Gospodin Loran Lakasanj (Laurent Lacassagne) je izvršni direktor i predsednik upravnog odbora Perno Rikar Evropa (Pernod Ricard Europe) od jula prošle godine, a prethodno je bio direktor za region Australije i Novog Zelanda. Prvi put je u poseti Srbiji, ali kaže da je čuo za njenu bogatu vinsku tradiciju. U razgovoru za B&F napominje da kriza i dalje ne utiče na industriju vina i luksuznih pića.
BIF: Kako procenjujete kretanja na globalnom i lokalnim tržištima tokom delovanja finansijske krize? Da li će se išta bitnije promeniti?
Loran Lakasanj: Svi smo svesni ozbiljnosti krize i uticaja koji ona ima na sve nas. Međutim, na osnovu dosadašnjih pokazatelja, detaljnog proučavanja i komunikacije sa našim potrošačima, mogu da konstatujem da je, barem za sada, naša industrija jedna od najmanje pogođenih u globalu. Naše poslovanje zabeležilo je rast i na kraju 2008. godine. Možda razlog za takvo uspešno odolevanje krizi treba tražiti i u činjenici da je konzumiranje prepoznatljivih žestokih pića duboko ukorenjeno u lokalne kulture.
Uočili smo izvesne promene na tržištu zapadne Evrope, pogotovo u Velikoj Britaniji i Španiji. S druge strane, istočna Evropa i dalje predstavlja izuzetno dinamično tržište sa trendom konstantnog rasta. Pretpostavljamo da će se efekti krize odraziti na rezultate druge polovine godine, ali i da će biti u skladu sa našim očekivanjima.
Uprkos razvoju tržišta i dalje uspevamo da povećavamo naš udeo u njemu. To je dokaz efikasnosti i uspešnog usmerenja našeg celokupnog tima, pa nameravamo i ubuduće da se držimo istog kursa i investiramo u razvoj naših franšiza.
BIF: To znači da ćete nastaviti da ulažete i u ovom specifičnom trenutku, kad svi smanjuju svoje troškove?
L. Lakasanj: Nastavićemo da investiramo, pogotovo u zemljama za koje smatramo da još mogu značajno da povećaju rast i potražnju. Time podrazumevam ulaganje u lokalnu radnu snagu i bolji marketing naših proizvoda.
BIF: Koja je vaša strategija u slučaju da se kriza dalje produbi? Da li imate pripremljene neke „ekstremne“ mere?
L. Lakasanj: Trenutno ne treba praviti dugoročne planove, pošto niko zaista ne zna kada i sa kakvim posledicama će se kriza završiti. Zato i usvajamo trogodišnje planove na osnovu najsvežijih rezultata sa posebnim fokusom na prvu godinu. Za sada smatramo da možemo da odolimo svakom izazovu.
BIF: Da li ste možda razmišljali o nekom skorom preuzimanju, s obzirom da se sada cene i na tržištu luksuznih pića i vina verovatno brzo menjaju?
L. Lakasanj: Prošle godine smo prošli kroz obiman proces akvizicije Absoluta, međunarodno poznatog brenda. To je bio strateški veoma bitan potez jer do tada nismo bili značajno prisutni na tržištu vodke. Od jula meseca prolazili smo kroz zahtevnu fazu integracije, preuzeli smo velike dugove i krenuli u njihovo smanjivanje. U naredne dve do tri godine u tom smislu nameravamo da se isključivo bavimo promocijom našeg portfolija, za koga smatramo da trenutno najkvalitetnije pokriva različite kategorije alkoholnih pića i vina na svetu. U desetak godina imali smo tri velika preuzimanja (Seagram, Allied Domecq i Absolut), koja su podrazumevala i uspešno saniranje dugova.
BIF: Kakva je vaša strategija za promovisanje u zemljama, koje poput Srbije, imaju zakon koji ograničava reklamiranje putem medija i bilborda?
L. Lakasanj: Naš pristup je delimično ograničen regulativama, ali pronalazimo druge načine, poput direktne komunikacije sa vlasnicima i menadžmentom mnogobrojnih ugostiteljskih objekata u Srbiji, kao i putem stručnih magazina. Organizujemo promocije u kafićima i upoznajemo potencijalne kupce i trgovce sa našim brendovima. Svakako, način reklamiranja razlikuje se po zemljama i postojećim uslovima a mi se trudimo da se svima podjednako prilagodimo. Često koristimo i digitalni marketing i pokušavamo da privučemo naše ciljne grupe, koje se razlikuju od brenda do brenda.
Marko Miladinović
broj 53, april 2009.
Nezaborav
Paradoksalno je da su dosadašnje krizne situacije imale pozitivnije efekte na razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji nego periodi stabilnosti na šta upućuju relevantna ali malobrojna istraživanja. Šta govore iskustva preduzetnica o motivima za pokretanje sopstvenog posla? Kakvu podršku i od koga mogu očekivati žene koje će, sasvim izvesno, u sadašnjoj krizi ponovo imati „prednost“ u odnosu na muškarce u dobijanju otkaza?
Istraživanja pokazuju da je većina žena, sadašnjih preduzetnica, pokrenula sopstveni biznis upravo u kriznim periodima jer su bile prinuđene da odgovornost za sopstvenu egzistenciju preuzmu na sebe. „Imala sam 50 godina, radno iskustvo na rukovodećim poslovima u preduzeću koje je poslovalo na prostoru bivše Jugoslavije i nestalo zajedno sa raspadom države, kada sam, 1998. godine doživela porodičnu tragediju, smrt supruga i ostala sama sa dvoje dece koju je trebalo školovati“, kaže za Biznis i Finansije, danas uspešna novosadska preduzetnica Ružica Vajdić. Ona naglašava da je to bilo krizno i vreme bez perspektive a upravo tada je bila prinuđena da pokrene sopstveni posao: „Sada si ušla u Dunav a voda ti je do usta. Ili ćeš da plivaš ili ćeš se utopiti“, sumira Ružica Vajdić iskustvo ulaska u privatni biznis koji je obeležen neprospavanim noćima, nedostatkom sredstava ali i upornošću i hrabrošću. „Napravila sam spisak od 3000 imena potencijalnih poslovnih partnera, napisala svima da sam otvorla privatnu firmu i zamolila za pomoć. Pisma sam slala sukcesivno, sa faks aparata prijateljice i u zavisnosti od toga koliko sam mogla novca za to da odvojim“ seća se Ružica i dodaje da je posao počela sa telefonom kupljenim na pijaci.