октобар 2011

Kompanija Dunav osiguranje je za sajam pripremila specijаlnu promotivnu аkciju, odnosno izvesne pogodnosti i to:

• 10% popusta na premiju auto kasko osigurаnjа novih i polovnih putničkih vozilа, bez obzirа nа oblik kupovine (gotovinа / lizing / kredit) i nа nаčin plаćаnjа premije osigurаnjа, sa uključenim dodatnim pokrićem troška u vezi sa zamenom registracione nalepnice do iznosa od 3.000 dinara, za ceo period osiguranja.

• osigurаnik koji, osim auto kasko osiguranja, zaključuje ili već poseduje polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, pored navedenog popusta dobija i osiguranje od auto nezgode za 1 dinar.

Ovа specijаlnа аkcijа vаži od 1. oktobrа do 1. novembrа 2011. godine nа svim prodаjnim mestimа Kompаnije Dunаv osigurаnje.

U izboru učestvuju fakulteti širom sveta a biraju se na osnovu 5 najvažnijih kategorija: predavanja, istraživanja, naučni uticaj, inovacije primenjive u praksi (industriji) i međunarodni ugled predavača i studenata.

Po ovim kriterijumima čak prva 3 mesta zauzimaju američki fakulteti (Caltech, Harvard, Stenford), dok je tek na četvrtom britanski Oksford. Na listi prvih deset od evropskih je i Kembridž, na šestom mestu. Dominacija američkih fakulteta je više nego upadljiva, a tu i tamo se vidi poneki evropski, poput švajcarskogETH Zürich (15. mesto), švedskog Karolinska institute (32. mesto), Edinburškog univerziteta (36.) i po kojeg azijskog, poput Univerziteta u Tokiju (30. mesto).

Opšti utisak je da se najbolij fakulteti nalaze na engleskom govornom području, među neprikosnovenim američkim, i, u njihovoj pratnji, britanskim univerzitetima. Ove godine međutim Japan je pobedio Kanadu, Australiju i Nemačku, a Srbija naravno nije ni pomenuta. Našu državu smo međutim našli na jednom blogu na kom se pominju najbizarniji univerziteti Balkana.

Od 30. septembra 2012. počinje puna primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. Za godinu dana sve zgrade moraće da imaju energetske pasoše, a sve nove zgrade moraju da se grade u skladu sa principima energetske efikasnosti, što će uticati i na njihovu tržišnu vrednost i na troškove izgradnje koji će sami sebe da isplate. Zakon o energetici pružio je rešenja koja omogućavaju povećanje energetske efikasnosti i rast ulaganja u obnovljive izvore energije, dok je ranije usvojen Zakon o planiranju i izgradnji (Član 4. Zakona) postavio osnovu za vrednovanje energetskih svojstava novih objekata.

U toj situaciji, privreda i građevinske kompanije treba tržištu da ponude adekvatne materijale koji će zadovoljiti ne samo srpske zakone, već i regulativu EU, kako se investitori u budućnosti ne bi susretali sa dodatnim troškovima za usklađivanje s normama.

Industrijska proizvodnja upravo prošlog kvartala bila je u silaznoj putanji. Avgustovski rezultat industrijske proizvodnje potvrdioje da je industrija u krizi. Još jedan desezonirani mesečni pad (1,0% u avgustu, nakon 4,1% u junu i 1,0% u julu)oborio je indeks industrijske proizvodnje na nivo koji je manji od prošlogodišnjeg proseka. Opet je, nakon julskogpredaha, prerađivačka industrija preuzela ulogu sektora sa najlošijim rezultatima.

Trgovina.Usporen je pad i realnog i nominalnogprometa robe u trgovini na malo u originalnoj seriji, dodatno je ubrzan rast realnog prometa robe u trgovini namalo u desezoniranoj seriji i dodatno je usporen opadajući trend realnog prometa robe u trgovini na malo.U spoljnotrgovinskoj razmeni, međugodišnje stope rasta u avgustu pokazuju usporavanje rasta uvoza i oporavakizvoza. Međutim, na osnovu tekućih tendencija (desezoniranih indeksa) menja se zaključak o bitnom oporavkuizvoza, a pad ukupnog uvoza u avgustu rezultat je prepolovljene vrednosti uvoza energije.

Prihodi budžeta su u avgustu nešto manji nego u julu, zahvaljujući delu prihoda od akciza koji su iz jula prenetiu avgust. Međutim, prihodi od PDV-a sniženi su za čak 8 mlrd, najviše zbog toga što je u julu uplaćivan PDV koji seplaća na tri meseca. Ukupni izdaci povećani su za 7,7 mlrd dinara u odnosu na avgust prethodne godine (za 2,2%realno), a najveće apsolutno povećanje beleže subvencije koje su se više nego udvostručile.

Zarade. U avgustu je isplaćena prosečna zarada od 38.389 dinara i, u odnosu na prethodni mesec, nominalno i realnoje manja za 1,9%. Prosečna neto zarada u periodu januar–avgust u javnom sektoru iznosi oko 42.000 dinara, a uprivatnom oko 35.000 dinara.

Cene. Posle burnog starta potrošačkih cena početkom godine, njihov rast je najpre usporen, da bi u junu i julu došlodo deflacije; u avgustu su potrošačke cene ostale nepromenjene. Međugodišnja stopa inflacije maksimum je dostiglau aprilu, kada je iznela 14,7%. U avgustu je smanjena na 10,5%, a do kraja godine mogla bi se spustiti na 7% do 8%.

Žrtvovanje investicija zarad tekuće potrošnje

Nakon rebalansa budžeta, povećanje deficita Republike (sa 121 na 143 mlrd dinara) veće je od povećanjadeficita opšte države (sa 140 na 153 mlrd dinara), i to za 9 mlrd dinara. Planirano je da se uštede postignu na sopstvenimprihodima budžetskih korisnika: Fonda za zaštitu životne sredine, Budžetskog fonda za vode, Uprave zatrezor i Ministarstva pravde. Visoke uštede budžetskih korisnika znače ili da su opterećenja i nameti previše veliki ilida budžetski korisnici neće raditi svoj posao. U strukturi rashoda napravljene su velike promene. One bi se u najkraćemmogle opisati kao: žrtvovanje investicija zarad tekuće potrošnje. Naime, najveća kresanja u budžetu Republikeostvaruju se na kapitalnim rashodima i iznose preko 8 mlrd dinara.

Kada je reč o monetarnoj politici, treba se osvrnuti na učestale preporuke o potrebi uvođenja valutnog odbora,tj. za uvođenje fiksnog kursa. Kada se potrebni uslovi za održivost fiksnog kursa stvore – kurs će biti stabilani predvidiv i bez formalnog fiksiranja kursa. Postoji još jedno osetljivije pitanje u vezi s monetarnom politikom –obavezne rezerve. Kod nas bi se oslobođeni potencijal najverovatnije usmerio na kupovinu trezorskih zapisa, repooperacije NBS i kupovinu deviza.

Prognoza

Na osnovu MAT-ove ankete vidi se pogoršanje poslovne klime u odnosu na avgust. Indikator tromesečne očekivaneprodaje pokazao se kao najbolji rani signal krize u domaćoj industriji. U septembru je zabeležen rast ovogindikatora za 3,5 p.p, usled čega je indikator dostigao vrednost od 17,2 p.p. Nelikvidnost u privredi i dalje ostajejedan od ključnih problema s obzirom na to da se 47% firmi izjasnilo da im je nivo potraživanja previsok. U septembruje zabeležen drugi najniži nivo očekivanih stranih investicija otkako postoji ova anketa. Od negativnih signalaiz septembarske ankete treba istaći i visok rast očekivanog rizika u poslovanju.

Na osnovu MAT-ovih prognoza, industrijska proizvodnja u prvih jedanaest meseci 2011. godine beležiće rastza 2,8% u odnosu na isti period 2010, potrošačke cene za prvih jedanaest meseci u 2011. godini, u odnosu na decembar2010, porašće za 8,5%, trend godišnje inflacije (mesec tekuće godine u odnosu na isti mesec prethodnegodine) sledeći je: u septembru 2011. biće 9,4%, u oktobru 9,1% i u novembru 8,9%, promet robe u trgovini na malou tekućim cenama u prvih jedanaest meseci 2011. godine, u odnosu na isti period 2010, beležiće pad za 5,5%, dokće promet u trgovini na malo u stalnim cenama u istom periodu biti manji za 14,9%, spoljnotrgovinska razmena(izvoz i uvoz robe računati u evrima) u prvih jedanaest meseci 2011. godine, u odnosu na isti period 2010, beležićerast, i to izvoz robe za 19,3%, a uvoz robe za 12,7%.

„Ako biste mogli da dobijete druge izuzetno bogate Amerikance da vrate svoje olakšice to bi bilo veoma korisno za poreski dijalog i inteligentnu reformu“, napisao je Bafet u obrazloženju svog uslova.

U svom pismu republikancu Timu Hjuelskampu Bafet je objavio nove informacije o svojoj zaradi prošle godine. Rekao je da mu je prilagođen bruto prihod, koji može da isključi neke prihode i rashode i iznosio je 62.855.038 dolara. Njegov oporezivi prihod je 39.814.784 dolara.

U Njujork tajmsu Bafet je izrazio mišljenje u kojem je rekao da su poreske stope najbogatijih Amerikanaca suviše niske i otkriva da je platio 6.938.744 dolara saveznih poreza, odnosno 17,4 odsto njegovog oporezivog prihoda. Oporezivi prihod je manji od ukupnog bruto prihoda jer se ovaj poslednji umanjuje za iznos oslobođenja po osnovu dobrotvornih priloga i dela lokalnih i državnih poreza.

Superkomitet treba da do 23. novembra pošalje paket štednje Kongresu. Zakonodavci će morati do 23. decembra da glasaju o toj meri. Predlog podrazumeva 1,2 triliona američkih dolara u smanjenja za odbranu i veliki broj domaćih programa, a stupiće na snagu u 2013. godine.

O Bafetovoj inicijativi pisali smo u novom broju Biznis i finansija u tekstu „Nova buržoaska revolucija„.

Generalni sekretar OECD, Angel Guria pokrenuo je „How’s Life?“ tokom međunarodne konferencije OECD obeležavajući dvogodišnjicu izveštaja „Stiglitz-Sen-Fitoussi“ o merenju ekonomskih rezultata i društvenog napretka. Kao orijentir ovaj izveštaj uzima druge parametre zaključujući da sami podaci o BDP ne govore dovoljno o kvalitetu života.

„Mnogi se pitaju da li je još uvek mudro govoriti o dobrobiti fokusirajući se samo na ekonomski rast koji potreban da se naše zemlje izbave iz ove krize“, rekao je gospodin Guria. „Čvrsto verujem da danas, više nego pre dve godine, moramo uzeti u obzir širu sliku u našoj politici, jer ‘rast, kao i obično’ pristup jednostavno nije dovoljan. U trenutnom teškom političkom kontekstu to je od izuzetnog značaja za definisanje srži ciljeva pored nivoa prihoda, kao što je poboljšanje blagostanja naših građana, njihovih mogućnosti i očuvanja naše društvene i prirodne sredine.“

Publikacija „Kako život?“ je skup detalja širokog spektara elemenata koji čine dobar život. Dok su prihodi i rast je glavni pokazatelji, postoje i drugi faktori koji znače još više. Dobrobit je suštinski povezana sa dobrim zdravljem, čistom životnom sredinom, jakim osećajem zajedništva i građanskog angažovanja, kuće u dobrom stanju i sigurnim susedstvom.

„Kako život?“ je deo OECD Better Life Incijative i indeksa pokrenutog u maju 2011. godine, posle decenije rada na ovoj temi i takođe prvi pokušaj da se na jednom mestu prikupe mere koje su međunarodno uporedive i u skladu su sa preporukama iz izveštaja „Stiglitz-Sen-Fitoussi“. U najnovijem broju Biznisa i Finansija objavljujemo opširan tekst o ovoj inicijativi i prvo računanje Better Life Indeksa za Srbiju.

Vlade treba da osiguraju da većina ljudi ima koristi od ovih faktora, i da se bore protiv nejednakosti i siromaštva koje ostaju velika prepreka velikom delu populacije. Publikacija ističe, međutim, da visok rast društvenog proizvoda ne garantuje sam po sebi dobar život. Ljudi u najbogatijim zemljama nisu nužno najsrećniji, naročito kada pate od niskog nivoa društvenog kontakta, poverenja u druge ili niskog nivoa lične bezbednosti.

Između ostalog u izveštaju se može naći:

Imati posao je suštinski element blagostanja. Dobar posao obezeđuje dobru zaradu, ali je i oblik ličnog identiteta i mogućnosti za društvene odnose. Uopšteno govoreći, stope zaposlenosti u zemljama OECD su relativno niske u južnim delovima Evrope i visoke u nordijskim zemljama i Švajcarskoj. Dugoročna stopa nezaposlenosti je praktično nula u Koreji, Meksiku i Norveškoj, dok je skoro tri puta manja od proseka OECD u Estoniji, Slovačkoj i Španiji. Japanski i australijski radnici najverovatnije će raditi dodatno, dok bi ostali radije puno radno vreme. Čileanci i Poljaci imaju najveći broj privremenih ugovora. Stanovnici Luksemburga imaju najveće prosečne bruto godišnje zarade (zajedno sa Amerikancima), kao i najjaču percepciju sigurnosti posla u Evropi, dok Česi, Slovenci, Poljaci i Mađari imaju najveći strah od gubitka posla. Prosečna dugoročna stopa nezaposlenosti je visoka među ženama i mladima, a jaz u visini plata naglo raste u mnogim zemljama.

Južnoafrikanci i Korejci provode najviše vremena u svakodnevnom druženju na i van posla, dok se Irci, Danci i Šveđani najkraće druže. Vreme u provedeno u prevozu je ključni element za ravnotežu poslovnog i privatnog života i važna je mera dobrobiti i blagostanja. Manje od 30% evropskih radnika je zadovoljno svojim radom i životnom ravnotežom. Nedostatak vremena je posebno izraženo kod za zaposlenih majki, a dobrobit dece je pod snažnim uticajem sposobnosti oba roditelja da rade i provode dovoljno vremena sa njima.

Ljudi na Novom Zelandu i u Portugalu su najdruštveniji od svih anketiranih sa više od 75% najmanje jednog društvenog kontakta sa prijateljima ili porodicom u toku nedelje, dok ljudi u Poljskoj, Francuskoj i Mađarskoj imaju najniži nivo društvene interakcije. Dok druženje očigledno usrećuje ljude, oni koji se najviše druže i imaju širu podršku društva takođe imaju i tendenciju da budu u boljem zdravlju, da žive duže i imaju veće šanse da budu zaposleni.

Veoma malo Finaca, Šveđana i Danaca se žali na zelene površine u svojim zemljama, dok je više od trećine nezadovoljno pristupom zelenim površinama u Italiji i Turskoj. Pristup zelenim površinama i zdrava sredina su osnovni pokretači kvaliteta života.

Norvežani, Finci i Danci su najviše politički aktivni. Više od 60 odsto kaže da su kontaktirali političare, potpisali peticiju, radili u grupama za pritisak ili protestvovali u proteklih godinu dana, dok su Turci, Portugalci i Rusi prijavili najniži nivoa aktivizma. Građansko angažovanja omogućuje ljudima da doprinesu funkcionalnosti svojih društava.

„Jedan od ciljeva portugalske investicione misije je da pomognemo lokalnim zajednicama da efikasno pripreme projekte, kako da obezbede sredstva iz fondova kao i na koji način da se kandiduju za kredite kod meĎunarodnih finansijskih institucija kako bi se obezbedila sredstva u oblasti vodosnabdevanja i prerade voda u gradovima i opštinama Srbije“, ocena je Vladimira Čupića, predsednik UO NALED.

Prethodna tri dana, predstavnici sedam kompanija iz Portugala i Portugalskog udruženja voda, imali su sastanke sa predstavnicima Srbija voda, Beograd voda, Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Posetili su i Bujanovac, a gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji predstavili su im i konkretne projekte za koje obe strane imaju zajednički poslovni interes. Portuglaske kompanije zainteresovane su za ulaganja u oblasti prerade voda, navodnjavanja i izgradnje mini hidroelektrana.

„Erste Banka se aktivno uključila u promociju koncepta socijalnog preduzetništva 2010. godine u okviru Turneje društvenog preduzetništva. Otvaranjem mogućnosti finansiranja onima kojima to do sada nije bilo dostupno ili je bilo teško dostupno, težimo da podržimo razvoj zajednica u kojima delujemo. Za početak, odobrićemo kredit od 10.000 evra po posebnim uslovima preduzeću ’Daj daj pelene’“, rekao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke. Ovo malo preduzeće sastoji se od četiri žene koje su u nedostatku istog same sebi obezbedile posao.

Dogovor o kreditu objavljen je na konferenciji „Socijalno preduzetništvo i biznis – mogućnosti i izazovi“ koju je u Palati „Srbija“ organizovala Erste Banka u saradnji sa Timom za smanjenje siromaštva i socijalnu inkluziju Vlade Srbije. Konferencija je osmišljena sa ciljem da pomogne razvoj socijalnih preduzeća kroz razmenu iskustava sa vodećim domaćim privrednicima, medunarodnim predavačima i vladinim sektorom.

U diskusionim panelima učestvovali su predstavnici Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, direktori velikih domaćih kompanija „Victoria Group“ i „Farmakom““ i „Erste Banka“, kao i internacionalni stručnjaci iz oblasti socijalnog preduzetništva. Budući socijalni preduzetnici imali su prilike da dobiju smernice u oblastima tržišnog pozicioniranja, saradnje sa konvencionalnim biznisom, evropskim regulativama, i drugim. Konferencija je održana u okviru Evropske nedelje malih i srednjih preduzeća, u koju se Erste Banka aktivno uključuje već treću godinu zaredom.