2010

Oko 1.4000 stanovnika skandinavske zemlje učestvovalo je u tromesečnoj akciji „Salo za pismenost“, u kojoj je svaki izgubljeni kilogram nosio 30 evra za Nepal. Akciju je finansirao anonimni donator, navodi institut koji je nadzirao kampanju.

Prikupljeni novac namenjen je školovanju dece i obuci profesora u Nepalu, pod nadzorom finske diplomatije.

Učesnici akcije smršali su 48.074 kilograma i tako prikupili 1.441.200 evra, odnosno 103 evra po osobi.

On tvrdi da će privredni rast u Evropi biti manji nego što bi mogao da bude ako se sve zemlje opredele za smanjenje zaduženosti i potrošnje, odnosno povećanje poreza. Stiglic je inače uvek bio kritičan prema slobodnom tržištu a nedavno je izjavio da „udovoljiti tržištu podjednako je teško kao urazumiti ludog čoveka“, te je savetovao evropske vlade da investiraju u javne radove i infrastrukturu, jer će tako, na duži rok, podstaći ekonomski rast.

On misli da je veoma opasna najava smanjenja plata u javnom sektoru, sa idejom da će uporedo sa padom zarada, padati i cene. Zaduženost se, međutim, neće smanjivati, a mnoge porodice biće prinuđene da prestanu da otplaćuju kredite.

„To će uzdrmati bankarski sistem, banke će još manje davati kredite a kriza će se produbljivati“, naveo je on u komentaru koji prenosi Radio BBC.

Do ove vesti došle su Novosti, koje pišu da domaći punto nije postigao željene efekte na inostranim tržištima, kao i da je na našem tržištu zabeležena slaba tražnja za njim.

Međutim, Fiat će ulagati u nove modele, a serijska proizvodnja novog automobila, čiji se izgled i naziv za sada kriju pod šifrom „342“, krenuće u drugoj polovini naredne godine i on će se proizvoditi u 200.000 primeraka godišnje. Reč je o manjem modelu „B“ klase, koji će po gabaritima biti sličan postojećem „puntu“, ali sa najsavremenijim dizajnom i ugrađenom najmodernijom tehnologijom.

„Akcijom „Dan otvorenih vrata“ želimo da povećamo učešće građana u unapređenju naših usluga, i da ih podstaknemo da u banku mogu da dođu i bez potrebe da obave neku vrstu finansijske usluge. O posetama će se voditi evidencija i biće zabeleženi svi dobijeni predlozi i sugestije, kao i zapažanja i iskustva u radu službenika sa klijentima. Ove podatke prikupljamo kako bi unapredili naše usluge“, izjavila je Mirjana Dmitrović, menadžerka za marketing i komunikacije OBS i dodala „efekat ovog načina rada je približavanje banke kao finansijske ustanove građanima, da, pored primarne finansijske funkcije, razvijemo svest da je banka i mesto gde mogu
da se posavetuju, budu slobodni i kažu svoje utiske o atmosferi u kojoj su sarađivali sa nama, jednom rečju želimo da stvorimo interaktivni odnos između banke i korisnika usluga.“

Inače, OBS primenjuje model mikrokreditiranja u Srbiji koji radi na poboljšanju socijalne slike u svim zemljama u kojima se primenjuje. OBS je do sada pomogla održanje oko 50 hiljada radnih mesta u Srbiji sa preko 80 miliona evra kredita mikro, malim i srednjim preduzećima. Jedina je banka u Srbiji koja odobrava kredite i klijentima koji nemaju nikakvu prethodnu poslovnu istoriju, a na osnovu procene uspešnosti poslovne ideje.

Masovne grobnice su otkrili građevinari pri izgradnji jednog od objekata nuklearne elektrane. Kada su pronađena prva tela, radovi su obustavljeni.

Istraga pretpostavlja da su tridesetih godina prošlog veka na tom mestu streljani ili zakopani preminuli iz logora u Vladivostoku, zato što je na ovoj teritoriji nađeno najmanje tri i po tone kostiju, kao i novac i odeća iz tridesetih godina.

Ovo otkriće ne čudi, s obzirom na Staljinove poznate metode obračuna sa političkim neistomišljenicima, čije se žrtve mere desetinama miliona, dok se ne dokaže suprotno.

Zanimljivo je pak, da je nevladina organizacija Memorijal pre nekoliko godina, još ne znajući za masovne grobnice, na tom mestu kod Vladivostoka ostavila krst sa natpisom „U sećanje na žrtve staljinističke represije“.

Vratimo se Hrvatskoj. Ovogodišnji Zagreb prajd održava se 19. juna u Zagrebu pod sloganom „Hrvatska to može progutati“, a teme povorke su sloboda seksualnog izražavanja i različitost seksualnih praksi.

Josipović neće prisustvovati toj manifestaciji, ali će se učesnicima obratiti pismom podrške. To je, smatraju organizatori, dovoljno budući da je prvi put neki predsednik Hrvatske primio organizatore Povorke ponosa. Podmaladak Hrvatske čiste stranke prava najavio je da će i ove godine istovremeno sa Zagreb prajdom organizovati protest protiv gej-parade. Ali s obzirom da se manifestacija održava sa odobrenjem predsednika, oni će biti zaštićeni kako dolikuje. Do problema verovatno neće doći, jer svake godine gej parada u Hrvatskoj prolazi sve mirnije.

Naime, kontramiting HČSP je i prošle godine održan, sa oko pedesetak učesnika, što je mnogo manje od nekoliko stotina učesnika Zagreb prajda koji su pod policijskom pratnjom šetali gradom. Zanimljivo je da osim nekoliko verbalnih incidenata i dva nasrtaja na pojedine učesnike, nakon prošlogodišnjeg Zagreb prajda nije bilo napada na učesnike i drugih težih incidenta, što je bio običaj ranijih godina.

LGBT populacija je sa oduševljenjem prihvatila podršku Josipovića, a jedan od aktivista je izjavio da je „simbolička i politička podrška koju predsednik Josipović iskazuje u borbi za ljudska prava, a u konkretnom kontekstu u borbi za lezbijska, biseksualna, gej i transeksualna prava, važno ohrabrenje i podstrek svim aktivistima za LBGT prava u Hrvatskoj“.

Volonteri će biti angažovani u nekoj od volonterskih aktivnosti koje će se istovremeno odvijati na više lokacija u Beogradu:

* Dom za decu bez roditeljskog staranja „Moša Pijade“ od 10.00-14.00 akcija čišćenja doma, sređivanje terena za basket i druženje s decom.
* O.Š. „Dušan Dugalić“, osnovna škola za decu sa ometenošću u mentalnom razvoju od 10.00-14.00h akcija čišćenja dvorišta škole, farbanje i lakiranje klupica, postavljanje krova na „letnjim kućicama“, postavljanje žardinjera.
* Deca bez roditeljskog staranja „Jovan Jovanović Zmaj“ od 10.00-14.00h akcija sređivanje dvorišta, farbanje fasade, sređivanje prostora bivšeg „zoo vrta“; krečenje kreativnih soba, pravljenje sadnica za terase.
* Gerontološki centar, PJ „Dom Bežanijska kosa“ od 10.00-14.00h akcija uređenja dvorišta – farbanje klupica, košenje, čišćenje; ulepšavanje soba –postavljanje i sađenje rasada u sobama i na terasama takozvanih ležećih korisnika, druženje sa korisnicima.
* Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju MNRO – Stari Grad od 10.00-14.00h akcija pomoć u „Skloništu“ – reciklažnom centru: vršiće se razvrstavanje reciklažnog otpada, njihovo slaganje, razvrstavanje; pomoć u uređenju „Skloništa“
* Park prijateljstva – Ušće od 10.00–14.00h, akcija uređenja pešačkih staza, farbanje klupica, druženje srednjoškolaca, interaktivna predstava na temu rešavanja sukoba i nasilja nad mladima.
* NVO „Kreativno edukativni centar – KEC“ od 10.00-14.00h akcija: izlet na Avalu sa korisnicima centra , igranje društvenih igara i druženje.
* Magazin „Liceulice“ – obuka budućih prodavaca ovih “uličnih” novina – beskućnika i mladih koji žive i rade na ulici.

Inače, Forum poslovnih lidera je prva mreža kompanija posvećenih društvenoj odgovornosti u Srbiji, a čine je: RDP B92, Erste Bank, Holcim Srbija, Société Générale banka, U. S. Steel Serbia, Lafarge BFC, Coca-Cola Hellenic, DIN Philip Morris International, British American Tobacco, PricewaterhouseCoopers, Droga Kolinska, VIP mobile, KPMG i Državna Lutrija Srbije.