Home Tags Posts tagged with "zarada"
Tag:

zarada

EkonomijaVesti

Preosečna neto zarada u septembru 74.981 a medijalna 57.392 dinara

by bifadmin

Prosečna septembarska neto plata u Srbiji iznosila je 74.981 dinar, što je u odnosu na isti mesec 2021. godine više za 15 odsto nominarno, a realno više za 0,9 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna meseečna bruto plata za septembar bila je 103.476 dinara, i takođe je nominalno veća za 15 odsto, a realno za 0,9 odsto na godišnjem nivou.

Septembarska medijalna neto zarada je iznosila 57.392 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Rast bruto i neto zarada u periodu januar-–septembar 2022. godine, u odnosu na uporedni prošlogodišnji period, iznosio je 13,9 procenata nominalno, odnosno 2,7 odsto realno.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ekstraprofit: Bolje ratni zajam nego ratni porez

by bifadmin

Talas državnog intervencionizma, podstaknut posjedicama ruske agresije na Ukrajinu, širi se Evropom. Zbog enormnog rasta cena energenata, gotovo da nema zemlje u kojoj nije uveden neki oblik zamrzavanja cena. Širi se lepeza najrazličitijih subvencija iz državnih budžeta. U Nemačkoj su prošle sedmice nacinalizovane rafinerije koje su bile u vlasništvu ruskih firmi…

U poluratnim uslovima, kakvi vladaju u odnosima Rusije i Evropske unije, mogli su se očekivati takvi oblici državnog uplitanja u tržišne odnose kompanija i potrošača i kompanija međusobno. Iznuđeni državni intervencionizam kupuje vreme i možda sačuva socijalni i politički mir u nekom periodu.

Postoji, međutim, jedno područje državnog intervencionizma s kojim se ne treba igrati, za koji treba dobro promisliti. Reč je o ideji da se uvede vanredni porez na, kako se to naziva, ekstraprofite firmi koje su ostvarile velike prihode, pre svega na talasu rasta cena gasa, struje i električne energije.

Porez na ekstraprofite, kako je naznačeno u Predlogu uredbe Evropske komisije, ne bi trebalo uvoditi. Čak ni kao izuzetak za 2022. godinu. Ako već postoji nužnost da se u poluratnim okolnostima od kompanija koje spletom okolnosti imaju velik rast dobiti uzme takozvani ekstraprofit, to se ne bi smjelo raditi porezom nego izdavanjem državnih obveznica. Odgovorne vlasti u ratnim okolnostima idu na ratni zajam, a ne na ratni porez.

Petljanje po suštini kapitalizma

Zašto ne ratni porez na ekstraprofit? Zato što je profit temelj na kojem počiva rad ekonomskog sistema u kapitalizmu. Koliko god se pomodarski pričalo o društvenoj odgovornosti firmi kao motivu poslovanja, prava je istina da je glavni cilj preduzetnika ipak maksimizovanje profita. Naknadno oduzimanje profita porezom je poput petljanja nestručnjaka po jezgru reaktora u nuklearnoj elektrani.

Priča o ekstraprofitima ima veliku privlačnost kod političara populističkog smera. U krizama i strahu od gubitka vlasti koji ih prati, najlakše je stvoriti savez političara i narodnih masa, a protiv pohlepnih kapitalista. Od konstatacija da neko ostvaruje ekstraprofit do toga da se svakoga ko ostvari rast dobiti koji je nekome sumnjiv proglasi ratnim profiterom – samo je korak. Evo, čak se i cela Norveška već optužuje zbog ratnog profiterstva.

Kad se jednom duh pusti iz boce, teško se vraća. Sada se ekstraprofiti oduzimaju zbog posledica neisporuka gasa iz Rusije. Juče su se ekstraprofiti ostvarivali na vakcinama protiv COVID-19. Sutra će se dogoditi neka nova katastrofa, nastaće poremećaj u ponudi i opet će biti neočekivanih prihoda za dio firmi. Od izuzetaka, ad hoc i odokativno razrezivani porezi, lako postaju pravilo.

Naravno, pitanje ekstraprofita je legitimna tema za raspravu. Ali ozbiljnu, a ne panično-populističku. U potrazi za kapitalizmom 2.0 ili nečim održivijim što bi ga moglo naslediti, poželjno bi bilo da neki budući nobelovac razradi model kako bez velikih oscilacija nevidljive ruke kontinuisano eliminisati monopolističke dobiti i kako razvoj usmeriti bez recesija i opasnih društvenih razlika. Uzgred, u Jugoslaviji se prije 60 godina o tome vodila velika rasprava između dvije ekonomske škole – dohodaša i profitaša. Naravno, politika je porazila profitaše.

Odgovorni intervencionizam

A zašto umesto ratnog poreza na ekstraprofite – ratni zajam ekstraprofiterima? Zato što je to odgovornije, efikasnije i manje opasno. I tokom istorije postavljeno kao standard odgovornog državnog intervencionizma u ratnim ili poluratnim okolnostima. Uzeti preduzeću dio dobiti porezom je konačan čin. Emitovati državne obveznice s rokom vraćanja za 10, 20 ili 50 godina nešto je sasvim drugo. Drugačije izgledaju bilansi firmi. S obveznicama se može trgovati na sekundarnom tržištu. Tako mogu biti rezerva preduzetniku za moguće okolnosti kad se tržište okrene na glavačke i zaprijeti bankrot.

Države su lake na uzimanju poreza, ali teške kad treba dati porezom ubrano. Oduzimanje ekstraprofita zajmom, a ne porezom, pored ostalog, ipak bi ugradilo kakvu-takvu kočnicu. Ratni zajam piše se kao državni dug, pa će svaki ministar finansija ipak upozoriti premijera da treba biti oprezan jer je moguć uticaj na kreditni rejting zemlje. Zajam ostavlja pisani trag u državnim finansijama, porez nestane na kraju proračunske godine.

Izvor: Lider/Miodrag Šajatović/Bankar.me

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Tokom pandemije frilenserima zarade porasle za 40 odsto

by bifadmin

Globalna prosečna satnica frilensera porasla je za skoro 40 odsto ove godine u poređenju sa prethodnim izdanjem iz januara 2020. godine, pokazao je Payoneer izveštaj o globalnom prihodu frilensera.

Kako piše Fonet, u istraživanju kako je tokom ove krize poslovalo 2.000 frilensera iz više od 100 zemalja, među kojima su i balkanske, više od 30 odsto ispitanika prijavilo je veću potražnju za njihovim uslugama od početka pandemije, dok je 45 odsto prijavilo da je potražnja ostala konstantna bez usporavanja. Najveći porast zabeležile su oblasti programiranja, marketinga i finansija.

Izveštaj pokazuje da je globalna prosečna cena radnog sata frilensera sada 28 dolara, što je znatno više od prosečnih 21 dolar, koji je prikazan u Globalnom izveštaju o prihodima frilensera za 2020. godinu.

Balkanski frilenseri manje naplaćuju

U zemljama na Balkanu situacija je pak nešto drugačija, te prema anketiranim ispitanicima prosečna cena satnice frilensera iznosi 21 dolar. Međutim, interesantan podatak je da su najvišu cenu satnice na ovom području naveli ispitanici između 45 i 54 godine, koja je 26 dolara. Trećina ispitanika je navela da ima diplomu srednje škole.

I žene manje zarađuju

Iako je porastao broj žena koje ulaze u svet frilensera, plate žena zaostaju za zaradama njihovih muških kolega, a taj jaz raste u poslednje dve godine.

Rodna razlika u plaćanju među ispitanicima istraživanja najizraženija je u Severnoj Americi, gde žene prijavljuju prosečnu zaradu od 37 dolara po satu, u poređenju sa muškarcima koji su prijavili prosečnu zaradu od 52 dolara po satu.

Žene su prijavile da zarađuju manje od muškaraca u svakom regionu od 100 ispitanih zemalja, osim u Južnoj Americi, gde žene zarađuju više od svojih muških kolega za četiri dolara po satu, verovatno pod uticajem bolje plaćenih industrija koje su traženije u ovim regionima.

Na području Balkana prosečna zarada po satu za žene je 16 dolara, dok su ispitanici muškog pola naveli da je njihova satnica 22 dolara.

Izvor: Fonet

Foto: Helena Lopes, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MAT: Poslovni rashod EPS-a 2021. bio dvostruko veći od prihoda, a zarade 50 odsto iznad proseka

by bifadmin

„Elektroprivreda Srbije“ (EPS) je 2021. rapidno pogoršala sve svoje bilansne pozicije u odnosu na 2020, pa je učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjeno sa 2,23 odsto na 1,38 odsto.

To je objavljeno u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
U analizi MAT-a „Efekti poslovanja EPS-a u 2021: Suočavanje sa posledicama nerestrukturiranja“, autora Edvarda Jakopina i Nataše Čokorilo, navodi se da je u tom periodu EPS smanjio i bruto dodatu vrednost (BDV) za 35 odsto.

Ukupan poslovni rashod je 2021. godine, kako je navedeno, dvostruko veći od ukupnog poslovnog prihoda, smanjen je kapital za 7,4 odsto, a gubitak je iznosio blizu 150 miliona evra.

Obaveze EPS-a su u 2021. godini dostigle tri milijarde evra, a kumulirani gubitak 1,7 milijardi evra.

Rezultati poslovanja EPS-a počeli su da se pogoršavaju 2018. i sa izuzetkom pandemijske 2020, neefikasno poslovanje, opterećeno brojnim strukturnim problemima, se u kontinuitetu produbljuje.

Kompanija je, kako je navedeno, u 2020. ostvarila dobit od 91 milion evra od čega je više od jedne trećine rezultat kursnih razlika, ali je, umesto na investicije, pola dobiti vraćeno u budžet, a druga polovina usmerena na pokriće kumuliranih gubitaka.

„Usled smanjenja proizvodnje u četvrtom kvartalu 2021, rasta cena uvoza energeneta zbog globalne energetske krize u prvom kvartalu 2022, i shodno tome dodatnog zaduživanja, kompanija posluje u negativnoj zoni“, navedeno je u tekstu.

Dodaje se da gubici u četvrtom kvartalu 2021. (117 miliona evra) i u prvom kvartalu 2022. zajedno iznose 253 miliona evra.

Kumulirani gubitak je konstantno rastao

Ukupan prihod je u 2021. realno porastao za 15 odsto, dok je ukupan rashod porastao za 29 odsto.

Poslovni prihod je dvostruko sporije rastao u 2021. u odnosu na rast poslovnog rashoda, 17 odsto naspram 33 odsto.

„Kumulirani gubitak je konstantno rastao, realno godišnje po stopi od 6,1 odsto od 2015.-2019, da bi 2020, nakon izdvajanja JP Elektrodistribucije porastao realno za 38,5 odsto, sa 1,1 milijarde evra na 1,5 milijardi evra“, navedeno je u analizi.

Dodaje se da su neto zarade u EPS-u, u matičnom preduzeću prosečno godišnje u periodu 2017-2020. realno rasle po stopi od 3,8 odsto, a kumulativan realni rast iznosio je 15,1 odsto.

Ističe se da je u odnosu na prosek u Srbiji zarada u EPS-u u 2020. bila veća za 70 odsto, a 2021. za oko 50 odsto.

„S obzirom na to da se očekuje nastavak globalne energetske krize do kraja 2022. i u 2023, država i kompanija će morati da implementiraju niz reformskih mera, kako bi kompanija sa što manje gubitaka prebrodila probleme i stala na zdrave osnove“, ocenili su autori analize.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zaradio 280.000 dolara iznajmljujući sebe da ne radi ništa

by bifadmin

Jeste li ikada sanjali da ste plaćeni za to da ne radite ništa? Za jednog čoveka u Japanu to je realnost — i donosi mu dobre prihode.

Šodži Morimoto, koji živi u Tokiju, iznajmljuje se da prati ljude gde god žele, prenosi Investitor.
„Pozajmiću vam osobu (mene) koja ništa ne radi”, piše 38-godišnjak u svojoj biografiji na Tviteru . “Ne mogu ništa drugo osim da jedem i pijem i odgovaram na vrlo jednostavna pitanja.”

Prema njegovom Tviter nalogu koji ima skoro 250.000 pratilaca, Morimoto uvek prihvata rezervacije.
Morimoto – koji je u Japanu poznat kao Rental-Do-Nothing-Man – naplaćuje 10.000 jena (oko 70 dolara) po rezervaciji, plus putni troškovi i troškovi hrane.

U intervjuu za Rojters, Morimoto je rekao da je završio oko 4.000 “poslova” u protekle četiri godine, što po njegovom cenovniku iznosi oko 280.000 dolara.

Zamerali da “ne radi ništa”

„Moj posao je da budem gde god moji klijenti žele da budem i da ne radim ništa posebno“, rekao je on novinskoj agenciji.

Pre nego što je postao Rental-Do-Nothing-Man, Morimoto je radio u izdavačkoj kompaniji gde su mu često zamerali da “ne radi ništa”.

„Počeo sam da se pitam šta bi se dogodilo da pružim svoju sposobnost da ‘ne radim ništa’ kao uslugu klijentima,” rekao je on za Rojters. “Ljudi imaju tendenciju da misle da je moje ‘nečinjenje’ vredno jer je korisno drugima… Ali u redu je zaista ništa ne raditi. Ljudi ne moraju biti korisni ni na koji način“.

Rekao je da je otprilike svaki četvrti njegov klijent stalni klijent, uključujući i jednog koji ga je angažovao 270 puta.

Morimoto trenutno ima jednog ili dva klijenta dnevno, ali pre pandemije imao bi tri ili četiri rezervacije dnevno.

Dok neki klijenti samo žele da im Morimoto pravi društvo, drugi su imali zahteve da se igra na klackalici sa mušterijama, dok ga je jedan potpuni stranac zamolio da mahne sa perona dok njegov voz polazi sa stanice.

Morimoto ima granice u ispunjavanju zahteva klijenata. Rekao je „ne“ klijentu koji je želeo da pomeri frižider i drugom koji ga je zamolio da ode u Kambodžu, a ne prihvata ni seksualne zahteve.

Izvor: Ivestitor.me/B92

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Žene svoj potpis, stavljaju tek na svaku desetu poresku prijavu

by bifadmin

Iz godine u godinu u objavama Poreske uprave Srbije ponavlja se isti podatak: među građanima koji prijave da su za 12 meseci prihodovali više od tri prosečne godišnje plate najveći je broj muškaraca. Žene svoj potpis, otprilike, stavljaju tek na svaku desetu poresku prijavu, piše N1.

Ove godine, čаk i na manje od toga – od 34.753 građana koji su prijavili ovaj godišnji porez na dohodak svega je 3.128 žena, a čak 31.625 muškaraca. Sagovornice portala N1 navode da se u ovim podacima najbolje odslikava takozvani „efekat staklenog plafona“ – što znači da muškarci brže dolaze do viših nivoa u hijerarhiji firme nego žene, i čak zauzimaju više pozicije. Žene se na nekom hijerarhijskom nivou zaustave i ne mogu dalje da napreduju.

Poreska uprava Srbije saopštila je da je primila 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu. Udeo muškaraca u ovoj statistici se ne smanjuje – štaviše i za 2020. i za 2021. godinu je veći u odnosu na pretpandemijsku 2019.

Ove godine, isto kao i lane, 91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima je – muškog pola. U 2020. godini, udeo žena je bio 12 procenata, dok je sada devet odsto.

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je ovde reč o efektu staklenog plafona („glass ceiling“) – fenomenu od ranije poznatom u literaturi.

„To znači da je manja razlika u zaradama između žena i muškaraca na nižim nivoima zarada – te razlike su veće za one koji su imućniji. Odnosno, razlike u platama su manje među zaposlenima koji su niže kvalifikovani. To je taj efekat staklenog plafona i skrivene diskriminacije“, objašnjava Žarković za portal N1.

Žene veoma sporo napreduju  u kompanijama

Mali broj žena sa većim prihodima u Srbiji jednim delom može da bude posledica diskriminacije, ali ima, dodaje – i drugih razloga.

„Neke žene se još teško probijaju u delatnostima koje su bolje plaćene – kao što je IT na primer. Ali, opet, tu postoje još neke prepreke. Naime, od zaposlenih koji žele puno da zarađuju očekuje se nešto što možda ni same žene nisu spremne da prihvate – službena putovanja, prekovremeni rad, neformalni sastanci posle radnog vremena. Žena će možda pre da ode kući nego na piće posle posla. Postoji još jedna teorija da muškarci, kada vide da žene sve više ulaze u neku oblast – ne žele tu da ostanu“, objašnjava profesorka Žarković.

Za psihološkinju i istraživačicu Fondacije Centar za demokratiju Saritu Bradaš nema dileme – podaci Poreske uprave su „školski primer“ efekta staklenog plafona.

„Žene veoma sporo napreduju i stižu do određenih nivoa u kompanijama. U korenu toga vidim upravo predrasude poslodavaca – oko toga da su žene više okrenute privatnom životu, da nisu fleksibilne po pitanju radnog vremena, da će imati problema zbog toga što će ići na terenski rad“, navodi za portal N1 Sarita Bradaš.

Ovde je, navodi, reč o poslovima gde se isplaćuju veliki bonusi. To, kaže, nisu „klasične“ zarade, već bonusi koji se isplaćuju zbog dobro obavljenog posla.

„Poslodavci su, jednostavno, skloniji da na takve pozicije biraju muškarce, nego žene. Dobar pokazatelj staklenog plafona vam je i podatak koliko ima žena na rukovodećim položajima u Srbiji“, navodi Bradaš.

A, podaci su vrlo precizni. Kao što je portal N1 već pisao, prema evidenciji Agencije za privredne registre iz marta ove godine, od 116.673 zakonskih zastupnika firmi (praktično generalnih direktora) preduzeća u Srbiji, svega je 28.149 žena, što je 24 odsto.

Na nižim menadžerskim pozicijama nešto veći udeo žena

Sarita Bradaš navodi da je na nižim menadžerskim pozicijama nešto veći udeo žena, što se reflektuje na situaciju sa zaradama. Jer, što ste viši u hijerarhiji firme, to su vam i prihodi veći.

„Istraživanja pokazuju da, kada u isto vreme u firmu uđu muškarac i žena, ženi treba mnogo više vremena da bi se popela u hijerarhiji, nego što je potrebno muškarcu. Oni brže dolaze na te pozicije, i dolaze na više pozicije nego što to mogu žene. Žene se na nekom hijerarhijskom nivou zaustave i – dalje za njih nema napredovanja. Naravno, poslodavci će reći da niko ženama ne brani da napreduju, što je tačno. Ali se, de fakto, dešava nešto drugo, što upravo objašnjava zašto se tek svaka deseta žena nalazi u kategoriji najplaćenijih građana“, objašnjava Bradaš.

Plata žene 91,2 odsto od plate muškarca

Platni jaz između žena i muškaraca, izračunat na osnovu podataka Istraživanja o strukturi zarada za 2018. godinu, iznosio je 8,8 odsto i ukazuje na to da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto, odnosno da je prosečna zarada po času žena iznosila 91,2 odsto od prosečne zarade po času muškaraca, navodi se u poslednjem dostupnom Istraživanju o strukturi zarada Republičkog zavoda za statistiku.

Razlike u zaradama po polu, ističe se, mogu se javiti kao posledica različite strukture zaposlenih muškaraca i žena po sektorima delatnosti, obliku svojine, zanimanju, obrazovanju, godinama starosti i drugim karakteristikama.

„Prema podacima Evrostata , platni jaz između žena i muškaraca u Evropskoj uniji (28 zemalja) iznosio je 15 odsto. Najveći platni jaz između žena i muškaraca bio je u Estoniji, gde su žene u proseku za 21,8 odsto bile manje plaćene od muškaraca. U Luksemburgu je zabeležen najmanji platni jaz između žena i muškaraca (1,4 odsto)“, navodi RZS.

Na prvi pogled, čini se da platni jaz u Srbiji nije na toliko visokom nivou. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, situacija je – drugačija.

„Platni jaz među neobrazovanim ženama i muškarcima je preko 20 odsto. Kod srednjeobrazovanih je 14 odsto, a kod visokoobrazovanih 17,9 procenata. U zanimanjima koja su najbolje plaćena platni jaz je takođe gotovo 18 odsto. Najmanja stopa zaposlenosti žena je u zanimanjima koja zahtevaju niže obrazovanje – tu je mnogo više muškaraca zaposleno i zbog toga se, u konačnom rezultatu, ‘sabija’ taj platni jaz“, pojašnjava za portal N1 Sarita Bradaš.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Fiskalni savet: Povećanje zarade u EPS-u za 10 odsto značilo bi poskupljenje struje od 10 do 20 odsto za domaćinstva i privredu

by bifadmin

Zarade u Elektroprivredi Srbije (EPS) trebalo bi da budu zamrznute u ovoj i sledećoj godini, jer bi njihovo povećanje za 10 odsto značilo da poskupljenje struje od 10 do 20 odsto za domaćinstva i privredu ne bi bilo dovoljno da pokrije sadašnje gubitke, pa bi struja trebalo da poskupi više od 20 odsto, ocenio je Fiskalni savet.

U najnovijoj analizi problema energetike, koju prenosi Politika, Savet konstatujue se da bi povećanjem ionako velikih plata u EPS žrtva građana i privrede bila ne samo neopravdana, nego i uzaludna.

Kontrola plata i broja zaposlenih je glavna rashodna mera za ozdravljenje EPS, navodi Fiskalni savet i napominje da su troškovi za zarade ubedljivo naveći trošak preduzeća.

Potrebno je jasno identifikovati višak zaposlenih i krenuti u proces njihovog ciljanog otpuštanja, a ne dobrovoljnog odlaska uz velikodušne otpremnije kao ranije, smatra Fiskalni savet.

Prema procenama Saveta, EPS ima najmanje 10 odsto viška zaposlenih, a taj pocenat je verovatno i veći.
Kako je objašnjeno, državne firme u elektroenergetskom sektoru, EPS, Elektrodistribucija Srbije i Elektromreže Srbije zapošljavaju 3.500 radnika, ali dodatrno izdržavaju još njih 13.500.

Prosečna zarada u EPS je i dalje predimenzionirana, prvenstveno usled prevelikih plata zaposlenih sa nižim kvalifikacijama. U 2020. godini je, prema zvaničnim podacima tog javnog preduzeća, iznosila 103.130 dinara

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Evo kolika će vam biti plata kada ste na bolovanju

by bifadmin

Zakon određuje da zaposleni imaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, i to u sedam slučajeva, piše na Infostud blogu pravnik Milan Predojević. Prema tome, nije samo privremena sprečenost za rad zbog bolesti osnov za isplatu naknade zarade zaposlenima, već postoji još 6 razloga sprečenosti za rad koje povlače pravo na isplatu bolovanja od strane poslodavca i od RFZO. U narednim poglavljima Infostud analizira sve ove slučajeve.

Naknada zarade usled bolesti ili povrede van rada

Kada se govori o naknadi zarade zaposlenima, prvo se pomisli na naknadu zarade koja se plaća kada radnik zbog bolesti ili povrede nije u stanju da radi. Međutim treba imati u vidu da se različito plaća naknada zarade kada je bolest ili povreda zbog koje je nastala sprečenost za rad uzrokovana obavljanjem posla na radnom mestu, u odnosu na naknadu zarade zbog bolesti ili povrede van rada.

  • Bolovanje za bolest ili povredu van rada utvrđuje: za prvih 60 dana izabrani lekar, od 61. dana bolovanje ocenjuju lekarske komisije filijale RFZO.
  • Kod bolesti ili povrede van rada, prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO.
  • bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada plaća se u visini 65% od osnovice i na teret poslodavca, i na teret RFZO, s tim da se na različit način utvrđuje osnovica za obračun nakande zarade koju plaća poslodavac u odnosu na naknadu koju isplaćuje RFZO. O tome ćemo pisatii u pretposlednjem poglavlju ovog teksta.

Naknada zarade usled bolesti ili povrede na radu

Na isti način se utvrđuje dužina sprečenosti za rad, kao kod „običnog“ bolovanja: izabrani lekar prvih 30 dana, pa potom lekarske komisije RFZO, s tim da prijavu povrede na radu mora da učini poslodavac filijali RFZO.

Razlika u odnosu na bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada je u obvezniku plaćanja i visini naknade:

  • Bolovanje zbog bolesti ili povrede na radu od početka, pa sve dok traje (ali najduže dok traje radni odnos), plaća poslodavac u visini 100% od osnovice.

Filijala RFZO postaje obveznik plaćanja samo ukoliko prestane radni odnos licu kod koga postoji sprečenost za rad zbog povrede ili bolesti na radu i nakon prestanka radnog odnosa postoji (npr istekao je ugovor na određeno vreme). RFZO tada nastavlja isplatu naknade zarade koju je plaćao poslodavac dok traje bolovanje, odnosno sve dok izabrani lekar i lekarske komisije donose ocene da i dalje traje sprečenost za rad usled bolesti ili povrede na radu.

  • Bolovanje zbog bolesti ili povrede na radu plaća se u visini 100% od zakonske osnovice.

Pravo na „trudničko“ bolovanje

Treći razlog za privremenu sprečenost za rad jesu bolesti ili komplikacije u vezi sa trudnoćom, odnosno tzv. trudničko bolovanje.

  • Prvih 60 dana bolovanje ocenjuje izabrani lekar (izabrani ginekolog), a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
  • Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
  • trudničko bolovanje plaća se u visini 100% od zakonske osnovice.

Naknada zarade zbog obavezne izolacije

Četvrti zakonski razlog privremene sprečenosti za rad koji povlači sa sobom pravo na isplatu naknade zarade jeste zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Svakako, u uslovima Kovida-19 ovo je postalo veoma čest osnov za bolovanje.

  • Ovo je jedini osnov koji može da utvrdi i neki organ koji nije stručno-medicinski organ, što su izabrani lekar ili lekarska komisija. Naime, sanitarna isnpekcija je izdala mnogo rešenja članovima porodice obolelih od Kovida-19 koji su na osnovu tog rešenja bili na bolovanju. Postojanje i dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje nadležni organ rešenjem. U svim ostalim slučajevima potrebu izolacije određuje lekar, tako sprečenost za rad prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, od 61. dana lekarske komisije filijale RFZO.
  • Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO.
  • bolovanje se plaća u visini 65% od osnovice.

Naknada zarade zbog nege bolesnog člana porodice

Peti mogući osnov za bolovanje jeste nega člana porodice: zaposlenom pripada naknada zarade tokom odsustnosti sa posla zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju

  • u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, bolovanje traje najduže do 15 dana, a prvostepena lekarska komisija RFZO može da produži najduže do 30 dana. Ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, lekar ceni bolovanje najduže do sedam dana, a prvostepena lekarska komisija može do 14 dana najduže. Izuzetno od svega navedenog, u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice i duže od navedenih limita u trajanju. Kontrola se obavlja na svakih 6 meseci.
  • Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO.
  • ovo bolovanje se plaća u visini 65% od zakonske osnovice.

Izuzetak: u pogledu isplatioca-bolovanje zbog nege deteta do tri godine starosti-od prvog dana plaća RFZO, takođe 65% osnovice. Prema tome, poslodavac uopšte ne plaća naknadu zarade za bolovanje koje je otvoreno zbog nege člana uže porodice do 3 godine starosti.

Izuzetak: u pogledu visine naknade zarade- nega teško obolelog deteta-plaća se 100% osnovice i sve vreme ide na teret RFZO.

Naknada zarade zbog davanja tkiva ili organa

Šesti mogući osnov za bolovanje jeste zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (izuzev krvi).

  • Takođe prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
  • Od prvog dana, pa sve dok traje, bolovanje plaća filijala RFZO (nema isplate na teret poslodavca)
  • bolovanje se plaća u visini 100% od zakonskog osnova

Naknada zarade radi pratnje bolesnom licu

Najzad, sedmi mogući osnov za bolovanje jeste u slučaju kada je zaposleni određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

  • Prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
  • Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
  • plaća se u visini 65% zakonskog osnova
  • Naknada zarade poslodavca i RFZO-a

Kod svih gore opisanih slučajeva bolovanja, kada naknadu zarade plaća poslodavac iz svojih sredstava, bilo da je reč o plaćanju visini 65% plate, bilo da se plaća puna plata, osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci za ono vreme koje je radio. Ako zaposleni nema nijednu isplaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% od osnovne zarade iz ugovora o radu. Dakle, kada bolovanje plaća poslodavac, osnovicu za obračun naknade zarade čini samo zarada ostvarena kod tog poslodavca, a ne računaju se eventualne zarade kod prethodnih poslodavaca, iako su ostvarene u poslednjih 12 meseci.

Kod svih gore opisanih slučajeva kada bolovanje plaća filijala RFZO, bez obzira da li se plaća u visini 65% ili 100% od osnovice, osnovicu čini prosečna zarada osiguranika iz poslednjih 12 meseci ostvarena kod svih poslodavaca. Dakle, kada bolovanje pređe na teret RFZO, onda se računaju zarade kod svih poslodavaca koje ulaze u poslednjih 12 meseci. Kod naknade zarade koju plaća RFZO, za one mesece u kojima nema zarade računa se minimalna zarada za te mesece. Primera radi, u poslednjih 12 meseci pre meseca započinjanja bolovanja postoje 3 zarade kod sadašnjeg poslodavca, 6 zarada kod prethodnog i tri meseca bez zarade. RFZO kod računanja osnovice za obračun naknade zarade sabira zarade kod sadašnjeg poslodavca, prethodnog poslodavca i dodaje tri minimalca za one mesece u kojima osiguranik nije radio. Tako se dobije prosečna zarada od koje se plaća 65% tokom bolovanja.

Šta sve ulazi u pojam zarade kod računanja bolovanja?

Kod obračuna naknade zarade tokom bolovanja u obzir se uzimaju: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Prema tome, osnovica za obračun bolovanja je kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Kada naknadu plaća poslodavac, onda je reč o zaradi kod tog poslodavca, a kada je plaća RFZO onda govorimo o prosečnoj zaradi iz poslednjih 12 meseci kod svih poslodavaca.

Kod citiranih zakonskih odredbi ćemo se zadržati kako bismo u potpunosti precizirali koja se primanja iz radnog odnosa uzimaju u obzir prilikom izračunavanja naknade zarade kod bolovanja, a koja se ne računaju. Sam zakonski tekst govori o ostvarenoj zaradi u prethodnih 12 meseci kao osnovici za obračun naknade zarade. Zarada je definisana Zakonom o radu, koji propisuje da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, odnosno da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zakon je dalje definisao da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim:

  • primanja koja predstavljaju učestvovanja u raspodeli dobiti preduzeća u poslovnoj godini
  • primanja koja se odnose na naknadu troškova za upotrebu sredstava rada zaposlenog za obavljanje poslova van prostorija poslodavca
  • naknada troškova za odlazak i dolazak sa rada (putni trošak)
  • naknada za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu (dnevnica)
  • naknada za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu (terenski rad)
    otpremnina
  • naknada troškova pogrebnih usluga
  • naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja
  • primanja po osnovu poklona za Božić i Novu godinu
  • jubilarna nagrada
  • solidarna pomoć

Prema citiranim zakonskim odredbama, nedvosmisleno je koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenog (sva gore pojedinačno pobrojana primanja ne smatraju se zaradom). Sve ono što zakon nije izuzeo iz pojma zarade samim tim se mora uzeti u obzir i prilikom obračuna osnovice za naknadu zarade tokom bolovanja, a to podrazumeva i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad (naknada zarade tokom bolovanja), naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, naknada zarade tokom korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i upšte sva druga primanja iz radnog odnosa koja Zakonom o radu nisu izuzeta iz pojma zarade.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najisplativije branje vrganja i lisičarki

by bifadmin

Obilne kiše i topli dani doprineli su da gljiva u šumama Centralne Srbije bude u izobilju. Među onim jestivim, najcenjenije su vrganji i lisičarke, pa berači pečuraka ovih dana zadovoljno trljaju dlanovima, jer se za kilogram svežeg vrganja može dobiti i 500 dinara. U zavisnosti od kvaliteta, kilogram sušenog vrganja ide i do 5.000.

Sakupljanje gljiva ovih dana je aktuelno u grabovim i cerovim šumama. Mnogi berači gljive ne prodaju već ih zamrzavaju, suše ili pasterizuju za domaće potrebe.

Goran Kostić iz Kraljeva kaže da je intenzivna potraga za pečurka počela pre dve nedelje.

– Pečuraka ove godine, zbog čestih kiša, ima u izobilju. Iako sa porodicom živim u gradu, svaki vikend provodimo na selu u prirodi. Dogodilo se da za vikend nađem i dvadesetak kilograma vrganja – priča ovaj Kraljevčanin, napominjući da je samo pravi berači znaju koliko su kvalitetni takvi dani provedeni u šumama.

On kaže da otkupljivači za kilogram prvoklasnog vrganja nude oko 400 dinara, dok su druga i treća klasa jeftiniji oko 250. Najisplativije je, kaže Goran, sušiti vrganj i čekati povoljnu cenu.

Sušeni vrganj se obično prodaje krajem leta ili početkom jeseni, kada se završi sezona berbe. Otkupljivači trenutno za kilogram prve klase suvog vrganja daju do 5.000 dinara, dok je druga klasa oko 2.500, izveštava portal Nova.

– Osim vrganja, ove godine u izobilju ima lisičarke i petrovače. Prošlog leta se ne sećam da sam našao bilo kakvu pečurku u šumi, takva je suša bila – kaže ovaj berač pečuraka.

Sveži vrganji se mogu naći i na kraljevačkoj Zelenoj pijaci i trgovci ih cene 500 dinara za kilogram. Zanimljivo je da se na ovoj pijaci može pronaći i tzv. bulindža ili kako je još u nekim krajevima Srbije zovu jajčara i kneginja. Kilogram ove veoma kvalitetne pečurke košta 1.000 dinara. Na pijaci su ponudi i sirnjaje i mlečnice. One su jeftinije, i kreću se između 300 – 400 dinara za kilogram.

– Svakog dana ih donosim na pijacu. Poznajem pojedine šume, i tačno znam gde ću tražiti pečurke. Ne gubim puno vremena, jer to gledam kao na posao. Ali, moram da priznam da je ova godina fantastična za pečurke. Nadam se da će i na jesen biti ovako – rekao je prodavac na pijaci za Nova.rs.

Izvor: Nova.rs/Ekapija.com

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Izdate desetogodišnje obveznice: Kamata dupla, interesovanje prepolovljeno

by bifadmin

Republika Srbija je na aukciji juče prodala desetogodišnje državne obveznice u iznosu od samo 6,5 milijardi dinara
Republika Srbija je juče prodavala desetogodišnje državne obveznice, ali je interesovanje investitora ponovo bilo malo iako je kamata koja im se nudila bila više nego dvostruko veća u odnosnu na onu iz septembra prošle godine.

Državne obveznice Srbije prodate su po stopi prinosa od 6,70 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 08. februara 2028. godine.

Obim aukcije ovoga puta je bio 25 milijardi dinara (212,4 miliona evra), dok je ukupna tražnja, i realizacija, iznosila samo 6,5 milijardi dinara (55,2 miliona evra).

Realizovano je 654.500 komada državnih obveznica, odnosno prodato je samo 26 odsto ponuđenog.
Kada su poslednji put prodavane dugoročne obveznice u dinarima, 12,5-godišnje hartije na aukciji 7. septembra 2021. godine, stopa prinosa je bila upola manja, odnosno 3,24 odsto, dok je realizacija bila duplo veća nego sada – 55,7 odsto.

U međuvremenu svašta se dogodilo na finansijskom tržištu i u Srbiji i u svetu, tako da su kamate cenralnih banaka porasle pa i države moraju da daju više stope interesa investitorima.

Međutim, visoka inflacija smanjuje atraktivnost dugoročnih hartija tako da ni više kamate nisu dovoljne da se hartije u dinarima dobro prodaju.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci