zavisnosti

Danas mnoge specijalizovane klinike u SAD-u i Evropi nude tretmane lečenja od bolesti zavisnosti nove generacije: zavisnosti od kocke, video igara i – društvenih mreža.

Više od milijardu ljudi dnevno šeruje, tvituje, objavljuje storije i fotografije, a još dve milijarde ljudi to čini barem jednom nedeljno. Da li su društvene mreže zapravo postale centar naših života, zabave, druženja i komunikacije?

Vest da je u prošloj godini širom sveta prodato nešto više od 735 miliona novih smartfona, zvuči neverovatno, naročito ako se ima u vidu da je globalna ekonomija bila pogođena pandemijom.

U ovu brojku ne ulaze stariji modeli (NOS, new old stock), kao i “hibridni uređaji” – razni laptop-tablet uređaji, pametni displej i zvučnici itd. Kada se sve sabere, za zadnjih godinu dana je prodato čitavih 1,2 milijarde smart uređaja.

Umreženi bilo gde

Na ove zaista astronomske brojke treba dodati i klasične PC računare, starije laptopove, kao i sve veći broj TV uređaja sa pristupom internetu i aplikacijama.

Tako u praksi, mnogi korisnici (čak i na ovim prostorima) imaju i po dva smartfona, smart TV, kućni računar, računar na poslu, itd.

Vlasnici novijih automobila internet imaju i u svom vozilu, putem raznih ‘infotaiment’ sistema. Ne zaboravimo ni konzole za igrice nove generacije, razne pametne i fitness satove, multimedijalne audio uređaje i BluRay plejere – svi oni takođe imaju konekciju ka internetu i raznim aplikacijama.

Činjenica je da se od sadržaja sa interneta i društvenih mreža više ne može pobeći, a one su toliko prisutne u našim životima da su odavno ušle i u politiku, pa tako često na vestima čujemo da se neki strani ili domaći političar ‘oglasio na Twitteru’ ili postavio ‘skandalozan’ sadržaj na svom Facebooku.

Većina svetskih državnika već godinama koristi društvene mreže da građanima čestitaju nacionalne praznike, ili kao što je sada aktuelno, pozivaju da se vakcinišu protiv korona virusa.

Objave državnika na društvenim mrežama odavno imaju ‘istu snagu’ kao i nekadašnji intervjui na televiziji ili novinama.

Ogroman biznis

Ovolika popularnost smartfona, tableta i raznih računara – a sve kako bi se koristio Facebook, Twitter, Instagram, YouTube – odavno je i ogroman biznis.

Samo prošle godine na tržištu SAD je prodato pametnih uređaja u vrednosti od 77.5 milijardi dolara. U EU se ta cifra kreće između 38 i 42 milijarde eura, sa trendom rasta od 32% do 2025. godine.

Zanimljivo je i da zemlje Istočne Evrope ne zaostaju puno, jer su ovim zemljama na tržištu proda smart uređaja za čitavih 33 milijarde evra.

‘Preprodaje’ uređaja gotovo da i nema

U zemljama bivše SFRJ se godišnje proda oko 550 hiljada novih smartfona i tableta, a u ovu cifru ne ulaze uređaji koji se kroz razne pakete nabave kod nekog od brojnih operatera. Ono što je specifično na Balkanu je i činjenica da se godišnje proda više od 100 hiljada polovnih smartfona, uglavnom nešto starijih modela, a ovo je mnogima i jedini način da priušte smartfon sebi ili članovima porodice.

U EU, zbog strogih zakona o reciklaži i elektronskom otpadu, ‘preprodaje’ uređaja gotovo da i nema, već se stariji smartfoni ‘vraćaju’ operateru uz popust za novi (trade-in programs).

Preterujemo, ali ne mnogo

Sa ovolikim brojem uređaja, nije iznenađenje i da dobar deo dana provodimo ‘ulogovani’. U proseku dnevno provedemo 2 sata i 51 minut koristeći smartfon ili računar, a više od polovine Evropljana proverava svoj telefon više od pet puta za sat.

Ono što posebno zabrinjava je i da je prosek godina kada se dobija prvi smartfon pao sa 14 na 12, a nije retkost ni da deca predškolskog uzrasta imaju svoj smart uređaj – tablet, telefon pa čak i pametni sat.

Dalje, 2.7 milijardi ljudi u svetu poseduje smartfon, a preko pet milijardi ima neku vrstu mobitela.

Ujedinjene nacije procenjuju da će ovaj broj narasti na preko sedam milijardi do 2030. godine. Ovoliko mobilnih uređaja troši i zaista puno električne energije – svakog dana se u svetu na punjenje uređaja potroši struje koliko i cela Švajcarska za godinu dana.

Ovolika povezanost ima i svoje negativne strane, što psiholozi nazivaju ‘efektom zasićenja’.

Na Facebooku i Instagramu su i naši prijatelji, ali i članovi porodice, kolege, komšije. Mnogi zbog toga kreću u suprotnom pravcu brišu naloge na društvenim mrežama i prelaze na aplikacije za komunikaciju poput Vibera, WhatsApp i Telegram.

Sanja Petrov, urednica i novinarka, kaže da se način korišćenja smartfona i društvenih mreža dosta promenio:

“Društvene mreže su promenile gotovo svaki aspekt našeg života, na društvenim mrežama kupujemo, zakazujemo termine, čitamo novosti, te je neminovan i uticaj na komunikaciju sa porodicom i prijateljima. Svakako su chat aplikacije više uticale na komunikaciju među članovima porodice, jer su intimnije, nego profili na društvenim mrežama.

Lakše nam je da delimo realnost jedni sa drugima

Iz porodice sam sa četvoro dece i svi smo ‘raštrkani’. Lakše nam je da delimo realnost jedni sa drugima i da organizujemo obaveze kada smo svi u istoj Viber ili WhatsApp grupi. To je svakodnevnica. Takođe, primetno je da smo sada u situaciji da roditelji možda i više od nas koriste Facebook i imaju neki svoj način komuniciranja sa prijateljima, koji je nama često smešan ili simpatičan, a moja generacija svakako više koristi Instagram. Mlađi su sada na TikTok-u, tako da ova „razdvojenost“ ide u prilog teoriji da chat aplikacije više utiču na komunikaciju od samih društvenih mreža” kaže Petrov.

Sa ovim se slaže i Jelena Jović, pravnica:

“Ugasila sam svoj Facebook nalog jer mi je sadržaj na njemu postao nezanimljiv i pomalo dosadan. Sa druge strane, Instagram mi omogućava da postavim slike i sadržaje koje zaista želim da podelim sa svojim prijateljima, a sa njima najviše komuniciram popularnom aplikacijom Viber” kaže Jović.

Umetnost na internetu

Mnogi umetnici širom sveta su, pre svega zbog pandemije, u poslednjih godinu dana odlučili da svoja dela izlažu onlajn.

Tako muzeji u NJujorku, Rimu i Londonu nude svima širom sveta da obiđu njihovu postavku u ‘virtuelnoj realnosti’.

Postavke su zapravo snimljene kamerama visoke rezolucije, a onda postavljene u virtuelnom izložbenom prostoru.

I veliki broj muzičara se odlučilo da svoje nastupe prenose uživo preko aplikacija Instagram TV, Twitch i YouTube.

Instagram i Facebook su odlično rešenje za prikaz raznih vidova umetnosti, budući da podržavaju video, slike, tekst pa čak i razne opcije poput VR video klipova.

Akademska slikarka Vesna Marinković Stanković takođe svoje radove prezentuje na Instagramu i Facebooku, a aplikacije koristi i za komunikaciju sa učenicima:

“To je sad postala naša realnost, svi su na društvenim mrežama i sve se tu ugovara i dešava. Vode se poslovi, zakazuju sastanci i sve, mi počinjemo da živimo tako. Ja sam da bi svoje učenike pratila otvorila prvo Facebook, a odskora i Instagram. Društvene mreže su deo naše realnosti i u mnogome oblikuju naš život” kaže Marinković Stanković.

Digitalni život pre realnog

Nedavno objavljena studija iz SAD je došla do zapanjujućeg otkrića. Objavljena u ‘Journal of applied and cognitive psychology’, studija zaključuje da korišćenje smartfona i raznih mreža duže od dva sata dnevno, dovodi do ozbiljnih kognitivnih poremećaja – sposobnosti razumevanja sveta oko sebe, procene ličnog emocionalnog stanja, te čak i do ozbiljne depresije i anksiozkosti, naročito kod tinejdžera i osoba do 30 godina starosti.

To je postalo toliko često, da danas mnoge specijalizovane klinike u SAD i Evropi nude tretmane lečenja od bolesti zavisnosti nove generacije: zavisnosti od kocke, video igara i – društvenih mreža.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay