октобар 2009

Poznati proizvođač cigareta Marlboro, kompanija Filip Moris, saopštila je da će pred sudom osporiti zabranu izlaganja duvanskih proizvoda u maloprodaji, izrečenu u Irskoj.Filip Moris kaže da će pokrenuti postupak pred sudom zajedno sa jednim irskim prodavcem duvana. Ova velika američka kompanija će osporiti irski zakon o izlaganju duvanskih proizvoda, tvrdeći da se time ograničava konkurentnost, mogućnost ponude robe i pružanja usluga.

Predstavnica za štampu kompanije Filip Moris, En Edvards, rekla je da je novi irski zakon „preneo prodaju duvana u ruke krijumčara i falsifikatora“. Zakon o zabrani reklamiranja i izlaganja duvanskih proizvoda u prodavnicma stupio je u Irskoj na snagu u julu. Island i neke kanadske pokrajine su već usvojile slične zakone.

U najnovijem saopštenju Oksfama i još 11 drugih organizacija kaže se da je tokom protekle tri godine u nasilju uz upotrebu vatrenog oružja direktno ili indirektno poginulo 2 miliona i 100 hiljada ljudi, pretežno civila. Od toga, više od 700 hiljada je poginulo u ratnim sukobima.

U pomenutom izveštaju poziva se Generalna skupština Ujedinjenih nacija da odredi 2012. godinu kao rok za sklapanje ugovora o naoružanju, kojim bi se uvele strožije mere za prenos oružja.

Pomenute grupe kažu da se većina država još 2006. godine složila oko potrebe regulisanja globalne trgovine oružjem, ali da pregovori o tome pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija teku sporo, zbog taktike odugovlačenja koju sprovode zemlje najveći izvoznici oružja.

Izvršni direktor Oksfama, Džeremi Hobs, kaže da bi sistem morao da se promeni jer je sada suviše lako poslati oružje u zone najtežih konflikata u svetu.

U Istanbulu je počeo redovni godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, na kojem ministri finansija, guverneri centralnih banaka i poslovni ljudi iz celog sveta razgovaraju o stanju globalne privrede. Ovoga puta jedna od glavnih tema sastanka je i reforma te dve finansijske institucije, kako bi se u njima povećao uticaj najvećih zemalja u razvoju, koje igraju sve značajniju ulogu u svetskoj ekonomiji.

Zvaničnici iz celog sveta u Istanbulu razgovaraju pre svega o tome šta treba učiniti kako bi se učvrstili još uvek krhki znaci oporavka globalne privrede posle najteže recesije od Drugog svetskog rata.

Neminovno će se na dnevnom redu naći i pitanje kakve sistemske promene treba izvršiti u medjunarodnim finansijskim institucijama kako bi se sprečilo ponavljanje krize i kako bi, u slučaju da se to ipak dogodi, MMF i Svetska banka mogli efikasnije da reaguju.

U izveštaju objavjenom pred sastanak u Istanbulu, grupa od 30 uglednih bankara i ekonomista kritikovala je MMF što u godinama iz nas nije upozorio da može da dodje do krize.

Na drugoj strani, deo stručnjaka kaže da takve kritike nisu osnovane, a jedan od njih je i profesor međunarodnih finansija Kern Aleksander: „To pomalo nije fer zato što MMF nije u stanju da značajno utiče na najvažnije razvijene zemlje, kao što su Sjedinjene Države, Japan, Britanija i Francuska. Uloga MMF-a je više da savetuje. Mislim da je pogrešno kriviti MMF zato što nije predvideo finansijsku krizu, ali kada je kriza izbila MMF je odigrao vrlo važnu ulogu jer je savetovao vlade kako da izadju iz nje“, kaže on.

Sedište MMF-aMMF je svakako ponovo dobio značajnu ulogu, koju je u velikoj meri izgubio u godinama pred ekonomsku krizu, kada je bilo relativno lako pozajmiti pare od privatnih banaka i fondova.

Ne samo da resursi Fonda povećani kako bi on bio u stanju da priskoči u pomoć najteže pogođenim zemljama, nego su stručnjaci MMF angažovani da nadgledaju mere ekonomske politike širom sveta.

Sada se govori o tome kako dodatno proširiti mandat MMF-a, kako bi on bio u stanju da nadgleda i makroekonomsko stanje i banke i postao centralno mesto na kojem će se razmenjivati informacije o globalnoj ekonomiji i finansijama i koordinirati mere kojre preduzimaju vlade.

Međutim, paralelno sa razgovorima o tome šta treba preduzeti da bi međunarodne finansijske institucije bile efikasnije, vodi se i debata o tome koliko koja zemlja u njima ima uticaja.

Od osnivanja MMF-a i Svetske banke, vodeću reč u tim instutucijama imaju Amerikanci u zapadnoevropske zemlje; sada se čini neminovnim da se povećaju takozvane kvote, a time i uticaj najvećih zemalja u razvoju kao što su Indija, Kina i Brazil.

Piter Stajn iz magazina Vol strit džornal za područje Azije kaže da je sa stanovišta zemalja u razvoju do promene trebalo da dođe odavno: „U Indiji, Kini i drugim azijskim zemljama je u prošlosti bilo dosta nezadovoljstva oko MMF-a. On je doživljavan kao klub bogatih. Posebno su Sjedinjene Američke Države do sada imale veliki uticaj na MMF, i to se ne dopada zemjama u ovom delu sveta.“

Amerikanci i zapadnoevropske zemlje pristali su da se njihove kvote u MMF smanje za pet odsto, kako bi se povećao uticaj Kine Indije i drugih zemalja koje se ubrzano razvijaju i čine sve veći udeo u svetskom brutonacionalnom proizvodu. Ključne zemlje u razvoju, međutim, traže veće ustupke.

Ministar finansija Egipta Jusuf Butros Gali, koji predsedava MMF-ovim komitetom za finansije, priznaje da neće biti lako postići dogovor. „To je proces koji će zahtevati vreme, to se neće dogoditi preko noći, radimo na reformi institucije koja je složena i koja utiče čitavu svetsku privredu“, kaže on.

Razgovori o preraspodeli uticaja u MMF-u trebalo bi da se završe do januara 2011. godine. Očekuje se da Amerikanci na kraju te priče neće izgubiti pravo da ulože veto na većinu odluka u Fondu, ali da će ključne zemlje u razvoju dobiti veći uticaj.

(BBC)

U Zagrebu je jučer predstavnica Fonda, Srobona Mitra, govorila novinarima o evropskim prognozama za 2010., naglasivši da je zaokret već na pomolu ali da će se prema kretanjima BDP-a brže oporavljati evropska tržišta u nastajanju nego evopske zemlje s razvijenim tržištima odnosno zemlje članice Unije. Razvijene zemlje trebale bi iduće godine imati rast BDP-a od prosječno 0,5 posto; u zemljama novih tržišta rast BDP trebao bi biti u prosjeku 1,7 posto, ali uz veliku neujednačenost stopa među različitim zemljama. Za Hrvatsku se predviđa rast BDP-a od 0,4 posto, za Srbiju od 1,5%, BiH 0,5%, Makedniju 2%. Jedini negativan rast među zemljama u ovoj kategoriji imat će Crna Gora.

Glavni rizik s kojm će se iduće godine i još duže vrijeme suočavati zemlje je kontrakcija kapitalnih priljeva, od kojih su nova tržišta postala u predkriznom vremenu visoko zavisna. S posljedicama koje je kriza postavila na financijski sektor, u pogledu raspoloživog kapital u zemljama izvoznicama i u pogledu drastično smanjene ulagačke sklonosti riziku, uvoznici kapitala morat će ubuduće računati s višim troškovima financiranja privrednog rasta, odnosno većim premijama rizka, višim kamatnim maržama i većim varijabilnostima inflacije, valutnih tečajeva. Pored toga, imat će manji priliv stranih ulaganja i nestabilnije okruženje općenito.

Fond je stoga dao i preporuke zemljama tržišta u nastajanju koje još nisu u stanju same generirati dovoljno vlastitog kapitala za rast: riješiti zaostale probleme u financijskom sektoru. «Kontinuiranim testiranjem otpornosti na stres u zemljama srednje, istočne i južne Evrope pod koordinacijom MMF-a utvrdit će se potrebe za dokapitalizacijom banaka, što bi trebalo pomoći za poduzimanje mjera za dokapitalizaciju ili restrukturiranje institicija koje mogu opstati odnosno za zatvarnje ostalih institucija», stoji, između ostalog, u sažetku preporuka. Drugi pravac preporučenog djelovanja je stabilizaciji održive fiskalne politike, odnosno, običnim rječnikom, obuzdavanje apetita u javnoj i državnoj potrošnji i realnom sektoru dati veći pristup izvorima financiranja rasta.