септембар 2009

Ova sednica je peti sastanak na vrhu Saveta bezbednosti UN-a za 63 godine njegovog postojanja, a prvi put je Savetom predsedavao američki predsednik. SAD, Rusija, Francuska, Velika Britanija i Kina službene su nuklearne sile, a kao druge nuklearne sile izjasnile su se Severna Koreja, Pakistan i Indija. Izrael i Iran su zemlje za koje se veruje da poseduju nuklearno oružje, ali se nisu izjasnile kao zemlje s nuklearnim oružjem.

U trenutku kada većina zemalja G20 beleži prve nagoveštaje privrednog oporavka, svetski lideri će razmotriti kako i kada mogu da povuku finansijske stimulativne pakete.

Američki zvaničnici kažu da će samit doneti velike promene na polju upravljanja svetskom privredom. G20, u kojoj se nalaze i vodeće privrede u usponu, preuzeće vodeću ulogu od G8, koja je okupljala industrijalizovane zemlje.

Svetski lideri okupljeni na samitu u Pitsburgu navodno su postigli saglasnost da takozavnim privredama u usponu daju veća ovlašćenja u upravljanju globalnim finansijskim sistemom. Očekuje se da će Kina dobiti više glasova u MMF-u, dok je Bela kuća već stavila do znanja da će Grupa 20, u kojoj sui privrede u usponu – Kina, Indija, Brazil, postati glavni svetski ekonomski forum.

Još jedna od tema razgovora na samitu biće i ograničavanje bankarskih bonusa. Američki ministar finansija Timoti Gajtner je izjavio da je unapred postignuta saglasnost da je plate i bonuse u bankarskom sektoru potrebno ograničiti pre kraja ove godine.

Njegov britanski kolega Alister Darling upozorio je bankare da je „žurka gotova“ i da moraju da uvide da se svet promenio. U nacrtu završne deklaracije samita u Pitsburgu vlade se pozivaju da nastave da troše sve dok se ne obezbedi trajni ekonomski oporavak. Francuska i Nemačka su se uoči ovog sastanka na vrhu protivile toj ideji, smatrajući da je došlo vreme za racionalnije ekonomske poteze. Zahteva se i ograničenje bankarskih bonusa. To je vrlo osetljiva tema o kojoj ne postoji puna saglasnost. Holandija je za sada jedina zemlja članica Grupe 20 koja se otvoreno i konkretno zalaže za uvođenje plafona na bonuse.

Druge razvijene zemlje su opreznije, možda svesne toga da su najbolju priliku da promene sistem bonusa već propustile, kako to u razgovoru za BBC primećuje Piter Kan iz škole biznisa Kas u Londonu: „Vlade su propustile šansu. One su morale da zatraže poništavanje svih ugovora o velikim platama onoga dana kada su, ulaganjem državnog novca, postale suvlasnici banaka koje su spasile. One to nisu uradile zato što tada nisu imale dovoljno vremena. Sada je, međutim, veoma teško pocepati te ugovore.“

Još jedna sporna tema na dnevnom redu samita u Pitsburgu biće još jedno sporno pitanje koje se tiče Amerike i azijskih zemalja, pre svega Kine, javlja BBC-jev novinar koji prati skup, Endru Voker: „Jedna od važnijih tema je neravnoteža globalne privrede, što je jedan od značajnijih faktora koji su doveli do krize. Reč je o veoma niskom nivou štednje u Sjedinjenim Državama, i još nekim zemljama, nasuprot veoma visokoj štednji u drugim zemljama, posebno u Kini. To je proizvelo ogroman američki trgovinski deficit sa ostakom sveta. Rešenje ovog problema zahteva smanjivanje američkog budžetskog deficita uporedo sa povećanjem potrošnje u Kini. A to povećanje potrošnje Ovo, pored ostalog, podrazumeva uspostavljanje efikasnog zdravstvenog i penzijskog sistema kako bi ljudi imali manje razloga da štede.“

Odgovor Kine na ovakve pritiske, kako se izveštava, bio je da bi više pažnje trebalo da se pokloni ukidanju neravnoteže između bogatih i siromašnih zemalja.

Ni ovaj samit ne prolazi bez demonstracija antiglobalista i protivnika kapitalizma. Na ulicama Pitsbuga snage reda sukobile su se sa oko hiljadu demonstranata. Specijalne policijske jedinice su suzavcem i gumenim mecima rasterale demonstrante koji su se okupili u blizini kongresnog centra u kojem se skup održava. Policija je dejstvovala kada su okupljeni pokušali da krenu ka tom centru.

Kako javlja BBC-jev dopisnik, život u Pitsburgu je ozbiljno poremećen zbog opsežnih mera bezbednosti.
(BBC)

Beograd, Novi Sad – Akcija dobrovoljnog davanja krvi koju organizuje sajt cikloberza.com, održaće se u Beogradu i Novom Sadu 3. i 2. oktobra, sa početkom u 12 časova. Akciju su samoinicijativno pokrenuli članovi sajta, ljubitelji biciklizma, biciklisti profesionalci i amateri, sa ciljem da ukažu na značaj ljudske solidarnosti među učesnicima u saobraćaju. Nakon učestalih saobraćajnih nezgoda u kojima su mnoge žrtve bili biciklisti, u većim gradovima su održane različite manifestacije ne bi li se skrenula pažnja na ugroženost biciklista u saobraćaju i promovisala bezbednija vožnja. U Novom Sadu akcija se održava 2. oktobra, sa početkom u 12 časova ispred Zavoda za transfuziju krvi u Hajduk Veljkovoj 9. Dobrovoljci u Beogradu mogu to učiniti dan kasnije, takođe sa početkom u 12 časova na Trgu Republike kod transfuziološkog autobusa.

Organizatori očekuju dobru atmosferu, kao i međusobno upoznavanje i druženje učesnika akcije.

Kako javlja Economy, na festivalu će učestvovati 30 proizvođača ovog žestokog pića, ne samo domaćih, već i iz susednih država. Ove godine rakija fest promoviše odgovorno ponašanje u saobraćaju svojim sloganom „Vozim trezan“.

Uoči festa nastupiće bend Nade Pavlović, Tanja Moderato, grupa Jarboli kao i Indeksovo radio pozorište. Festival će biti otvoren od 12.00 do 22.00, a cena karte je 400 dinara.

24 sata pišu da uprkos tome što Aranđelovčani skupljaju potpise za pripojenje, gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, tvrdi da za širenjem Beograda nema realne potrebe.

Stanovnici Aranđelovca (koji je od Beograda udaljen 76 km), pak, ne odustaju od svoje namere, do sada je za samo nekoliko dana prikupljeno 1 500 potpisa, od potrebnih 4 000. Oni smatraju da bi pripojenjem Beogradu stvorili povoljnije ekonomske uslove u svom gradu, u kome je tenutno visoka nezaposlenost.

Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić tvrdi da statistički podaci „o ekonomskim vezama, zaposlenju, migracijama stanovnika i po pitanju kulture i zdravstva govore da su Ub, Stara i Nova Pazova ili Pančevo mnogo više oslonjeni na Beograd nego Aranđelovac“.

Inače, poslednje pripajanje gradova Beogradu desilo se pre 37 godina, a od tada je nekoliko gradova, poput Uba, Lajkovca, Stare Pazove itd, vodilo neuspešnje kampanje sa ciljem pripajanja prestonici.

E kapija piše da se novac potrošača inače koristi za nabavku energenata i investicije, te nedostatak ovih para može da utiče na povećanje cena.

Na sajtu „Beogradskih elektrana“ pak piše da je ova institucija uspela da obezbedi neophodne količine energenata za predstojeću grejnu sezonu, te da se u istoj ne očekuje povećanje cena grejanja, ali dug građana može da utiče na povećanje cena u narednoj sezoni. Ovo preduzeće toplotnom energijom snabdeva više od 300 000 stanova, čiji vlasnici dobrim delom kasne sa izmirenjem obaveza, a njihovom kašnjenju se pridružuju privredni subjekti, o čijem dugu trenutno nemamo informacije.

Ifo institut iz Minhena objavio je da je njegov indeks poslovne klime u ovom mesecu porastao na 91,3 bodova, u odnosu na 90,5 bodova zabeleženih u avgustu, što je najviši nivo tog pokazatelja od septembra prošle godine.

Ipak, ekonomisti koje je anketirala agencija Bloomberg u proseku su očekivali da će Ifo porasti na malo viši nivo, od 92 boda. Indeks Ifo sastavlja se na temelju ispitivanja sprovedenog među 7.000 izvršnih direktora u Nemačkoj.

Rezultati istraživanja „Pokazatelj stavova u poslovnom sektoru“ koje je konsultantsko-revizorska kuća Dilojt (Deloitte) sprovela u šest zemalja Srednje Evrope na uzorku od 200 ispitanika pokazuju, međutim, da su menadžeri u ovim zemljama i dalje uzdržani kada je reč o perspektivama oporavka, jer više od 40 odsto ispitanika u regionu smatra da će se opšti ekonomski uslovi u narednih šest meseci dodatno pogoršati. Najgora očekivanja su među poslovnim ljudima u Hrvatskoj, gde dodatno pogoršanje očekuje čak 90 odsto ispitanika.

U svim industrijskim sektorima i zemljama vlada relativni optimizam u vezi mogućnosti lansiranja novih proizvoda na tržište, a u pozitivnim ocenama prednjače Hrvatska (60,7 odsto pozitivnih odgovora) i Rumunija.

U članku koji je objavljen u švajcarskom dnevniku „Noje Cirišer Cajtung“, a uoči samita G20, Akerman piše da je politička volja jasna: stvoriće se strogi limiti za banke pa će profitabilnost celog finansijskog sektora biti manja. Poboljšanje regulacije poslovanja banaka biće jedna od glavnih tema na predstojećem sastanku najrazvijenijih država u Pitsburgu. Akerman takođe piše da će svetski čelnici verovatno zatražiti da banke povećaju kapitalne rezerve kako bi se smanjili rizici.

„Nova pravila mogla bi najviše pogoditi evropske banke koje će doći u podređen položaj u odnosu na američke i kineske konkurente“, piše Akerman i ističe da neka pravila, kao ona koja se tiču finansijske poluge, imaju ozbiljne konceptualne slabosti.

„Već duže vreme MMF predviđa oporavak u prvoj polovini sledeće godine“, rekao je Štros-Kan za radio Evrope 1 dodavši da će najnovije prognoze, koje će biti objavljene za nekoliko dana, biti bolje od prethodnih.

Službena prognoza MMF-a za svetsku privredu je 1,4% korekcija u ovoj godini i rast od 2,5 odsto u 2010. Najnovije projekcije te institucije trebalo bi da buduobjavljene 1. oktobra.

„Oporavak globalne ekonomije omogućili su državni poticaji i rekordno niske kamate“ dodao je Štros-Kan i upozorio čelnike G20 da na samitu u Pitsburhu budu krajnje oprezni jer još nije vreme za povlaćenje podsticajnih mjera.

„Ono što se dogodilo u proteklih godinu dana nikad pre nije bilo viđeno – to je bio međunarodni pakt u borbi protiv krize“, kazao je Štros-Kan. „Svi su bili jako zabrinuti i želeli su da rade zajedno. No, pravo je pitanje hoće li države nastaviti da sarađuju u periodu nakon završetka najgoreg dela krize“, dodao je čelnik MMF-a koji smatra da G20 mora pronaći nove pokretače globalnog rasta.