Kao i donosioci odluka na Zapadu i centralnoevropska javnost je podeljena oko toga kako upravljati ekonomskim odnosima sa Kinom. Istraživanje koje je CEPER sproveo u 12 zemalja regiona pokazuje da ne postoji jasna podrška naroda ni za jačanje, ni za slabljenje ekonomskih veza sa Narodnom Republikom Kinom. Relativna većina je za bližu ili nepromenjenu saradnju, a sasvim je jasno da Centralnoevropljani ne favorizuju prekid veza.
Kompanija CEPER je sprovela istraživanje javnog mnjenja u 12 zemalja Centralne Evrope sa ciljem boljeg razumevanja šta Evropljani misle o odnosu svoje zemlje i Kine, a rezultati pokazuju da postoji jasna podela između severa i juga po tom pitanju. U šest zemalja centralno-evropskog regiona, a to su Bugarska i većina zemalja nekadašnje Jugoslavije, relativna većina javnosti se zalaže za jačanje ekonomskih odnosa sa Kinom. 50% Crnogoraca, 48% Srba i 49% Slovenaca želi da ojača ekonomske veze sa Kinom. U Hrvatskoj (38%), Severnoj Makedoniji (33%) i Bugarskoj (42%), takođe, najveći procenat ispitanika podržava jače ekonomsko povezivanje. Čak 34% ispitanika iz Severne Makedonije, kandidata za članstvo u EU i članice NATO-a, nije odgovorilo na ovo pitanje.
U tri severnije zemlje regiona relativna većina podržava održavanje ekonomskih odnosa na sadašnjem nivou, a to su Rumunija, Slovačka i Češka. Zemlje koje se opreznije odnose prema Kini zapravo trenutno i imaju jače odnose sa SAD. U Rumuniji 42%, u Slovačkoj 47% i Češkoj 49% stanovništva ne bi promenilo sadašnji nivo ekonomskih veza sa Kinom. Odnosno, ne bi ni produbljivali, ni oslabili trgovinske odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Među njima, rumunsko društvo je najkritičnije: 35 odsto Rumuna želi da oslabi ekonomske odnose sa Pekingom, što je 11 procentnih poena više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu.
Većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom
Postoji i treća, prilično neodlučna grupa srednjoevropskih zemalja. Kod njih jaz, između onih koji preferiraju jačanje ekonomskih veza i onih koji se zalažu za nepromenjene odnose, nije značajan. U Austriji je razlika samo 8, u Poljskoj 7 i u Mađarskoj 1 procentni poen. Ni jačanje, ni slabljenje, niti održavanje nepromenjenih ekonomskih odnosa, nemaju podršku više od 40% u ovim društvima. Za dublje odnose se zalaže 28 odsto Austrijanaca, 34 odsto Mađara i 27 odsto Poljaka. Dok 22% Austrijanaca i Mađara i 13% Poljaka želi slabije trgovinske odnose sa Kinom.
Generalno, slabljenje veza sa Kinom nije podržano ni u jednoj od zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje. I dok većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom, to ne znači da strategija smanjenja rizika ne bi bila popularna. Pitanje je samo šta to tačno znači.
Inicijativa Pojas i put Narodne Republike Kine obeležila je u septembru svoju 10. godišnjicu. Tokom proteklih decenija, zahvaljujući inicijativi Pojas i put i drugim projektima, razvile su se jake ekonomske veze između Centralne Evrope i Kine. Prema Eurostat podacima, Kina je bila najveći partner EU sa najvećom vrednošću izvoza u 2022. Uvoz is Kine je 2002. iznosio 7,8% ukupnog uvoza robe u EU, dok je do 2022. godine porastao na čak 20,9%. Postoji sve veća međuzavisnost evropskih država članica i te azijske zemlje koja je za zapadne donosioce odluka predmet strategije smanjenja rizika.
