јун 2011

Ako se zna da država za Mladićem traga poslednjih osam godina, u ove svrhe potrošeno je minimum 80 miliona evra. Od toga je plaćano angažovanje ljudi i opreme korišćene u lociranju optuženika, naknadno uključivanje većeg broja policajaca kada se organizuje veća akcija, pripreme za tu akciju…

U Tužilaštvu za ratne zločine izračunali su, međutim, i takozvanu izgubljenu potencijalnu dobit. Dakle, šta bi Srbija sve dobila da višegodišnje traganje za doskorašnjim haškim beguncem nije usporilo evropske integracije. Kako kažu, da smo imali pristup evropskim fondovima, do sada bismo minimalno dobili desetak milijardi evra, a bila bi veća i strana ulaganja.

Prema toj računici Tužilaštva, samo Mladić je koštao Srbiju izgubljenih 1,5 milijardi evra godišnje, odnosno 159 evra po građaninu mesečno.

U istom periodu ostvаreno je 1,786.972 noćenjа (15 % više u odnosu nа period jаnuаr-аpril 2010. godine), od čegа su domаći turisti ostvаrili 1,390.854 noćenjа (16 % više), što čini 78 % od ukupnog brojа ostvаrenih noćenjа, а inostrаni 396.118 (14 % više), što čini 22 % od ukupnog brojа ostvаrenih noćenjа.

Mereno brojem ostvаrenih noćenjа, domаći gosti su nаjviše borаvili u plаninskim mestimа (40 %), zаtim slede bаnjskа mestа (34 %) itd. Inostrаni gosti nаjviše su borаvili u Beogrаdu (54 %), zаtim slede ostаlа turističkа mestа (17 %) itd.

Italijanski „Fijat“ postigao je dogovor o preuzimanju akcija „Krajsler grupe“ od američkog ministarstva finansija u vrednosti od 560 miliona dolara, čime je okončana veza američke administracije sa kompanijom iz Oburn hilsa, prenele su agencije.

„Fijat“ posle sporazuma koji je postignut kasnije u četvrtak postaje većinski vlasnik sa 52 procenata u „Krajsleru“ koji tom transakcijom prekida vezu sa američkom vladom, 30 meseci nakon što je administracija odobravanjem desetine miljardi dolara kredita spasila kompaniju od kolapsa.

Izvršni direktor „Fijata“ Serđo Markione izjavio je da dogovor „ubrzava pitanje integracije čiji je cilj stvaranje globalne, efikasnije i konkurentne komapnije za izradu automobila“ i da predstavlja garanciju izvesne budućnosti „Krajsler“ grupe koja se pre dve godine našla pred bankrotom.

U dokumentu koji je potpisan juče, „Fijat“ je pristao da plati 500 miliona dolara za šest odsto vlasništva američke vlade u „Krajsleru.“ Italijanska kompanija će takodje platiti 75 miliona dolara za akcije ministarstva finansija kako bi preuzela većinu kompanije, od čega će 15 miliona dolara biti uplaćeno na račun kanadske vlade koja takodje poseduje manji broj akcija.

„Krajsler“ je na ime pomoći od američkih vlasti dobio ukuno 12,5 milijardi dolara, uključujući 8,5 milijardi dolara kredita administracije predsednika SAD Baraka Obame.

U maju je „Krajsler“ otplatio 5,1 milijardu dolara kredita dobijenih od američke vlade, šest godina pre nego što je predviđeno. „Fijat“ je pre dve godine postao vlasnik 20 odsto akcija „Krajslera“ na osnovu razmene tehnologije energetski efikasnih modela, u aprilu je povećao udeo na 30 odsto, krajem maja na 46, a sada poseduje više od 50 odsto akcija američke firme.

„Krajsler“ se našao pod sudskom zaštitom od bankrota 2009. godine posle kreditnog kraha i recesije koja je drastično smanjima prodaju kola. „Krajsler“ će 10. juna obeležiti dve godine od kada je izašao iz sudske zaštite od bankrota uz pomoć američke vlade i „Fijata“, koji je dobio pravo kontrole nad američkom auto-kućom.

Početkom ove godine, Markione, šef obe komapnije, najavio je mogućnosot potpunog udruživanja „Fijata“ i „Krajslera“, pod zajedničkim rukovodstvom. Markione računa da bi udružene firme mogle da prodaju 6,6 miliona vozila do 2014. godine, što je izuzetno ambiciozan plan imajući u vidu da su „Fijat“ i „Krajsler“ montirali svega nešto preko 3,6 miliona vozila minule godine.

Autor : Tanjug.rs

Prodaja automobila u Sjedinjenim Američkim Državama u maju je smanjena 3,7 odsto u odnosu na isti mesec 2010., na 1,06 miliona, prvi put u poslednjh osam meseci, prenele su svetske privredne agencije.

To je direktna posledica proizvodnog šoka u Japanu posle razornog zemljotresa i gigantskog cunamija u martu u toj istočnoazijskoj zemlji posle čega je usledila nestašica novih vozila.

Tržište se povuklo posle mesecima dvocifrenih stopa rasta, na šta je uticao i skok goriva koji je povećao potražnju za energetski efikansim manjim automobila i čija se nestašica osetila posle prekida lanca snabdevanja posle prirodne katastrofe u Japanu 11. marta.

Analitičari procenjuju da bi prodaja kola ponovo mogla da poraste posle obnavljanja zaliha, bez obzira na uzdržanu potražnju i sumnje u snažniji oporavak privrede, prenele su agencije.

„I dalje mislimo, imajući u vodu stanje u privredi, da se može očekivati oporavak, ali predstoje mnogi izazovi,“ smatra Don Džonson, potpredsednik američke prodaje u najvećoj američkoj automobilskoj kompaniji „Dženeral motors“ (GM).

Računa se da je zbog prekida lanca snabdevanja auto-delovima u Japanu u maju proizvodnja umanjena za 100.000 do 150.000 vozila.

Od većih „igrača“, samo su „Krajsler“ i „Hjundai“ zabeležili rast prodaje u maju.

Isporuke GM smanjene su jedan odsto, a „Forda“ 0,3 procenata.

Japanska „Tojota“ doživela je najveće posrtanje, 33,4 odsto, čime se plasirala na četvrto mesto na američkom tržištu, iza „Krajslera“.

GM je prošlog meseca prodao preko 221.000 vozila, 0,5 odsto manje nego lane kada je isporučeno 222.000 kola, ne računajući četiri brenda kompanije koja se više ne prodaju, posle usvajanja plana restrukturisanja.

Grupa „Krajsler“ prodala je u maju 10 odsto kola više nego lane, 115.000 vozila, u čemu prednjači isporuka modela brenda „Džip“ od 55 procenata.

Dobar maj bio je dobar i za južnokorejski „Hjundai“ čija je prodaja skočila 21 odsto.

Japanske kompanije „Tojota“ i „Honda“ najteže su pogodnjene zemljotresom i njihova majska prodajau SAD smanjena je za 33, odnosno 23 odsto, u odnosu na isti mesec 2010. Prodaja „Nisana“ smanjena je 9,1 odsto.

Jedini azijski modeli koji su našli na listi deset najprodavanijih kola u SAD u maju bili su „Nisanov“ model „altima“ i „hjundai sonata.“ Prodaja „Hjundaija skočila je 20,7 odsto, a „Folksvagen“ je objavio rast od 24 odsto u maju, kada je kompanija obeležila povratak u SAD kao lokalni proizvođač otvaranjem fabrike u Čatanogi, u savednoj državi Tenesi.

Evropske autokompanije imale su generalno dobar rezultat, povećavši prodaju za 22,7 odsto, a u maju je porastao i njihov udeo u prodaji na SAD tržištu na 9,9 odsto, za 2,1 odsto više.

Posle rasta cene benzina i gasa, Evropske autokompanije uspele su da povećaju prodaju dizel vozila i energetski efikasnih automobila.

Izvor : Biznisnovine.com

Iz Vlade Srbije najavljuju mere koje će obezbediti završetak infrastrukture i ravnopravne uslove svim investitorima.

„Sve tri komponente koje se odnose na regulatornu reformu, makroekonomsku politiku i finansijsko tržište treba da omoguće firmama veću konkurentnost, ne samo na srpskom, već i na drugim zahtevnim tržištima, poput EU“, rekla je potpredsednica Vlade Verica Kalanović.

Kalanovićeva navodi da Vlada mora da obezbedi podjednake uslove za preduzeća i jedan paket propisa jednak za sve i dodala da podrška privatnom sektoru znači podršku ekonomskom razvoju cele zemlje.

Profesor, odnosno doktor ekonomskih nauka iz Novog Sada, prijavio je prihod od 166.646.476 dinara, a sledi ga privatni preduzetnik sa Vračara sa godišnjim primanjima od 138.660.411 dinara. Treći na listi top deset, koji nije upisao zanimanje, a lani je zaradio 81.819.787 dinara, je sa Savskog venca, dok je četrdesetogodišnji diplomirani pravnik sa Zvezdare zaradio 79.136.198 dinara.

Poslednji podaci Poreske uprave pokazuju da su žitelji Savskog venca među najbrojnima na listi top deset sa najvećim primanjima, pa se tako na spisku našao i jedan predsednik izvršnog odbora banke sa ove opštine čija je godišnja zarada prošle godine iznosila 59.591.362 dinara, menadžer sa primanjem od 57.888.259 i jedan bankar sa ukupnom platom od 57.072.134 dinara.

Da podsetimo, obavezu da prijave godišnji porez za 2010. godinu imali su svi oni koji su zaradili više od 1.708.200 dinara. Limit za prijavu poreske prijave morali su da podnesu i stranci sa prebivalištem u Srbiji i građani Srbije koji u inostranstvu rade za domaće kompanije, s tim što je za sve godine limit bio isti, i za strance i za naše građane – 1,7 miliona dinara.