Bank of America objavila je 20. aprila loše poslovne rezultate, što je berzanske indeks gurnulo u minus.
Na Vol Stritu su 20. aprila cene deonica oštro pale jer su slabi poslovni rezultati Bank of America ponovno izazvali zabrinutost u vezi stanja u američkoj bankarskoj industriji i privredi.
Dow Jones indeks pao je za 3,56 odsto, na 7.841 bod, dok je S&P 500 indeks pao za 4,28 odsto, na 832 boda. Nasdaq indeks izgubio je 3,88 odsto, zaronivši na 1.608 bodova.
Ulagače je uzdrmao poslovni izveštaj Bank of America, koji je otvorio pitanje održivosti dobrih poslovnih rezultata o kakvima su najveće američke banke izveštavale poslednjih nedelja.
Dobit BofA dostigla je, doduše, u prvom ovogodišnjem tromesečju 4,2 milijarde dolara, što je trostruko više nego u istom razdoblju prošle godine, ali loša potraživanja najveće američke banke porasla su za čak 41 odsto, a izvršni direktor banke Ken Luis upozorio je da se kreditno okruženje dodatno pogoršava.
Cena akcije Bank of America pala je za više od 24 odsto, a sledila je akcija Citigroupa, s padom cene od 19,5 odsto, nakon procene analitičara da kreditni gubici te banke dramatično rastu.
Stoga su ulagači postali skeptični prema dosad objavljenim rezultatima banaka, boljim od očekivanja, u kojima se možda kriju problemi. To je izazvalo pad cena akcija u celokupnom bankarskom sektoru, pa je KBW indeks tog sektora potonuo za 15,4 odsto.
Ulagače je dodatno razočarao IBM, koji je nakon zatvaranja Vol Strita objavio slabije poslovne rezultate nego što se očekivalo. Premda je dobit kompanije nešto iznad procena, ukupni prihodi IBM-a pali su u proteklom kvartalu za 11 odsto, što je iznad svih očekivanja i pokazuje da i najzdravije tehnološke kompanije osećaju posledica pada potrošnje u poslovnom sektoru. Cena akcije IBM-a pala je za 3 odsto.
Najveći rast imala je akcija kompanije Sun Microsystems, 37 odsto, nakon što je Oracle ponudio 7,4 milijarde dolara za preuzimanje ove kompanije.
I na evropskim su berzama u ponedeljak cene akcija pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 2,49 odsto, zaronivši na 3.990 bodova, dok je frankfurtski DAX indeks pao za 4,07 odsto, na 4.486 bodova.
Od 27. do 29. marta održan je u Rimu kongres na kojem su Berluskonijeva lična (ne) partija „Forza Italia“ i „Aleanza Nazionale“ (nastala od postfašističke MSI) prerasle u jednu partiju – PDL, sa namerom da poput levog centra, objedine desni centar i uvedu Italiju iz haosa mikro partija u bipartizam. Ono „ne“ u zagradi pred „Forza Italia“ stavio je filozof Norberto Bobio, tvrdeći da je reč o nečemu što čak nema ni statut, politički cilj, internu strukturu i institucionisane odnose. Posle toga je na prečac sledila odluka da, nepostojeći ili bar nikada objavljeni, statut „rediguje“ lično osnivač, Berluskoni. Druga komponenta, Aleanza Nazionale, bar od kada je na njenom čelu Đanfranko Fini, predstavlja ozbiljnu partiju desnice, što će se osetiti i na kongresu ujedinjenja, jer je Fini jedini u svom govoru smogao hrabrosti da skrene pažnju neprikosnovenom bosu kako buduća partija mora biti laička, pluralistička, a ne cezaristička, institucionalno postavljena, humanistička (razumevati multietičnost i priznati status imigrantima), favorizovati društvo sa čvrstom podelom vlasti i političkom kontrolom. Predložio je i da partija pokrene postupak za ustanovljavanje medalje za poštene (one koji se drže zakona i obaveza prema društvu), ukratko sve ono što je, nimalo slučajno, Berluskoni izostavio. Smrknuti Kavaljere pratio je govor koji mu kvari egzaltirano jedinstvo, ali kako je Fini završio tako mu je pritrčao, zagrlio ga i izjavio – to je ono što je trebalo ja da kažem. Među nama nema ni trunke razmimoilaženja – sve to štampa izmišlja. Njegova veština neiskrenosti dovedena je do umetnosti. 
Ako kažemo da u Srbiji trenutno ima oko 290.000 pravnih subjekata (prema APR-u), današnji odnos broja domena i pravnih lica je 14 odsto (oko 40.000). To je manje u odnosu na Sloveniju (60 odsto), Mađarsku (30 odsto) ili Hrvatsku (47 odsto). S tim što treba napomenuti da su to podaci višedecijskog rada iako mi radimo tek godinu i po dana. Naravno, bilo je tu i puno domena koji su preregistrovani iz .yu, ali niko se nije nadao da će u ovako malom vremenskom periodu biti ukupno 50.000 registrovanih domena. Nama je cilj da u narednih pet godina penetraciju domena među pravnim korisnicima dignemo na 60 odsto, što čak smatramo konzervativnim. 