јануар 2012

Stopa nezaposlenosti u 17 zemalja evrozone dosegla je 10,4 odsto na kraju 2011. godine, prema zvaničnim statističkim podacima. Poređenja radi, nezaposlenost je dodatno porasla za 0,1 odsto u odnosu na novembar mesec, odnosno za 1,0 odsto u odnosu na kraj 2010. godine.

Pozitivni rezulati u Nemačkoj, u kojoj je nazapsolenost pala sa 5,6 to 5,5 odsto, nisu mogli da doprinesu boljem ukupnom rezultatu, koji je posledica pogotovu dugovima opterećih ekonomija sa periferije evrozone, poput portugalske, gde je nezaposlenost dosegla 13,6 odsto.

class=“textBodyBlack“ style=“font-size: 13px; line-height: 22px; text-align: left;“>Da stvar bude još gora, Pentagon ne može da pronađe ni dokumenta o trošenju 1,7 milijardi dolara sredstava koje je Iračka vlada dobila iz fondova Njujorških federalnih rezervi.Najnoviji izveštaj, poslednji u nizu višegodišnjeg rada istražitelja o nestalim novčanim sredstvima u Iraku, ističe da Pentagon nema nikakav dokazni materijal, u pisanom ili elektronskom obliku.Nedostatak ovih važnih dokumenata pokrenuo je dodatno interesovanje o načinu na koji je američka administracija trošila milijarde dolara tokom Iračkog rata.

class=“textBodyBlack“ style=“font-size: 13px; line-height: 22px; text-align: left;“>

class=“textBodyBlack“ style=“font-size: 13px; line-height: 22px; text-align: left;“>Većina nestalog novca potiče iz fondova uzetih od imovine režima Sadama Huseina, koji su bili pohranjeni u trezorima Njujorških federalnih rezervi. Od ukupno tri milijarde dolara iračkog porekla, 2,8 mlrd bilo je zavedeno u Njujorku, a 217 miliona nalazilo se u rezidenciji Sadama Huseina.

class=“textBodyBlack“ style=“font-size: 13px; line-height: 22px; text-align: left;“>

class=“textBodyBlack“ style=“font-size: 13px; line-height: 22px; text-align: left;“>

class=“textBodyBlack“ style=“font-size: 13px; line-height: 22px; text-align: left;“>

class=“textbodyblack“ style=“mso-line-height-alt: 11.0pt; background: white;“>Iranski parlament će doneti odluku o usvajanju prekida izvoza nafte u zemlje EU, ako odgovor na najavljene sankcije, koje bi od jula meseca trebalo da zabrane uvoz nafte iz zemalja Bliskog Istoka. „Iran izvozi do pola miliona barela nafte dnevno u EU“, napominje El-Badri, „Prekid ove trgovine sigurno će obostrano negativno uticati na ekonomije EU i Irana.“ Ukoliko Iran uvede sankcije, to će destabilizovati napore EU da pronađe alternativne dobavljače do jula meseca.

class=“textbodyblack“ style=“mso-line-height-alt: 11.0pt; background: white;“>

class=“textbodyblack“ style=“mso-line-height-alt: 11.0pt; background: white;“>Trenutna situacija na tržištu nafte u svetu odgovara svima, a cena od 100 dolara po barelu omogućava proizvođačima da se dalje razvijaju, ističe El-Badri. Ipak, onog trenutka kada dođe do prekida trgovine iranskom naftom, desiće se veliki skok cena. El-Badri izražava veliku zabrinutost šta bi se moglo desiti ukoliko Iran zatvori Moreuz Ormaz, kojim dnevno prođe 20 milion abarela nafte, odnosno 20 procenata svetskih potreba.S druge strane, na svetsko tržište ponovo dolazi jeftina nafta iz Libije, pošto je svrgnut njen dugogodišnji vladar, Gadafi. „Do kraja juna Libija bi mogla da proizvodi oko 1,6 miliona barela dnevno. Ali potražnja za naftom beleži stagnaciju, zbog krize u Evropi, ali i usporavanja velikih ekonomija u razvoju, poput Kine“, zaključuje EL-Badri.

Portugalski dnevnikPublico piše da se „senka nemačkog predloga nadvija nad današnjim zasedanjem Evropskog saveta u Briselu. Grčka vlada bi bila stavljena pod direktnom kontrolom poverenika EU, a njen politički suverenitet tretiran kao nevažan.“ Ipak, navodi francuski Le Monde, „ukoliko bi predlog bio usvojen, Grčka će morati državne prihode prvenstveno da koristi za servisiranje svog duga. Naposletku, ovo odricanje od suvereniteta biće ugrađeno u državni Ustav, najverovatnije jednim posebnim amandmanom.“

Pod naslovom“Nein, nein, nein“, grčki dnevnik Ta NEA šalje tri odrična odgovora na zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel kojim se dovodi u pitanje državni suverenitet, oduzimaju trinaesta i četranesta plata, i određuje visina minimalen zarade. Ovaj list poziva na formiranej nacionalnog konsenzusa, vlade, političkih partija, radničkih sindikata, kojim bi se odlučno suprotstavilo stranim zajmodavcima i revizorima. Grčki To Ethnos ide i korak dalje, poredeći trenutnu situaciju sa modernim porobljavanjem i osvajačkim aktom, poput onog, nacističkog, u aprilu 1941. godine.

S druge strane, frankfurtski Algemajne Cajtung, piše da „nijedan komesar sada ne bi mogao adekvatno da pomogne Grčkoj, niti izmeni njenu administraciju, ali bi mogao da umanji donekle grčki dug.“ Ovaj dnevnik navodi i da Nemci beleže velike troškove, ali da to za sada za njih ne predstavlja problem. „To će se nastaviti sve dok oni koji troše nadmašuju one koji daju. Što se Grčke tiče, samo pendrekom tržišnih kamatnih stopa ili verodostojnom pretnjom spolja ona može da se natera na promene.“

Stručnjaci su prezentovali primere dobre prakse i pružili praktične savete za ostvarenje uštede u potrošnji energije.S obzirom na to da se procenjuje da će rezerve uglja koje Srbija poseduje biti istrošene u periodu od 2030. do 2050. godine, a da nas u narednih 20 godina očekuje znatan rast potrošnje električne energije, od preko 60 procenata, Srbija mora da nađe alternativne izvore snabdevanja energijom.

Primera radi, na teritoriji grada Beograda dnevno se proizvede preko 1800 tona komunalnog otpada, odnosno svaki stanovnik glavnog rada u proseku produkuje 1.14 kilograma dnevno ovog potencijalnog izvora energije. Iz tih razloga komunalni otpad mogao bi da se koristi kao obnovljivi izvor energije i da predstavlja jedno od rešenja problema sigurnog snabdevanja i racionalne potrošnje energije.

Više informacija možete pročitati na: www.cedeforum.org

Glasine o izlasku „Fejsbuka“ na berzu kruže već mesecima, ali sama kompanija nije želela da se izjašnjava o tome, a kao datum izlaska na berzu pominje se 1. februar. „Fejsbuk“ se najviše finansira reklamiranjem i kao privatna kompanija nije obavezan da objavljuje podatke o svom profitu, ali se njegova vrednost procenjuje između 75 i 100 milijardi dolara.

Američki naalitičari predviđaju da će od trenutka puštanja prvih akcija „Fejsbuka“ doći do velike potražnje z anjima između dve najveće investicione banke, „Morgan Stenli“ i „Goldman Saks“.

Krаtki kodovi su telefonski brojevi koji se, između ostаlog, upotrebljаvаju zа pozivаnje službi zа hitne intervencije i službe pomoći.

Novi Plаn numerаcije, koji je RATEL usvojio аprilа 2011. godine, predviđа dа krаtki kodovi sаdrže nаjmаnje tri, а nаjviše pet cifаrа i počinju cifrom „1“. Izuzetno, krаtаk kod može dа sаdrži i šest cifаrа. Nа ovаj nаčin se krаtki kodovi u Republici Srbiji usklаđuju sа hаrmonizovаnim krаtkim kodovimа u Evropskoj uniji. U prelаznom periodu u trаjаnju od godinu dаnа od dаnа stupаnjа nа snаgu ovog Plаnа, mogu se koristiti i postojeći krаtki kodovi koji počinju cifrom „9“.

Tako će policija biti 192, vatrogasci 193 a hitna pomoć 194. Služba za obaveštavanje i uzbunjivanje biće 1985, a pomoć na putu 1987.

Međutim, Zavod za intelektualnu svojinu i Komisija za autorsko i srodna prava, kao nadležni, odnosno ovlašćeni organi, kako se navodi u saopštenju „zbog svoje arogancije i monopolskog položaja su omogućili određivanje neprimerenih iznosa naknada od strane organizacija za kolektivno ostvarivanje prava“, što je u suprotnosti je sa osnovnim postulatima iz Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Udruženje „Poslodavac“ predlaže da se propiše gornja granica za iznose naknada, iznad kojih organizacije za ostvarivanje kolektivnih prava (SOKOJ, OFPS i PI) nemaju mogućnosti da po sopstvenom nahođenju određuju u višem iznosu, s tim da se za ekonomski najslabije utvrdi simboličan iznos naknada na godišnjem nivou.

Kompanija PepsiCo ima najveći portfolio brendova hrane i pića čija prodaja po samo jednom brendu, odnosno propizvodnoj liniji, godišnje donese više od jedne milijarde dolara prihoda, a u periodu od 2000. godine do danas ovaj portfolio je udvostručen.

Linija proizvoda Mountain Dew, prvi put uvedena 1988. godine, osmo je po redu gazirano bezalkoholno piće kompanije PepsiCo koje je dostiglo godišnji prihod od milijardu dolara, a u poslednjih 10 godina broj potrošača se udvostručio.

Zahvaljujući uspešnim partnerstvima sa kompanijama Unilever i Starbucks, PepsiCo je od ranih ’90-ih proizvodio i distribuirao gotove napitke Brisk i Starbucks. Proizvodna linija gotovih napitaka Brisk, nastala 1991. godine u okviru partnerstva Pepsi Lipton Tea između kompanija PepsiCo i Unilever, u protekle tri godine je ostvarila rast na američkom tržištu od čak 30 odsto. PepsiCo i Starbucks zajednički su stvorili kategoriju gotovih napitaka – kafe u Severnoj Americi 1994. godine, kada su formirali partnerstvo North American Coffee, u okviru kojeg se proizvode i distribuiraju Starbucks gotove kafe.

Prema podacima kompanije Information Resources, PepsiCo-u pripadaju tri od šest najprodavanijih proizvodnih linija hrane i pića u maloprodaji u SAD, odnosno Pepsi-Cola, Mountain Dew i Gatorade. PepsiCo takođe poseduje osam brendova hrane sa prihodom većim od milijardu dolara, među kojima je najveći najpoznatiji svetski čips Lay’s.

U proizvodne linije kompanije PepsiCo, čiji prihod prelazi milijardu dolara, spadaju: Aquafina, Brisk, Cheetos, Diet Mountain Dew, Diet Pepsi, Doritos, Fritos, Gatorade, Lay’s, Lipton, Mirinda, Mountain Dew, Pepsi, Pepsi Max, Ruffles, Quaker, 7UP, Sierra Mist, Starbucks gotovi napici, Tostitos, Tropicana i Walkers.

A predlog Nemačke je podrazumevao da grčki poverioci (MMF, EU i ECB) zadržavaju pravo veta nad svim budžetskim odlukama vlade u Atini kao mogućnost nadzora nad grčkim merama koje treba da dovedu do reprogramiranja njihovog duga.

Tokom vikenda je međutim Vlada Grčke zvanično saopštila da je sprovođenje državnog budžeta „isključivo“ njena odgovornost.

„Rezultati već učinjenih velikih napore ogledaju se u elementima primarnog deficita zemlje (ne računajući kamatu na dug) koji je sa 24 milijardi evra (10,3 odsto BDP) 2009. opao na oko 5,2 milijarde (2,4 odsto od BDP) 2011. godine“, piše u saopštenju.

Atina trenutno pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra. Nemačka se pak i dalje opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez kontrole politike te zemlje – zvaničnici izjavljuju kako Grčka nećedobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i smanji deficit.