Na zapadnom Balkanu najvišu stopu privrednog rasta u 2010. od oko dva odsto, imaće Srbija, gde oporavak cena metala pogoduje ključnim sektorima i gde je u toku ostvarivanje velikog programa infrastrukturnog razvoja, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj. U najnovijem izveštaju EBRD o ekonomskoj perspektivi regiona centralne i jugoistočne Evrope se ističe da se privrede tog regiona, ukupno gledano, usporeno oporavljaju iz globalne krize, ali uz primetnu neujednačenost tempa oporavka među zemljama pojedinačno.
EBRD je, kao rezultat generalno slabijih izgleda za region u preostalom delu 2010. i u 2011. godini, nego što je nedavna ekonomska aktivnost najavljivala, umereno revidirala naniže prognozu prosečnog ekonomskog rasta za region , na 3,5 odsto u 2010, sa 3,7 odsto, projektovanih u maju. Projekcija rasta u 2011. je, takođe, blago revidirana naniže, za 0,1 procentni poen, na 3,9 odsto. „S obzirom na slabljenje izgleda u evrozoni, nakon uvođenja programa stroge štednje i verovatnog nastavljanja kolebljivosti na finansijskim tržištima, spoljni ambijent će verovatno biti manje povoljan nego što se ranije očekivalo“, navedeno je u izveštaju.
U nekoliko zemalja jugoistočne Evrope je neto priliv kapitala smanjen, dok je kreditiranje privatnog sektora opalo, ili je u stagnaciji. Fiskalna konsolidacija će u mnogim zemljama negativno uticati na ekonomski rast u narednom kratkoročnom periodu. Očekuje se da ekonomije jugoistočne Evrope ove godine oslabe prosečno 1,5 odsto, u poređenju sa prognozom rasta od 0,5 odsto iz maja. Izgledi rasta u ovoj godini u Hrvatskoj i Sloveniji su nedavno pogoršani.
Poverenje u Hrvatskoj je na niskom nivou, dug je neugodno visok, dok domaću tražnju sputava neophodnost finansiranja velikog državnog sektora. U Sloveniji, koja je u 2009. zabeležila duboku recesiju od minus 7,8 odsto, ove godine se ne očekuje ništa bolje do stagnacije rasta, prognozirala je EBRD. Hrvatska bi u 2011. mogla izvući korist iz predpristupanja Evropskoj Uniji, ali bi u Sloveniji pomanjkanje reformi finansijskog sektora i veliki državni sektor mogli usporiti oporavak.
Što se tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, EBRD očekuje da te zemlje u 2010. zabeleže rast blizak nuli, mada obe zemlje imaju korist iz nedavnog povećanja cena aluminijuma, njihovog glavnog izvoznog proizvoda. Pokazatelji za prvi kvartal za ekonomiju Makedonije bili su ispod očekivanja, zbog čega je EBRD bila prinuđena da znatno snizi projekciju za tu zemlju u 2010. U Albaniji, koja je prošle godine uspela da poveća realni bruto domaći proizvod, rast će u 2010. verovatno opasti kao posledica nedavnih poplava, usporavanja priliva kapitala i novčanih doznaka ranika na privremenom radu u inostranstvu, kao i usporenijeg rasta kreditiranja. Ta zemlja je, takođe, ranjiva zbog ozbiljnog slabljenja u Grčkoj gde radi najveći broj albanskih sezonskih radnika.
Economy.rs piše da je prognoza rasta za Rumuniju i Bugarsku negativna – minus tri odsto, dok će u 2011. biti ostvaren rast od 1,2 odsto, manji od 2,9 procenata, očekivanih u maju. Delovi centralne Evrope i baltičkih zemalja imali su korist iz oporavka industrijske proiozvodnje u zoni evra u drugom kvartalu, ali su izgledi u nekim drugim zemljama tog regiona pogoršani. EBRD očekuje da taj region u celini ove godine ostvari ekonomski rast od 1,7 odsto, u poređenju sa 1,8 procenata, projektovanih u maju i od 3,1 odsto u 2011.
U tom regionu, takođe, postoje znatne razlike među pojedinim zemljama, pri čemu bi Poljska ove godine mogla ostvariti rast od 2,7 odsto, prilično visok za standarde tog regionalnog područja. Kad je reč o istočnoj Evropi, taj region je imao koristi od viših cena sirovina i generalnog povećanja tržišnog poverenja u privrede u naglom usponu, ocenila je EBRD. Ostaju, međutim, znatne neizvesnosti, pa bi rast u 2011. mogao splasnuti. Prognoza rasta za Rusiju je i za 2010. i za 2011. ostala neizmenjena u odnosu na izveštaj iz maja – od 4,4, odnosno 4,6 procenata.
Nezaposlenost u svetu dostigla je rekordnih 212 miliona ljudi, a Međunarodna orgainzacija rada tvrdi da u 2010. godini neće biti poboljšanja. EU polako izlazi iz recesije; u naredne dve godine očekuje privredni rast od 1,6 procenata ali i rast stope nezaposlenosti na skoro 11 posto. Sada je nezaposlenost u evro–zoni već 10 procenata, prvi put od 1945. godine. U Srbiji, kojoj je svetska kriza bila samo uvod u očekivanu domaću, zvaničnici relevantnih institucija paradoksalno smatraju da nezaposlenost neće rasti; uprkos najavljenim prvofebruarskim otpuštanjima u javnom sektoru, zbog kojih će 8.500 ljudi ostati bez posla. NSZ najavljuje zaustavljanje ili blagi rast broja nezaposlenih, zbog planiranih mera koje će sa utroškom od 4,7 milijardi dinara obezbediti posao za 118.000 lica. Ovaj plan se oslanja na malo izmenjen program „Prve šanse“ za zapošljavanje pripravnika, javne radove i širenje samozapošljavanja, koje bi budžetom od 300 miliona dinara trebalo da subvencioniše 1.875 osoba sa preduzetničkim duhom, iako bi bilo bolje da država smanji poreze kako bi se ljudi sami zapošljavali, a ne da od poreza koje ubira plaća nova radna mesta.
Toplica Spasojević: To znači – bežite građani iz dinara, privrednici niste valjda ludi da investirate, da uzimate kredite, kupujete opremu i zapošljavate nove ljude jer ćete biti kažnjeni. Na kraju pretprošle godine smo kroz kursne razlike kažnjeni 20 odsto a na kraju prošle 8,5. Naši neposredni konkurenti u okruženju imaju stabilan kurs desetak godina. Zanima me samo kako će naši tvorci moneterne, i uopše ekonomske politike, da nam objasne kako to da Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska mogu da imaju stabilnu valutu a Srbija ne može. Mi ne možemo da održimo svoja preduzeća i obezbedimo nove poslove, a državi kroz poreze veće prihode, ako nemamo iste uslove. Neko će reći – pa nema veze, doći će stranci, kupiće vaša preduzeća i nastaviti da posluju na mnogo bolji način. To je samo delimično tačno, iz dva razloga. Prvo, što su sedišta tih firmi u inostranstvu i oni tamo plaćaju korporativni porez i kroz transfere cena prebacuju dobit u svoja matična preduzeća. Drugo, ti stranci će koristiti pogone u Srbiji kao rezervne kada je konjuktura na tržištu, kada nije zatvoriće ih, tako da će ova zemlja biti marginalizovana. Umesto da bude lider na Balkanu, biće jedna mala alternativna mogućnost za proizvodnju velikih multinacionalnih kompanija.
A da bi se bolje razumeo ovaj, kod nas još uvek mlad pojam, razgovarali smo sa Draganom Vukajlovićem i Istokom Pavlovićem, pionirima viralnog marketinga kod nas. „Za razliku od „prekidajućeg marketinga“, gde se oglašavač brine kako iz jednog centra da dođe do što većeg broja ljudi koje će da prekine u onom što rade i da im plasira svoju reklamu, viralni marketing funckioniše skroz drugačije. U sistem ljudi se ubaci nešto (digitalnog formata) što ima veliku vrednost za njih i lako je prenosivo. To se zove „viralni agent“. On u sebi sadrži link ka sajtu koji se reklamira ili ka nekom proizvodu. Viralni agent može biti dobra fora, besplatan softver, sve što je vredno i lako prenosivo digitalnim putem. Zatim ljudi sami među sobom prenose poruku jer se zaljube u nju i jer im se sviđa. Klasičan marketing nema vrednost za korisnika, viralni marketing ima duhovnu ili pravu vrednost i zato ga ljudi prenose sami od sebe“- reči su Vukajlovićeve.
No, uprkos tome, kultura živi. Karte za Kosu nećete lako naći, interesovanje javnosti je ogromno. Usred krize, mi idemo u pozorište. To me je podsetilo na bombardovanje kada su glumci za džabe održavali predstave a ljudi čekali redove da uđu na njih. Zato gajim optimizam – ma koliko se establišment trudio da uguši kulturu, ona je uvek dovoljno nezavisna da se održi, a to se posebno vidi u najtežim vremenima. Zato, „dajte nam sunca“!