октобар 2010

Osim korišćenja najstrašnijih reči mržnje prema jednoj manjinskoj grupaciji, koja je mirnim okupljanjem u centru Beograda iskorstila svoja Ustavom zajamčena prava – Mitropolit Radović je vrlo otvoreno pokušao da opravda nasilje koje su počinili pripadnici desničarskih, kvazi-navijačkih i klerofašističkih udruženja na dan održavanja Parade ponosa, ali i indirektno podržao i najavio buduće slične akcije nasilja.

On kaže: „Budite uvjereni dа je to predukаzаnje propаsti hrišćаnskih nаrodа. Bog će znаti kаd će udаriti Svojim bičem i opomenom, аli se to već polаko pripremа. Ne mogu se grаditi ljudi, nаrodi, kulture i držаve nа gаdosti, nečistoti i smrаdu, nа bezbožništvu.” Umesto da kao predstavnik Crkve i verski poglavar poziva na mir i ljubav – Mitropolit Radović, i to ne prvi put, najotvorenije zagovara i podržava politiku sile i mržnje, te direktno poziva na agresiju i vršenje diskriminacije.

Zbog pomenutih izjava, jedna od članica Koalicije protiv diskirminacije, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, podnela je juče pritužbu Poverenici za ravnopravnost, a u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, te je uputila poziv Sinodu Srpske pravoslavne crkve da se javno ogradi od izjava Mitropolita Radovića, člana Sinoda.

Naglašavamo da je Srpska pravoslavna crkva neposredno pred Paradu ponosa eksplicitno pozvala na uzdržavanje od svakog nasilja, te s toga smatramo da izjava Mitropolita Radovića izražava njegov lični stav mržnje i netrpeljivosti prema pripadnicima LGBT populacije. Imajući ovo u vidu, smatramo da je logičan i jedini odgovoran potez Srpske pravoslavne crkve taj da se najotvorenije ogradi od svega izrečenog od strane jednog od članova Svetog sinoda, Mitropolita Radovića.

Najavljujući donošenje još nekoliko pravilnika i podzakonskih akata, kojima će ova oblast biti detaljnije regulisana, Nol je rekla da se proizvodnjom rakije mogu baviti svi, ali isključivo za sopstvene potrebe, dok se za proizvodnju namenjenu prometu moraju pre svega registrovati i ispuniti neophodne kriterijume koji su propisani zakonom.

Ti kriterijumi se odnose na stručnost, opremu, prostorije u kojoj se obavlja proizvodnja, sirovine i druge uslove, dodala je ona.

„Najvažnije je da naš domaći proizvod bude kvalitetan i bezbedan i u tom pogledu nije bitno da li su u pitanju mali ili veliki proizvođači, jer u praksi i mala flaša pića može naneti više zla od recimo jednog tankera“, naglasila je Nol u obraćanju timočkim proizvođačima alkoholnih pića.

Miloš Ebner, direktor za strateške inovacije u Trimu, tom prilikom je izjavio: “Trimo Urban Crash predstavlja retku priliku za studente arhitekture i dizajna ne samo da iskuse proces praktične kreacije jedne ideje, već i da sarađuju pri sprovođenju i izgradnji svoje pobedničke kreacije na realnoj lokaciji. Na taj način, studenti mogu da posmatraju interakciju između svoje ideje i okruženja u stvarnosti.“

Međunarodni žiri, koji sačinjavaju članovi akademskih ustanova i ljudi iz struke, odabraće ukupnog pobednika među projektima koji se nađu u užem izboru. Poslednje Trimo Urban Crash takmičenje – sa 147 učesnika iz 17 zemalja – već je dokazalo da studenti žele i očekuju taj tip koncepta. Studenti iz Bangladeša, Japana, Singapura i SAD takođe su konkurisali, zajedno sa mnogim evropskim studentima. Autori prošlogodišnjeg pobedničkog projekta, Belog plesača (“White dancer”), bili su Jan Ledvon i Alicja Čola iz Poljske, a zanimljivo je da je pobednica prvog Trimo Urban Crash konkursa bilo rešenje tadašnjeg studenta Jelene Grujić, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Njena skulptura – urbano mesto za odmor – konstruisano je i montirano u centru Ljubljane tokom jesenjih meseci 2007.

Od vozova koji putuju 30 km na čas, Mrkonjić kaže da postoji mogućnost da dođemo do prosečne brzine vozova od 85 kilometara na sat, i da bi se tako godišnje prevozilo 5,2 miliona tona robe, umesto sadašnjih oko milion tona, i da bi se dnevno tom prugom prevozilo 8.000 ljudi.

Studija izvodljivosti koju je uradio italijanski Italfer predviđa da do 2020. godine prosečna brzina vozova bude 160 kilometara, ali je Mrkonjić danas rekao da je sasvim dovoljno 85 kilometara, ali da se ubrza rekonstrucija i da se završi do 2014. godine. Da ne preterujemo.

Pomoćnica ministra saobraćaja Crne Gore Vida Stevanović je kazala da je za Crnu Goru ta varijanta prihvatljiva i dodala da Crna Gora najviše može obezbediti 138 miliona evra za obnovu pruge, koliko i predviđa studija. Na osnovu Studije, za rekonstrukciju pruge potrebno je 336 miliona evra, od čega Srbija treba da obezbedi 198 miliona evra. Ostatak novca semože obezbediti od italijanskih i srpskih firmi koje imaju interes za saradnju, i od međunarodnih institucija, dok je pomoćnica crnogorskog ministra Vida Stevanović kazala da treba razmisliti i o obezbeđivanju bespovratnih sredstava iz pretpristupnih fondova EU.

Nagrade će biti dodeljene u sledećim kategorijama: za najboljeg izvoznika 2010, za najbolji novi izvozni proizvod, za osvajanje novog tržišta, za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća i, prvi put, za najboljeg izvoznika u kategoriji društveno odgovornog poslovanja.

O dobitnicima ovogodišnjih nagrada odlučiće stručna komisija, a nagrade će biti dodeljene 7. decembra, saopštila je danas SIEPA.

Eurobanka EFG će dobitniku nagrade za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća dodeliti 15.000 evra za unapređenje izvoznih aktivnosti.Kompanija „DHL Internešenel Beograd“ nagradiće najboljeg u kategoriji osvajanje novog tržišta svojim uslugama u vrednosti od 10.000 evra, dok će dobitniku nagrade za najbolji novi izvozni proizvod firma „Oranž studio“ osmisliti marketinšku kampanju u vrednosti od takođe 10.000 evra.

U kategoriji društveno odgovornog poslovanja SIEPA će najboljeg nagraditi poboljšanjem njegovog nastupa na stranim tržištima.

Inače, SIEPA dodeljuje nagradu najboljem izvozniku od 2004. Cilj te nagrade jeste da stimuliše nove izvozne poduhvate najboljih izvoznih preduzeća u Srbiji.Prijava za učešće u izboru za „SIEPA Nagradu izvozniku godine“ dostupna je i na internet adresi Agencije.

Imajući u vidu princip Euphorie: jedna zemlja – jedna članica, UNIQA Srbiji je ukazana velika čast, ali istovremeno i velika obaveza da u svemu ispoštuje izuzetno visoke kriterijume u postupku rešavanja predmetnih šteta.

Članstvo u Euphoriji omogućava punu zaštitu domaćim licima oštećenima u saobraćajnim nezgodama koje su nastale u našoj zemlji, a prouzrokovane su od inostranih vozača, koji su osigurani u osiguravajućim društvima – članicama Euphorie. Da bi se izvršila nadoknada štete od inostranog lica, domaći vozači, bez obzira kod kog domaćeg osiguravajućeg društva je vozilo osigurano, prijavu štete obavljaju u UNIQA osiguranju, koja vrši nadoknadu nastale štete, a potom, putem organizacije Euphoria, istu refundira od inostranog osiguravača. Pored toga, kao član organizacije Euphoria, UNIQA pruža i neophodnu pravnu pomoć.

Euphoria je osnovana 1998. godine upravo iz potrebe rešavanja ovih problema, na inicijativunezavisnih evropskih zemalja koje su prve skrenule pažnju, upravo u želji da svojim građanima koji pretpre nezgodu sa motornim vozilom u inostranstvu obezbede isti nivo zaštite kao i kada je reč o nezgodama u njihovim zemljama u kojima žive.

Razlog je ne samo pomoć oštećenom licu u kompenzaciji štete u njegovoj domaćoj zemlji, već takođe ostavlja osobi mogućnost obrade štete koja se lako pokriva zato što se primenjuje domaći zakon u mestu gde je šteta nastala i izvršava adekvatna nadoknada.

Opet smo u centru pažnje, kao i onda kada su isti takvi, pod vođstvom Arkana, išli da ubijaju sa sopstvenim marketingom da za njih ne postoje zarobljenici. Taman je Evropa počela polako da zaboravlja to vreme izvornog srama Srbije, i da joj pažljivo pruža ruku sa nesumnjivom namerom da je privuče u svoju Uniju, kad se desilo to što je u italijanskim novinama nazvano „Noć straha i nasilja“. A zapravo je, rekonstrukcije to pokazuju, počelo u utorak popodne oko 17 i 30 kada je već pristigao najveći broj izgrednika pijanih i blesavih.

Pročitajte nastavak teksta o divljanju huligana u Đenovi u onlajn časopisu Preko ramena.

„Takozvani postrkrizni period“ koji znači da je kriza iza nas izvukli su gledajući BDP koji je u drugom kvartalu porastao na dva odsto.

„Na putu smo da ostvarimo cilj dogovoren sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda od 1,5 odsto rasta BDP-a u ovoj godini. Prognoze govore da smo taj procenat dostigli u trećem kvartalu“, rekao je Cvetković.

On smatra da je ohrabrenje to što je rast BDP-a baziran na izvozu, što će dati dodatni impuls razvoju proizvodnje u Srbiji.

„Izvoz je za prvih osam, devet meseci rastao u proseku za 16 odsto, uvoz znatno manje. U ovom trenutku postigli smo stepen pokrivenosti našeg uvoza izvozom od 57 odsto, što je najveći stepen pokrivenosti od 1990.godine“, rekao je predsednik Vlade Srbije.

Inače, ovaj premijerov optimizam nije popustio još od predstavlja postkriznog modela privrednog razvoja Srbije koji se u principu bavi brojčanim prikazom onoga što ćemo postići u narednih deset godina ali ne i načinima na koji ćemo to postići. Možda neko od njih ima čarobni štapić, ali ako su i bez štapća i bez strategije Miroslav Prokopijević smatra da u narednim godinama možemo očekivati prosečne stope rasta do 2,5 posto, inflaciju od 5 do 12 posto,ulaganja oko 20%, a DSU najviše oko 3-4% od BDP. I to pod uslovom da posle finansijske ne dođe kriza državnih dugova.