Sve je više zapadnih analitičara, vlada i međunarodnih institucija opčinjeno autokratskim vladarima koji su, navodno, sinonim za privredni rast. Ovo ne samo da je mit, piše ekonomista Viliam Isterli (William Easterly) u britanskom magazinu Prospect, već zapadnim ekspertima daje odrešene ruke da diktiraju rešenja koja ne bi mogli u demokratijama.
Dok javnosti naizmenično šalje kontradiktorne poruke da smo na ivici ambisa ili da ćemo sami određivati kako ćemo štedeti, Vlada Srbije sužava sebi manevarski prostor da učini bilo šta, pre nego što poverioci izdiktiraju svoje uslove.
8. ISLAMSKA DRŽAVA I NJEN KALIFAT: Globalni neprijatelj broj jedan
Islamska država (IS) je za nekoliko godina prešla put od puke terorističke organizacije do samoproglašenog kalifata koji se uspešno bori na više frontova i, uprkos svojim stravičnim zlodelima, polako osvaja simpatije sunitskog stanovništva u Iraku i Siriji. Dok se svakim danom povećavaju izgledi da ove dve zemlje prestanu da postoje u obliku u kojem smo ih do juče poznavali, rastu i šanse da se delovi njihovih teritorija ujedine pod ratnom zastavom pokreta čija najveća pretnja leži u tome što u ratnom okruženju može samo da jača.
12. ŠKOTSKI REFERENDUM: Kvar srca
Suprotno nadanjima analitičara da bi sukob u Ukrajini mogao navesti Škote da budu skloniji ostanku u Velikoj Britaniji, finiš kampanje pred referendum zakazan za 18. septembar, na kojem se iskušava 300 godina zajedničkog života u Velikoj Britaniji, ulazi u nepredvidivu završnicu, u kojoj su oba ishoda jednako moguća. Koji god odgovor da bude izabran, razdruživanje će biti nastavljeno.
14. ŠTA HOĆE ETIHAD: Četvrta alijansa
Iako postoji tek nešto više od deset godina, nacionalni avio prevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata je već u nekoliko navrata dobro prodrmao avioprevozničku industriju. Njegove ambicije su globalne i počivaju na smelom planu čiji najnoviji deo predstavlja investicija od skoro 600 miliona evra u nacionalnog prevoznika Italije. Šta, zapravo, pokušava da postigne Etihad Airways?
18. MARBO: ZNAČAJ RADNIH USLOVA ZA POSLOVNE REZULTATE: Zdravo poslovanje je u zdravim ljudima
Pored ovogodišnje titule najboljeg poslodavca u prehrambenoj industriji, Marbo je za svoj proizvodni pogon u Magliću dobio i internu PepsiCo nagradu kao fabrika koja je najviše unapredila bezbednost i zdravlje na radu u Evropi tokom 2013 godine. Kultura bezbednosti je jedan od najznačajnih segmenata u poslovnom konceptu „Poslovanje sa svrhom“, ističu u ovoj kompaniji.
20. MILOVAN KOCIĆ, YUMIS: A kod kuće, gosti
Milovan Kocić, vlasnik niške Prehrambene industrije „Yumis“ koja izvozi u 18 zemalja na tri kontinenta, brine za budućnost domaćih proizvođača u čijim redovima „igra“ već 24 godine, ne zbog manjka kapaciteta, investicija ili biznis ideja, već zbog sužavanja unutrašnjeg tržišta. Zato pored Rusije, Belorusije i Somalije, priprema teren za svoje proizvode u Kini i Keniji.
22. OD DOBROVOLJNE ŠTEDNJE DO BANKROTA: Dečko koji je vikao vuk
Dok javnosti naizmenično šalje kontradiktorne poruke da smo na ivici ambisa ili da ćemo sami određivati kako ćemo štedeti, Vlada Srbije sužava sebi manevarski prostor da učini bilo šta, pre nego što poverioci izdiktiraju svoje uslove.
26. KLAUDIO ĆEZARIO, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji: Slon je još u sobi
Problem nenaplativih kredita je tu i veoma je ozbiljan, posebno iz razloga što nije prognoziran veći privredni rast ni za ovu ni za narednu godinu, kaže Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji, koja ulaže mnogo napora i novca kako bi se približila malim i srednjim preduzećima, ojačala svoju savetodavnu ulogu i ponudila proizvode i usluge koje zadovoljavaju njihove finansijske potrebe. Iako ne negira da će naredne dve godine biti teške za zemlju, Ćezario veruje da sadašnje Vladine mere štednje, predstavljaju dobru osnovu za budući privredni rast.
28. TELEKOMUNIKACIONE KOMPANIJE U BANKARSTVU: Uliva li se Dunav u Telekom Srbije?
Ulazak Telenora u ovdašnji bankarski biznis bio bi verovatno označen kao revolucija u domaćem bankarstvu da ovaj deo finansijskog sistema poslednjih godina nije okupiran zasad nerešivim problemom gomilanja loših kredita. Ukoliko se, pak, u razvoj mobilnog bankarstva uključi i državni Telekom, ignorisanje ovih trendova biće nemoguće a bankarske usluge i kod nas dobiće, nepovratno, jednu sasvim novu dimenziju.
32. Deloitte: Rang lista Top 500 kompanija, 50 vodećih banaka i 50 vodećih osiguranja u centralnoj Evropi
33. DELOITTE CE TOP 500 2014: Nema mesta za optimizam
Ovo je treća uzastopna rang lista 500 najvećih kompanija u centralnoj Evropi na kojoj se uvećava broj preduzeća koje beleže pad prihoda
34. CE TOP 500 SEKTOR ŠIROKE POTROŠNJE: Samo je jeftino – dobro
Trgovci na malo, koji drže prvih pedeset mesta na listi najuspešnijih u sektoru široke potrošnje, postali su najjači učesnici na tržištu, koji redefinišu tržišni spektar, diktiraju trendove i rastu.
35. BANKARSKI SEKTOR I OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA: Novac nema ko da uzme
Bankarski sektor Srbije u 2013. godini karakterišu zadovoljavajuća likvidnost, zadovoljavajući stepen kapitalizacije, uz pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora od 20.9%, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu (19.9%) i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou. Najveći problem je i dalje nedostatak kvalitetne kreditne tražnje.
37. Tabele
50. VLADIMIR GREČIĆ, STRUČNJAK ZA DOBROVOLJNE MIGRACIJE: Demografija kao sudbina
Dva demografska trenda, brzina s kojom ljudi voljno ili nevoljno menjaju prebivalište kao i starenje stanovništva i smanjivanje raspoložive radne snage nalažu nam da, na globalnom nivou, o pitanjima nataliteta, države, nacije, nacionalnog identiteta i važnosti dijaspore kao „virtuelne pokrajine“, razmišljamo na sasvim drugačiji način. Srbija tu ne može biti izuzetak, kaže u intervjuu za Biznis i Finansije ekonomista Vladimir Grečić, stručnjak za dobrovoljne migracije, čije su dve ćerke takođe deo srpske dijaspore.
54. TRŽIŠTE DIJETETSKIH SUPLEMENATA I HERBALNIH LEKOVA: Snaga na usta ulazi
Ako se izuzmu loši rezultati ostvareni u prvoj polovini ove godine, u kojoj je čitavo farmaceutsko tržište palo za tri a tržište dijetetskih suplemenata za sedam odsto u odnosu na isti period prošle godine, promet lekova koji se izdaju bez recepta, popularno nazvanih OTC („over the counter“) preparata i dodataka ishrani, konstantno raste. Mnogi od ovih preparata se uvoze, ali Srbija ima svoje kvalitetne proizvođače koji konstantno ulažu u zahtevnu proizvodnju i atestiranje i predstavljaju „zdravu snagu ove zemlje“.
56. PEKARSKA INDUSTRIJA U SRBIJI: Više od hleba
Prehrambena industrija beleži pad proizvodnje, ali to ne važi za segment hleba i peciva koji je u odnosu na prošlu godinu imao rast od 2,4 odsto. Analitičari Euromonitora, međutim, očekuju da će naši potrošači tradicionalni hleb sve više menjati za „zdravije“ opcije u ishrani. Domaći lideri pekarske industrije za B&F kažu da takvu budućnost dočekuju spremni, kako u pogledu kvaliteta i asortimana hleba i peciva, tako i u pogledu opremljenosti i kapaciteta proizvodnih pogona.
58. EVROTOM, SVE ZA PČELE I SVE OD PČELA: Dobrodošli u svet pčela
Tomu Pavlića, vlasnika preduzeća Evrotom koje za pčele proizvodi lekove i hranu, za pčelare pribor i opremu, a za široko tržište fito program i kozmetiku na bazi pčelinjih i biljnih proizvoda, pčele su iz Rume odvele na put po celom svetu. Na tom putu stigao je i do političara koji su strastveni pčelari, ali i do jedinstvenog meda u Jemenu, koji je najskuplji na svetu.
60. PANSIONI ZA KUCE I MACE: Soba sa pogledom
Mnogim vlasnicima kućni ljubimci su i najbolji prijatelji, međutim ponekad je i njih neophodno ostaviti makar na nekoliko dana u tuđim rukama ili van okrilja poznatog kućnog okruženja. U skladu sa svetskim trendovima i potražnjom za povećanom sigurnošću i udobnošću krznenih gostiju, i ponuda srpske „hotelske industrije“ za životinje postala je raznovrsnija u poslednjoj deceniji.
62. DIS: DOMAĆI ERP U DOMAĆOJ TRGOVINI: Dobro skrojeno
Dobro „skrojen“ informacioni sistem, zasnovan na domaćem poslovnom softveru, značajno je doprineo kompaniji DIS da izraste u najveći domaći trgovinski lanac. Zašto se ova kompanija, za razliku od većine velikih firmi, opredelila za ERP domaćeg proizvođača?
64. CENA IZUMIRANJA U KLIMI RASTA: Tiho, tiše i nema me više
Dok srpski mediji najavljuju da ‘leto odlazi a nije ga ni bilo,’ statistike potvrđuju da je ova godina, do meseca jula, bila četvrta najtoplija ovog veka, sa temperaturnom anomalijom od plus 0,64 C na globalnom nivou. Svetska javnost i mediji govore o klimatskim promenama uglavnom onda kada misle da ih osećaju. U stvarnosti, promene teku svojim tempom, osećali ih mi ili ne. Na kraju krajeva, zašto smo to uglavnom ‘mi’ koji smo centar pažnje i izvor straha? Zašto ne i ‘oni’ i ‘one’, životinjske i biljne vrste oko nas?
66. DRUŠTVENO ANGAŽOVANI HOROVI: Pevam kako mislim
Kao odgovor na cenzuru, na prostoru bivše SFRJ u poslednjih deset godina niču samoorganizovani horovi, koji imaju šta da kažu o „Beogradu na vodi“, položaju nacionalnih i seksualnih manjina i ekstremnim desničarskim ideologijama. Njihove članove odlikuje želja da glasno kažu ono što misle, čak i kad ne umeju da to perfektno otpevaju.
70. GRADNJA PRIRODNIM MATERIJALIMA: Pravićeš ti mene od blata
Nekadašnji sinonim za sirotinju, kuće od slame, naboja i drveta energetski su efikasnije i sposobnije da odgovore na izazove klimatskih promena. Moderni eksperimenti sa starim materijalima i usavršenim tehnikama izgradnje stiču sve više pristalica u svetu, a stidljivo i kod nas.
72. UMETNOST TETOVIRANJA: Iscrtavanje duše
Tetovaže su dugo smatrane simbolima buntovnog i rizičnog ponašanja, ali se danas sve više uočavaju i na telima nekih „sasvim finih ljudi“: doktora, nastavnika ili članova upravnih odbora. Nastale u praskozorje čovečanstva, kao potreba za razlikovanjem društvenih grupa ili potvrda inicijacije unutar plemenskih zajednica, sada imaju veoma važnu ulogu u identifikaciji pojedinaca, postale su deo lične ispovesti, i stoga je prvi korak u njihovom nastajanju – njihov odabir – zapravo i najvažniji.
74. USPON POPULARNE PSIHOLOGIJE: 10 saveta kako da prepoznate dobre savete
“Sećam se reakcije jedne koleginice od pre dvadesetak godina koja mi je, vrativši se iz Amerike, zaprepašćeno rekla: ‘Možeš li da zamisliš da tamo ne postoji nijedan trenutak u životu čoveka od rođenja pa do smrti koji psiholozi nisu u nekoj knjizi obradili’. Izgleda da se to sada i kod nas događa”, misli psihoterapeutkinja Jelena Vlajković. Ako se njome bave kvalitetni stručnjaci, uspon popularne psihologije ne mora nužno da bude loša stvar, štaviše – može biti veoma koristan. Međutim, problem nastaje kada neko želi da zaradi “na brzinu” pisanjem knjiga o samopomoći i samoizlečenju, ili pak na prodaji novina sa savetima “stručnjaka” kojih se ljudi slepo pridržavaju.
78. RAZOTKRIVANJE MITA: Ne, diktatori nisu dobri reformatori
Čudesan privredni rast autokratija isprva može delovati uverljivo, ali kada se poradi malo na ovoj materiji može se uvideti da ovakve tvrdnje nisu onakve kakvim se čine.
80. OD GROBLJA DO JAVNOG PARKA: Gužva u podzemnom svetu
Revolucionarna ideja o javnim parkovima u Britaniji koji će biti dostupni svima, mnogo duguje rešavanju jednog sasvim drugog problema: gradskih grobalja koja su toliko bila pretrpana da su ljudski ostaci spontano isplivavali na površinu. Kada su groblja iseljena van gradova, počela su da liče na parkove, pa se tamo sve više dolazilo i radi šetnje i provoda. Vlasti su, konačno, shvatile da građanima ne trebaju groblja koja liče na parkove, već pravi parkovi.
82. Socijala na tržištu
Doskora nismo ni znali ni verovali da se finansijsko tržište može uposliti da deluje u korist onih sa samog dna društva. Onih kojima se nema šta uzeti.