno. Na primer, „dokument o viziji“ koji je objavio ERT pokazuje da EU troši znatno manje od svojih globalnih kolega na istraživanje i razvoj – samo 2,27 odsto BDP-a, naspram 2,40 odsto u Kini, 3,45 odsto u SAD i 4,81 odsto u Južna Koreja.
Štaviše, u proteklih 15 godina došlo je do značajne razlike u ekonomskom rastu između EU i SAD, jer se EU držala makroekonomske kontraproduktivne politike štednje koja je smanjivala investicije dok su njene kolege ulagale aktivnije.
„Ako pogledate razliku u stopi rasta između SAD i Evrope, i to ponovo projektujete na narednih deset godina, mogli bismo postati nebitni u ekonomskom smislu i postati neka vrsta super lepog muzeja da nas ljudi posećuju, ali ne napredno mesto“, rekao je van Boksmer.
Džejkob Valenberg, član upravnog odbora ERT-a i predsednik Investor AB, kompanije koja ima veliki udeo u mnogim nordijskim kompanijama, podjednako je zabrinut.
„Imamo pravi problem“, rekao je on za EURACTIV, dodajući da Evropi nedostaje „osećaj hitnosti za koji mislimo da je toliko važan“.
Kao primer, ukazao je na tehnološko praćenje Australijskog instituta za stratešku politiku koji prati koji akter predvodi koje tehnologije. Od 44 tehnologije, Kina vodi sa 37, dok su SAD na drugom mestu.
„EU je bolno odsutna“, rekao je Valenberg.
Oslobodite se unutrašnjih barijera
Oba industrijalca zalažu se za jači fokus na ekonomski rast. A za to će, prema njihovim rečima, biti neophodno integrisanije jedinstveno tržište EU.
„Evropska komisija mora da predvodi ‘obuhvatni program’ za oblikovanje zajedničkog tržišta u svim oblastima politike, uključujući energiju, digitalnu tehnologiju, kapital, životnu sredinu i odbranu“, navodi se u dokumentu ERT-a, nadajući se da će uticati na program sledeće Komisije koja počinje sa radom na jesen 2024.
ERT želi da Komisija proaktivnije „primora države članice EU da odmah uklone nezakonite ili nerazumne barijere“ na jedinstvenom tržištu. Štaviše, Komisija bi trebalo da se više fokusira na harmonizaciju i pojednostavljenje pravila umesto na stvaranje novih.
Međutim, jedan od ključnih razloga zašto se EU toliko oslanja na propise jeste činjenica da ima vrlo malo budžetskih moći da rešava probleme kroz subvencije ili poreske olakšice, kao što to mogu da urade SAD.
Inovacioni podsticaji bez fragmentacije?
U međuvremenu, industrija takođe poziva na više podsticaja za ulaganja u Evropi.
„Važna je ravnoteža u kreiranju politike“, rekao je van Boksmer za EURACTIV. On je ukazao na američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA) kao primer kako to učiniti bolje od EU.
„Poput IRA, morate da uložite svoj novac u ove infrastrukturne investicije koje će biti potrebne Evropi, uglavnom u elektrifikaciji“, rekao je on, kritikujući evropski pristup, koji je opisao kao „helikopterski novac za male lokalne inicijative“ na državnom nivou.
Trenutni način na koji se dozvoljava zemljama EU da subvencionišu svoje industrije putem relaksiranih pravila o državnoj pomoći stavlja zemlje poput Nemačke u prednost, jer imaju mnogo veću fiskalnu moć od manjih ili siromašnijih zemalja članica.
„Ali ako mislimo na evropski nivo, mislim da postoji mnogo stvari koje možete da uradite od kojih sve članice Evrope mogu imati koristi. U suprotnom, imaćemo preveliki nesklad između ekonomija sa jačim budžetima i onih sa slabijim budžetima“, rekao je van Boksmer.
Dokument o viziji ERT-a takođe ukazuje na strukturne probleme u EU i postavlja pitanje da li bi EU morala da poveća svoj budžet da bi platila evropske investicije ili bi trebalo olakšati proces donošenja odluka, na primer o poreskim pitanjima, gde EU može odlučuju samo uz jednoglasnu saglasnost država članica.
Međutim, industrijalci nerado daju odgovore na ova politički škakljiva pitanja.
„Mi nismo političari, možemo samo da dajemo ideje o tome kako politike da izgledaju bolje“, rekao je van Boksmer.
„Sve evropske vlade treba da imaju diskusiju“, rekao je on, tvrdeći da bi tek tada Komisija imala političku podršku da iznese konkretne predloge.
Unija tržišta kapitala
Drugi način za povećanje investicija, prema ERT-u, bio bi jačanje i integracija evropskih tržišta kapitala. Valenberg se zalagao za „tržište dubokih kamatnih stopa“ koje bi se moglo uspostaviti samo ukidanjem unutrašnjih barijera tržištima kapitala.
Manje fragmentirano i likvidnije evropsko tržište kapitala dovelo bi do više rizičnog kapitala, što bi onda moglo pomoći u rešavanju dela problema inovacija i rasta EU, smatra Valenberg.
Uoči evropskih izbora sledeće godine, ERT planira da izađe sa daljim, detaljnijim planovima kako da ojača evropsku konkurentnost.
Istovremeno, bivši italijanski premijer Enriko Leta dobio je zadatak da pripremi izveštaj o budućnosti jedinstvenog tržišta za mart 2024. godine, dok Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, priprema izveštaj o konkurentnosti EU za jun 2024, pokušavajući da postavi temelje za sledeći program Komisije.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Unsplash