2010

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je 60 miliona evra podružnicama Raiffeisen-Leasing Internationala u BiH i Srbiji, saopšteno je 18. januara iz austrijske lizing kompanije, 40 miliona za kompaniju u BiH i 20 miliona za podružnicu u Srbiji.Sredstva EIB-a koja su odobrena Raiffeisen-Leasing Internationala deo su podsticaja malim i srednjim preduzećima i javnom sektoru u srednjoj i istočnoj Evropi.

Kako piše „Jakarta Times“, indonežanska vlada je rezervisala 1,5 miliona hektara zemljišta u Meraukei i Papui za masovnu poljoprivrednu proizvodnju kojom ova zemlje želi da preraste u glavnog azijskog, ali i svetskog proizvođača hrane.

Za tu svrhu vlada će morati da osigura velike površine zemljišta i ohrabri privatno investiranje u taj sektor. Indonezija već poseduje prirodne predispozicije za masovnu poljoprivrednu proizvodnju različitih kultura: 12 miliona hektara plodnog, neobrađenog zemljišta, obilne padavine i radnu snagu.

Poljoprivrednim iskorišćavanjem ogromnih neobrađenih površina, piše „Jakarta Times“, vlada bi podstakla privredni rast, ali i zdrav život. Naime, novi poljoprivredni nasadi pokrenuli bi razvoj prerađivačke, prehrambene industrije i usluga koje se na nju nadovezuju, što bi u celini otvorilo milione novih radnih mesta širom Indonezije.

Globalna industrija turizma u 2009. je zabeležila pad za četiri odsto ali, prema indeksu globalnog turističkog barometra te organizacije, u 2010. se očekuje oporavak za tri do četiri odsto čemu će doprineti i oporavak koji je već zabeležen u poslednjem kvartalu prošle godine.

„Prošla godina je za turizam bila jedna od najtežih u novijoj istoriji“, rekao je sekretar UNWTO-a Taleb Rifai ali je izrazio uverenje da je oporavak već počeo jer je „silazna putanja dodirnula dno“. Prognoze rasta u 2010. potvrđuje i snažan rast indeksa povjerenja UNWTO-ovog panela stručnjaka.

„Rezultati zabeleženi proteklih meseci ukazuju da je oporavak počeo, i to čak ranije i snažnije nego što se prvobitno očekivalo“, kazao je Rifai, upozorivši međutim da će 2010. ipak biti teška godina.“Mnoge su zemlje jako brzo reagovale na krizu i aktivno sprovele mere suzbijanja njenog uticaja i podsticanja provrede. Iako očekujemo povratak na rast u 2010., preuranjeno ukidanje tih mera i iskušenje da se uvedu dodatni porezi mogli bi dovesti u pitanje stopu oporavka u turizmu“, izjavio je Rifai.

Proklizavanje vrednosti dinara proteklih dana na najniži nivo u odnosu na evro izazvalo je oštra međusobna optuživanja između pojedinih članova Vlade i guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Radovana Jelašića o krivici za takvo slabljenje nacionalne valute.
Guverner krivicu vidi u Vladi jer je u opticaj u kratkom periodu ubacila veliku količinu novca dobijenu od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za pomoć budžetu. Iz Vlade pak poručuju da je NBS dobro znala kakve obaveze ima država i da je morala bolje da reaguje na takvu situaciju.

Guvernera su kritikovali i predsednici privrednih komora Srbije i Beograda Miloš Bugarin i Milan Janković, optužujući ga da radi za račun banaka, a ne privrede. Ali, krivicu za turbulencije na deviznom tržištu prebacio je na NBS i generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić tvrdeći da je pogrešila što nije brže reagovala. Optužbama se priključio i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je i visoki funkcioner Demokratske stranke.

Početkom prošle godine evro je vredeo 86 dinara, a kurs je bio stabilan sve do sredine oktobra, kad je počeo raste da bi u decembru dostigao vrednost od 96 dinara, što je pad od 11% na godišnjem nivou. Ranije je bila redovna pojava da se pred kraj godine poveća ponuda deviza što izazove jačanje dinara, ali je u decembru 2009. godine to izostalo. Prilivi deviza po osnovu privatizacije su bili skoro zanemarljivi, kao i od dokapitalizacije banaka, izuzimajući Komercijalnu banku, a nije bilo ni stranih investicija, kao i deviznih doznaka građanima u uobičajenom iznosu. Uz to je na povećanu tražnju deviza uticala i promena strukture obavezne rezerve banaka, jer je povećan njen devizni deo. Istovremeno je povećana ponuda dinara na tržištu zbog toga što je država prodajom NBS-u oko 400 miliona evra dobijenih za budžetsku podršku od MMF-a i Evropske unije, podmirila obaveze prema budžetskim korisnicima.

Vlada i NBS lako su mogle da procene kako će ta dešavanja na deviznom tržištu da utiču na devizni kurs, a javnost može samo da nagađa zašto nisu boljom koordinacijom poteza sprečile slabljenje domaće valute, ali se to nije dogodilo. Ministarka finansija Diana Dragutinović, koju je Jelašić uključio u poslove javnih finansija, a na ministarsko mesto je dovedena sa pozicije viceguvernera NBS-a, negirala je optužbe da su izostali usaglašeni potezi Vlade i NBS-a. Na njenu stranu stao je i premijer Mirko Cvetković koji je u saopštenju za medije naveo da je NBS trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs domaće valute. Ministarka Dragutinović je objasnila da su direktorka Trezora i viceguverner zaduženi za monetranu politiku zajedno pravili plan isplata države i da je bila najavljena prodaja deviza koje je država povukla od MMF-a. Prema njenim rečima, nejveći deo dinara od prodaje deviza je ostao netaknut i nalazi se na računu države kod NBS, tako da nije mogao da utiče na povećanu potraćnju za devizama.

Na ove optužbe guverner je odgovorio da NBS nije obavezna da interveniše na deviznom tržištu kako to odgovara Vladi i odbacio je mogućnost da centralna banka procenjuje psihološku granicu kursa koju će braniti. Om je, takođe, upozorio da i da se devize koje se troše za odbranu kursa moraju vratiti jer potiču uglavnom od pozajmica i devizne štednje građana.

Za ekonomiste je stvar u osnovi vrlo jednostavna. Oni tvrde da su Vlada i NBS naduvale slučaj, a Stojan Stamenković, urednik mesečnika Makroekonomski trendovi (MAT), konstatovao je da je proklizavanje dinara izazvano obostrano nesmotrenim ponašanjem NBS i Vlade jer su istovremeno povukli poteze koji su izbacili velike količine dinara na tržište. Sukob guvernera i Vlade, kako sada stvari stoje, neće izazvati krupnije potrese. Čak i ako je veoma nezadovoljan guvernerom, vladajući blok ne može lako da ga smeni jer je procedura za opoziv veoma komplikovana i zahtevna.

(Beta Monitor)

Prema mišljenju Bair, veći dio krize mogao je biti spriječen da su još 2001. uvedena snažna, sveobuhvatna Fedova pravila u prakticiranju hipotekarnoga kreditiranja. Međutim, Bair se tijekom izlaganja pred Povjerenstvom osvrnula i na širi kontekst koji je doveo do financijske krize i poslije recesije. “Ova kriza predstavlja kulminaciju desetljećima dugog procesa kojim su nacionalne politike izobličile ekonomsku aktivnost od štednje prema potrošnji, od investicija u industrijsku bazu i javnu infrastrukturu prema stanogradnji, od realnog prema financijskom sektoru.

Neopravdana potražnja

Pojedinačna politika nije odgovorna za to izobličavanje, pa nijedna reforma ne može obnoviti ravnotežu u našoj ekonomiji. Trebamo ispitati nacionalne politike s dugoročnijeg stajališta i propitati mogu li stvoriti poticaje koji će voditi poboljšanim i održivim standardima življenja građana”, tvrdi Bair u svom izlaganju dostupnom na internetu. Šefica FDIC-a navela je i nekoliko primjera koji su odgovorni za napuhavanje hipotekarnog balona. “Savezna porezna politika dugo je poticala investicije u vlasničku stanogradnju. Tvrtke za stanogradnju, poduprte vladinim mjerama, također su koristile njezinu implicitnu potporu za snižavanje troškova hipotekarnih kredita i tako stimulirale potražnju za stanovima i dugom povezanim s hipotekama”, kazala je Bair i dodala kako je takav pristup potpuno opravdan samo s političkog stajališta. Bair smatra da se u budućnosti moraju izbjegavati politike koje ohrabruju takva izobličavanja u ekonomskoj aktivnosti. “Dugoročno moramo razviti strateški pristup koji će koristiti sve dostupne instrumente – fiskalne, monetarne i regulatorne”, zaključila je Bair u izlaganju.

Manje ovlasti Feda

Svoj stav o prijedlozima da se Fedu u reformi financijske regulacije smanje ovlasti prošlog je tjedna iznio i Paul Volcker, bivši šef Feda i sadašnji ekonomski savjetnik Bijele kuće. On je u predavanju u Njujorškom ekonomskom klubu naglasio kako središnja banka treba imati snažnu ulogu i ovlasti u poslovima financijske regulacije i nadzora. Podsjetimo, Chris Dodd, predsjednik Odbora za bankarstvo američkog Senata, predložio je konsolidiranje nadzora banaka u jednom regulatoru. No Fed je poslao Doddu svoje mišljenje u kojem stoji kako su financijska stabilnost i monetarna politika komplementarne kategorije. Institucije koje su bile u središtu krize, poput Lehman Brothersa i AIG-a, bile su izvan nadležnosti Feda, naglašavaju u američkoj središnjoj banci.

(Poslovni dnevnik, Zagreb)

U godišnjem izveštaju „Globalni rizici u 2010.“ WEF navodi niz temeljnih rizika koji su pridoneli ili su pojačani finansijskom krizom i padom aktivnosti u svjetskoj privredi. Međunarodni kriminal i korupcija, gubitak bioraznolikosti i rizici i ranjivost vezana za internet, takođe spadaju među sistemske rizike koji zahtevaju bolje globalno upravljanje, konstatuje se u izveštaju WEF. „Prošlogodišnji događaji pokazuju da globalnu privredu podrivaju temeljni rizici s kojima se treba suočiti. U odgovoru na finansijsku krizu, mnoge su se zemlje dovele u situaciju kada im opasno prete fiskalne kriize i teret izrazito visokih nivoa zaduženosti. „To bi moglo pojačati pritiske na rast realnih kamatnih stopa, prikočiti rast i dovesti do dugotrajnijih visokih nivoa nezaposlenosti“, kaže Daniel M. Hofman, jedan od koautora izveštaja. „Globalnih rizici“ su godišnji izveštaj koji WEF objavljuje uoči godišnjeg sastanka u švajcaskom gradu Davosu a rezultat je saradnje s kompanijama Citigroup, Marsh & MecLennan Companies, Swis Re, Eharton School Rick Centre i Zurich Financial Services. Ove godine obeležava se 40. godišnjica osnivanja Foruma.

Dok guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić taj trend pripisuje prekomernoj državnoj potrošnji, premijer Cvetković krivicu svaljuje na centralnu banku, naglašavajući da je trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs domaće valute.

Laza Kekić, direktor za Istočnu Evropu u specijalizovanoj publikaciji Ekonomist intelidžens junit, u razgovoru za BBC je rekao da da mu razmena optužbi oko toga ko je kriv za pad dinara deluje nadrealno. Pad dinara je, prema njegovim rečima, pre svega posledica manjeg priliva stranog kapitala u Srbiju, zbog globalne krize: „Slabljenje dinara nije samo po sebi loša stvar. Na neki način je to i potrebno za Srbiju, s obzirom da ima indikacija da je dinar bio precenjen. To što se uvoznici žale, to je stara stvar koja se provlači već godinama. Uzroci nisu, ja mislim, toliko oko poteza o kojima se piše u novinama, već su po sredi neki dublji uzroci. Dinar može da slabi, odnosno Srbija nema fiksni kurs, a zemlje u Istočnoj Evropi koje imaju tu fleksibilnost u kursu sigurno su manje patile od krize od onih zemalja koje imaju fiksni kurs, poput Poljske, Češke, Baltičkih zemalja i Bosne i Hercegovine. Zemlje kao Srbija koje mogu da se adaptiraju, da slabe kurs, da se suoče sa krizom, su u boljem stanju. Znači, nije u pitanju ko je kriv za nešto što je na neki način neminovno, pa čak i pozitivno.“

Dinar verovatno bio precenjen

Zašto je pad dinara neminovan, BBC je upitao Lazu Kekića: „Zato što je dinar verovatno – vrlo teško je to tačno proceniti, no već više godina ima raznih indikacija, precenjen. To znači da se stimuliše uvoz a destimuliše izvoz. U kriznoj situaciji, kao u 2009. godini kada je došlo do naglog pada priliva privatnog kapitala, taj model razvoja koji je usvojio ceo region je na neki način krahirao. To je razlog što je Istočna Evropa toliko patila od krize – model razvoja je bio baziran na visokom prilivu inostrane štednje, a kroz priliv privatnog kapitala. Kad to na neki način oslabi, kao što je u Srbiji i drugim zemljama oslabilo, mora da dođe do prilagođavanja cena, a cena je kurs.“

Kako je moguće da novac koji je Srbija dobila od MMF-a nije sprečio pad dinara?

„To nije bilo ni potrebno. Srbija ima visoke devizne rezerve i Narodna banka je mogla da spreči pad vrednosti dinara. Pitanje je, međutim, da li je pametno da se devizne rezerve troše na taj način. No, jak dinar i fiksni kurs nisu dobra stvar – to je negativna stvar. Tu je reč i o namerama – niko ne bi želeo neku veliku devalvaciju, mada ima ekonomista u Srbiji koji i to zagovaraju. Mislim da to verovatno ne bi bilo pametno jer bi dovelo do šoka, do inflatornog udara. Kao što smo videli tokom 2009. godine, realni kurs dinara je oslabio u proseku za nekih 6-7 posto, što je na neki način bilo neminovno, s obzirom na to što se dešavalo s eksternim prilivom. Ne bi bilo pametno trošiti devizne rezerve da to na neki način pokuša da se spreči.“

(BBC)

Ukupna tržišna vrijednost deset najvećih kompanija iz 2009. iznosi 2,4 biliona dolara, ili jednu trećinu više nego 2008. Taj iznos je, ipak, niži od ukupne vrednosti na kraju 2007. od 3,1 biliona dolara.

Drugo i treće mesto zauzeli su američka naftna kompanija „Exxon mobil“, s vrednošću od 323 milijarde dolara, i softverska kompanija „Microsoft“ s 270 milijardi dolara.

Na petom mestu, među deset najvrednijih svetskih kompanija je američki trgovinski lanac „WalMart“ sa 203,7 milijardi dolara, a na sedmoj je rudarska kompanija „BHP Billiton“ čija je vrednost 201,2 milijarde dolara. Devetu poziciju zauzeo je brazilski energetski div „Petrobras“ sa 199,2 milijarde dolara, a deseta je američka informatička kompanija „Google“ s procenjenom tržišnom vrednošću od 196,7 milijardi dolara.

Prošle godina najviše su izgubile finansijske kompanije, pa je na listi najvrenijih kompanija ostalo samo 16 banaka i drugih finansijskih kompanija, dok ih je na prethodnoj listi bilo 27. Među prvih deset najvrednijih firmi na svetu četvrtu poziciju zauzela je Industrial and Commmercial bank of China sa 269 milijardi dolara procenjene tržišne vrednosti, a šestu China Construction Bank sa 201,5 milijardi dolara. Na osmom mestu je britanska bankarska grupacija HSBC sa 199,2 milijarde dolara.

Banke u istočnoj Evropi „još nisu izašle iz krize“, a izgledi za finansijski sektor u privredama koje će verovatno i ove godine ostati u recesiji i dalje su „zabrinjavajući“, objavila je 14. januara nezavisna londonska konsultantska kompanija Capital Economics.
Prema rezultatima analize ove konsultantske kuće, finansiranje banaka u 2010. biće slabo u Mađarskoj, Rumunjskoj, Bugarskoj i baltičkim zemljama Letoniji, Litvaniji i Estoniji. Banke u tim zemljama zadržaće restriktivne politike kreditiranja, dok će šest istočnoevropskih privreda beležiti negativne stope rasta i u drugoj polovini ove godine.

U ovom regionu najviše visokorizičnih kredita banke imaju u Letoniji (14,5 odsto), Estoniji (12 odsto), Rumuniji (11,2 odsto) i Bugarskoj (10,1 odsto). Problematični krediti u Mađarskoj, u odnosu na ukupni kreditni portfelj, iznose 9,5 odsto, a u Letoniji 8,2 odsto.