Home Tags Posts tagged with "zarada"
Tag:

zarada

EkonomijaVesti

Prosečna neto zarada za novembar 2022. iznosila je 78.326 dinara

by bifadmin

Prosečna neto zarada za novembar 2022. iznosila je 78.326 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
U isto vreme, medijalna zarada je bila 59.580 dinara, što znači da je polovina radnika primala platu manju od tog iznosa, a polovina veću.

Prosečna bruto plata obračunata za novembar iznosila je 108.001 dinar.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za novembar 2022. godine nominalno su veće za 13,3 odsto, a realno su manje za 1,6 odsto.

Rast bruto i neto zarada u periodu januar–novembar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 13,9 odsto nominalno, odnosno dva odsto realno.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Mančester siti vodi u Fudbalskoj finansijskoj ligi, slede Real Madrid pa Liverpul

by bifadmin

Prema 26. izdanju godišnjeg izveštaja o finansijama u fudbalu Deloitte-ovog Sektora za analizu poslovanja, dvadeset svetskih fudbalskih klubova sa najvećim prihodima zaradilo je 9,2 milijarde evra. Rast od 13% na godišnjem nivou rezultat je skoka potrošnje na dan utakmica, sa 111 miliona evra na 1,4 milijarde evra, nakon povratka navijača na stadione nakon ukidanja ograničenja nametnutih pandemijom COVID-19.

U poređenju sa prethodnom godinom, komercijalni prihodi su porasli za 8% (sa 3,5 milijardi evra na 3,8 milijardi evra). Međutim, ovo povećanje je neutralisano padom od 11% (485 miliona evra) prihoda od prava na emitovanje u poređenju sa visokim prihodima u sezoni 2020/2021, postignutim zbog kašnjenja prihoda od prenosa utakmica koje su bile planirane za 2019/2020.

Drugu godinu zaredom Mančester siti vodi u Fudbalskoj finansijskoj ligi (731 miliona evra ukupnog prihoda), a slede Real Madrid (714 miliona evra), Liverpul (702 miliona evra), Mančester junajted (689 miliona evra) i Pari Sen Žermen (654 miliona evra).

Prvi put od objavljivanja izveštaja više od polovine klubova dolazi iz jedne zemlje, odnosno premijerligaški klubovi čine 11 od 20 najuspešnijih klubova. Pet od „velikih šest“ klubova Premijer lige zabeležilo je rast prihoda u evrima od 15% ili više (ukupno 226 miliona evra) zahvaljujući novim komercijalnim partnerstvima i povratku događaja bez utakmica kao što su koncerti i obilasci stadiona.*

Tim Bridž, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, komentariše: „Prvi put klubovi Premijer lige zauzimaju najviše mesta u ovogodišnjoj Finansijskog ligi. Sada je pitanje kako preostale lige mogu da nadoknade razliku, eventualno povećanjem vrednosti međunarodnih medijskih prava u budućnosti, ili u slučaju da Premijer liga postane gotovo nedodirljiva, povećanjem prihoda.

„Premijer liga je jedina od „velikih pet“ evropskih liga postigla povećanje vrednosti medijskih prava tokom poslednjeg postupka prodaje medijskih prava. I dalje privlači milione gledalaca širom sveta, a njeni klubovi imaju veće prihode od svojih međunarodnih rivala.“

„Interesovanje komercijalnih partnera, navijača i investitora za Premijer ligu je veće nego ikada ranije. Iako ovo ukazuje na izglede za dalji rast, stalni pozivi na ravnomerniju raspodelu finansija engleskih klubova u celom fudbalskom sistemu i kriza izazvana rastućim troškovima života čine da je za fudbalske aktere sve važnije da se fokusiraju na svoju rukovodeću ulogu u vođenju klubova.“

Pojedinačni lideri

Nakon što je tek u sezoni 2015/2016. prvi put ušao u pet najboljih klubova, Mančester siti je brzo napredovao, a sada je na vrhu tabele drugu godinu zaredom. Ostvario je rekordne komercijalne prihode u Premijer ligi od 373 miliona evra u sezoni 2021/2022, 65 miliona evra više nego prethodne sezone.

Liverpul je napravio najveći pomak ove godine, skočivši četiri mesta (sa sedmog na treće) na najvišu poziciju ikada. Prvi put je pretekao Mančester junajted, s obzirom na put do finala UEFA Lige šampiona 2022. godine, gde je ostvario dodatni prihod od prava na emitovanje. Pored toga, Liverpul je bio jedini od pet najuspešnijih klubova koji je ostvario više od 100 miliona evra prihoda od utakmica kada su se navijači vratili na stadione.

To je prvi put od sezone 2018/2019. da novi klub ulazi u 10 najboljih klubova Finansijske fudbalske lige: Arsenal je sa 11. mesta porastao na 10., prvenstveno zbog visokih prihoda od utakmica koje nastavlja da ostvaruje. Štaviše, Lids junajted (18.) je takođe dospeo u prvih 20 Finansijske fudbalske lige po prvi put od sezone 2002/03, dok se Njukasl (20.) vratio među prvih 20. Navedeni klubovi imaju veće prihode od dana utakmica i komercijalne prihode od mnogih drugih engleskih klubova (kojima su dodeljena značajna sredstva Premijer lige).

Izvan Premijer lige, FK Barselona i Real Madrid tek treba da povrate svoje prihode na nivoe pre pandemije, koji su pali za 203 miliona evra (FK Barselona) i 43 miliona evra (Real Madrid) od sezone 2018/2019.

FK Barselona je sa sedmog mesta pala na četvrto, što je jedan od najvećih padova na rang listi. Ovo je uglavnom rezultat pada televizijskog prihoda od 13 odsto, delom zbog lošijeg učinka u UEFA klupskim takmičenjima u odnosu na prethodnu godinu. Real Madrid je zabeležio pad prihoda od utakmica od 40 odsto u odnosu na sezonu 2018/2019, uglavnom zbog ograničenja zbog pandemije COVID-19 u sezoni 2021/22.

Među 30 najuspešnijih klubova nalazi se 16 engleskih klubova ili 80% klubova iz Premijer lige. Preostali klubovi uključuju pet klubova iz La Lige, tri iz Serije A i Bundeslige i jedan iz Lige 1, koji su se svi takmičili u UEFA klupskim takmičenjima u sezoni 2021/22.

Sem Bur, direktor u Deloitte-ovom Sektoru za analiu sportskog poslovanja, dodaje: „Velika je verovatnoća da će Premijer liga ostati finansijski superiorna u narednim sezonama, posebno pošto njeni klubovi nastavljaju da privlače međunarodne investicije koje često, u najboljem slučaju, pokreću profitabilnost i uspeh na terenu. Samo je pitanje vremena kada će se svih 20 premijerligaških klubova naći među 30 najuspešnijih klubova Finansijske fudbalske lige“.

FK Barselona je ostvarila najveći prihod od svog ženskog tim

Ženske ekipe klubova Finansijske fudbalske lige ostvarile su prosečan prihod od 2,4 miliona evra u sezoni 2021/2022.

Deloitte-ov izveštaj o finansijama u fudbalu po prvi put pominje prihod koji ostvaruju ženski timovi klubova Finansijske lige, sa prosečnim prihodom od 2,4 miliona evra od ženskih timova u sezoni 2021/2022**

FK Barselona je ostvarila najveći prihod od svog ženskog tima među svim klubovima u Finansijskoj ligi. FK Barselona Femeni, pobednica UEFA Lige šampiona za žene 2021. i finalistkinja 2022. godine, ostvarila je prihod od 7,7 miliona evra u sezoni 2021/2022. Mančester junajted je imao drugi najveći prihod od svog ženskog tima (6 miliona evra, a slede Mančester siti (5,1 milion evra), Pari Sen Žermen (3,6 miliona evra), Arsenal (2,2 miliona evra) i Totenhem (2,1 milion evra).

Bridž zaključuje: „Ženski profesionalni fudbal je još uvek u povoju i prihodi vrhunskih klubova u ovoj ranoj fazi sugerišu da će ženski timovi ostvariti veliku vrednost u narednim sezonama. U kombinaciji sa dugoročnim donošenjem odluka sa naglaskom na rastu, očekujemo da će razvoj industrije podataka ženske sportske analitike doprineti uspehu ženskog sporta. Ovo će omogućiti klubovima i ligama da pokažu vrednost svojih ženskih timova i navijača koje privlače.“

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MAT: Zarade u oktobru 2022. realno manje nego istog meseca 2021. godine

by bifadmin

Prosečna bruto zarada za oktobar 2022. godine nominalno je veća za 14,2 odsto, a realno je manja za 0,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 14,1 odsto, a realno je manja za 0,8 odsto, pokazuju podaci iz novog izdanja biltena Makroekonome analize i trendovi (MAT).

Prosečna bruto zarada obračunata za oktobar 2022. godine iznosila je 104.039 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 75.353 dinara.
Neto zarade su porasle za 13,9 odsto nominalno i za 2,3 odsto realno u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.

Rast bruto zarada u periodu januar–oktobar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14 odsto nominalno, a realno 2,4 odsto.

Medijalna neto zarada za oktobar 2022. godine bila je 57.810 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

U periodu od januara do oktobra 2022. godine zabeleženo je povećanje neto kreditnih obaveza poslovnih banaka za 240,9 miliona evra, države za 374,2 miliona evra i preduzeća u iznosu od 438 miliona evra.

U istom periodu, neto potraživanja preduzeća po osnovu trgovinskih kredita i avansa su povećana za 1,58 milijardi evra, dok je prošle godine taj iznos bio 742,2 miliona evra.

Devizne rezerve su smanjene za 204,4 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine beleženo njihovo povećanje od 2,67 milijardi evra, navodi MAT.

U oktobru je zabeleženo povećanje deviznih rezervi u iznosu od 484,9 miliona evra, kao rezultat aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu kupovinom valute.

Inflacija je u novembru 2022. godine znatno smanjena na mesečnom, a neznatno povećana na međugodišnjem nivou.

U oktobru i novembru 2022. godine registrovana je mesečna inflacija od 1,9 odsto i jedan odsto, a međugodišnja inflacija od 15 odsto i 15,1 odsto.

U novembru 2022. godine usporeno je povećanje međugodišnje inflacije koje je započelo još u februaru 2021. godine i koje je posle dva prekida, u junu i julu iste godine, produženo već u avgustu te godine.

Opšti međugodišnji rast cena je ubrzan od 15 odsto u oktobru na 15,1 odsto u novembru 2022. usled promena u potrošačkoj korpi.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Pošto je za samo godinu dana prihodovao skoro 100 miliona dolara, direktoru Epla smanjene mogućnosti za zaradu

by bifadmin

Tim Kuk, direktor kompanije Epl, našao se na udaru akcionara koji su tražili da se njegovi prihodi znatno srežu.

Zato će on u 2023. prihodovati za 40 odsto manje nego u 2022. kada je na njegov račun od ove kompanije leglo čak 99,4 miliona dolara.

Naime, Eplov Komitet za kompenzacije doneo je odluku da u 2023. njegovi prihodi ne bi trebalo da pređu ukupno 49 miliona dolara. Ovde se ne radi samo o visini zarade, jer Kukova godišnja plata iznosi “svega” tri miliona dolara, a bonusi šest miliona. Međutim, on dobija i udeo u kompaniji sa čijom vrednošću njegovo bogatstvo dostiže neverovatne brojke. Samo u 2022. dobio je akcije u vrednosti od 75 miliona dolara, a iznos koji je za opredeljen za njegov privatni avion bio je 712.500 dolara, plus dodatni troškovi.

Direktor zarađuje 1.477 puta više od radnika

Prošle godine vrednost akcija ove američke tehnološke kompanije osetno je pala usled geopolitičkih i ekonomskih problema u koje je zapao ceo svet. Epl je doduše dobro poslovao ali akcionari smatraju da taj uspeh nije bio toliki da bi njegov direktor zaradio skoro 100 miliona dolara.

Zbog svega navedenog, Tim Kuk ove godine neće dobiti tako visok iznos nagrade u akcijama, već će steći udeo od maksimalno 40 miliona dolara, od čega će trećina zavisiti od uspeha Epla na berzi. Prošle godine maksimalni iznos koji je mogao da dostigne preko akcija iznosio je 84 miliona dolara.

Zato su akcionari Epla pokrenuli postupak da se prihodi direktora umanje. Oni su objavili da su prihodi direktora ove kompanije 1.477 puta veći od prosečne zarade u njoj.

Izvor: BBC

Foto: Laurenz Heymann, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će Avatar zaraditi dve milijarde dolara?

by bifadmin

Džejms Kameron je ranije izjavio da bi film trebalo da ostvari zaradu od dve milijarde dolara. 

„Avatar: Put vode“, nastavak kultnog Kamerunovog ostvarenja, premašio je milijardu dolara na tržištu, ali spora prodaja u Kini mogla bi da utiče na celokupnu zaradu, piše Cnbc.

Iako je isprva delovalo da „Avatar: Put vode“ možda neće ostvariti željena očekivanja, prekretnica se desila dve nedelje nakon što je film premijerno prikazan u bioskopima, to jest pet dana brže u odnosu na prvi deo ostvarenja.

To postavlja film na listu „top pet ostvarenja“ koji su za najkraći rok došli do milijardu dolara zarade. I to u kombinaciji od 317 miliona dolara prodaje na lokalu i 712 miliona dolara na inostranom tržištu.

Džejms Kameron je ranije izjavio da bi film trebalo da ostvari zaradu od 2 milijarde dolara, kako bi se smatrao profitabilnim.
Iako sa jedne strane bioskopski analitičari veruju da je to dostižno, s obzirom da do sredine februara neće izlaziti nova blokbastična ostvarenja, s druge strane eksperti su zabrinuti sporom prodajom u Kini.

To dolazi kao rezultat mera usled pandemije koronavirusa.

Kako prenosi CNBC, Dizni je u Kini zaradio svega 108 miliona dolara do utorka, a očekivalo se da će samo u vikendu od puštanja filma u bioskop, zaraditi 100 miliona dolara.

Izvor: Biyznis Telegraf

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Milijarder koji je najviše zaradio u 2022. godini

by bifadmin

Gautam Adani je postao treća najbogatija osoba na svetu ove godine, jer su energetski bum i povećanje sklapanja poslova podstaklo akcije njegovih kompanija

Čuveni indijski mogul, Gautam Adani, u 2022. je postao treća najbogatija osoba na planeti i uspeo je da sačuva tu poziciju.
Ispred njega su sada samo Ilon Mask, na drugoj poziciji, sa 130 milijardi dolara, i Bernar Arno, na prvom mestu, sa 163 milijarde dolara. Adani trenutno poseduje 116 milijardi dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera.

Gautam Adani je definitivno imao spektakularnu godinu. Postao je najbogatija osoba u Aziji, svrgnuvši sa trona svog „rivala“ Mukeša Ambanija.

Dok je većina milijardera izgubila novac, on je svojoj neto vrednosti u 2022. dodao čak 40 milijardi dolara.
Kako je to uspeo ovaj snalažljivi preduzetnik koji je počeo kao trgovac dijamantima u Mumbaju 1980-ih, a onda krenuo da trguje sa ugljem?

Ovogodišnja energetska kriza, zbog koje su cene porasle, bila je veliki podsticaj Adanijevom „gomilanju“ bogatstva.

Ali, njegova akvizicija bila je drugačija: bio je najangažovaniji trgovac u Aziji ove godine.

Kupio je imovinu indijske jedinice Holcim Ltd., zatim luku u Izraelu i pokrenuo je preuzimanje emitera NDTV, jedne od retkih medijskih organizacija u Indiji koja kritikuje vladu.

Akcije kompanija koje poseduje Adani nisu ostale imune na šire rasprodaje izazvane rastućom inflacijom i slabijom ekonomijom, ali su u celini porasle, podstičući njegov uspon.

Podsećamo, Ilon Mask je u ovoj godini izgubio značajan deo svog bogatstva, zbog čega je sa prvog pao na drugo mesto liste najimućnijih osoba sveta.

Izvor: Biznis Telegraf

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko je Argentina zaradila pobedom na Svetskom prvenstvu, a koliko ostali?

by bifadmin

Argentina je novi šampion sveta u fudbalu, a pored pehara i radosti koju su doneli svojim navijačima, savez i igrači doneli su zemlji i pozamašnu novčanu nagradu. Najveću ikada.

Pobedom na FIFA Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. Mesi i ekipa osvojili su nagradu u iznosu od 42 miliona dolara.

Francuzi kao finalisti odnose 30 miliona, dok je treća Hrvatska inkasirala 27 miliona dolara.

Oni koji su završili takmičenje u grupnoj fazi dobili su po devet milona dolara, a svaka sledeća faza za one koji su je prošli donosila je četiri miliona više.

Nagradni fond je tako u Kataru bio za 40 miliona dolara veći u odnosu na turnir iz 2018. godine u Rusiji.

FIFA je ove godine od prvenstva takođe dobro poslovala. Ona je budžetirala prihode od 4,6 milijardi dolara u 2022. godini, a samo od prava na emitovanje su doprinela sa 2,6 milijardi dolara.

Za poređenje, pre 2006.godine šampioni sveta nikada nisu odlazili sa turnira sa više od 10 miliona dolara, a na primer, Italija je 1982. godine sa Svetskog prvenstva iz Španije otišla sa 2,2 miliona dolara.

Ovakav skok zarada usledio je nakon 2002. kada su nacionalni timovi izvršili veliki pritisak na FIFA da poveća novčane nagrade u ponudi, uz rastući prihod od Svetskog prvenstva.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveći rast plate zabeležila je opština u Srbiji koja broji svega 15.000 ljudi

by bifadmin

Najveći godišnji rast zarada nije zabeležen u prestonici, a ovo je tajna opštine koja broji nešto preko 15.000 ljudi

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše prosečne plate imaju stanovnici opštine Vračar, koji mesečno zarađuju oko 129.978 dinara. Ipak,najveći godišnji rast zarada nije zabeležen u prestonici, već u opštini Kučevo u Braničevskom okrugu, tako da je trenutna prosečna neto zarada 59.019 dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 49.599 dinara za isti period (prvih devet meseci u godini).

U čemu je ‘tajna’ ove opštine koja broji nešto preko 15.000 ljudi?

Kako je za Nova.rs istakao predsednik opštine Kučevo dr Ivan Rajičić, navedeni najveći godišnji rast zarada dolazi po dva osnova:prvi je dolazak investitora u opštinu Kučevo, a drugi jeprogram mera koje je lokalna samouprava preduzela prema privrednicima sa teritorije opštine Kučevo da zaposle isključivo lokalno stanovništvo.

„Jedan od najznačajnijih investitora u prethodnoj godini je Koka-kola HBC, koja je u maju mesecu otvorila punionicu ‘Rosa Homolje’ u koju je uložila više od šest miliona evra i zaposlila 65 radnika, sa tendencijom daljeg rasta zapošljavanja“, navodi Rajičić.Ipak, još jedna ‘caka’ koja se tiče rasta zarada krije se u tome štojedan broj Kučevljana svoj hleb uopšte ne zarađuje na teritoriji ove opštine.

Kako objašnjava Rajačić, kompanija Ziđin u rudniku u Majdanpeku zapošljava 220 radnika sa teritorije opštine Kučevo, ali kako se porez na zarade uplaćuje po mestu prebivališta zaposlenog, otuda se benefiti uočavaju u budžetu Kučeva.“Što se druge mere tiče, kroz program lokalnog ekonomskog razvoja od 2021. godine izdvojili smo 20 miliona dinara i na taj način pomogli našim privrednicima da zaposle više od 20 radnika.

Zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje kroz programe aktivnog zapošljavanja stanovništva, izdvojili smo šest miliona dinara kako bismo pomogli našim sugrađanima da otvore 37 novih, samostalnih radnji što je rezultiralo porastom prihoda od samostalne delatnosti sa 11,5 miliona dinara u 2021. godini, na 20 miliona dinara u 2022. godini“, objasnio je predsednik opštine Kučevo.

Uzimajući sve navedeno u obzir, zaključuje sagovornik, ukupni prihodi od poreza na dohodak su sa 124,5 miliona u 2021. godini, skočili na 164 miliona dinara u 2022.godini.

Još uvek manje od proseka

Ipak, iako je u Kučevuprosečna plata za 10.000 veća nego prošle godine, ova cifra je i dalje značajno manja od republičkog proseka.A opština Kučevo po visini prosečne plate čak nije ni prva u Braničevskom okrugu.

Tako se na prvom mestu našao Kostolac, gde je prosečna zarada u septembru ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 77.072 dinara, dok je na drugom mestu Požarevac sa 69.681. Kučevo se tako našlo na trećem mestu, a na četvrtom Žagubica sa 59.821 dinarom.

Peto mesto pripada Velikom Gradištu (56.070), Žabari su na šestom mestu (56.027), a slede Malo Crniće (55.298), Petrovac na Mlavi (55.232) I Golubac (53.684).Prosečna plata na nivou okruga iznosi 65.029 dinara.

Izvor: Nova S

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za „bombone od svinje“ treba izdvojiti i do 2.000 dinara

by bifadmin

Ovaj jedinstveni srpski specijalitet izazvao je divljenje stranaca

Prethodnih meseci sve je poskupelo, a visoko na listi namirnica s novim, paprenim cenama je svinjska mast, a samim tim i čvarci. Širom Srbije za kilogram ovog autentičnog domaćeg proizvoda sada morate izdvojiti čak i preko 2.000 dinara, pa ove „bombone od svinje“ polako postaju luksuz na trpezama.

– Napraviti dobar čvarak nije nikakva nauka, potrebna je samo dobra, debela svinja. Mora biti puna masti, koja se kasnije cedi i prži. Može se reći da postoji tri vrste čvaraka – onaj seljački, krupan, pun masti, pa duvan čvarci, koji su skroz suvi, ali i onaj srednji, ne tako mastan kao seljački – rekao je za RINU Dragoljub Nikolić, koji se već deceniju bavi preradom mesa, i dodao da se ipak mora biti pažljiv u pripremanju.

– Šerpa ne sme da se ispusti iz vida ni za sekund, niti da se pretera sa prženjem, jer čvarci mogu postati bezukusni, kao pesak da jedete, a to onda nije to – dodaje ovaj domaćin.

Tajna u spremanju čvaraka ne postoji, potrebni su samo lagana vatra i višečasovno mešanje, dok ruke ne zabole, kako bi čvarci bili rumeni, mirisni i hrskavi.

– Svake zime se kod nas zna tradicija. Prvo se kolje svinja, a zatim prave specijaliteti. Čvarci su nezaobilazni, i to oni duvan, koje dobro iscedimo i osolimo tako da budu fenomenalni za jelo, mogu da ih jedu i oni koji čuvaju liniju – priča Dragoljub iz sela Brajići.

Nema sumnje da je Srbija jedinstvena i po čvarcima, jer prevod za ovaj delikates na engleski jezik ne postoji, ali kako su potvrdili evropski stručnjaci, svakako su sinonim za dobar ukus i neodoljiv zalogaj.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaPolitika i društvoVesti

Da li postoji kompromis između ekspoltacije litijuma i čuvanja njiva i reka

by bifadmin

Razvoj električnih vozila je trend koji u svetu vlada poslednjih 25 godina i koji nesumnjivo ima uzlazni trend kako u svetu tako i u Srbiji. U svetu je prošle godine prodato rekordnih 6,6 miliona električnih vozila. Imajući u vidu rastuće brojke jasna je globalna potreba za litijumom kao sirovini budućnosti.

Pitanje je samo kompromisa između litijuma kao strateški važnog za ekonomiju jedne države, spremnosti investitora na visoka ulaganja u tehnologiju eksploatacije i mogućnosti da ga država kontroliše i druge strane čuvanja srpskih njiva, reka i životne sredine,  piše Blic Biznis

U ukupnoj prodaji e-automobila u prošloj godini, prednjače Kina sa polovinom udela (3,3 miliona vozila), sledi Evropa sa 2,3 miliona prodatih modela, pokazuje izveštaj Međunarodne agencije za energiju. Broj e-automobila raste i u regionu i u Srbiji. Srbija raspolaže i zalihama litijuma neophodnog u auto industriji. Javnost je pritom podeljena: litijum kao razvojna šansa, put u ekološki haos ili je moguće pomirirenje uz izuzetno visoka tehnološka ulaganja u eksploataciju koja bi ekonomiji zemlje donela benefit.

– Litijum je strateški materijal potreban za najveće svetske kompanije. Kako sada stvari stoje, do 2035. praktično neće biti automobila sa unutrašnjim sagorevanjem nego će biti uglavnom električni automobili. U tom smislu u svetu skoro da postoji pomama za rudnicima litijuma, i rekao bih da je i kod nas to interesantno godinama. Ono što je važno jeste da postoje tehnologije koje mogu da budu apsolutno čiste, samo je stvar države sa kim će pregovarati i koliko će imati autoritet da može da očekuje od kompanije da će ispoštovati ono što se dogovori“ – kaže za „Blic Biznis“ Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Profesor napominje da proizvodnja litijuma nije ni malo jednostavna. Tehnološki postupak je, kaže, takav da on pripada onoj kategoriji rudarskih proizvoda koji mogu imati veliko zagađenje, ali različitog tipa.

Rudnik kod koga se puca dinamitom

– U razgovoru sa jednim kolegom rudarskim inženjerom koji je ranije radio za Rio Tinto došao sam do nekih objašnjenja o tome šta je osnovni problem rudnika litijuma u Srbiji. To je rudnik sa podzemnom eksploatacijom, rudnik kod koga se bukvalno puca dinamitom i neka količina rude se napravi i onda se ona iznosi na površinu kroz rudarsko okno i tamo se prerađuje. Za to prerađivanje manje-više znamo da se koristi velika količina sumporne kiseline, velika količina vode i pitanje je šta sa tom sumpornom kiselinom i vodom koje mogu kontaminirati okolni prostor – kaže Savić.

Moj sagovornik mi je skrenuo pažnju na još jedan problem.

– Pošto u Jadru na nekoj lokaciji postoji velika količina zdrave, pijaće vode, dakle ceo teren je pod podzemnom vodom koja nije daleko ispod površine. I moglo bi doći do zagađenja kod vađenja rude. Međutim, objašnjenja su da postoje tehnička rešenja zamrzavanja tih jama, da se štetni sastojci rude litijuma ne bi rastvarali u okolnoj vodi, a to je postupak koji nije nimalo jednostavan i koji košta, i koji verovatno Rio Tinto ne bi primenjivao u Srbiji – kaže Savić.

Prorektor Univerziteta u Beogradu (UB) Ratko Ristić više puta je ukazao na nekoliko činjenica koji govore o eksploataciji, ali po strogim uslovima i pravilima.

– Litijum se trenutno eksploatiše u nekim zemljama sveta ali po pravilu u pustinjama i nenaseljenim oblastima. Nemci eksploatišu litijum ali iz podzemnih voda kao i Britanci. I izdvajaju ga sa rubidijumom i cezijumom na filtrima. Nema uništenja šuma, nema raseljavanja stanovništva, kao u Jadru, nema uništavanja plodnog zemljišta – ocenio je Ristić.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci